Slovenski toponimi čine većinu toponima Albanije - ko bi se tome nadao? (Google maps)

[zvezdadanica]

Podgradec je najveći grad na Ohridskom jezeru na albanskoj strani, manje od kilometar daleko od sv. Nauma i graničnog prelaza.

 

[Carlin]

Nije to onaj koji se nalazio ispod tvrdjave Gradec, što sam pominjala kao vlasništvo celjskog grofa i Katarine Brankovic i od koga se, napravio Zagreb kasnije. Taj je ispod Ilice i Trga republike u Zagrebu (ili kako se već sada zove), a ovaj je, vidiš, nadomak Ohridskog jezera.


Vlasi oko Rabana..mislila sam da mora da postoji neki neki domaćiji etnonim, svejedno da li iz vlaškog ili srpskog jezika. "Faršerot" mi zvuči kao kovanica iz dva jezika, zato sam odmah probala da prevedem po svom.

Uvek daješ dobre linkove. Ako naletiš na hidronime u ovom delu između Vojuše i Devola, kao i sve do Πράβι / Ελευθερούπολη ( Prave Srbije. što vele neki pametarnici) , prosledi, baš ih tražim.

Slovenski toponimi u Albaniji (Bugarska produkcija):

Reka 'Dunavec'

 

[Сребрена]

Slovenski toponimi u Albaniji
Reka 'Dunavec'

A u Dunavec (mali Dunav) mora da se uliva neki Moravec (mala Morava)..Posle se spajaju sa drugim vodama i čine, kako stare karte kažu "Beogradsku reku" ( Lumi Beratit), isped koga su se, davno, nasukali Sv.Goražd i Sv.Angelarij


Lekizanu pripada slava što je otkrio citat:

СРПСКИ ГРАДОВИ У АЛБАНИЈИ
. Усред јужне Албаније уздиже се планински врх словенског имена Островица, а североисточно од њега лежи највећи град у овој области - Корча, словенски топоним Горица, што је преко грчог дублета orgutsa дало данашњи албански облик.

Према запису истакнутог немачког романисте Густава Вајганда (1860-1930) који је, у лето 1889, путујући кроз средњу Албанију, у књизи о Аромунима, записао да Корча "лежи у подножју једног узвишења које је прекривено засадима винове лозе. Ово узвишење пробио је поток Морава. Морава дели овај град на две половине и тече у проширену долину реке Дунавица".

Citat je odavde: G. W e i g a n d, Die Aromunen, I, Leipz. 1895, стр. 107.
A u prevodu na blgarski, prema Seliščevu, glasi:

Корча (раньше Г о р и ц а) расположена у подножья невысокого кряжа, перерезываемого речкой Моравой. Речка протекает через город и впадает в Дунавец, орошающий богатую корчанскую долину.

(Што се тиче те плодне горичке(корчанске) долине, језеро које је ту некад постојало, пресушило је после Другог светског рата.)


Isti slavista, zabeležio je ovo, prema dr.Kaplanu Buroviću
BERAT,- toponim, grad Južne Albanije. Svestan da je srpske etimologije, od BELGRAD, Čabej ga izbacio iz kruga njegovih etimoloških studija. Kako svedoči Weigand, koji ga 1910. posetio, ovaj je grad te godine imao 9.000 Vlaha i samo 3.000 Albanaca.

http://www.stajerska.eu/etimoloski-falsifikati-akademika-cabej/

Što se toponima Morava tiče na tlu sadašnje Albanije, uz planinu Morava i nekoliko naselja (Mborija kod Korče i Morava iznad Berata), potok Moravicu, naletela sam i da jednu vrstu vetra označavaju kao "moravski vetar"

Zona e Korçës është e pasur me burime nënujore, lumenj, ku më i rëndësishmi është lumi i Devollit me degën Dunavec dhe Osumi i sipërm...........Characterized by local winds as Voskopojarja, south-west wind, Morava, Devollka etc..

http://www.bashkiakorce.gov.al/site/articles.php?cid=123

Na etnogarfskoj Epira, starijeg datuma, već je obeleženo mnoštvo slovenskih toponima.
Vidi se Beogradska reka, u regionu izmedju Gorice (Korče) na Moravi i arnautskog Belgrada.

