Slovensko nasleđe u Grčkoj

[Carlin15]

 

[Carlin15]

Tumulus as Sema: Space, Politics, Culture and Religion in the First ...
edited by Olivier Henry, Ute Kelp

https://books.google.ca/books?id=qn...DAA#v=onepage&q=Phrygians Peloponnese&f=false

1) "... as Athenaeus confirms, the mounds in the Peloponnese, especially in Laconia, were attributed to Phrygians who were supposed to have emigrated there with Pelops.."

2) "Our sources mention 'Phrygian' tumuli a few times; not, alas, the tumuli in Phrygia itself, but tumuli on the Peloponnese which were attributed to Phrygian emigres."

3) "In antiquity the Phrygians were often thought to have migrated from Thrace."



Bronze Age cultures in Central and Eastern Europe
By Marija Gimbutas

https://books.google.ca/books?id=Bv...ChDoAQgbMAA#v=onepage&q=arkadia slavs&f=false

Page 338:

The route by which the Phrygians went from the north to Argos is shown by place and cult names or legends to have been the following: from the Bermion mountains, they passed Olympus and went to Larisa in Thessaly, thence down along the Oita mountains. To the south is Mideia, the city of King Midas, later called Lebadeia. Between Boeotia and Attica there is a place called Ta Phrygia. Phrygians spread over the whole Peloponnese, except Arkadia.
.
.
.
The Phrygian language is very much related to Thracian and also to Illyrian. There are numerous grammatical similarities between Phrygian and Thracian; relations with Greek can also be traced, but what is more important for the question of Phrygian origins, are the close relations of Phrygian with Slavic and Baltic.

 

[haeul]

Оки1987-у:

(Помало ме нервира када се послератна Југославија изједначава са њим, јер дотични је био само лице иза кога су се крили они који су стварно одлучивали, али то овде није тема.)

Тито свакако није измислио Македонце, мада је званична политика СФРЈ дала највећи допринос њиховој афирмацији као засебног народа. Покрет Македонских Словена је постојао и пре Другог светског рата.

Карта коју наводите свакако помиње Македонце као засебан народ, али она такође наводи Хрвате као подгрупу Срба. То није једина грешка. Како год, карта потврђује постојање одређене свести о покрету Македонских Словена и њихово признавање као засебног народа (или језичке групе, јер је ово и етнографско-лингвистичка карта) од стране овог, вероватно Аустроугарског картографа.

Ствар је у томе што ни та карта, нити било који други извор, не потврђује везу између древних Македонаца - који су били на рубу хеленског света и нису били сматрани 'својима' од стране Грка све док им Александар није подигао углед - и данашњих Македнских Словена. Тачније, не доказују било какав континуитет и заједнички идентитет. Сви ми имамо помало крви оних који су некада насељавали ове просторе. Словенску крв деле сви народи Балкана, али само они народи где је словенски елемент преовладао могу се звати Словенима. То што 20-30% речи у мађарском и румунском језику има словенско порекло, њих никако не чини Словенима, исто као што их ни речи романског порекла не чине Римљанима. И Грци имају Словенске и разноразне друге крви, исто као што и ми имамо грчке, римске, трачанске, дачанске и свакојаке друге. Али то не чини Грке Словенима, исто као што ни нас не чини древним Македонцима.

Ипак, схватам важност идентитета. И личног и колективног. Чињенице ми нису важније од човека, а истину не сматрам Истином. Сви ми имамо право - и потребу - на своје јунаке, своје темеље и неки свој поглед на свет који нам живот чини могућим. Неку прошлост на којој можемо градити своју будућност. А уједно и неке своје илузије, ако су безазлене. Сурово је некоме ускратити то и оставити га као дрво без корена на ветрометини. Погледајте пример нас и Турака. Њихови јунаци су наши крвници. Оно што је њима слава је за нас ругло, насиље и тама. Из нашег угла, они немају чиме да се поносе. Мрзе их сви народи преко чије земње су прошли, били хришћани или муслимани, од Београда до Дамаска. Али, да ли то значи да они немају право да се поносе својим прецима, под условом да не претерују као што то су имали обичај поједини бестидници попут Ердогана и Даватоглуа? Наравно да не. На крају крајева, није исто бити освајач данас и пре двеста, триста, петсто година. Научили смо понешто за то време. Изграђена је свест о томе да поједине ствари које су некада биле прихватљиве, или бар учестале, нису добре.
Нису то увек новине. Неке од тих ствари су људи и пре знали, али то није увек била општеприхваћена ствар. Некада смо славили освајаче и колонизаторе из својих редова, а данас су такви злочинци - бар, у теорији. То не значи да на прошлост можемо гледати из угла наших савремених вредности, разуме. Морамо и ати више разумевања. Зато, није спорно да један Турчин са поносом гледа на Сулејмана Векичанственог, а да га ми у исто време презиремл као непријатеља нашег народа.

Сурово је ударити на темеље нечијег идентитета. Ако сте ви одлучили да на овом градите свој идентитет, онда, није на мени да вам то ускраћујем. Могу само да вас упозорим да су доброј кући потребни добри темељи. Ако сте задовољни са темељима које сте поставили, ја вам могу само пожелети срећу и изразити жељу да живимо у миру као добре комшије.

 

[Atentator]

T
The Phrygian language is very much related to Thracian and also to Illyrian. There are numerous grammatical similarities between Phrygian and Thracian; relations with Greek can also be traced, but what is more important for the question of Phrygian origins, are the close relations of Phrygian with Slavic and Baltic.

Може неки извор/пример везе Фригијског језика са балто-словенски?

 

[Atentator]

Оки1987-у:

(Помало ме нервира када се послератна Југославија изједначава са њим, јер дотични је био само лице иза кога су се крили они који су стварно одлучивали, али то овде није тема.)

Тито свакако није измислио Македонце, мада је званична политика СФРЈ дала највећи допринос њиховој афирмацији као засебног народа. Покрет Македонских Словена је постојао и пре Другог светског рата.

Карта коју наводите свакако помиње Македонце као засебан народ, али она такође наводи Хрвате као подгрупу Срба. То није једина грешка. Како год, карта потврђује постојање одређене свести о покрету Македонских Словена и њихово признавање као засебног народа (или језичке групе, јер је ово и етнографско-лингвистичка карта) од стране овог, вероватно Аустроугарског картографа.

Ствар је у томе што ни та карта, нити било који други извор, не потврђује везу између древних Македонаца - који су били на рубу хеленског света и нису били сматрани 'својима' од стране Грка све док им Александар није подигао углед - и данашњих Македнских Словена. Тачније, не доказују било какав континуитет и заједнички идентитет. Сви ми имамо помало крви оних који су некада насељавали ове просторе. Словенску крв деле сви народи Балкана, али само они народи где је словенски елемент преовладао могу се звати Словенима. То што 20-30% речи у мађарском и румунском језику има словенско порекло, њих никако не чини Словенима, исто као што их ни речи романског порекла не чине Римљанима. И Грци имају Словенске и разноразне друге крви, исто као што и ми имамо грчке, римске, трачанске, дачанске и свакојаке друге. Али то не чини Грке Словенима, исто као што ни нас не чини древним Македонцима.

