Slovenske reči u nemačkom jeziku

[vučko]

Znači imamo reč jara što znači proleće...i imamo Jarilo, odnosno Jaro, sveslovensko božanstvo proleća, vegetacije, buđenja biljki, prirode.

Onda imamo još slovenske/slovenačke reči:

jar 1- nešto što seješ na proleće, odnosno nešto što se izleglo/rodilo na proleće; nešto što je mlado, novo
jar 2 - ljut, ljuto
jarčiti - pariti
jare - jagnje
jarac - ovan
jarek - jarak
jarek - blistav, veoma svetao
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=jar&hs=1

Ima još reči sa tim korenom ali to je uglavnom to.

Grčki novac
https://www.facebook.com/2286192273...8619227312279/478034495704083/?type=3&theater

 

[Сребрена]

Не знам како би се санск.रोधति ‎(rodhati), Avestanraoða), Baluchi: ردگ ‎(ruddag), Persian: رستن ‎(rostan), могло повезати са "Људи", то је натегнуто, пре личи на "расти" и "родити/рађати".

Дакле, враћамо се на почетак - чија је реч "Људ, Људи"?

U Persiji pevahu pesme o Rostanu /Roštanu, čiji je sin "Srbin" -Sohrab, tragična poema vezana za zamenu identiteta..imam ceo prevod, prilično fino prepevan

 

[ИгарЈ]

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997

 

[Сребрена]

Mislim da je reč "ljudi " nije iskonska, nego se pojavila tek kad su se zmešale crna i bela rasa, pa su nastali semiti..

lud, lu'-dim, lood'-im (ludh, ludhim, ludhiyum, "Ludites"; Loud, Loudieim; Targum Onk: ludha'e)
U Bibliji se "Lud" pojavljuje kao četvrta podvrsta semita (četvrti Semov sin), poznati po dobrim strelcima ....Genesis 10:22; 1 Chronicles 1:17
i više je vezana, u Starom zavetu, za crnu rasu nego za belu

One of the Hamitic tribes descended from Mizraim (Genesis 10:13), a people of Africa (Ezek. 27:10; 30:5), on the west of Egypt. The people called Lud were noted archers (Isaiah 66:19; Comp. Jeremiah 46:9)...the mythical ancestor of the Lydians, according to Herodotus (i.7), was Lydos, and their first king, Agros, was descended from Ninos and Belos, i.e. Assyria and Babylonia.

Ludim, Lubim, Ludians, Ludu, Lydians, Chubs, other related groups in Asia Minor and North Africa......

Što bi značilo da reč treba potražiti među rečnikom BelihSira, ili Hetita, i kad bi moglo, kod Kolda ("Haldejaca").
Za sada, znam da je zmija (opisivana u srpskim narodnim pesmama i kao sinonim za Turke i ostala crna zla, slično zmaju i alama, svim donjozemcima= sa južne hemisfere ) nešto kao Ilju.. iluyanka
https://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Hittite_Swadesh_list
(usput, Taru je drvo, a T-T je nosonja))

 

[ИгарЈ]

Прасловенско *pъlkъ је реч преузета из германскога језика

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 121-122.

 

[Сребрена]

Прасловенско *pъlkъ је реч преузета из германскога језика

Spojler

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 121-122.

Ево правог примера ко меша жабе и бабе- врљава госпођица Саскија.
Коначни резултат њене збирчице сличних речи је да "пук" потиче од Гота или Лангобарда, па је због тога германска.
За Готе илити Годоне постоји сумња да су из Подунавља (влашког дела9 отишли на север, заједно са својим, наравно, језиком.
Лангобарди су, опет, атипично германско племе, значи опет под сумњом- назив их описује као "дугобради" народ, а за прото-германе је бријано лице типична карактеристика.

Но, ја бих посветила пажњу имену овог владара Светоплка (што би по Саскијином цитату значило да је Св.Гужва) из краја око две Мораве, из 9. века.
Јужно од Дунава, нешто раније, јужно од три српске Мораве и недалеко од планине Мораве простирала се територија предака нашег крунисаног краља. По Летопису попа Дукљанина и још неким сведочанствима, у паганству му је име било Будимир, а кад се покрстио, узео је име Свето-пелек.
Обично тако преводе.То му је ново име (и круна као награда у присуству и цариградских и римских свештеника) и вероватно је симболично, надахњујуће исл.. јер ће покрштени владар повући у нову веру и остатак пагана . и то име треба да одреди почетак "новог" , препорођеног народа, у новој вери.
У једном цитату на латинском језику (ако треба, да тражим извор, постован је негде по крстарици већ, сад) његово име је Светопелек, дакли Свети пелек.

И тако записано (иако има сличности са плком) добија другачији смисао, смисленији за пригодну ситуацију..
Слободнији, краћи превод био би: "Будимир...се превери у хришћанина и Светопелеком прозва"

"Пелек" значи везу са пеленама/пеленкама (у стара времена кад није било маркета, но су жене саме ткале пеленке), одн. она врпца/појас који се бебама преко пелена (пеленки) везивао да их сакупи...да не испада садржај где и кад не треба. Сад на нету тражих, видим у руском речнику да је то (пелки) врста пантљике, a може и трака преко груди, као рамени појас... значи слично.
https://books.google.rs/books?id=hU...wKHY7IC4c#v=onepage&q=пелене и пелек&f=false

Вредело би претражити словеначке и остале словенске речнике, све у вези са пеленама, пре него бацити још једну реч у Молоховско-германске чељусти.
Пагански владар Будимир који постаје хришћански владар добија, по оваквом тумачењу , веома симболично име..Његов је пелек (трака, појас око пелене) свети (од светости), знак да је он , у хришћанству, беба, значи чисто биће без (паганске) прошлости. Риборн, што би рекли данас.

