Slovenski toponimi čine većinu toponima Albanije - ko bi se tome nadao? (Google maps)

Бабине
Бистрице
Боцеве
Борје
Борове
Боровјан
Борсх
Брадасхесх
Брадосхнице
Брадвице
Брегас
Букове
Бусхтрице
Цераве
Церенец
Церје
Церковице
Церневаке
Цороводе
Делвине
Дхровјан
Дипјаке
Дивјаке
Добрење
Добруне
Домај
Драцове
Драгоби
Драгостуњ
Дреновице
Дрини
Дрино
Гјорице
Голик
Горанxи
Горице
Горисхове
Горозуп
Гостил
Гозхдаразхде
Грабјан
Грабовине
Гразхдан
Јањар
Каливац
Каменице
Каркавец
Кепенек
Клос
Коавхице
Колесјан
Колсјан
Костење
Котодесх
Ковасхице
Козе
Крајке
Красте
Кресхове
Крицкове
Лесхнице
Лесхње
Лесковиц
Левосхе
Ливадхја
Лукове
Мал Немерцке
Мал Островице
Мал Требисхине
Маллине
Милец
Милот
Неправисхте
Никотице
Низхавец
Ново Село
Новосеје
Новоселе
Огрен
Оресхње
Острен
Пасинке
Пендавињ
Певелан
Пискупат
Плосхтан
Подарце
Подгорие
Подградец
Полицан
Полоске
Пораве
Постенан
Поткозхан
Продан
Прогонат
Прописхт
Просек
Радањ
Радомире
Радове
Росковец
Рресхен
Ррогохине
Рубик
Селан
Селенице
Селисхте
Схисхтавец
Схупензе
Силлове
Синице
Скороват
Слабиње
Сллатине
Смоллик
Сопац
Сопик
Сопот
Старје
Стравај
Стрелце
Стрембец
Стропцке
Струме
Тепелене
Топојан
Топоје
Требиње
Трепце
Трестеник
Тројак
Тропоје
Уденисхт
Усхтеленце
Узнове
Васије
Велипоје
Верник
Висхосхице
Високе
Влад
Врепцке
Забзун
Загоре
Заросхте
Зејмен
Земце
Зминец
Звезде
Вранисхт
Њивице (Нивице),
Пепел,
Водице,
Водиње (Водхине),
Дражовице (Драсховице),
Лубоње,
Керкове (?) ,
Селенице,
Новоселе,
Делиње,
Велце,
Радимље (Радхиме),
Житом,
Гумно (Гумен),
Големај,
Подгоран,
Родењ,
Врбас (Вербас),
Блесенча, [прасл. *блęсти] Лапањ,
Дрвљан (Дхровиан),
Драгот
Простар (Мбростар)
Малиq [Малић],
Велиqот [Велићот],
Процесте
Влочиште
Коланец [„Кланац“] Стропан,
Бабан,
Граце
Ецменик [Јечменик] Верник
Висхоцице [Височице] Билисхт [Билиште] Трестеник [Трстеник] Кошнице
Добран
Броздовец [„Браздавац“] итд…
 
Mrkalj:
Misli na pomen toponima Hrvat.
Kliknite za proširenje...
A možda Hrbat,Hrbet (vidit postojeća prezimena)
jer poljski se tu razlikuje od ostalih Slavenskih jezika (što bi objasnilo i kod Slovenaca danas učestalije korištenje reči GREBEN)

Chrbát (geomorfológia) Slovenčina​

Hřbet (geomorfologie) češki​

Grzbiet górski poljski​


Danas u Slovenskom jeziku se najčešće koristi Greben, mada i Hrbet bi bio razumljiv.( jedan deo Slovenije koristi oblik HRBT u govoru).
Hrib, Hribovje, Hribovitost, Hribati...

Pa tako planinski detlić kod nas, je za Slovence,Slovake, Čehe (verujem da i kod Poljaka nekad bilo) BELOHRBTI DETEL :per:
 
Crnugović:
A možda Hrbat,Hrbet (vidit postojeća prezimena)
jer poljski se tu razlikuje od ostalih Slavenskih jezika (što bi objasnilo i kod Slovenaca danas učestalije korištenje reči GREBEN)

Chrbát (geomorfológia) Slovenčina​

Hřbet (geomorfologie) češki​

Grzbiet górski poljski​


Danas u Slovenskom jeziku se najčešće koristi Greben, mada i Hrbet bi bio razumljiv.( jedan deo Slovenije koristi oblik HRBT u govoru).
Hrib, Hribovje, Hribovitost, Hribati...