Ипак, схватам важност идентитета. И личног и колективног. Чињенице ми нису важније од човека, а истину не сматрам Истином. Сви ми имамо право - и потребу - на своје јунаке, своје темеље и неки свој поглед на свет који нам живот чини могућим. Неку прошлост на којој можемо градити своју будућност. А уједно и неке своје илузије, ако су безазлене. Сурово је некоме ускратити то и оставити га као дрво без корена на ветрометини. Погледајте пример нас и Турака. Њихови јунаци су наши крвници. Оно што је њима слава је за нас ругло, насиље и тама. Из нашег угла, они немају чиме да се поносе. Мрзе их сви народи преко чије земње су прошли, били хришћани или муслимани, од Београда до Дамаска. Али, да ли то значи да они немају право да се поносе својим прецима, под условом да не претерују као што то су имали обичај поједини бестидници попут Ердогана и Даватоглуа? Наравно да не. На крају крајева, није исто бити освајач данас и пре двеста, триста, петсто година. Научили смо понешто за то време. Изграђена је свест о томе да поједине ствари које су некада биле прихватљиве, или бар учестале, нису добре.
Нису то увек новине. Неке од тих ствари су људи и пре знали, али то није увек била општеприхваћена ствар. Некада смо славили освајаче и колонизаторе из својих редова, а данас су такви злочинци - бар, у теорији. То не значи да на прошлост можемо гледати из угла наших савремених вредности, разуме. Морамо и ати више разумевања. Зато, није спорно да један Турчин са поносом гледа на Сулејмана Векичанственог, а да га ми у исто време презиремл као непријатеља нашег народа.

Сурово је ударити на темеље нечијег идентитета. Ако сте ви одлучили да на овом градите свој идентитет, онда, није на мени да вам то ускраћујем. Могу само да вас упозорим да су доброј кући потребни добри темељи. Ако сте задовољни са темељима које сте поставили, ја вам могу само пожелети срећу и изразити жељу да живимо у миру као добре комшије.

Добро, то што 20-30% речи у мађарском и румунском језику има словенско порекло, њих никако не чини Словенима, или што Грци имају Словенске и разноразне друге крви, опет то не чини Грке Словенима, исто као што ни нас не чини древним Македонцима. Шта је онда уопште Словен? До које мере тај идентитет је нека апстракција настала стицајем полтичким прилика?
Пример, ако сутра генеологија прецизно класификује Македонце као античке Македонце а Грке као претежно Словене, шта то мења? Или буде нешто друго, пример Македонци су претежно Турци а Грци Албанци. Хоће ли би која страна да каже у ******, нешто смо се зајебали? Чисто сумњам, јер не ради се о чињеницама , већ шта је у глави...

 

[haeul]

Добро, то што 20-30% речи у мађарском и румунском језику има словенско порекло, њих никако не чини Словенима, или што Грци имају Словенске и разноразне друге крви, опет то не чини Грке Словенима, исто као што ни нас не чини древним Македонцима. Шта је онда уопште Словен? До које мере тај идентитет је нека апстракција настала стицајем полтичким прилика?
Пример, ако сутра генеологија прецизно класификује Македонце као античке Македонце а Грке као претежно Словене, шта то мења? Или буде нешто друго, пример Македонци су претежно Турци а Грци Албанци. Хоће ли би која страна да каже у ******, нешто смо се зајебали? Чисто сумњам, јер не ради се о чињеницама , већ шта је у глави...

Идентитет није никаква апстракција. Тамо где је словенски елемент преовладао, преовладао је зато што су Словени били у већини. Задржали су свој језик и културу, док су се они други утопили у њих. Тих 20-30% словенских речи у мађарском и румунском (румунски је у 19. веку плански мењан по узору на француски, па је удео словенских речи у савременом стандардном румунском вероватно мањи) заправо нису чак ни доказ тога да је удео Словена међу прецима тих народа 20-30%. Словени који су насељавали пределе данашње Мађарске и Румуније нису били асимиловани преко ноћи. Делом су се стапали са другим народима, делом су опстајали. У неким пределима Мађарске, словенски елемент је био јак, у континуитету, до релативно скорих времена. То значи да је словенски утицај делом могао бити последица свесног преузимања, а не само наслеђивања, па тако стварни удео словенске крви (научно гледано не баш најбољи израз, али разумете шта говорим) може бити већи или мањи од удела речи.

Историјски гледано, није било пуно случајева утапања већине у мањину. Узмимо пример покушаја католичења православног живља. Тамо где су они локално били већина, чак и ако су у широј средини мањина, није их било лако покатоличити. То се може урадити само плански, под окриљем државе или подједнако јаких институција, уз примену силе или под утицајем знатно јаче културе или религије. Чак и тамо где су постојали сви ти услови, так процес није увек био успешан.

Нико данас неће рећи да су данашњи Грци заправо Словени, јер то једноставно није тачно. Таман и да је заједнички удео свих других гена скупа већи од старогрчког, гени нису све што дефинише један народ. Култура и језик су једнако важни. Зато оно што је у глави није небитно, али такође, није у истом рангу када неки народ чува памћење о свом пореклу вековима, и када је то плод новонасталих теорија (пример таквих јесу теорије о пореклу Македонаца и Албанаца, који о древним Македонцима и Илирима до релативно скоро нису имали појма), неретко заснованих на заблудама или искривљеном тумачењу историје.

 

[Carlin15]

Пре отприлике месец дана, споменуо сам топоним Tsipiana на Пелопонезу.
Ово што следи је једна кратка анализа овог топонима са једног грчког блога.

http://saouarcadian.blogspot.ca/2009/12/blog-post.html

Топоним Tsipiana

Топоним Τσιπιανά - Τζιπιανά (Tsipiana): словенски? албански? или византијски?

Summary, in english:
- Max Vasmer considered Tsipiana to be a Slavic toponym.
- According to Dion. Zakythinos and Nikos Veis the name is Byzantine.
- G. K. Reveliotis considered it Albanian.
- Socr. Liakos thought the root word came from Germanic Zipza. Zipa = clan from Zipjana. As per Liakos, "The Tshipans, as he writes in another study, are Makedonovlahi bilingual Arvanitovlach pastoral nomads from the ancient name Cepna'ti who lived in the medieval fortress area Tzepaina, northwestern Rhodope". [«Το Tshipans, γράφει σέ άλλη μελέτη του, είναι προσωνύμιο που καλούν οι Μακεδονόβλαχοι αστοί τους δίγλωσσους Αρβανιτόβλαχους νομαδοκτηνοτρόφους άπό τό πανάρχαιο όνομα Cepna'ti μοίρας των Δίων, ή οποία κατοικούσε στήν περιοχή του μεσαιωνικού φρουρίου Τζέπαινα της βορειοδυτικής Ροδόπης».]