Слична реч постоји и код кашубских Срба као деминутив, логично је да појас за бебе (за разлику од одраслог појаса) буде краћи, дакле пелек-- (Рог. кос. pel. Zob. plavë. pelek, -Ika, m, dem. od pel. Рог. кос. pélek.
https://www.google.rs/search?q=мт+м...sAGUnoagBQ#q=пелене+и++пелек&tbm=bks&start=20

А сам Будимир је родом из крајева блиских Кашубима,Полапцима и сличним, дакле логичан је избор имена-Свето пеленче,Свето пелек, Свети пелк,,по данашњем запису без "јерова". На крају крајева, једини је владар (колико сам спознала до сада) кога су крунисали (и вероватно покрстили) заједно поглавари Западне и Источне цркве,значи да је за обе цркве био заиста значајан као новорођени хришћанин, света беба са светим п.л.к.ом.
И грех би био да ико мисли да нам је владар носио име као кованицу од "свете гужве и вреве", и то годонско- лангобардског порекла. уместо да је постао потпуно нов и без грехова кад је постао хришћанин.

Што се тиче осталих Саскијиних примера, не бих да дужим.
Можда "пук" и "пучанство" велико као "пучина" могу да се вежу са пелецима и пеленама (у смислу рода, порода и одатле намноженог народа), можда пуковници из пуковније носе "пелек" или "пелку" као ленту, рамени појас дијагонално ..Вреди потражити, као и лепо извести поређења како од рода и порода постаје народ и сетити се да, кад се ређају преци или сродници, не казују сви :треће и четврто колено као врсту сродства, него кажу и трећи појас, четврти појас, дакле п.л.к.

За сваки случај, ко не зна, ево приче о Будимиру/Светопелеку из "Књижице Гота". на латинском Regnum Sclavorum, превод са монтенегрина

Spojler

LETOPIS popa Dukljanina

IX
Međutim preminuo je kralj Zvonimir i kraljevstvo je primio njegov sin po imenu Svetopelek. Odista dok je Svetopelek vladao, poslao je papa Stefan pismo časnom čovjeku, učenom Konstantinu, pozivajući ga k sebi. ... I tako je Konstantin najsvetiji covjek, zaredio svještenike, načinivši pismo za slovenski jezik, ... prema apostolskoj naredbi požuri da otputuje u Rim. A dok je putovao prođe kroz kraljevstvo kralja Svetopeleka koji ga je primio s počastima...Nekoliko dana kasnije, dok je boravio kod kralja ovaj veoma blaženi čovjek, učvrstio ga je u vjeri i učenju Hristovom i oprostivši se od svih hrišćana, otputovao je u Rim.

Poslije je kralj Svetopelek naredio hrišćanima koji se služahu latinskim jezikom, da se vrate svaki u svoje njesto, i da obnove gradove i naselja, koja su ranije pagani razorili.
Kralj je još htio da se u njegovo doba ponovo zapamte, opišu i zabilježe granice i krajišta svih pokrajina i oblasti njegovog kraljevstva, riječima im je ovo iznio, ali u to vrijeme nije se našao niko, koji bi kralju dao siguran odgovor o ovoj stvari.

Tada kralj, pun Božije mudrosti, i koristeći zdrav razum, posla mudrace i plemenite ljude kao glasnike časnom i apostolskom čovjeku, papi Stefanu, i caru Konstantinopoljskog grada Mihailu, moleći i tražeći da ga udostoje i pošalju po veoma mudrim ljudima stare privilegije, u kojima su zapisane granice i krajišta, pokrajine i oblasti ili zemlje.
A kada su kraljevi poslanici stigli u Rim, i saopštili kraljeve riječi papi Stefanu, časni papa mnogo se obradovao a najviše, jer je ulučio priliku da pošalje veoma mudre ljude, koji bi novajliju u vjeri i slabašnog još kralja i njegov narod napasli i nahranili nebeskim hljebom i životnom riječju.
I tako posla svoga vikara, po imenu Honorija, kardinala - svještenika svete rimske crkve, kome je predao moć da obavezuje i razriješuje, da uništava i razara, gradi i zasejava, kao sto je običaj, kada rimska stolica šalje po stranama svijeta poslanike ili vikare, i takođe mu je naredio da povede sa sobom još dva kardinala - episkopa, koji bi narodu sada u vjeri posvjećivali episkope, ili crkve, i riječ života svakodnevno zasijavali u njihovim srcima.

Pošto su stigli kardinali i episkopi zatekoše kralja u ravnici Dalme, a on ih je primio sa mnogo počasti i poštovanja. Tada kralj zapovijedi da se u toj istoj ravnici Dalme sakupi sav narod zemlje, i njegovog kraljevstva. Međutim dok se narod sakupljao, stigoše plemeniti i mudri izaslanici Lav i Jovan, koje je poslao car Mihailo i drugi mudri ljudi, koji su primljeni od kralja i kardinala s poštovanjem. Kada su se sakupili svi, kako oni koji govorahu latinskim jezikom, tako i oni koji govorahu slovenskim jezikom po naredbi apostolskog vikara Honorija, i najhrišćanskijeg kralja Svetopeleka načiniše sabor u toku dvanaest dana.

Na njemu se osam dana raspravljalo o božanskom zakonu i Svetom pismu i položaju crkve, a ostala četiri dana bilo je govora o kraljevoj moći, o vojvodama, o kneževima i satnicima i o položaju kralja. Na tom istom saboru dok je slušao čitav narod, ponovo su pročitane stare privilegije, kako latinske tako i grčke, poslate od pape i od cara, o podjeli pokrajina ili zemalja, kako su zapisali i odredili drevni carevi. I tako je riješio kralj i sav narod.

Dvanaestog dana, pošto je završen sabor, rukom vikara Honorija i kardinala i episkopa kralj je krunisan, i to je krunisan po obredu rimskih kraljeva, i načinjeno je veliko veselje u narodu i u cijelom njegovom kraljevstvu.

... Poslije ovoga prema sadržaju privilegija, koje su pročitane pred narodom, napisao je privilegije, podijelio pokrajine i oblasti svoga kraljevstva, i njihove granice i krajeve na ovaj način: prema toku voda koje teku sa planina i ulijevaju se u more na južnoj strani imenova Primorje, a prema vodama koje sa planina teku ka sjevernoj strani i ulijevaju se u veliku rijeku Dunav, nazvao je Srbija.