Sa blgarske vikipedije:
Девол извира от източните склонове на планината Грамос.. Тече в северна посока през едноименната област Девол и покрай главния ѝ град Билища. След Билища завива на запад и през клисура между Сува гора от север и Морава от юг излиза в Корчанското поле, където до Втората световна война е било Малишкото езеро (Малик), днес пресушено. След Корчанското поле, в което приема водите на левия си южен приток Дунавица, Девол навлиза в силно планински регион, слива се със също извиращата от Грамос Осъм и образува река Семани.

Источно од Мораве (Мборије) налази се Бучинград, испод Зете.
Милош Милојевић је претпоставио да ту извире река Дунавац, а истовремено поистовећује назив реке Дунавац, са албанским називом Луми/Суми (вероватно одатле и Осум), или турским називом Ергент.

"Crno bučje" zapisano kod Porfirogenita mogao bi biti Bučin-grad na istom Dunavcu reci koju je Vajgand opisao u današnjoj srednjoj Albaniji.Milojević piše:
" u dan: Arnaut Beogradu u srednjoj Albaniji, koji leži na rečici, koju nazivaju Turci po svom Ergent, Škipi čas Sumi, Lumi, a još češće i običnije Dunafli, ili Dunavac... Ona izvire iz ogranka pomenute planine, na kojoj leže razvaline nekad: srpskog grada Bučina, i koja se s toga i zove Bučingrad, ili Bučigrad. "

Osim Vajganda i Milojevića, verovatno je još neko zapisao imena prenemanjićkih gradova..samo da naši arheolozi i naši istoričari to iskopaju i opišu, dok još ima šta da se kopa.Ako im se , opet ne naredi, da prikriju tragove srednjevekovne Srbije jer je "previše južna".

 

[Сребрена]

Pominje se i selo Morava,.... In Morava in Mboria village there is an old Byzantine church.
Ima indicija da je to selo Morava nekada bilo grad Morava,....
Crkvu u Moravi (arbanaškoj Mboriji) datuju u 14.vek

Цркву у Морави (из 14.века) подигао је син кесара Новака, Амиралис, године 1390.
http://www.rastko.rs/projekti/cm/1/vpetkovic-spomenici_l.html


Сам кесар Новак, подигао је 1369.г., на 5 хектара земље, Богородичину цркву на преспанском острвцету, уроњену у постојећу пећину
Данас је то топоним Shpella e Maligradit, а црква носи назив Kisha e Shën Mërisë
http://en.wikipedia.org/wiki/St._Mary's_Church,_Maligrad

 

[Carlin]

Iz Bugarske knjige "Образуване на българската народност", Димитър Ангелов -- Use with caution & at your own discretion

ЗАСЕЛВАНЕ НА СЛАВЯНИТЕ В БАЛКАНСКИЯ ПОЛУОСТРОВ

1. Посока на разселване на славяните от българската група
Територии, заети от:
2. Българските славяни (славини), 3. Сърбо-хърватите, 4. Западните славяни, 5. Източни славяни (анти), 6 и 7. Племена от българската група славяни
http://www.promacedonia.org/da/da_155.jpg

http://www.promacedonia.org/da/da_2_3.htm

- Като говори за събитията в Пелопонес след 746 г. византийският писател отбелязва, че цялата тази област „се ославянила и станала варварска” (ἐσθλαβώϑη δὲ πᾶσα ἡ χώρα καὶ γέγονε βάρβαρος). Друго интересно известие намираме в т. нар.„Страбонов епитоматор” (съчинение на неизвестен автор от втората половина на X в., който направил съкращение на географията на Страбон). Там четем: „а сега прочее скити-славяни обитават целия Епир, почти цяла Елада, Пелопонес и Македония”. За наличието на славянско население в Пелопонес се говори изрично и в един западен извор, а именно в житието на св. Вилибалд (от VIII в.). Там е казано, че когато Вилибалд пътувал от Света Гора, се спрял в града Монемвасия, който бил „в славянска земя” (in Sclavinica terra). Сведенията на писмените извори за заселването на славяните в Пелопонес се потвърждават от големия брой (над 400) топонимични и хидронимични названия от славянски произход, които са запазени до наши дни в този най-южен край на днешна Гърция.

- Проникването на славяните чак в Пелопонес е било свързано с установяване на славянски заселници и в други области на Гърция (Тесалия, Атика, Епир и пр.). За това може да се съди пак от данните на Монемвасийската хроника, както и на споменатата схолия на Арета. В Монемвасийската хроника четем, че преди да завладеят Пелопонес, нашествениците, водени от аварския хаган, завладели „Тесалия, Елада, Атика, Евбея” [33]. А в схолията на Арета се казва, че „славянският народ с война проникнал в първа и втора Тесалия, и в Айния, и в двете Локриди, и в Епикнидия, и в Озолия, и в стария Епир, и в Атика, и в Евбея, и в Пелопонес, като изтребил и унищожил местните елински племена”.

