Slovensko nasleđe u Grčkoj

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[AELarisa]

Mpouka beach (pronounced Buka), right next to Velika beach, on the eastern side of mount Kissavos, Larisa. From 1:05 to 1:15 and 2:15 to 2:25 in this video.
It is very noisy there because of the waves that hit the rocks at the edges of the beach.

 

[АнаиванГорд]

Mpouka beach (pronounced Buka), right next to Velika beach, on the eastern side of mount Kissavos, Larisa. From 1:05 to 1:15 and 2:15 to 2:25 in this video.
It is very noisy there because of the waves that hit the rocks at the edges of the beach.

Grčka, zemlja u kojoj je jezik potpuno drugačiji od srpskog, pored toga, za sada, jedina zemlja u kojoj se ne osećam kao stranac, odnosno, zemlja u kojoj se osećam kao da sam kod kuće! Ujutru se umijem u moru, pa kad krenem s Grcima da se razgovaram, kalimera, kalispera, jasas, efharisto. Godinu-dve sam se javljao ujutru s 'kalimero'. Predivna jedna zemlja, u kojoj kad kažeš da si iz Srbije to ima posebnu težinu.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Da se podsetimo

Imali smo do sada nekoliko reči koje upućuju na slovenski iskon i preuzimanje u romanski, grčki i germanski jezik, a ne obrnuto kako se smatra u psudolingvistici koja je na snazi. To su bile sledeće reči:

• RODA (roditi) - ardea "čaplja";
• JARO (Jahr, year) "godina" tj. "leto", up. sa jarko, jarost, razjariti;
• POGAN, lat. paganus : pogan, govno (nečist, prljavština) u značenju prostog naroda, pučana;
• VINO, lat. vino : vina, (sa)vinuti u značenju vinove loze (loza, takođe od laziti, puzati, plaziti);
• VENAC, viktor od vincere od venac od viti;
• RAT, ratnica (metatezom dobijeno - grč. Artemis, Artemida, boginja rata);
• VRT (od "vrteti, prevrtati zemlju") daje latinski oblik hort(us), vrt ima semantičk-etimološku osnovu, a hortus nema; vrt dolazi od vrteti zemlju, prevrtati zemlju i stoji u soprotnosti sa pojmom ledina;
• LEDINA ledina (Land) koja označava neobrađivanu zemlju (koja je ledina - tvrda poput leda);
• GRADINA od ograditi (prostor za uzgoj povrća, voća i žitarica) daje metatezom ital. giardino i germ. garden/Gerten;
• BLATO od koga je metatezom nastalo germansko Baltic i pleofonijom mađ. Balaton, a sakođe i grčka reč za asfalt od slovenskog *zblat;
• ROB, RAB, RABOTA - Rb, (rob, rabota, Rab) metatezom daje nemačko > arb, Arbeit, odnosno latinsko Arb za ostrvo Rab;

i još neke za koje smo videli da imaju objašnjenje preko slovenskog etimološkog gnezda, dok etimologija tih reči izostaje u jeziku koji je kao izvornik prihvaćen od strane zvanične psudolingvistike.

U nastavku, obradićemo reči crkva i bukva koje su pozajmljene u germanski jezik gde su dale poznate oblike curch/Kirche i book/Buch.

 

[Mrkalj]

 

[Сребрена]

Slavs in Crete: During the Middle Ages and Early Modern Times (2016)​

Charalampakis Pantelis

Словени на Криту у средњем веку и раном нововековном добу

Грчки историчар Пантелис Харалампакис (Παντελης Χαραλαμπακης) објавио је своју књигу под насловом Σλαβοι στην Κρητη κατα τον Μεσαιωνα και τους πρωιμους νεοτερους χρς (Ιστορικα και γλωσσικα τεκμηρια) [Словени на Криту у средњем веку и раном нововековном добу (историјски и лингвистички докази)], Andy’s Publishers, Атина 2016, стр. 340.