Zatim je primorje podijelio u dvije pokrajined mjesta Dalme đe kralj tada boravljaše, i đe je bio sabor, sve do Vinodola nazva ... donja Dalmacija. Isto tako od navedenog mjesta Dalme sve do grada Bamblone, koji se sada zove Drač nazvao je ...Gornja Dalmacija.

http://www.montenegrina.net/pages/p...etopis_pop_dukljanina_latinicna_redakcija.htm

 

[Сребрена]

Латинско Liber је директна позајмица из грчког 'левтерос (ἐλεύθερος/eleútheros), упоредити Italic: *louðeros = Old Latin: loeber (with *ou > *oi) = Latin: līber ‎(“free”)

Дао си ми шлагворт да изведем латинску реч Latinus, Latium од људи. Званична индогерманистика нема појма о етимологији имена Латина и каже "Probably a loanword from an ancient non-Indo-European language, but it has also been linked to latus ‎(“wide”), a reference to the flat land." Пошто latus потиче од старијег tlātus (читај тло), ова етимологија отпада, па се враћамо на Латин = Људин.

Људан је старешина људи, показа нам Игор у неком цитату, чини ми се баш код Годона/Гота..
(У вези са тим и моје шале да су Гуд-људи добар народ, реалније је и без шале превести им етноним као Народ из Гудеје, пресељеници са реке Мориш, Гудурани, са завичајем у гудури.) А ово што написах, није у несагласју са "Људеросима"-Латинима

Mislim da je reč "ljudi " nije iskonska, nego se pojavila tek kad su se zmešale crna i bela rasa, pa su nastali semiti..

Spojler

lud, lu'-dim, lood'-im (ludh, ludhim, ludhiyum, "Ludites"; Loud, Loudieim; Targum Onk: ludha'e)
U Bibliji se "Lud" pojavljuje kao četvrta podvrsta semita (četvrti Semov sin), poznati po dobrim strelcima ....Genesis 10:22; 1 Chronicles 1:17
i više je vezana, u Starom zavetu, za crnu rasu nego za belu

One of the Hamitic tribes descended from Mizraim (Genesis 10:13), a people of Africa (Ezek. 27:10; 30:5), on the west of Egypt. The people called Lud were noted archers (Isaiah 66:19; Comp. Jeremiah 46:9)...the mythical ancestor of the Lydians, according to Herodotus (i.7), was Lydos, and their first king, Agros, was descended from Ninos and Belos, i.e. Assyria and Babylonia.

Ludim, Lubim, Ludians, Ludu, Lydians, Chubs, other related groups in Asia Minor and North Africa......

Što bi značilo da reč treba potražiti među rečnikom BelihSira, ili Hetita, i kad bi moglo, kod Kolda ("Haldejaca").
Za sada, znam da je zmija (opisivana u srpskim narodnim pesmama i kao sinonim za Turke i ostala crna zla, slično zmaju i alama, svim donjozemcima= sa južne hemisfere ) nešto kao Ilju.. iluyanka
https://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Hittite_Swadesh_list

..с обзиром да је порекло агресивних дошљака на Апенинско полуострво (где се змешају са Сабињанкама па тако настане "латино-раса", коже боје кафе) везано опет за Африку, као и случају старих "Грка".Грци су довеслали из Либије (Херодотов назив за целу Африку) , као сродници (браћа) Египта, а они што ће постати Латини, по неким изворима, јесу раштркане заостале армије египатске фараонске (фираунске) војске..значи обе групе освајач долазе из Доње земље (са доње, јужне хемисфере)..које смо, бар у песмама, симболизовали као "иљуанке", одн. змије (троглаве, седмороглаве и сл)

Што се тиче тога да "Људ" наводно значи раст, па можда мада бих рекао да је то значење добио извођењем у германским језицима.
Германски језици ипак имају глаголе типа енг. to rise, to wax; нем. wachsen, Riese https://en.wiktionary.org/wiki/Appendixroto-Germanic/r%C4%ABsan%C4%85
Што је све слично са словенским "расти".

Не знам како би се санск.रोधति ‎(rodhati), Avestanraoða), Baluchi: ردگ ‎(ruddag), Persian: رستن ‎(rostan), могло повезати са "Људи", то је натегнуто, пре личи на "расти" и "родити/рађати".
Дакле, враћамо се на почетак - чија је реч "Људ, Људи"?

Ја мислим да си одлично ово повезао. Персијско "Роштан/Ростан" и име "Сорабовог оца, Раштан"

U Persiji pevahu pesme o Rostanu /Roštanu, čiji je sin "Srbin" -Sohrab, tragična poema vezana za zamenu identiteta..imam ceo prevod, prilično fino prepevan

Spojler

код нас је садржано у изразу "нараштај", кад нарасту новорођени.

Исто је (ето како се све лепо разгонетне кад се размишља на српском језику) значи нараштај (преко санскритско- персијског итд.. са пучанством и поколењима потеклим од

Пелек=лента=врвка=повојница= „поколевье": повой „дугачка платнена трака или плетена врпца за причвршивање пелена... ...
..одакле и поколење, плколење, пелеколење. где је сваки нови "нараштај " очуван у дому са пелеком, плком око пелене.

.
.....можда пуковници из пуковније носе "пелек" или "пелку" = ленту,.

Kao oznaku čina

https://books.google.rs/books?id=lk...ved=0CCwQ6AEwAmoVChMIpt2tpYT4yAIVyDkaCh2-Ww6K
Добију "чварак" па постану "пуковници",а чварак је пелек који уоквирује две- три звезде
https://books.google.rs/books?id=lk...ved=0CCwQ6AEwAmoVChMIpt2tpYT4yAIVyDkaCh2-Ww6K

Ови су пелеци (плкови) свечани, шивени за пуковнике на сахрани ЈБ Тита

IE *péleku- instead of *péleku-
?

str 348
https://digilib.phil.muni.cz/bitstr...985/A_Linguistica_55-2007-1_31.pdf?sequence=1


Пелек=лента=врвка=повојница= „поколевье": повой „дугачка платнена трака или плетена врпца за причвршивање пелена=... ...