- От племената, които заели днешните гръцки земи, са известни велегезитите (велезитите), ваюнитите, езерците и милингите. Ваюнитите и велегезитите се споменават във връзка с обсадата на Солун през 620 г. и се предполага, че са заемали областите Епир (ваюнитите) и Тесалия (велегезитите). А езерците и милингите обитавали планинските склонове на планината Тайгет близо до Спарта в Пелопонес.

- Като примери на славянска топонимика от Гърция могат да бъдат приведени такива имена като Ρεάχοβον (Рѣхово), Δριάνοβον (Дряново), Δράνιτσα (Дрѣница) и др. От Епир и Южна Албания — τριστενάκον (Тръстѣник) и Διάβολις (р. Дѣвол), от Македония — Βαλάσιζα (Бѣласица), Χτεάτοβο (Хтѣтово), от Югозападна България Τριαδίτζα (славянското Срѣдец), от румънските breasa (от брѣза), Predeal (от предѣл) и др.

 

[čvrsnica]

kad smo vec poceli sa Podgradecom, zasto da ne navedemo mjesto koje se nalazi nedaleko od navedenog
selo, etnoselo.... ime Arvati nastaje tek poslije II sv. rata. do tada se zvalo Harvati

 

[Mrkalj]

A u Dunavec (mali Dunav) mora da se uliva neki Moravec (mala Morava)..Posle se spajaju sa drugim vodama i čine, kako stare karte kažu "Beogradsku reku" ( Lumi Beratit), isped koga su se, davno, nasukali Sv.Goražd i Sv.Angelarij


Lekizanu pripada slava što je otkrio citat:




Citat je odavde: G. W e i g a n d, Die Aromunen, I, Leipz. 1895, стр. 107.
A u prevodu na blgarski, prema Seliščevu, glasi:

Корча (раньше Г о р и ц а) расположена у подножья невысокого кряжа, перерезываемого речкой Моравой. Речка протекает через город и впадает в Дунавец, орошающий богатую корчанскую долину.

(Што се тиче те плодне горичке(корчанске) долине, језеро које је ту некад постојало, пресушило је после Другог светског рата.)


Isti slavista, zabeležio je ovo, prema dr.Kaplanu Buroviću
BERAT,- toponim, grad Južne Albanije. Svestan da je srpske etimologije, od BELGRAD, Čabej ga izbacio iz kruga njegovih etimoloških studija. Kako svedoči Weigand, koji ga 1910. posetio, ovaj je grad te godine imao 9.000 Vlaha i samo 3.000 Albanaca.

http://www.stajerska.eu/etimoloski-falsifikati-akademika-cabej/

Što se toponima Morava tiče na tlu sadašnje Albanije, uz planinu Morava i nekoliko naselja (Mborija kod Korče i Morava iznad Berata), potok Moravicu, naletela sam i da jednu vrstu vetra označavaju kao "moravski vetar"

Zona e Korçës është e pasur me burime nënujore, lumenj, ku më i rëndësishmi është lumi i Devollit me degën Dunavec dhe Osumi i sipërm...........Characterized by local winds as Voskopojarja, south-west wind, Morava, Devollka etc..

http://www.bashkiakorce.gov.al/site/articles.php?cid=123

Na etnogarfskoj Epira, starijeg datuma, već je obeleženo mnoštvo slovenskih toponima.
Vidi se Beogradska reka, u regionu izmedju Gorice (Korče) na Moravi i arnautskog Belgrada.

Sa blgarske vikipedije:
Девол извира от източните склонове на планината Грамос.. Тече в северна посока през едноименната област Девол и покрай главния ѝ град Билища. След Билища завива на запад и през клисура между Сува гора от север и Морава от юг излиза в Корчанското поле, където до Втората световна война е било Малишкото езеро (Малик), днес пресушено. След Корчанското поле, в което приема водите на левия си южен приток Дунавица, Девол навлиза в силно планински регион, слива се със също извиращата от Грамос Осъм и образува река Семани.