Pa tako planinski detlić kod nas, je za Slovence,Slovake, Čehe (verujem da i kod Poljaka nekad bilo) BELOHRBTI DETEL :per:
Kliknite za proširenje...
Da. Ono što devojci sreću kvari upravo je to "možda", a zaista jeste "možda". I etimološka predstava može samo da podupre postojeće dokazane teze, nekada da ukaže, ali nikada da dokaže jer, gotovo uvek je - "možda".
 
toponimi albanija.jpg

https://i.ibb.co/Zmf6TyV/toponimi-albanija.jpg
 
Сребрена:
Река Десница и област Десник:


Travels in Epirus, Albania, Macedonia, and Thessaly;(1820) F. Pouqueville
. We came at last to a bridge over the Desnitza, the river which comes down from Bousi, distant six leagues up the valley leading over to Berat. At this bridge ends the territory of Premiti, and begins that of Desnitza.

Река Дрина (Дринопољска) и град Дринопољ (данашњи Аргирокастрон)

Travels in Epirus, Albania, Macedonia, and Thessaly;(1820)F. Pouqueville
When, however, I had advanced a mile from Tebelen, near some springs issuing from the roots of Mount Argenik, my attention was called to certain terraces or banks and ditches, which, by their distribution, seemed to indicate the encampment of Flamininus. Two miles farther on, I came to the junction of the Celydnus, or the river of Drynopolis with the Aous.

... At the end of three hours' delightful ride, we entered what is properly the valley of the Argyrians, now of Drynopolis; and to have time to make my remarks, ..... While at breakfast, I opened my project of going to Argyro-Castro, a project which it required my utmost power to engage my conductors to adopt...Argyro-Castro, which I found distracted with sanguinary and endless contentions, is situated on three spurs from the mountains on the west, ending abruptly over the valley of the Celydnus on the east.
http://kroraina.com/knigi/en/fp/fp_7.html
http://kroraina.com/knigi/en/fp/index.html


argirokaster_jedrene_drinopolj_1750.png


Уместо печених црепова на крововима кућа, Дринопољ (Једрене)) има камене плоче уместо црепова на кућама, исто као и у Србији (југоисток данашње Србије)..због одсјаја тих камених "црепова", углачаних временом, Грци су град назвали "Сребрни замак" :
грчки Αργυρόκαστρο или Γυρόκαστρο, Argyrókastro или Gyrókastro,
италијалански: Argirocastro
албански: Gjirokastër или Gjirokastra
http://sr.wikipedia.org/sr/Ђирокастра

argirokastron_drinopolj_1814_i_reke.jpg
Kliknite za proširenje...
Ова река никад није мењала име: Дрина, Дринос на грчком, Дрино на албанском.
Извире у Грчкој, у јањинском крају , протиче кроз Дринопољ (Аргирокастрон у Албанији) и код Тепелена се улива у Војушу.

https://www.researchgate.net/profil...lley-of-the-River-Drinos-southern-Albania.png

Има изузетно широку равницу око водотока, ваљда су је зато звали Великом Дрином.
Ово је ушће у Војушу код Тепелена.
drina usce vojusa alb.jpg

Мост на Дрини у Дринопољу:
gjirokaster-la-citta.jpg
 
По Каплану Буровићу данас је у Албанији 78% становнштва српског(словенског) порекла ... Логично је онда да и топоними буду словенски ... у принципу средњовековна Србија на тлу данашње Албаније је била насељена србима прошарана свуда са помало Албанаца као што данас имамо Роме по целој Србији. Они се много више размножавају али и мешају са србима мешовитим браковима. Доласком турака албанце фаворизују јер су им више одговарали за поход на север. Дакле асимилација је ишла у 2 тока: 1. Мешовити српско албански бракови 2. прво прелазак на ислам срба, а затим албанизација муслиманских срба. Преживели су криптохришћани тј тајни хришћани који су у јавности били муслимани а у тајности хришћани. 1900. у Албанији је живело 900 000 срба (православих, католика, муслимана и криптохришћана). Многи од њих су протерани или су се иселили, али је и даље остало пуно. Комунистичким периодом 1945 - 1990 и забраном религија и језика, нестају и криптохришћани који се трансформишу у албанце атеисте. Дакле имали смо 2 периода турски и комунистички. Први је стварао албанце и муслимане од православних срба, а други је правио албанце без сећања на корене да су то били срби. По мени овај други је био убитачнији јер поред националног сакаћења и духовно сакатио србе ускраћујући им корене ...дакле духовност, обичаје, презимена и језик...а трајао је две генерације. Познато је дакле кад се неко из Србије исели на запад, деца некако и говоре српски, а унуци већ не знају српски.
 