- According to Nik. Moutsopoulos "the word Tsipiana, is not Slavic but Arvanitovlach." [Κατά τόν Νικ. Μουτσόπουλο «η λέξη Τσιπιανά, δέν είναι σλαβική αλλά αρβανιτοβλάχικη καί γράφει: «Ό Στεφ. Δραγούμης, είχε άλλοτε υποστηρίξει ότι προέρχεται από τη λέξη Κηπιανά, πού σημαίνει κήπους, ούτε όμως αυτό ήταν δυνατό νά σιμβαίνει γιατί τότε καί οι κήποι έπρεπε νά λέγονται καί τσίποι, αλλά ούτε είναι δυνατόν, αν είχε ποτέ επισκεφθεί τή θέση, νά ισχυρισθη ότι είναι δυνατό, ούτε στή φαντασία κανενός νά γεννηθή όνειρο κήπου στίς απροσπέλαστες τοποθεσίες πάνω από τήν Ανάληψη τον Γουλά. Πάντως δέν είναι λέξη σλαβική, αλλά μάλλον άρβανιτοβλάχικη».]

Interestingly, Tsipiana was where a medieval "Byzantine" castle (Kipianon) was located and built. (Who lived in this area if not Vlach and/or Arvanitovlach Byzantines?)

Conclusion by the Hellenic blogger himself is that Nik. Moutsopoulos, professor of the University of Thessaloniki, is closest to reality and the proper interpretation, that is = the toponym Tsipiana is not Slavic but Arvanitovlach.

- Socr. Liakos thought the root word came from Germanic Zipza. Zipa = clan from Zipjana. As per Liakos, "The Tshipans, as he writes in another study, are Makedonovlahi bilingual Arvanitovlach pastoral nomads from the ancient name Cepna'ti who lived in the medieval fortress area Tzepaina, northwestern Rhodope". [«Το Tshipans, γράφει σέ άλλη μελέτη του, είναι προσωνύμιο που καλούν οι Μακεδονόβλαχοι αστοί τους δίγλωσσους Αρβανιτόβλαχους νομαδοκτηνοτρόφους άπό τό πανάρχαιο όνομα Cepna'ti μοίρας των Δίων, ή οποία κατοικούσε στήν περιοχή του μεσαιωνικού φρουρίου Τζέπαινα της βορειοδυτικής Ροδόπης».]

Ispravan prevod je:
“Tshipans” according to another study of Liakos, is how Macedonian-Vlach city dwellers call the bilingual Arvanitovlach pastoral nomads. The name comes from Cepna’ti, a subgroup of Dii that lived close to medieval fortress of Tsepina in NW Rodope.

Dii su drevno tracko pleme -- https://sh.wikipedia.org/wiki/Diji

(The Tsepina fortress is in Dorkono, Bulgaria a village West of Plovdiv.)

 

[Slavan]

- Socr. Liakos thought the root word came from Germanic Zipza. Zipa = clan from Zipjana. As per Liakos, "The Tshipans, as he writes in another study, are Makedonovlahi bilingual Arvanitovlach pastoral nomads from the ancient name Cepna'ti who lived in the medieval fortress area Tzepaina, northwestern Rhodope". [«Το Tshipans, γράφει σέ άλλη μελέτη του, είναι προσωνύμιο που καλούν οι Μακεδονόβλαχοι αστοί τους δίγλωσσους Αρβανιτόβλαχους νομαδοκτηνοτρόφους άπό τό πανάρχαιο όνομα Cepna'ti μοίρας των Δίων, ή οποία κατοικούσε στήν περιοχή του μεσαιωνικού φρουρίου Τζέπαινα της βορειοδυτικής Ροδόπης».]

Ispravan prevod je:
“Tshipans” according to another study of Liakos, is how Macedonian-Vlach city dwellers call the bilingual Arvanitovlach pastoral nomads. The name comes from Cepna’ti, a subgroup of Dii that lived close to medieval fortress of Tsepina in NW Rodope.

Dii su drevno tracko pleme -- https://sh.wikipedia.org/wiki/Diji

(The Tsepina fortress is in Dorkono, Bulgaria a village West of Plovdiv.)

Ја не видим овде никакву анализу, ни предложену етимологију.

 

[Mrkalj]

"Die Slaven in Griechenland" von Max Vasmer (Mit eine Karte):

http://macedonia.kroraina.com/en/mv/index.html

Slavic toponyms by region:

III. Verzeichnis der slavischen geographischen Namen nach Landschaften geordnet:
1. Epirus:
a) Gebiet von Joannina (334)
b) Gebiet von Arta (50)
c) Gebiet von Preveza (34)
2. Akarnanien-Ätolien (98)
3. Ionische Inseln (Kerkyra; Leukas; Kephallenia; Ithaka; Zakynthos) (11, 4, 3)
4. Eurytanien (48)
5. Thessalien (Gebiet von Trikkala und Karditsa; Gebiet von Larissa; Phthiotis; Magnesia) (122, 38, 55, 15)
6. Euboia (19)
7. Insel Andros — 8. Insel Tenos — 9. Insel Skyros
10. Phokis (45)
11. Boeotien (22)
12. Attika (18)
13. Insel Aigina
14. Korinth (24)
15. Argolis. Insel Hydra (18)
16. Achaia (95)
17. Elis (34)
18. Triphylien (42)
19. Arkadien (94)
20. Messenien (41)
21. Lakonien (81)
22. Kreta (17)
23. Mazedonien:
a) Gebiet von Kozani (116)
b) Gebiet von Florina (165)
c) Gebiet von Pella (94)
d) Gebiet von Thessalonike und Chalkidike (152)
e) Gebiet von Serrai, Nigrita und Siderokastron (111)
f) Gebiet von Drama und Kavalla (92)
24. Thrakische Inseln (Insel Thasos; Insel Samothrake)
25. Thrakien (Gebiet von Xanthe; Gebiet von Ainos (Marica); Gebiet von Adrianopel; Gebiet von Saranda Ekklesiai (Kyrk Kilise); Gebiet von Rhaidestos; Gebiet von Kallipolis (Galipoli)) (9, 11, 10, 5, 11, 4)

- - - - - - - - - -

http://macedonia.kroraina.com/en/mv/mv_wortregister_sl.htm

 

[Mrkalj]

Slovenski toponimi u Grčkoj, Max Vasmer

 

[loš đak Boža]

Pre dan- dva se na nekoj temi pričalo o slavenskim toponimima na Kreti. Kod Krištofa Vicaka sam pronašao jedan rad o tome:"The Slavic Elements in the Cretan Vocabulary"


https://www.academia.edu/6878626/Th..._Cretan_Vocabulary_in_Polish_English_Summary_

 

[Mrkalj]

Pre dan- dva se na nekoj temi pričalo o slavenskim toponimima na Kreti. Kod Krištofa Vicaka sam pronašao jedan rad o tome:"The Slavic Elements in the Cretan Vocabulary"


https://www.academia.edu/6878626/Th..._Cretan_Vocabulary_in_Polish_English_Summary_

Hvala. Mač aprišijetid.