Kњига која је у прегледу (Харалампакис 2016) сумира вишегодишње проучавање питања словенског присуства на Криту и словенског лексичког утицаја на критски дијалекат новогрчког језика и на топонимију острва. Рад је јасно подељен на два дела.
Прво (стр. 15–85), аутор разматра историјске податке, од 7. века до османског освајања острва (између 1645. и 1669. године). Такође разматра истраживачке хипотезе о претпостављеном присуству Словена на Криту, које сугеришу и грчки и страни научници.
Затим (стр. 87–238), г. Пантелис Харалампакис представља лингвистичке доказе, како лексичког (словенске позајмице) тако и ономастичког (тј. критски топоними претпостављеног словенског порекла) карактера.
Монографија садржи (поред предговора и увода, стр. 5–14) прилично детаљан резиме (стр. 239–251), грчки превод извештаја чешког путника Јана Хасиштеинског (Jan Hasišteinský) из 1493. године о Криту (стр. 253–266), свеобухватан списак референтне литературе (стр. 267–290), слике (стр. 291–297), резиме на енглеском језику (стр. 299–305), индексе (стр. 307–337) и садржај (стр. 339–340). Већ поглед на садржај књиге доказује да аутор посвећује двоструко више места лингвистичкој аргументацији и документацији него историјским подацима.

Питање словенског присуства на Криту широко су проучавали и грчки и страни научници [1].
Најранији радови који се баве словенским насељавањем Крита написали су бугарски историчари. [2].....

-------------------------------------------------------------------

1. Ν.Β. ΤΩΜΑΔΑΚΗΣ, Σλαβοι στην Κρητη. Τα Καρανου. Το Ροδοβανι [Н.В. Томадакис, Словени на Криту. Имена места Караноу. Родовани], ΕΕΚΣ 1, 1938, стр. 425–431; идем, Συμβολη εις την μελετην των σλαβικων, αρμενικων και τουρκικων εποικισεων εν Κρητη [Прилог проучавању словенских, јерменских и турских насеља на Криту, 19, стр. 32], стр. 7–19; идем, Αι περι Μακεδονων Σκλαβων εν Κρητη ειδησεις Ιωσηφ Βρυεννιου (1401) [Јосепх Вријенијево сведочење о македонским робовима на Криту (1401)], [у:] Γερας Αντωνιου Κεραμοπουλου, Αθηνα 1953, стр. 105–111. Види такође M. Vasmer, Die Slaven in Griechenland, Berlin 1941 [repr. Leipzig 1970], Й. ЗАИМОВ, Заселване на българските Славяни на Балканския полуостров. Проучване на жителските имена в българската топонимия.

2. ШИШМАНОВЪ, Славянски селища въ Крите и на другите острови [I. Šišmanov, Slavic Settlements on Crete and other Islands], БП 4, 3, 1897, p. 2–38; И. САКѦЗОВ, Новоодкрити документы отъ края на XIV. вѣкъ за булгари отъ Македония
продавани като роби [I. Sakazov, New Documents
from the End of the 14th Century Referring to Bulgars
from Macedonia Sold as Slaves], RMac 7, 2/3, 1932, p. 1–62.

 

[Mrkalj]

 

[Сребрена]

Занимљив прилог, Мркаље. Овај ми је човек симпатичније него раније кад сам га слушала.
Била сам у Тесалији, и тамошњи становници (они ретки који мало читају и знају понешто) говорили су да је на Пелиону/Белиону живео главни Киклоп. Највећи град у близини пелиона/Белиона је Волос, опет нашег етимолошког порекла.

А најинтересантније ми је у видеу било наопако читање Планине - "Анилп"-"Олимп".
Не би било први пут да су Грци нешто лоше схватили и написали у супротном смеру, што ме некако асоцира на (по Херодоту) њихово порекло из Африке/Либије...поткрепљено предањима од Данају, рођеног брату Египта.