..одакле и поколење, плколење, пелеколење. где је сваки нови "појас" очуван у дому са пелеком, плком око пелене.

https://books.google.rs/books?id=IB...ved=0CDMQ6AEwA2oVChMI76PK9Yz4yAIVi7waCh3i_ABE

 

[Карлос Шакал]

Прасловенско *pъlkъ је реч преузета из германскога језика

Јуче ми је неко обрисао пост где сам ово објашњавао, и оне друге етимологије које си постављао.

'Ајде сад поново, латинско Plebeius, Publicus, Populus, германско Folk потичу од словенског Плъкъ - Пук, Пучанство.
Латинско Plenis, германско Voll, Viel, Full од словенског Пльнъ - Пун. Пук дакле означава пуно људи, опет некаква гомила, маса народа.

Словенско Плъкъ је старије од германског Folk, јербо реч Folk показује типичан германски прелаз П > Ф према Гримовом закону, који се одвијао око 1000 година пре Христа.
А латинска Plenis упућује да су Германи извршили метатезу ЛЬ у ОЛ.

Људ и Људи су у вези са Људин, Људина - дакле Човек, са великим Ч. Одатле изведено значење о повећању, гомилању, јербо Људ означава збир Људина.

Демос/Димос долази од Дема/Дима - општина, месна заједница, комшилук, збир кућа. А ово од Дим одакле долази и Дом (хвала Сребреној).
Грчка богиња Деметра - Домоматер, мајка дома, домаћица. Порез се у феудализму плаћао по глави или по диму. Дим означава огњиште, кућу у којој неко станује.
Кућа у којој нико не станује нема ни дима, логично. Празна зграда.

Лангобарди су, опет, атипично германско племе, значи опет под сумњом- назив их описује као "дугобради" народ, а за прото-германе је бријано лице типична карактеристика.

Према Павлу Ђакону (Paulus Diaconus) (720.-13. april 800) „Histroria Gentis Langobardorum libri VI”

Slavs came with many ships... After the battle Lombard leader Radoald of Benevento negotiated with Slavic leaders "without translator" and persuaded the Slavs to withdraw...

Radoald (also Raduald) (died 651) was the duke of Benevento (the southernmost Lombard duchy in medieval Italy) from 646 to his death in 651. His elder brother, Aiulf was mentally unstable and Radoald and their younger brother Grimoald were regents. Radoald and Grimoald were brothers as younger sons of Gisulf II of Friuli. They were adopted sons of Arechis I of Benevento, of whom Aiulf was a son.
In 646, Slavic plunderers landed near Siponto on the Adriatic. Aiulf personally led his forces against the intruders, but his horse fell into a pit dug by the Slavs around their camp and he was surrounded and killed. Radoald succeeded him with the support of King Rothari. Radoald knew the Slavic language and induced them to depart. He was succeeded by Grimoald.

Радоалд, чудно германско име, па још прича и словенски.

..с обзиром да је порекло агресивних дошљака на Апенинско полуострво (где се змешају са Сабињанкама па тако настане "латино-раса", коже боје кафе) везано опет за Африку, као и случају старих "Грка".Грци су довеслали из Либије (Херодотов назив за целу Африку) , као сродници (браћа) Египта, а они што ће постати Латини, по неким изворима, јесу раштркане заостале армије египатске фараонске (фираунске) војске..значи обе групе освајач долазе из Доње земље (са доње, јужне хемисфере)..које смо, бар у песмама, симболизовали као "иљуанке", одн. змије (троглаве, седмороглаве и сл)

Римљани су пореклом Тројанци, из фригијског града Илиона. Они су јако били поносни на ову чињеницу. Фригијци су племе са Балкана које се одселило делимично у Малу Азију.
А има их и у прибалтичком подручју, то су такозвани Боруси или Пруси. Стари Пруси нису били германи, говорили су неким изумрлим балтичким језиком.

Змија је јако била битна у илирским култовима. А и међу данашњим Србима - домаћа змија, змија чуваркућа, симбол предака. Ко убије домаћу змију снаћи ће га тешка несрећа итд.
Змија на латинском је Serpens, serpentis.

Лидија, Лудија, Ликија, Лукија, Лувија, Ликаонија, све балканска племена пресељена у Малу Азију, која су се можда локалним семитима наметнула као елита.
Па отуд стари писци Луд убрајају у семите иако носе несемитско име.

Исправка: Тројанци су пореклом Дарданци, археологија чак упућује на сличност Чучутени-Трипоље културе, као наследника Винче, са дарданском културом у Малој Азији.
Дарданели су добили име по њима. Ту је и покрајина Мисија односно Мусија (са У - ипсилон), која је слична са називом Мезија. Главни град Фригије то јест Бругије се звао Гордион.

 

[Карлос Шакал]

Људан је старешина људи, показа нам Игор у неком цитату, чини ми се баш код Годона/Гота..
(У вези са тим и моје шале да су Гуд-људи добар народ, реалније је и без шале превести им етноним као Народ из Гудеје, пресељеници са реке Мориш, Гудурани, са завичајем у гудури.) А ово што написах, није у несагласју са "Људеросима"-Латинима

Гудурани? Постојало је неко словенско племе Гудушчани пореклом са Кучајских планина, помињу се уз Тимочане још као Гачани, Кучани, (лат. Guduscani).
Њихов кнез Борна је оснивач "хрватске" државе, иако је носио титулу dux Dalmatiae atque Liburniae.
А у античкој Дакији су живели неки Гети.

 

[Сребрена]

Према Павлу Ђакону (Paulus Diaconus) (720.-13. april 800) „Histroria Gentis Langobardorum libri VI”
Slavs came with many ships... After the battle Lombard leader Radoald of Benevento negotiated with Slavic leaders "without translator" and persuaded the Slavs to withdraw...
Радоалд, чудно германско име, па још прича и словенски..