Poslednja izmena:
Данас у Албанији има више македонаца него срба. Дакле комунистичким периодом осим што је асимиларао србе упоредо је текао и комунистички период у Југославији који се у Албанији одразио тако што је од срба у Албанији направио 4 подгрупе: срби, македонци, горанци, муслимани, па и власи (власи српског порекла, не мислим на цинцаре) којих данас има у албанији. Из свега овога видимо да је процес који је Аустроугарска започела завршио комунистичким процесом (који је такође западни изум) који је иселио, асимиловао и уништио србе у Албанији који су били већина сигурно до 1850. године...
 
Сребрена:
Ова река никад није мењала име: Дрина, Дринос на грчком, Дрино на албанском.
Извире у Грчкој, у јањинском крају , протиче кроз Дринопољ (Аргирокастрон у Албанији) и код Тепелена се улива у Војушу.

https://www.researchgate.net/profil...lley-of-the-River-Drinos-southern-Albania.png

Има изузетно широку равницу око водотока, ваљда су је зато звали Великом Дрином.
Ово је ушће у Војушу код Тепелена.
Pogledajte prilog 1261376
Мост на Дрини у Дринопољу:
gjirokaster-la-citta.jpg
Kliknite za proširenje...

Da, ali najsmesnije sto imamo Vojnika u Albaniji kod Berata, tipično "albansko" , pazi kad nije ni bugarski soldat---> VOJNIK

Po ovom vojniku moze se videti da je moguce da su vajuniti los grcki prevod za vojnike, jer smo mi sva ta plemena ustvari ucili na grckom, premda je jasno da su Draguviti bili Dragovići, Berziti Brsjaci itd, ... Velegeziti Beli gezići itd...
 
Poslednja izmena:
У Летопису попа Дукљанина помиње се планина Облик.
Дукљанин наводи да је Самуило у време док је Владимир још био младић (Vladimirus esset adolescens) окупио велику војску са којом је продро у далматинске крајеве, па се Владимир склонио на планину Облик

Данас је то планина Тарабош, западно од Скадра, део планинског венца Румије. Тарабоши на албанском.Назив је настао од "тарабе"
plot.jpg


U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine, Taraboš je bio poprište teških borbi crnogorskih i srbijanskih snaga protiv Otomanskog carstva

Тарабош​

Алекса Шантић
Јуриш! На врхе побијмо барјаке!
Планина јекну, тресе се и слама.
Све јурну, к'о да змајеве горштаке

Уз грм и крше носе крила сама.
Напред! На јуриш! - Све грми, к'о дива
Побуне мрачне из безданих јама.

Ноћ је дубока и све дубља бива;
А тамо, преко крша и дрвета,
Струкама густим што их магла скрива,

Пењу се они. Врси бајонета
По мраку сјекну к'о одблесци зоре
Лом. Земља дршће. Из црних кубета

Небу свуд сикћу шрапнели и горе.
Граната праска и са греда свије'
Хрњаге стена с тутњавом се оре.