 

[Mrkalj]

"Toponimi kretenski."

 

[Сребрена]

Pre dan- dva se na nekoj temi pričalo o slavenskim toponimima na Kreti. Kod Krištofa Vicaka sam pronašao jedan rad o tome:"The Slavic Elements in the Cretan Vocabulary"


https://www.academia.edu/6878626/Th..._Cretan_Vocabulary_in_Polish_English_Summary_

Лепо За мене су Пољаци увек екстра аналитични, ценим то..
Да издвојим из кретенског лексикона неки топоним (опет Балта о којој смо расправљали овде, влко(д)лаци и вештице... ), напр

7.
Ngr.kret.XXXXXXXXXXXX(n.pl.)'owce lub inne zwierzęta, które mają dlugi włos'(Budziszewska,1991,s. 70), por.bułg.dial.vlasót'pokryty dugim włosem,kosmaty, włochaty'(<p.ł.*volsatł,)..

 

[Carlin15]

Citati:

"Since most Slav toponyms allude to some aspect of nature, they obviously derive from a peasant and shepherd culture. It is not always clear whether they were brought into Greece by Slavs who settled down permanently, by tenants situated on monastic and lay estates, or by the Vlachs, Arvanito-Vlachs, and Albanians, who became thoroughly intermixed with the Slavs, particularly in the western districts.

When the controversy surrounding Fallmerayer's theory was at its height, Thomas Gordon, the Scottish philhellenist and participant in the Greek revolution of 1821 to 1829, observed that certain scholars had looked for traces of Slav settlement and influence in the Peloponnese. But he found that these really belonged to the hellenized descendants of Albanians, who were not only still living there but also still spoke their own language. Gordon, who at least knew the Peloponnese at first hand, maintained that these people were definitely not descendants of Slavs but rather of Albanians, who had come into Greece during the fourteenth and fifteenth centuries. It is now known that these new immigrants settled down in the Peloponnese and Epirus, particularly in the region of the Pindus Mountains. It is also known that many of these Illyrian Albanians spoke a Latin dialect. They were, in other words, Arvanito-Vlachs, who, besides their own Vlach language, also spoke Albanian fluently. Their subsequent impact on Greece, especially in the south, was much more lasting than that of any of the preceding Slav migrations.

The descent of the Albanians into Attica and the Peloponnese took place after 1382 during the last years of Catalan control (1311-1388). Attica had been recently devastated by a company of Navarrese soldiers of fortune, and as a step towards the repopulation of this region King Peter IV of Aragon gave official consent to Albanian colonization, which subsequently extended to the highlands of Boeotia, thence to Euboea, and, finally, during the Turkish occupation, to the islands of Salamis, Aegina, Angistri, and Andros.

Settlements were made with official concurrence in Achaia, Elis, and Arcadia, whence they spread into Messenia and Argolis.

It is likely that Arvanito-Vlachs and Vlachs were also caught up in the migratory stream of Albanians to the Peloponnese. In this regard Cousinery calls our attention to the fact that there were certain peoples in the mountainous parts of Argolis who, besides speaking Greek, spoke a language which was practically identical with that of the Macedonian Vlachs."

 

[Carlin15]

The following are some additional explanations of toponyms of Peloponnese, based on relevant literature. In almost any country or region in this world, a 'change' of toponyms indicates that a 'new' population (speaking a different language) settled in numbers and named accordingly their towns, villages, mountains, rivers, etc.

Overwhelming majority of toponyms in the Peloponnese (prior to the Hellenization of all toponyms throughout Greece, which is something we can readily confirm as the Greek state enacted and passed laws and decrees in order to change the toponyms) are of "foreign" stock many of which are of Slavic origin. This quite simply indicates that the population of the Peloponnese, today, is mostly (if not entirely) descended from non-Hellenic stock (which was at some point hellenized, in speech).

1) Tripoli, Tripolitsa

Tripolitsa was one of the largest cities in Peloponnese, which was subseqently renamed to Tripoli. In the 19th century, it had a population of about 35,000 Turks, Albanians and Jews. It was the seat of the Turkish leadership, which housed many prominent Ottoman officials.

The population numbers and ethnic breakdown I got from the following Greek site and article, in case the respected forum member think I conjured it up myself ----> http://www.freeinquiry.gr/pro.php?id=3040#

One wonders who these Albanians were, and what language they were speaking? They were no doubt of the Orthodox faith, and later became the modern ethnic Greeks of the region.

But, who might have established "Tripolitsa" in the first place? In terms of the toponym itself, we have the following:

François Pouqueville evokes colonies established by refugees of Slavic and Vlach origin from northern Greece and if Slavo-Vlach etymologies are good, Tripolitsa could be one of them.

https://fr.wikipedia.org/wiki/Tripoli_(Grèce)

La ville fut fondée vers le xive siècle. Son nom grec de « Tripolitsa » pourrait peut-être se référer aux trois villes alors abandonnées de Mantinée, Tégée et Pallantion. Au Moyen Âge, elle apparaît sous les noms de « Dobrolica » signifiant en slave, selon les interprétations, « bon lieu » ou « ville aux chênes », de « Drobolitsa » signifiant en valaque « morcelé, fragmenté, partagé »2, de « Tripolizza » pour les génois et les vénitiens au xviie siècle, et de « Tarabolusa » pour les turcs3. De son côté, François Pouqueville évoque des colonies établies par des réfugiés d'origine slave et valaque venus du nord de la Grèce4 et si les étymologies slavo-valaques sont les bonnes, Tripolitsa pourrait être l'une d'elles.

↑ François Pouqueville, Mémoire sur les colonies valaques établies dans les montagnes de la Grèce depuis Fienne jusque dans la Morée, Ernest Desplaces, Paris 1834, dans Louis Gabriel Michaud, « Biographie Universelle » vol. 34

Mémoire sur les colonies valaques établies dans les montagnes de la Grèce - URL:
https://books.google.fr/books?id=bu...ablies dans les montagnes de la Grèce&f=false

Some testimonies regarding Slavs, Vlachs (and Albanians) in Arcadia and the Peloponnese, we can read here ---> http://proinosmorias.gr/2013/04/10/maratha-epetnrida-2013/

"In the 6th part (pp. 173-256), there are plenty of extraordinary works: the history of the Peloponnese (Κώστα Μ. Σταμάτη), .... , the Slavs and Vlachs in Arcadia (Βασ. Χαραλαμπόπουλου), on the descent of Arvanites to the Peloponnese (Χρ. Γ. Ρώμα) ..."