Источно од Мораве (Мборије) налази се Бучинград, испод Зете.
Милош Милојевић је претпоставио да ту извире река Дунавац, а истовремено поистовећује назив реке Дунавац, са албанским називом Луми/Суми (вероватно одатле и Осум), или турским називом Ергент.

Kako je Metod ipak nastavio svoju djelatnost te se slavensko bogoslužlje sve više širilo po Moravskoj podignuta je protiv njega optužnica u Rimu. Metod je 879. pozvan pred papu da se opravda. Papa Ivan VIII., nastojeći da ne ošteti rimske pozicije u Moravskoj potvrdio je slavensko bogoslužlje bulom Industriae tuae iz 880. godine. Isto je učinio i 882. carigradski patrijarh Fotije koji se pomirio s papom.

Metod prevodi u Moravskoj na slavenski jezik Bibliju. Nakon njegove smrti u Moravskoj je zabranjena slavenska liturgija, a knez Svatopluk je prognao njegove učenike. Neki od njih prodani su u ropstvo, a neki su se uspjeli skloniti u Bugarsku, Makedoniju, Rašku i primorsku Hrvatsku gdje su nastavili svoj rad. Prijevodom liturgijskih i biblijskih knjiga udarili su Ćiril i Metod temelje slavenskoj pismenosti. http://hr.wikipedia.org/wiki/Ćiril_i_Metod

 

[Mrkalj]

kad smo vec poceli sa Podgradecom, zasto da ne navedemo mjesto koje se nalazi nedaleko od navedenog
selo, etnoselo.... ime Arvati nastaje tek poslije II sv. rata. do tada se zvalo Harvati

Postoje sela Rvati, za koje ja znam, kod Raške, kod Obrenovca, kod Tuzle, eto, i na Ohriskom jezeru. Kako to tumačiš? Samo bez doskočica, molim te.

 

[čvrsnica]

Postoje sela Rvati, za koje ja znam, kod Raške, kod Obrenovca, kod Tuzle, eto, i na Ohriskom jezeru. Kako to tumačiš? Samo bez doskočica, molim te.

naravno, odavno poznata stvar. ovi rvati u raskoj su takodjer modificirani, zvali su se hrvati

pa zakljucak je ocit kaj ne

 

[Mrkalj]

pa zakljucak je ocit kaj ne

I on glasi?

 

[Сребрена]

kad smo vec poceli sa Podgradecom, zasto da ne navedemo mjesto koje se nalazi nedaleko od navedenog
selo, etnoselo.... ime Arvati nastaje tek poslije II sv. rata. do tada se zvalo Harvati

Тема је Словенски топоними у АЛБАНИЈИ; а не у Македонији
Етно-село у Македонији носи назив по Курбат-Кану, азијатском вођи Блгара.
(Bulgarian: Кубрат; Ukrainian: Кубрат; Chuvash: Купрат, Kuprat; Greek: Χουβράτης, ХУВРАТ...)

In the Nominalia of the Bulgarian khans Kubrat is mentioned as Kurt of the Dulo clan.
A later legend would describe him as a descendant of Attila the Hun.
Patriarch Nikephoros' mentioning Kubrat as ruler of the Unogundurs and the expelling of the Avars
http://en.wikipedia.org/wiki/Kubrat


Да ли се сад може ту извести да су Хрвати и Обри/Авари исти народносни слој као азијатски Блгари и Уногундури, видите.
Турски историчари тврде баш то.

Село је у 15.веку забележено као Хавратово, а први помен, кажу , потиче из времена владар Самуила- Хавратва.
http://www.arvati-etnoselo.com/eng/Where-is-Arvati-village.10/the-history-of-arvati-village.95.html

С обзиром да село данас има више Арванаса (Арбанаса) међу становништвом него Македонаца, није нелогично да назив потиче и од досељавања из области Рабана/Арбана/Арвана.
http://www.arvati-etnoselo.com/eng/....10/population-and-famous-inhabitants.94.html
Да ли се сад може ту извести да су Хрвати и Арбанаси исти народносни слој , видите.

Закључак је очит, гласи?

П.С.
Подсети ме сад ово на уочљиву сличност топонима са метатезама Рабна/Равно: Рабан/Раван; Арбан/Арван ; Крбава/Хрбава; Крбавска/Хрвавска ; Крбавска/ Грбавска; Крбатска/Грбатска ; Грбатска/Хрватска...
Ако неко зна рад којег лингвисте да је обратио пажњу на то како се од Крбаве створио топоним Хрватске, или можда од Krbavorum Croatorum, баш бих волела да прочитам.