Kožu i miris proto-Rimljana znale bi Sabinjanke najbolje da procene..dal su tuđi ili ne..
Toliki ponos zbog Briga i Troje možda je samo kompenzacija, kao arijski Blgari napr. Svejedno, nije bitno sada (niti je mesto i vreme za raspravu o njima)
U svakom slučaju, mix Saba (Sabina) i pridošlica u Rimu napravio je Latine.


Našla sam ti zabavu- rečnik i analize jezika Osca (Opsci je raniji naziv, kao Opći)) i Umbra, dakle Sabske dijalekte (mitski predak je Sab-us) :
https://archive.org/stream/grammarofoscanum00buckuoft#page/4/mode/2up
Postoji "dolud" ali nisam našla značenje..Na kraju su prevodi (ali nema originalnih slika rukopisa sa nekom vrstom "vinčanskog" pisma), medju njima kako prinose žrtve (tri bika) nekom "perunu (Jupiteru) Graboviji, kao da nisu imali hrastove i cerove (Etrurci su imali svetilišta oko cerova) nego su ih pravili oko graba.

Hetska Iljuanka ( Illuy-anka),nije obična zmija, nego zmaj- čudovište , ubija je Tarun(t) u proleće( u nekom mestu izgrađenom od peruna=kamena) ; kao što u Persiji na planini Damavand Atar ubija aždahu, , kao što Đurđ u proleće ubija aždaju , ili Indra ubija zmaja Vr-tru (troglavog?); Marduk ubija Tiamat, na jezeru Van jermenijskom ista priča...u ruskoj verziji perun ubija Skiper-zver(od katrana), kod Rasena/Etruraca Ala žarom napada Perkuna ili slično.... Možda je kosmološka osnova priče, o sazvežđima,..a možda i opis prvog kontakta sa čudnim stvorenjem..tipa Baš-čelik.

.http://megamitensei.wikia.com/wiki/Illuyanka

Ali je kod nas dobila proširenja_Arapin je aždaja https://books.google.rs/books?id=ML...ved=0CDYQ6AEwBWoVChMIqffwwrj6yAIVxGsUCh3q_wR-
Velike zlice imaju po tri glave: "цар Тројан, Балачко ; Муса Кесеџија има три срца и троја ребра"..Turci su postali od zmije (ale=aždaje), oni su zmijin porod, Cigani i Arnauti su od djavola (opet zmija).......

imamo, dakle, isti slučaj koji i u indijskoj epskoj poeziji, gde su crnkasti starosedeoci, sa kojima su došljaci Arijevci vodili borbe, predstavljeni kao demoni, i to vrlo često u zmijskom obliku (čajkanović)

https://serbona.wordpress.com/2008/07/18/да-ли-су-турци-постали-од-змија/

E, sad, možda pogodih slučajno neku vezu:

Ladon is the constellation Draco, according to Hyginus' Astronomy.(Njega je sredio Herkul-es)https://en.wikipedia.org/wiki/Ladon_(mythology)
Ladon is the Greek version of the West Semitic serpent Lotan.....Lôtān, Litan, or Litānu (Ugaritic: Ltn= isto kao Latin Ltn))https://en.wikipedia.org/wiki/Lotan

a napisao si:
Званична индогерманистика нема појма о етимологији имена Латина и каже "Probably a loanword from an ancient non-Indo-European language...

Meni je lično nebitna ta reč, ali mi znači da "Latin" čak i etimološki predstavlja neprijatelja, i po imenu je "negativac"- na strani Crnboga mitološki, odn opet iz Donje zemlje geografski.
I svi Lacmani su prepredeni.

 

[Сребрена]

Гудурани? Постојало је неко словенско племе Гудушчани пореклом са Кучајских планина, помињу се уз Тимочане још као Гачани, Кучани, (лат. Guduscani).
Њихов кнез Борна је оснивач "хрватске" државе, иако је носио титулу dux Dalmatiae atque Liburniae.
А у античкој Дакији су живели неки Гети.

Tacit je napisao Gudoni..
Bornini su Guduscani i Timočani, ali zastupao je i Ob-Odrite.

Jesu li Goti bili "Dobri ljudi" (gut- ljudaji Gut-þiudai) i iz kog jezika je potekao njihov sopstveni naziv?

Spojler

Uobičajeno se smatra da je "Gotski narod" (Gotski ljudi) -Gothic people" - Gut-þiudai (Gut ljudaj)https://en.wikipedia.org/wiki/Goths#cite_note-1
Only attested as dat. sg. Gut-þiudai. See W. Ph. Lehmann, A Gothic etymological dictionary (1986), 163–164 (s., Gut-þiuda).
i da su govorili gutniški jezik https://en.wikipedia.org/wiki/Gutnish
u kome ima đaurskog glasa DJ ( som djaur (djur) och gjaute (gjuta) ) http://www.gutamal.org/om-det-gutniska-spraket/

Malena crna toča u Baltičkom moru je pozicija "Dobrih ljudi" gutniškog jezika http://aveneca.com/scandvarieties.html
Govore ga kao "tajni jezik". kao Vlasi u Srbiji, za kućnu upotrebu https://gutnish.wordpress.com/

a i sam naziv Gudoni asocira na Gudeu iz istorije teritorije koja je danas Rumunija..

Neki lingvisti - vezuju naziv Gutljudaj za IE koren *gʰewd- indoevropeisti.

Kod Plinija su Gotoni, kod Tacita Gutoni/Gudoni, vrlo bliski "Istima"- koji su izgleda zaista isti (East), poznati Sarmatima pod imenom Prussa, što nije germanski naziv .. i , po donjem tekstu, dovodi ih u vezu sa Sarmatima ili Litvancima, a nikako germanima
Evo šta misli komentator Tacitovog dela, komentari su zaista vredni lingvističke pažnje
..

kompletan tekst
https://books.google.rs/books?id=76...K2vJjV-1olCL3Io80oA&ci=127,49,803,1420&edge=0

P.S.