2) Now, for the following I'd like to share a few pages, with a couple of relevant translations. It is a Greek book, by a Greek author called Stathis Asimakis. I will provide a few (most interesting points) translations which will be followed by the scans of a few pages of the book. There was even an article on it in Mani Voice: http://manivoice.gr/content/h-τοπωνυμική-κατάληξη-‐οβα-‐οβο-σε-μεσσηνία-και-λακωνία

Page 21 - Since three important names of the Peloponnese: Arahova, Araklovo and Akova mentioned in the Chronicle of Morea are Latin (Vlach) and not Slavic origin.............The Vlachs came to the Peloponnese well before the thirteenth and fourteenth centuries, and well before the Fourth Crusade..........It is possible that the Vlach nomads of Epirus (North and South) and central Greece arrived in the Peloponnese in waves from the 8th century - a time when the Slavic tribes did, in fact, appear in Morea - until the 12th century, to cover the population gaps created by the plague that occurred there at the beginning of the 8th century, as well as the accumulated hardships of the previous epochs.

Page 160 - Vlachs reached and arrived as far south as Messenia and Laconia.

(Some of the old toponyms of Peloponnese: Akova, Araklovo, Isova, Beresova, Zitsova, Gialova, Tsimova, Tsekova, Vipovo, Arahova, Palova, Kosova, Levetsova, Saidova, Santova, Trikotsova...)













3) I'd like to end this with the 1688 (Venetian) report regarding Albanovlachs in Patras region, northern Peloponnese (Vlach inhabitants of villages: Lopes, Komi, Gierpesi, Mouriki).

 

[Mrkalj]

https://www.google.rs/maps/@38.80703.../data=!3m1!1e3

Katuna
Konopina
Sklavena
Vonica
Korpi?
Preveza

Ostrvo Lefkada, zapadna obala:

Kalamići
Dragano

https://www.google.rs/maps/@38.73215.../data=!3m1!1e3

Hrisovica - Chrisovitsa
Vližana-Blizjana
Lepenov - Lepenou
Gorotica - Gouriotissa
Miloš - Milos
Podgora
Riganj
Stamna
Gora - Gouria
Lesini
Mesarišta - Mesarista
Domništa - Domnista
Livadaki
Perišta - Perista
Milijana - Miliana
Vragiana - Vragkiana
Gramenica - Grammenitsa
Vlaherna - Vlacherna
Smreka - Tzoumerka National Park
Sirak - Syrraco
Krpenici - Karpenissi
Gradik - Gardiki
Vrvljana - Vrouviana
Granica - Granitsa
Topoljani - Topoliana
Selo
Stan - Stanos
Potmula? - Potamoula
Kompovuni - Kompovouni
Drakovuni - Drakovouni

Platanica - Platanitsa

PELOPONEZ:

Vitinas - Vytina
Lasta
Magljana - Magouliana
Kamenica - Kamenitsa
Vlaherna- Vlacherna
Vlahoraptis - Vlachorraptis
Rodina
Vresto
Nestani
Kalenci - Kalentzi


https://www.google.rs/maps/@37.72710.../data=!3m1!1e3

Živogošće - Zigovisti
Živogošće - Zygovisti
Kserovuni - Xerovouni
Srbin - Servos
Radoš - Rados
Rovlja - Rovia
Meropi
Velika
Vlasis

https://www.google.rs/maps/@36.9921174,21.9439494,27157a,35y,53.31h/data=!3m1!1e3


Vlachopoulo
Milica - Militza
Hrani - Chrani
Perulja - Peroulia
Livadakija - Livadakhia
Vounaki
Vlassada
Vlasis
Granico-hori - Gianitsochori
Krštena - Krestena
Vrina
Smirna - Smerna
Dragogi
Prevoja - Perivolia
Grk - Graikas
Smilja - Smila
Magla - Magoula
Kamena
Klindija - Klindia
Brinja - Mprinia
Gostun - Gastouni
Kvasila - Kavasila
Vranaš - Vranas
Krivurija Rodina - Krivuria Rodina
Tragana
Plitra/Plitva - Plitra
Katunija - Katounia
Zgradeljanka - Sgardelianika
Sklavuna - Sklavouna
Lahi - Lachi
Velje - Velies
Gajdourovuni - Gaidourovouni
Korakovuni - Korakovouni
Stena - Sitena
Kestenica - Kastanitsa
Vlahokerasija - Vlachokerasia
Zaton - Zatouna
Sirna - Syrna
Gordina - Gortyna
Đavolići - Diavolitsi
Mozak - Mouzaki
Veljak, Beljak - Velaki
Selinica - Selinitsa
Trnica - Trinisa
Marulja - Maroulia
Vlahiotis - Vlachiotis
Veles - Velies
Grki - Geraki
Konoplja - Kounopia
Stol - Stolos
Doljana - Doliana
Dalamanara up. Dalmatia
Konopica - Kounoupitsa
Kuči - Koutsi


https://www.google.rs/maps/@37.7271062,22.1877641,18627a,35y,53.31h/data=!3m1!1e3

 

[Carlin15]

RE: PELOPONEZ:

Vitinas - Vytina


What is the explanation for the following toponym, located in Arcadia?

Vitina, Vytina (Βυτίνα in Greek).

URL:
https://en.wikipedia.org/wiki/Vytina

What is interesting, but not surprising at all, is that the SAME toponym can be found in Kosovo as well as in Herzegovina (actually, there is also Vitinica in Bosnia, and Vitinya Pass - which is a is a mountain pass in the Balkan Mountains in Bulgaria). What is more interesting is the connection between Vitina in Herzegovina and the Vlachs:

U nedatiranom i nepotpunom vlaškom defteru, nastalom poslije 1497., a prije 1500.godine, upisano je selo Vitina i to u dva dijela po 17 odraslih Vlaha, ukupno 34, od toga 22 oženjena i 12 neoženjenih. Uz selo Vitinu navodi se i mezra Vitina koju su obrađivali Vlasi. To znači da selo Vitina nije bila potpuno naseljena i da u njoj nisu obitavali ratari.

URL:
http://ljubusaci.com/2013/09/08/iz-proslosti-vitine/

In addition to Vitina in the specific area of Arcadia, some of the nearby settlements/villages have (or, used to have) the following names/toponyms:

Kamenitsa (i.e. this Slavic toponym can be found across numerous countries and regions - https://en.wikipedia.org/wiki/Kamenica)
Lasta
Nymfasia - until 1927., Γρανίτσα - Granitsa
Methydrio - until 1927., Νεμνίτσα - Nemnitsa

Since these settlements clearly and evidently bear non-Greek names, they were not founded by Greek-speakers. Moreover, it seems evident that at some point during historical times the inhabitants of all these villages spoke a non-Greek language/dialect (some people, i.e. social elite, merchants, or others associated with the Church might have been bilingual and spoke Greek as well). If these villages were established by ethnic Greeks and/or Greek-speakers there should be some solid and bulletproof evidence - otherwise, any arguments based on zero data can only be understood as wishful thinking.