Но нигде страве ни узмака није -
Залуду стрмен све то више бива
И бура смрти јауче и вије:

Тамо, гдје небо реже голет сива,
Пењу се они. И гора се слама -
Напред! На јуриш! - Све грми, к'о дива

Побуне мрачне из безданих јама.
Gril%C3%AB.jpg
 
Mrkalj:
Šta ti nije jasno?
toponimi-albanija-jpg.1249103
Kliknite za proširenje...
Nije mi jasan dokaz da je Drac bas taj drac. Dokaz je sto se isto kaze? Da je Albanija krcata slovenskim toponimima to skroz stoji, tako je do pocetka 20. veka bilo i na severu Grcke, ali neke tvrdnje koje su iskazane bez dokaza ne priznajem. To je kao da ja tvrdim da je tresnja nastala od glagola tresti. Gde su dokazi za etimologiju obe reci, zasto je izmedju 'd' i 'r' ipsilon, mozda jer njihovi jezici ne trpe pocetne suglasnicke skupine. Nece biti. Rec kod Rimljana, sudeci po pisanju sa 'y', sa 'rh' pretpostavljam da je uzeta iz grckog. U grckom se 'y' izgovaralo kao 'ü', romanski jezici to nisu imali i verovatno su u svom govoru zamenjivali sa 'u' ili 'i'. Albanski ima staru pozajmicu 'durës' koja je u staroalbanskom zvucala 'duraç' i pravilno nastanje danasnji oblik, posto je u albanskom 'u' a ne 'y', verovatno je rec uzeta od Rimljana kod kojih je bilo 'u'. U nasem jeziku suglasnicka skupina 'dr' je u praslovenskom bila 'dr', 'dir' ili 'dur, znaci, vrlo lako je i praslovenski izgovor bio 'durač', sto bi pravilno dalo danasnje 'drač'. Biljka 'drač' e verovatno povezana sa recju drati, sto je nastalo od starijeg dьrati, sto je u praslovenskom bilo dirate, ovde, po svoj prilici je bilo 'i' a ne 'u' kako je bilo za grad Drač. Ovo sto sam napisao nema jasnih dokaza vec nekih pokazatelja da etimologija moze biti drugacija, dok dokaz za isto poreklo grada Drač i biljke drač jos nisam cuo.
 
Poslednja izmena:
bezimeni1:
U nasem jeziku suglasnicka skupina 'dr' je u praslovenskom bila 'dr', 'dir' ili 'dur, znaci, vrlo lako je i praslovenski izgovor bio 'durač', sto bi pravilno dalo danasnje 'drač'.
Kliknite za proširenje...
Слажем се.
bezimeni1:
Biljka 'drač' e verovatno povezana sa recju drati, sto je nastalo od starijeg dьrati, sto je u praslovenskom bilo dirate, ovde, po svoj prilici je bilo 'i' a ne 'u' kako je bilo za grad Drač. Ovo sto sam napisao nema jasnih dokaza vec nekih pokazatelja da etimologija moze biti drugacija, dok dokaz za isto poreklo grada Drač i biljke drač jos nisam cuo.
Kliknite za proširenje...
Драч(а) је типична биљка за Далмацију, бодљикава је и свакако "дира" кожу . Користи се у народној медицини за изазивање пролива, вероватно "дерући" одн. "дирајући" слузокожу црева. Иначе је и диуретик,и има још лековитих својства.

А може бити етимолошки везан и за трн-бодљу, као дрч код дрчне биљке која се брзо шири у природи и заузима просторе брзо.
content


droc.png
drcan.png
 
Poslednja izmena:
Сребрена:
А може бити етимолошки везан и за трн-бодљу, као дрч код дрчне биљке која се брзо шири у природи и заузима просторе брзо.


Pogledajte prilog 1275192
Kliknite za proširenje...
droc.png


И сада, ако третирамо "драч" као бодљу, боцку, трн, рог (истурени део главе вола) можемо да приметимо да Драч вири из обале, одн, у односу на линију копна, Драч јесте трн/бодља/дрч који "боде" морску површину. Лађе и друга пловила, моноксили и сл., морају да обиђу тај мали рог (трн) кад плове дуж обале.

mapadraca-e1628459182157.png


То ме подсети сада да, на овој истој теми, негде, стоје моји постови о топонимима везаним за волове и краве. Ако ме сећање не вара, планина је Крава. Кад пронађем, поставићу или можда неко брже претражи тему.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
Kako bi izgledala Banovina Hrvatska?
2
Odgovora
48
Pregleda
716
Škutor Kićo
Š
Nina
Ko je bila Mejbel Grujić
Odgovora
2
Pregleda
216
Nina
Nina
Mrkalj
KO KRIJE DRAZIN GROB? Diskusija o Drazinoj smrti, zlocini komunista su se desavali bez prestanka
2
Odgovora
31
Pregleda
589
Mrkalj
Mrkalj

Back
Top