Po mom mišljenju , seoba u pravcu jug sever , do budućih Got-ljudi , trebalo bi da je krenula ne iz Bugorja, nego od reke Gudee ((река Гудеа је притока Муреша) i godominskog /godomirskog polja ("Кампус Годомири", пространо поље -"дуго поље" у чијој близини је "краљевска црква" са посмртним остацима владара, може бити данашњи Кампулунг)..

Dodatak za tote,tute i teute:

U vlaškom savemenom jeziku znači "svaki" napr "za svaki praznik" = În tuata sîrbatorĭaua; sav napr "sav se ukakaio"=kakat tuot; "svako" =tot ;
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/kn_listanje-srb.php

isto kao italijanski tutti, tante etc..

 

[Сребрена]

Поводом гребања (шкрабензи, то је кад шкрабаш по скриптама)), гробова и сл.

Našla sam ti zabavu- rečnik i analize jezika Osca (Opsci je raniji naziv, kao Opći)) i Umbra, dakle Sabske dijalekte (mitski predak je Sab-us) :
https://archive.org/stream/grammarofoscanum00buckuoft#page/4/mode/2up
Postoji "dolud" ali nisam našla značenje..Na kraju su prevodi (ali nema originalnih slika rukopisa sa nekom vrstom "vinčanskog" pisma), medju njima kako prinose žrtve (tri bika) nekom "perunu (Jupiteru) Graboviji, kao da nisu imali hrastove i cerove (Etrurci su imali svetilišta oko cerova) nego su ih pravili oko graba.

Грабно дрво са непостојаним р (белограбица, белограб, габар, габер, габр)
-тешко и тврдо дрво које се употребљава у производњи ткачких чункова, музичких инструмената, разних предмета домаће радиности, машиноградњи. Одлично је за огрев и има високу енергетску вредност,само се изузетно тешко сече је је много твдо. Олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије о Ђурђевдану да би лакше нашли брачног друга... Старији и већи граб такође може бити свето дрво, пре свега ако Је поред неког храма или на неком другом оброчитом месту...

Na Đurđevdan se devojke kupaju na grabu ili ga jašu "da se momci grabe za njima", verovao je davno narod u Srbiji. I kravi, kojoj je trglo mleko, smatrali su naši preci, daje se grab zajedno sa mekinjama, kako bi se "dograbilo" mleko nazad. https://books.google.rs/books?id=yM...h3y_gYm#v=onepage&q=граб дрво обичаји&f=false



Українське слово «граб» є похідним від праслов'янського *grab(r)ъ, від якого також походять біл. і рос. граб, болг. га́бър, серб. гра̏б/grab, гра̀бар/grabar, словен. grȃbǝr, gȃbǝr, grȃb, чеськ. habr, hrabr, словац. і верх.-луж. hrab, пол. grab, ниж.-луж. grab, полаб. gróbē («грабовий гай»)[1].

За одною з версій, *grab(r)ъ походить від праіндоєвропейського *grob(h)os, утвореного з дієслова *gerebh-/*gerbʰ- («розрізати», з нього також походить і слово «жереб») — через зубчасте листя цього дерева. У цьому випадку слов'янські назви споріднені з давньопрусським wosigrabis («бруслина»), латиським Gruõbin̨a (місце у Курляндії), давньомакедонським γράβιον («деревина певної породи дуба», «смолоскип»), умбрійським Grabovius («бог дуба» — епітет Юпітера). Проте, деякі мовознавці припускають можливість запозичення слова *grob(h)os з якоїсь мови доіндоєвропейського населення[1].

Згідно з другою версією, праслов'янське *grab(r)ъ пов'язане за походженням з дієсловом *grebti («гребти», «зривати», пор. «гарбати») — через те, що грабове листя зривають на корм худобі. Таке ж походження у латинської назви граба carpinus — від carpo («рву», «обриваю»)[2]. Малопереконливі версії, які порівнюють праслов'янське *grab(r)ъ з *gora («гора»), *grablję(ě) («граблі»), як і виведення слов'янського слова від латинського[3].
https://uk.wikipedia.org/wiki/Граб_звичайний

Данас Немци дрво граб називају Hainbuche (врста букве)), горњолужички Срби Wšědny hrab,

 

[vučko]

Reč mleko (nem. das Milch) dolazi predpostavljam od reči mlako (slovenač. mlačno), jer mleko jeste na početku - kada se krava muze - mlako.
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ml&hs=1

I mlaka (srp. lokva) jeste dobila naziv po tome.

 

[ИгарЈ]

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 197-198.

 

[Mrkalj]

Zašto protogermanski i protoindoevropski rekonstrukt nisu cele reči, tj. zašto predstavljaju deo reči: *meleuk-? Ne razumem, pa ako ima neko ko zna nešto o tome bio bih zahvalan za pojašnjenje.

 

[Rayela]

Reč mleko (nem. das Milch) dolazi predpostavljam od reči mlako (slovenač. mlačno), jer mleko jeste na početku - kada se krava muze - mlako.
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ml&hs=1

I mlaka (srp. lokva) jeste dobila naziv po tome.

Ne, ne verujem ( mrzi me da trazim). Ako se krava muze (melken, a onaj koji je muze je Melker ili Melkerin) onda nidje veze sa tvojom teorijom.
Diie MIlch, mleko je zenskog roda u nemackom

Surutka je die Molke.

 

[vučko]

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 197-198.

Evo pogledaj kako ovo što si stavio potvrđuje moju hipotezu:

"Pbl. mlake(okrenuto slovo e)" i "Bg. Mljako"

A našao sam i da se na polabskom jeziku kaže mlaka:
https://pl.wiktionary.org/wiki/mleko

To prema ovome što si postavio tvrdi i Kiparsky - znači mleko dolazi od reči mlako.


Mislim da je i M. Snoj napisao da postoji mogučnost za takvo nešto, ali da je to maloverovatno.

 

[vučko]

A reč muzenje (slovenač. molzenje) ili OCS mlesti, Lithuanian melžu dolazi od reči, odnosno korena -laz, - lez.