The basic questions are then - when did the total linguistic hellenization occur of the villages Vitina (Vytina), Kamenitsa, Lasta, Granitsa, Nemnitsa, and its inhabitants? When and how did the residents fully abandon its native dialect(s)? Why do the inhabitants don't remember this?

If the argument is that these villages were founded by ethnic Greeks, why would they name their own villages and settlements with non-Greek toponymy?

PS:
From Βλάχοι και Αρβανίτες στο Μοριά (Vlachs and Arvanites in Moria).
http://akovos.gr/AkobosPeriodiko/Teuxos17/BlaxoiArbanitesStoMoria.pdf?i=1

--> ΠΥΡΓΑΚΙ or ΠΥΡΓΟΣ ΤΡΙΦΥΛΛΙΑΣ: The first who dwelt here were shepherds from the villages of Pyrgaki and Nemnitsa of Vytina.

PPS:
The following is regarding Gortynian village Vlachorafti (Βλαχορράφτης, ή Βλαχορράφτι, ή και Βλαχόρραφτη, ή Μάραθα). As per point 1 below (URL included), the first settler was a Vlach shepherd. Per another modern Greek author, this village used to be Vlach-speaking.

1. Το σημερινό χωριό πήρε το όνομά του από κάποιον ποιμένα που έραβε βλάχικα ρούχα, ο οποίος ήταν και ο πρώτος οικιστής της περιοχής. ----> The present village was named after a shepherd who wore Vlach clothing, who was also the first settler in the area.

URL:
http://arcadia.ceid.upatras.gr/arkadia/places/blahor.htm

 

[Mrkalj]

Carlin, predlažem ti da se pri pomenu vlaškog imena ne hvataš za vlahoromane jer će te to u većini slučajeva odvesti stranputicom. Da mi ne budeš misled, gde god sam po Grčkoj našao toponime sa vlaškim imenom, u okolini od 10 kilometara nalazio sam toponime slovenskog naziva što ukazuje na dobru mogućnost slovenskog porekla vlaha koji su svojim imenom obeležili taj toponim u Grčkoj. Neretko se u neposrednoj blizini nalaze gnezda tj.č grupe slovenskih toponima, što me, u ponovljenim slučajevima, uverava da su i ti vlasi po Grčkoj u većini slučajeva bili Sloveni.

Vitina je, kao što sam već primetio, starija narodna srpska i slovenska reč za planinski prevoj. Kao i prevoj, potiču od korena glagola viti (previti, saviti) i predstavljaju mesto na planini gde je lakši prelazak ljudi i stoke.

U njihovoj blizini takođe sam nalazio nazive kao Kastanea, Livadiki ili Kerasia (kesten, livada, trešnja) što dodatno, iako ne dovoljno sigurno, upućuje na slovenski izvor ovih naziva. Ili čak ovako, u kombinaciji sa slovenskim sufiksom ili vlaškim imenom:

Kestenica - Kastanitsa
Vlahokerasija - Vlachokerasia

Osim toga, našao sam i dvosložne mešovite toponime
Gajdourovuni - Gaidourovouni
Korakovuni - Korakovouni
Kserovuni - Xerovouni
Kompovuni - Kompovouni
Drakovuni - Drakovouni

gde prva grčka reč opisuje kakve su ovce ovi vlasi na tim mestima gajili, a druga je slovenska reč - vuna. Prema tome bi mesto Kserovuni označavalo suvu vunu - neke tršave ovce, Korakovuni - crnovune ili vranovune ovce i sl.

Ako neko ima drugačija mišljenja i saznanja neka slobodno iznese.

 

[Carlin15]

Carlin, predlažem ti da se pri pomenu vlaškog imena ne hvataš za vlahoromane jer će te to u većini slučajeva odvesti stranputicom. Da mi ne budeš misled, gde god sam po Grčkoj našao toponime sa vlaškim imenom, u okolini od 10 kilometara nalazio sam toponime slovenskog naziva što ukazuje na dobru mogućnost slovenskog porekla vlaha koji su svojim imenom obeležili taj toponim u Grčkoj. Neretko se u neposrednoj blizini nalaze gnezda tj.č grupe slovenskih toponima, što me, u ponovljenim slučajevima, uverava da su i ti vlasi po Grčkoj u većini slučajeva bili Sloveni.

Vitina je, kao što sam već primetio, starija narodna srpska i slovenska reč za planinski prevoj. Kao i prevoj, potiču od korena glagola viti (previti, saviti) i predstavljaju mesto na planini gde je lakši prelazak ljudi i stoke.

U njihovoj blizini takođe sam nalazio nazive kao Kastanea, Livadiki ili Kerasia (kesten, livada, trešnja) što dodatno, iako ne dovoljno sigurno, upućuje na slovenski izvor ovih naziva. Ili čak ovako, u kombinaciji sa slovenskim sufiksom ili vlaškim imenom:

Kestenica - Kastanitsa
Vlahokerasija - Vlachokerasia

Osim toga, našao sam i dvosložne mešovite toponime
Gajdourovuni - Gaidourovouni
Korakovuni - Korakovouni
Kserovuni - Xerovouni
Kompovuni - Kompovouni
Drakovuni - Drakovouni

gde prva grčka reč opisuje kakve su ovce ovi vlasi na tim mestima gajili, a druga je slovenska reč - vuna. Prema tome bi mesto Kserovuni označavalo suvu vunu - neke tršave ovce, Korakovuni - crnovune ili vranovune ovce i sl.

Ako neko ima drugačija mišljenja i saznanja neka slobodno iznese.

Zdravo Mrkalj, razlog zasto se hvatam za vlahe a bogami i za arvanite je prost. Uzduz i popreko cele Grcke su ziveli vlasi i arvaniti. Cak i da je uporedo sa njima zivela zasebna populacija grkofona, ne moze se osporiti veliko prisustvo vlaha i arvanita - kao sto se ne moze osporiti prisustvo slovenskih toponima. Dva primera / prevoda slede:

URL:
http://ypeppas.blogspot.ca/2007/10/blog-post_07.html?m=1

1) Όπως και οι Αρβανίτες, έτσι και οι Βλάχοι ξεκίνησαν να κατεβαίνουν νότια ως βοσκοί και κτηνοτρόφοι στην αρχή. Στη συνέχεια, κύματα μεταναστών έφτασαν έως και την Πελοπόννησο, σε πολλά σημεία πριν να εμφανιστούν οι Αρβανίτες. --> Like the Arvanites, the Vlachs began to descend to the south as shepherds ..... waves of migrants reached the Peloponnesus, many times before the Arvanites appeared.

2) Τα ίδια χρόνια, οι Βλάχοι μετανάστες είχαν απλωθεί στις Μακεδονία, Θράκη, Ήπειρο, Θεσσαλία, Πελοπόννησο και ζούσαν σε πατριές (στρούγκες). --> During the same years, the Vlach immigrants had spread to Macedonia, Thrace, Epirus, Thessaly, Peloponnesus.