 

[čvrsnica]

I on glasi?

da po balkanu ima dosta takvih toponima

 

[Лекизан]

Postoje sela Rvati, za koje ja znam, kod Raške, kod Obrenovca, kod Tuzle, eto, i na Ohriskom jezeru. Kako to tumačiš? Samo bez doskočica, molim te.

Ти Рвати код Рашке су настали од глагола рвати, топоним нема везе за Хрватима, за ове остале не знам.

 

[Mrkalj]

Ти Рвати код Рашке су настали од глагола рвати, топоним нема везе за Хрватима, за ове остале не знам.

Npr. oni u opštini Lukavac, kod Tuzle su u selu svi do jednog muslimani. Ne znam da li ih je dijalektološki atlas registrovao kao posebnost.

 

[čvrsnica]

Ти Рвати код Рашке су настали од глагола рвати, топоним нема везе за Хрватима, за ове остале не знам.

tamo bilo prvenstvo u rvanju, koje godine?

 

[Mrkalj]

tamo bilo prvenstvo u rvanju, koje godine?

Jovan Memedović uradio je početkom veka putopisnu TV emisiju u tom planinskom zaseoku. Sami ljudi, a nema ih tamo puno, nekoliko kuća, pričaju tako za sebe. E sad, ko će ga znati.

 

[čvrsnica]

Jovan Memedović uradio je početkom veka putopisnu TV emisiju u tom planinskom zaseoku. Sami ljudi, a nema ih tamo puno, nekoliko kuća, pričaju tako za sebe. E sad, ko će ga znati.

ako je tako, uvazavam

 

[Сребрена]

Da dodam ALBANSKE PLANINE, Albanus mons, iako je toponim latinski, a ne slovenski:

http://ia700308.us.archive.org/31/items/anatlasclassica00longgoog/anatlasclassica00longgoog.pdf

Mada je pod istim nazivom i planina iznnad Alba Longe, 20 km od Rima, blizu Albanskog jezera
http://en.wikipedia.org/wiki/Monte_Cavo
http://en.wikipedia.org/wiki/Alba_Longa
http://en.wikipedia.org/wiki/Alban_Lake

 

[Лекизан]

tamo bilo prvenstvo u rvanju, koje godine?

Многи се људи још увек рвају и то ван било каквих првенстава.

Мрки.
Нема шта Мемедовић да пита, село се налази недалеко од места где ја живим.

 

[Сребрена]

Са старе мапе : место Рабан , јужно од Белграда и северно од Вадограда (Водограда,Вођограда, Вождограда ?)
Полонијска , назови Пољска река?

http://mapy.vkol.cz/mapy/v51935_03.htm

 

[Mrkalj]

In parts of Albania, close to the Macedonian border we encounter Albanian folk dances with Slavic names, like “Zensko”, in Slav language meaning women’s dance.

Dakle, ženski albanski folklorni ples je u svojoj suštini slovenskog porekla.

 

[Сребрена]

Са сателитске мапе:

Са везнице на којој су набројани остаци старијих култура у песковитој области Пешкопије:

1. Градиште у Пешкопији , Gradishta e Peshkopisë,Stefaniaka e dikurshme
2.Тврђава, Kalaja e Lashkizës (Dardhë)
3.Banesa e Mustafa Shehut (Zerqan).. латински запис овог топонима Зеркуан је Зир-Венд
4.Banesa e Bajram Cibakut (Суводол, Sohodoll)
5.Kulla e Zunës (Суводол,Sohodoll)
6.Banesa e Mahmut Kolës (Zerqan)
7.Banesa e Nazif Mukës (Сопот, Sopot)
8.Banesa e Tashko Markes (Herbel)
9.Banesa e Sul Hupit (Dushaj,Bulqizë)
10.Banesa e Rexhep Karajt (Koçaj,Bulqizë)
11.Banesa e Shefki Kurtit (Shupenzë)
12.Banesa e Bajram Xhaferrit ( Вендско Трново? Tërnovë,Zerqan)
13.Banesa e Mustafa Sujlemanit (Shumbat)
14.Kulla e Llagjaçeve (Strikçan,Zerqan)
15.Gradishta e Bellovës
16.Xhamia e Allajbegisë (Maqellarë)
17.Kisha e Shpërfytyrimit (Herbel)
18. Црква Св.Спаса, Kisha e Shën Sotirit (Крчиште, Крчевина , Kërçisht)
19.Banesa e Kostë Markut (Vernicë)
20.Banesa e Ramdan Hysës (Peshkopi)
21.Dhoma e Dom Nikoll Kaçorrit (Lurë)
22.Kisha e Shën Dhimitrit (Kërçisht)
23.Kulla e Tolles (Fushë Lurë)
24.Kulla e Salë Markes (Zogje), пишу да је из 1008.године, време Св.Јована Владимира
http://www.mtkrs.gov.al/web/Kulla_e_Lazim_dhe_Mynir_Markes_Sali_Markes_1008_1.php
25.Banesa e Mude Sali Kadriut (Bellovë)
26.Kalaja e Gazhdanit.