Znači koren reči -laz od glagola laziti (slovenač.), odnosno puzati (srp. ), a postoji i reč kada nešto polako klizi, koja se na slovenačkom kaže da nešto leze.

Od te reči muzenje/molzenje dolazi i reč mlezivo, u kojoj se i nalazi koren -laz, odnosno -lez.

Word: моло́зиво,
Near etymology: укр. моло́зиво, блр. маладзíва (дз -- под влиянием польск.), словен. mlė́zivо ср. р., mlė́zivа ж., чеш. mlezivo, слвц. mledzivo, польск. mɫodziwo (от mɫоdу), праслав. *melzivo, связанное чередованием гласных с сербохорв. мла̑з "количество молока, выдаиваемое за один раз", а также др.-русск. мълзу, мълсти "пахтать масло", русск.-цслав. мълзу, млѣсти "доить", болг. мълзя́ -- то же (Младенов 300), сербохорв. му̏сти, му́зе̑м, словен. móɫzem, mlė́sti, móɫsti "доить, доиться", мор.-слвц. mlzе "сосет (о детях, телятах)".
Further etymology: Родственно лит. mélžu, mìlžau, mìlžti "доить", литер. лит. mélžiu, mélžiau, mélžti, итер. málžyti, греч. ἀμέλγω "дою", д.-в.-н. milchu, ирл. bligim "дою", алб. mjel -- то же (*melǵō), лат. mulgeō, тохар. malk-, mälk- "доить(ся)" (Ройтер, JSFOu 47, 7, 9; 12), др.-инд. mr̥játi, mā́rṣṭi, mārjati "стирает, чистит", авест. marǝzaiti "стирает". Этот глаг. был первонач. атематическим; см. Мейе, МSL 17, 60 и сл.; Траутман, ВSW 178; Шарпантье, Symbolae Danielsson 17; Уленбек, Aind. Wb. 229; Педерсен, Kelt. Gr. 1, 43, 124; Клюге-Гётце 386; Янко, WuS 1, 102.
Pages: 2,644-645

vasmer-general,vasmer-origin,vasmer-pages,

http://starling.rinet.ru/cgi-bin/et...data/ie/baltet&text_number=++1077&root=config

 

[Mrkalj]

Reč mleko (nem. das Milch) dolazi predpostavljam od reči mlako (slovenač. mlačno), jer mleko jeste na početku - kada se krava muze - mlako.
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ml&hs=1

I mlaka (srp. lokva) jeste dobila naziv po tome.

Razmisli o korekciji. Osnovna logika nalaže da reč mlako dolazi od reči mleko, poređenjem onog što je mlako sa onim što prvobitno poznajemo da jeste mlako, a to je mleko (preko 30 stepeni).

 

[Mrkalj]

kakat tuot

 

[vučko]

Razmisli o korekciji. Osnovna logika nalaže da reč mlako dolazi od reči mleko, poređenjem onog što je mlako sa onim što prvobitno poznajemo da jeste mlako, a to je mleko (preko 30 stepeni).

Ne bi se složio sa tobom. Ja ipak mislim da je pridev mlako, služio kao osnova za imenice poput mleko, mlaka (srp. lokva)...možda sam pogrešio

 

[Сребрена]

Kod nas je isto značenje mleka i mleči, ne verujem da su Germani (kao što nisu ni imali ime za sebe) uočili vezu.


Mleč je gusta, sedefasto bela materija, kiselkastog ukusa. ..Ona predstavlja sekret mlečnih žlezda mladih pčela..kao što je mleko (sedefasto bela materija) sekret mladih mama ili mladih ženki.
Matični mleč je supstanca kojom pčele ishranjuju sve svoje larve u prvom stadijumu života.. kao što mleko životinja i ljudi ishranjuje njihovo potomstvo.
Isto tako i ljudska Mati (matera) i pčelinja Matica imaju etimološke veze.
Samo kod Slovena postoji veza:


arapski: هلام ملكي (ar)
azerski: arı südü (az)
bjeloruski: матачнае малачко (be) s.
bugarski: пчелно млечице (bg) s., желе роял (bg) s.
češki: mateří kašička (cs) ž.
danski: gelée royale (da), dronningegelé (da)
njemački: Gelée Royale (de) s., Weiselfuttersaft (de), Bienenköniginnenfuttersaft (de) m.
engleski: royal jelly (en)
estonski: mesilasema toitepiim (et)
grčki: βασιλικός πολτός (el)
francuski: gelée royale (fr)
galicijski: xelea real (gl)
hebrejski: מזון מלכות (he)
japanski: ローヤルゼリー (ja)
kineski: 蜂王漿 (zh)
korejski: 로열 젤리 (ko) (royeol jelli)
litavski: bičių pienelis (lt)
nizozemski: koninginnengelei (nl), koninginnenbrij (nl) ž.
norveški: dronninggelé (no)
perzijski: شاه*انگبین (fa)
poljski: mleczko pszczele (pl) s.
portugalski: geleia real (pt)
ruski: маточное молочко (ru) m.
slovenski: matični mleček (sl) m.
srpski: матични млеч (sr) m.
španjolski: jalea real (es) ž.
švedski: bidrottninggelé (sv)
talijanski: pappa reale (it) ž.
turski: arı sütü (tr)
ukrajinski: маточне молочко (uk) m.
vijetnamski: sữa ong chúa (vi)

Čak i kad biljke luče neki svoj "sekret"-. bijeli sok nekih biljaka, tekućina u plodu i sjemenu. kaže se da je to mleko.

Od biljaka mleko,. od sisara mleko, od pčela mleko --sve su to bele tekućine, dobre i zdrave. Od nje svim mladuncima sisara kreću mlečni zubi
Otrovni žuti sok sok biljke naziva se "zmijsko mleko" , a ta biljka zove se mlečikom
http://naturdama.blogspot.rs/2014/07/rusa-trava-ili-zmijsko-mleko.html

U srpskolužičkom je ista biljka čerwjene mloko, u slovenačkom Krvávi mléčnik.