Sto se tice primera koji si naveo, kao Korakovuni - Korakovouni, Kserovuni - Xerovouni, itd. - sufiks vuni/vouni/βουνί (βουνό) je grcki i oznacava 'planinu' ili 'goru'. Grcko Poreklo ovih toponima je sumnjivo i verovatno od doba posle promene izvornih toponima. Grcka drzava je menjala toponime, imena reka, planine ali je i vodila evidenciju tako da se cak i dan danas znaju originalni toponimi odredjenih mesta, ali dosta toga se i 'ne zna' (i 'zaboravilo' se) jer je koriscenje 'varvarskih' toponima na dnevnoj bazi bila zabranjena. 'Prestupnici' su bili legalno sankcionisani.

URL:
http://antikleidi.com/2015/10/07/onomata_xorion/

Clanak --> Why and when did village names change (in the Peloponnese)?

Some of my translations of interesting parts, in English:

1) At that time began to appear the first laws for the administrative division of the country which began to borrow from Greek antiquity names for the regions, prefectures, provinces, municipalities and settlements, ignoring the old historical names. Very soon the name of Morea was replaced by the Peloponnese, Roumeli replaced by Sterea, ..... In the first decree of 3 April 1833, we see the first provincial denominations. But also the newly created Municipalities took ancient Greek names. The names of the mountains are also changed: Vodias (Παναχαϊκό - Panachaiko), Ziria (Κυλλήνη - Killini), Liakoura (Παρνασσός - Parnassos), Helmo (Αροάνια - Aroania).

2) After the end of the Balkan wars and under the pressure of critical national issues, the Greek state embarked on a massive Hellenization effort by changing all the names of cities and villages that did not have a Greek root but Turkish, Slavic, Vlach, Arvanite or otherwise, with the reasoning that toponyms should be in line with the official language, Greek. For this reason, prefectural committees were set up by professors, archaeologists, ordinary civil servants, who officially took over the patriotic duty of the government under a legislative decree of 1926 (ratified by a new decree of 13 November 1927 and Law 4096/1929) Renaming the foreign-sounding names of settlements, villages and towns, even providing for legal sanctions for offenders.

3) The committees set up for these purposes, in their attempt to change the names, often came to grotesque results. They filled the map of Greece with 34 Kallitheas, 10 Achladies, 22 Milies, 18 Platanias, 21 Kastanies, 14 Cherrasia, 25 Kalyvia, 11 Kefalovrysa and so on.

4) Until 1928, about 2,500 settlements are renamed! This year, the first names changes were made in our area (meaning in a specific area in Peloponnese, where the author of the article is from): Arphara were named Ampelokipoi and Vlovoka was named Aigai. Between 1929-1952 there are 354 names. During the five-year period of 1953-1957, there were 760. In 1955, in particular, it was the year of the mass change in the names of our villages, namely: Arahova became Εξοχή, Vergouvitsa became Μοναστήρι, Sviro became Όαση, Valkuvina became Άμπελος. In 1957, the renaming process was completed (locally) with Versova (Βερσοβά), which became Chrysanthio.

 

[Pravi Vlah]

Carlin, predlažem ti da se pri pomenu vlaškog imena ne hvataš za vlahoromane

Влахоромани.... јел то као Србословени?

 

[Mrkalj]

Zdravo Mrkalj, razlog zasto se hvatam za vlahe a bogami i za arvanite je prost. Uzduz i popreko cele Grcke su ziveli vlasi i arvaniti. Cak i da je uporedo sa njima zivela zasebna populacija grkofona, ne moze se osporiti veliko prisustvo vlaha i arvanita - kao sto se ne moze osporiti prisustvo slovenskih toponima. Dva primera / prevoda slede:

URL:
http://ypeppas.blogspot.ca/2007/10/blog-post_07.html?m=1

1) Όπως και οι Αρβανίτες, έτσι και οι Βλάχοι ξεκίνησαν να κατεβαίνουν νότια ως βοσκοί και κτηνοτρόφοι στην αρχή. Στη συνέχεια, κύματα μεταναστών έφτασαν έως και την Πελοπόννησο, σε πολλά σημεία πριν να εμφανιστούν οι Αρβανίτες. --> Like the Arvanites, the Vlachs began to descend to the south as shepherds ..... waves of migrants reached the Peloponnesus, many times before the Arvanites appeared.

2) Τα ίδια χρόνια, οι Βλάχοι μετανάστες είχαν απλωθεί στις Μακεδονία, Θράκη, Ήπειρο, Θεσσαλία, Πελοπόννησο και ζούσαν σε πατριές (στρούγκες). --> During the same years, the Vlach immigrants had spread to Macedonia, Thrace, Epirus, Thessaly, Peloponnesus.

Sto se tice primera koji si naveo, kao Korakovuni - Korakovouni, Kserovuni - Xerovouni, itd. - sufiks vuni/vouni/βουνί (βουνό) je grcki i oznacava 'planinu' ili 'goru'. Grcko Poreklo ovih toponima je sumnjivo i verovatno od doba posle promene izvornih toponima. Grcka drzava je menjala toponime, imena reka, planine ali je i vodila evidenciju tako da se cak i dan danas znaju originalni toponimi odredjenih mesta, ali dosta toga se i 'ne zna' (i 'zaboravilo' se) jer je koriscenje 'varvarskih' toponima na dnevnoj bazi bila zabranjena. 'Prestupnici' su bili legalno sankcionisani.

URL:
http://antikleidi.com/2015/10/07/onomata_xorion/

Clanak --> Why and when did village names change (in the Peloponnese)?

Some of my translations of interesting parts, in English:

1) At that time began to appear the first laws for the administrative division of the country which began to borrow from Greek antiquity names for the regions, prefectures, provinces, municipalities and settlements, ignoring the old historical names. Very soon the name of Morea was replaced by the Peloponnese, Roumeli replaced by Sterea, ..... In the first decree of 3 April 1833, we see the first provincial denominations. But also the newly created Municipalities took ancient Greek names. The names of the mountains are also changed: Vodias (Παναχαϊκό - Panachaiko), Ziria (Κυλλήνη - Killini), Liakoura (Παρνασσός - Parnassos), Helmo (Αροάνια - Aroania).

2) After the end of the Balkan wars and under the pressure of critical national issues, the Greek state embarked on a massive Hellenization effort by changing all the names of cities and villages that did not have a Greek root but Turkish, Slavic, Vlach, Arvanite or otherwise, with the reasoning that toponyms should be in line with the official language, Greek. For this reason, prefectural committees were set up by professors, archaeologists, ordinary civil servants, who officially took over the patriotic duty of the government under a legislative decree of 1926 (ratified by a new decree of 13 November 1927 and Law 4096/1929) Renaming the foreign-sounding names of settlements, villages and towns, even providing for legal sanctions for offenders.