http://www.peshkopia.org/?p=42
http://www.mtkrs.gov.al/web/Banesa_Dibrane_905_1.php
http://www.mtkrs.gov.al/web/Monumente_Kulturore_ne_Qarkun_e_Dibres_467_1.php

Banesa nije banova supruga, nego bukvalno prevedeno "stanište", stan.
http://translate.google.com/#sq/sr/banesa

 

[mid-zea]

Са сателитске мапе:

Са везнице на којој су набројани остаци старијих култура у песковитој области Пешкопије:

1. Градиште у Пешкопији , Gradishta e Peshkopisë,Stefaniaka e dikurshme
2.Тврђава, Kalaja e Lashkizës (Dardhë)
3.Banesa e Mustafa Shehut (Zerqan).. латински запис овог топонима Зеркуан је Зир-Венд
4.Banesa e Bajram Cibakut (Суводол, Sohodoll)
5.Kulla e Zunës (Суводол,Sohodoll)
6.Banesa e Mahmut Kolës (Zerqan)
7.Banesa e Nazif Mukës (Сопот, Sopot)
8.Banesa e Tashko Markes (Herbel)
9.Banesa e Sul Hupit (Dushaj,Bulqizë)
10.Banesa e Rexhep Karajt (Koçaj,Bulqizë)
11.Banesa e Shefki Kurtit (Shupenzë)
12.Banesa e Bajram Xhaferrit ( Вендско Трново? Tërnovë,Zerqan)
13.Banesa e Mustafa Sujlemanit (Shumbat)
14.Kulla e Llagjaçeve (Strikçan,Zerqan)
15.Gradishta e Bellovës
16.Xhamia e Allajbegisë (Maqellarë)
17.Kisha e Shpërfytyrimit (Herbel)
18. Црква Св.Спаса, Kisha e Shën Sotirit (Крчиште, Крчевина , Kërçisht)
19.Banesa e Kostë Markut (Vernicë)
20.Banesa e Ramdan Hysës (Peshkopi)
21.Dhoma e Dom Nikoll Kaçorrit (Lurë)
22.Kisha e Shën Dhimitrit (Kërçisht)
23.Kulla e Tolles (Fushë Lurë)
24.Kulla e Salë Markes (Zogje), пишу да је из 1008.године, време Св.Јована Владимира
http://www.mtkrs.gov.al/web/Kulla_e_Lazim_dhe_Mynir_Markes_Sali_Markes_1008_1.php
25.Banesa e Mude Sali Kadriut (Bellovë)
26.Kalaja e Gazhdanit.

http://www.peshkopia.org/?p=42
http://www.mtkrs.gov.al/web/Banesa_Dibrane_905_1.php
http://www.mtkrs.gov.al/web/Monumente_Kulturore_ne_Qarkun_e_Dibres_467_1.php

Banesa nije banova supruga, nego bukvalno prevedeno "stanište", stan.
http://translate.google.com/#sq/sr/banesa

Lepo, ja na karti nađoh i Sopot.

 

[gost 305033]

Imam ja kartu koju je napravio valjda Seliščev u 19 veku sa obeleženim svim slovenskim toponimima u Albaniji ali je karta velika a toponimi su označeni sitnim slovima pa ne mogu lepo da slikam da okačim

p.s. Na šiptarskom "vend" znači mesto ili zemlja

 

[Lesandar]

Imam ja kartu koju je napravio valjda Seliščev u 19 veku sa obeleženim svim slovenskim toponimima u Albaniji ali je karta velika a toponimi su označeni sitnim slovima pa ne mogu lepo da slikam da okačim

p.s. Na šiptarskom "vend" znači mesto ili zemlja

Пробај у деловима, 4 или 8, па ми пошаљи да је "оправим" у фотошопу.