Samo od ptice nema mleka

 

[Mrkalj]

Прасловенско *pъlkъ је реч преузета из германскога језика


Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 121-122.

Proizvoljna tvrdnja ničim potkrepljena.

- - - - - - - - - -

Ne bi se složio sa tobom. Ja ipak mislim da je pridev mlako, služio kao osnova za imenice poput mleko, mlaka (srp. lokva)...možda sam pogrešio

Ja mislim da je minimum ML poslužio i za mleko, i za mlaz, i za musti, i za mlezivo, i za mlako. Međutim, mlako je moralo doći od mleko jer mleko nije civilizacijska tekovina, navire bez upotrebe neokorteksa (da izvinu dame) dok je neokorteks potreban da ustanoviš analogiju između mleka i mlakog.

- - - - - - - - - -

PS. I mamlaz (osoba ili životinja zakasnelog razvoja koja još uvek trči za dojkom).

 

[Сребрена]

Ja mislim da je minimum ML poslužio i za mleko, i za mlaz, i za musti, i za mlezivo, i za mlako.

Slažem se, ML se odnosi na sve porodilje životinjskog i ljudskog (a i biljnog ) sveta, čak i lokva=mlaka je vrsta izlučevine Zemlje (Velike Majke).

Da iskontruišem praslovenski sinonim (kad može svaki teuta da konstruiše jezik, mogu i ja))- napr. IZ SE (iz sebe), vezano za sličan stari termin kako su govorili za ženu koja ima mesečnicu (pa ne može na slavu ili na polje)- ona ima NA SE (na sebi)..

Čak i latinski pokazuje srodnosti izmedju kovanja reči za men-stru-aciju; kolo- stru-m, vezano za struju (tok).. kod nas je znači u slučaju dojenja to ML presudno. Pošto ga ima u tokarskom, verovatno će se naći i koran u sanskritu, gde su koreni sistematizovaniji nego u srpskom jeziku, valjda što nema ko da sistematizuje, svi su obeznanjeni trpanjem u turcizme i germanizme.

Ako se sećate kad smo tražili etimologije za REČ i REKU, uz brojna saglasja (dorečje, narečje itd..), ispade da je sanskritski koren potpuno nevezan za tečnost (reku) već je vezan za izbacivanje sadržaja van, kao što reka izlazi iz Zemljine utrobe , tako i reč izlazi iz ljudi.
Mislim da će i za Ml - mlaz, mleko, mlečike i matični mleč - biti slično, da se i ne radi (u korenu reči) o samoj tečnosti nego o postupku davanja od-sebe i iz-sebe .

Stari izgovor je bio sa jusom tj. sa nazalnim e, tako da jeste bio jako blizak [lendina].

To bi značilo da je Vend ranije bio Vedin? Ili je bio Van?ili Vidan?

Kad ratuju br 1 i br 3 (Az i Vede), nema ga nigde br 2 (Buki)
http://kulturasvesture3.blogspot.rs/p/asi-un-vani.html
Jedan od njih je ionako Vidar https://hr.wikipedia.org/wiki/VidarRezidencija mu je u prvogradu, zove se Vidi (Vindi?)https://en.wikipedia.org/wiki/Víðarr


I još, pošto ne mogu da nadjem Šakalov citat o domu-dimu (Demetri, DoMateri) i naplati takse po dimu iz ognjišta od strane razbojnika, postaviću ovde još jedan dokaz njegove tvrdnje. U malom rečniku Giljferdinga iz 1836 (Narečja polabskih Drevana i Glinjana) :

 

[vučko]

Ja mislim da je minimum ML poslužio i za mleko, i za mlaz, i za musti, i za mlezivo, i za mlako. Međutim, mlako je moralo doći od mleko jer mleko nije civilizacijska tekovina, navire bez upotrebe neokorteksa (da izvinu dame) dok je neokorteks potreban da ustanoviš analogiju između mleka i mlakog.

- - - - - - - - - -

PS. I mamlaz (osoba ili životinja zakasnelog razvoja koja još uvek trči za dojkom).

Slažem se, ML se odnosi na sve porodilje životinjskog i ljudskog (a i biljnog ) sveta, čak i lokva=mlaka je vrsta izlučevine Zemlje (Velike Majke).

Da iskontruišem praslovenski sinonim (kad može svaki teuta da konstruiše jezik, mogu i ja))- napr. IZ SE (iz sebe), vezano za sličan stari termin kako su govorili za ženu koja ima mesečnicu (pa ne može na slavu ili na polje)- ona ima NA SE (na sebi)..

Čak i latinski pokazuje srodnosti izmedju kovanja reči za men-stru-aciju; kolo- stru-m, vezano za struju (tok).. kod nas je znači u slučaju dojenja to ML presudno. Pošto ga ima u tokarskom, verovatno će se naći i koran u sanskritu, gde su koreni sistematizovaniji nego u srpskom jeziku, valjda što nema ko da sistematizuje, svi su obeznanjeni trpanjem u turcizme i germanizme.

Ako se sećate kad smo tražili etimologije za REČ i REKU, uz brojna saglasja (dorečje, narečje itd..), ispade da je sanskritski koren potpuno nevezan za tečnost (reku) već je vezan za izbacivanje sadržaja van, kao što reka izlazi iz Zemljine utrobe , tako i reč izlazi iz ljudi.
Mislim da će i za Ml - mlaz, mleko, mlečike i matični mleč - biti slično, da se i ne radi (u korenu reči) o samoj tečnosti nego o postupku davanja od-sebe i iz-sebe .

Možda sta u pravu

Sada sam malo pogledao po rečniku slovenačkih reči i našao neke reči koje počinju na ML, kao što su:
- mlad i reči koje počinju sa -mlad a imaju značenje nešto što je tek počelo da raste
- mlaj, ne znam kako se to kaže na srpskom, ali to jeste mesec kada se ga ne vidi, pre nego što počne da "raste", suprotno od punog meseca
- mlaskati, sa naglim odmicanjem jezika od neba praviti glasove (to je ono recimo kada dete posle dojenja to radi, mlacka)