3) The committees set up for these purposes, in their attempt to change the names, often came to grotesque results. They filled the map of Greece with 34 Kallitheas, 10 Achladies, 22 Milies, 18 Platanias, 21 Kastanies, 14 Cherrasia, 25 Kalyvia, 11 Kefalovrysa and so on.

4) Until 1928, about 2,500 settlements are renamed! This year, the first names changes were made in our area (meaning in a specific area in Peloponnese, where the author of the article is from): Arphara were named Ampelokipoi and Vlovoka was named Aigai. Between 1929-1952 there are 354 names. During the five-year period of 1953-1957, there were 760. In 1955, in particular, it was the year of the mass change in the names of our villages, namely: Arahova became Εξοχή, Vergouvitsa became Μοναστήρι, Sviro became Όαση, Valkuvina became Άμπελος. In 1957, the renaming process was completed (locally) with Versova (Βερσοβά), which became Chrysanthio.

Ja se slažem sa tobom da su širom Grčke živeli i žive vlasi i Arvaniti, uopšte ne sumnjam u mnogobrojno prisustvo Aromuna po Makedoniji i Grčkoj, ali ne mogu da prihvatim potpuno izjednačavanje naziva vlasi sa Romanovlasima i Cincarima, jer to naprosto ne stoji. Sloveni su takođe vlasi i po grčkoj su i Sloveni nazivani vlasima, što se vidi po grupisanju slovenskih toponima.

Da, sufiks -vouni tj. -bouni može da se tumači kao grčki, ako je malo upitno zašto se neko selo zove "-planina". Da li imamo neku planinu sa sufiksom -vouni kao dodatnu potvrdu iako, ja lično prihvatam to značenje budući da se poklapa sa slovenskim prevodom hum (stari naziv Hercegovine) i zahumlje (Trebinje). Po tom nazivu su Bunija (Hercegovina) i naši katolički srpskoslovenski vlasi Bunjevci dobili ime. Za Bunjevce i Buniju (Hum, Holmia) ostaje pitanje datacije, kada se to odvilo s obzirom na starorčki (eventualno latinski?) izgovor bete. Ja sam sklon da to imenovanje smestim u antiku.

Upoznat sam sa masovnim preimenovanjem, o tome ima čak i na Vikipediji tabelaran prikaz, ali hvala za ovaj članak o nasilju nad istorijom u grčkoj koju su sproveli njeni nemački vladari u 19. i početkom 20. veka - biće proučen. Svaka dodatna informacija je dobrodošla.

http://antikleidi.com/2015/10/07/onomata_xorion/

Clanak --> Why and when did village names change (in the Peloponnese)?

Some of my translations of interesting parts, in English:

1) At that time began to appear the first laws for the administrative division of the country which began to borrow from Greek antiquity names for the regions, prefectures, provinces, municipalities and settlements, ignoring the old historical names. Very soon the name of Morea was replaced by the Peloponnese, Roumeli replaced by Sterea, ..... In the first decree of 3 April 1833, we see the first provincial denominations. But also the newly created Municipalities took ancient Greek names. The names of the mountains are also changed: Vodias (Παναχαϊκό - Panachaiko), Ziria (Κυλλήνη - Killini), Liakoura (Παρνασσός - Parnassos), Helmo (Αροάνια - Aroania).

2) After the end of the Balkan wars and under the pressure of critical national issues, the Greek state embarked on a massive Hellenization effort by changing all the names of cities and villages that did not have a Greek root but Turkish, Slavic, Vlach, Arvanite or otherwise, with the reasoning that toponyms should be in line with the official language, Greek. For this reason, prefectural committees were set up by professors, archaeologists, ordinary civil servants, who officially took over the patriotic duty of the government under a legislative decree of 1926 (ratified by a new decree of 13 November 1927 and Law 4096/1929) Renaming the foreign-sounding names of settlements, villages and towns, even providing for legal sanctions for offenders.

3) The committees set up for these purposes, in their attempt to change the names, often came to grotesque results. They filled the map of Greece with 34 Kallitheas, 10 Achladies, 22 Milies, 18 Platanias, 21 Kastanies, 14 Cherrasia, 25 Kalyvia, 11 Kefalovrysa and so on.

4) Until 1928, about 2,500 settlements are renamed! This year, the first names changes were made in our area (meaning in a specific area in Peloponnese, where the author of the article is from): Arphara were named Ampelokipoi and Vlovoka was named Aigai. Between 1929-1952 there are 354 names. During the five-year period of 1953-1957, there were 760. In 1955, in particular, it was the year of the mass change in the names of our villages, namely: Arahova became Εξοχή, Vergouvitsa became Μοναστήρι, Sviro became Όαση, Valkuvina became Άμπελος. In 1957, the renaming process was completed (locally) with Versova (Βερσοβά), which became Chrysanthio.

I onda, do danas imamo Volos, čiji se naziv ne sme porediti s nazivom slovenksog božanstva jer to bi značilo prisustvo ogromnog broja paganskih Slovena, što bi onda značilo da su Sloveni bili na tom mestu i pre nego što su se "doselili" na Balkan.

 

[Pravi Vlah]

Sloveni su takođe vlasi i po grčkoj su i Sloveni nazivani vlasima, što se vidi po grupisanju slovenskih toponima.

Припјат и асимилација.

 

[Mrkalj]

Zdravo Mrkalj, razlog zasto se hvatam za vlahe a bogami i za arvanite je prost. Uzduz i popreko cele Grcke su ziveli vlasi i arvaniti. Cak i da je uporedo sa njima zivela zasebna populacija grkofona, ne moze se osporiti veliko prisustvo vlaha i arvanita - kao sto se ne moze osporiti prisustvo slovenskih toponima.

Razlog zbog kojeg se ja hvatam i za Slovene gde je reč o vlasima je izbegavanje partikularnog sagledavanje slovenskog problema. Potpuno analogan, problem slovenske toponimije i slovenske populacije kao u Grčkoj (od Makedonije do Krita) imamo u:

1. Albaniji
2. Rumuniji
3. Austriji
4. Istočnoj Nemačkoj
5. Severnoj Italiji
6. rečena Grčka

I, što je najparadoksalnije, svuda se kaže da su Sloveni naknadno došli, tj. došli nakon naroda u sadašnjim matičnim državama, ostavili svoje toponime, obično na stotine toponima, među kojima su i prethrišćanski pagansko-religijski toponimi, ostavili toponime i - isparili into thin air. Akademski rečeno: e, pa, neće da može. Ili, neko je ipak tu - budala.

 

[haeul]

došli nakon naroda u sadašnjim matičnim državama, ostavili svoje toponime

Да, то стварно јесте чудно. У најмању руку, то значи да су Словени у једном периоду, и то довољно дугом да се забораве пређашњи топоними (ако прихватимо теорију и доласку Словена), потпуно доминирали поменутим територијама.