Словенска митологија

[Игорь]

Хришћанске хронике које критиковаху словĕнско многобоштво су такође извор за реконструкцију вĕре наших предака.

 

[Сребрена]

Прасловенски реконструисани облик речи дажд је -*dъzdjь.
Дајбогово (*dadjьbogъ) име пак долази од *dadja.

дађбог?
дадја?
дзђ ? (dъzdjь.)или ѕђ (ѕ као ѕело, моѕила,ѕвеѕда и сли...)

Само читај "по Вуку", нећеш погрешити. *Ј је дакле ту за управо тај глас.
- Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon -.

Захваљујем на труду, али није ми од користи.
Рик Дерксен пише вуковицом речи које нису писане вуковицом, и то звучи овако како сам написала црвеним словима.

Наравно да не користи ћирилицу, али ако ће да анализира научном методом, онда не сме да испише ј, које ће по вуковици да буде ј, а изгледа да треба да ж..И шта ће онда и ко да чита дадј...американци виде ј као џ, португалци као ж, шпанци ваљда као х.
Ако је мислио на глас ћ (као у Даћебог, ДашћеБог, Дажебог) или можда глас ј (као у Дајбог) тај би се глас писао као И са две горње тачке или Иже са горњим полукругом, а праву тежину његов би истраживачки рад добио да је написао у оригиналу.
http://content.foto.mail.ru/inbox/direction/_answers/i-363.jpg

Кад се прочита како је било у оригиналу, све је јасно не постоји ј, нити и, нити иже, ни могућност да је то дј=ђ, или дз=ѕ

Dažd u Daždbogovom imenu ne dolazi od reči za kišu dažd/ dožd/ deszcz, protoslavenski дъждь.
Već od starog oblika imperativa glagola dati.
Primer iz staroslovenskog "Oče naš" : Хлѣ́бъ нашъ насущныи даждъ намъ днесь.

У прилог томе:
http://books.google.rs/books?id=Aes...wQ6AEwAA#v=onepage&q=даждъ намъ днесь&f=false
И још:

Ево примера како се джд сачувало као синоним за падавине с неба, у крајевим који су од 20. века постали бугарски:

http://books.google.rs/books?ei=kOT...qAAAAAMAAJ&dq=дъжд+дати&q=дъжд+#search_anchor
Мислим да се джд погрешно везује искључиво за кишу, а да је значило било какву пошаст с неба- свеједно да ли је град, туча, ламња, ала или змај. У прилог томе иде назив гмизавца даждевњак, као мали дажд односно мали рептил, ситна ала, рођак ламњи.
Те але, аждаје и слични доњоземци дувају облаке и терају тучу на усеве, зато постоји одбрамбена линија алосаних здухача..ево још једног записа у прилог томе:

http://books.google.rs/books?id=NBA...oE4&ved=0CFMQ6AEwBg#v=onepage&q=даждъ&f=false

 

[dju_bre]

Šta mi možete reći o Suđajama ili Suđenicama ili tako nekom sličnom biću, bilo koje biće koje pre rođenja utiče na čovekov život? Pišem nešto, pa me zanima da li mogu da iskoristim nešto iz mitologije. Hvala puno.

 

[Сребрена]

Šta mi možete reći o Suđajama ili Suđenicama ili tako nekom sličnom biću, bilo koje biće koje pre rođenja utiče na čovekov život? Pišem nešto, pa me zanima da li mogu da iskoristim nešto iz mitologije. Hvala puno.

Има их три и вечита су пратња Бога Судбине кога у српским бајкама и причама називају Усуд, лако ћеш наћи причу тог наслова.
Код Лужичких Срба зову их Судичке.
Нема бежања и сакривања од њих, видели их или не видели родитељи, оне ће беби одредити судбину.Дејствују на дан и час рођења...У неким крајевима беба се чувала дан и ноћ(бдело се поред ње) , јер се веровало да могу да дођу и до трећег дана бебиног живота, зато се каже кад је неко недоправљен или је " под ману" да није "трећи дан дочуван".

Њих може чути само намерник који случајно у кући заноћи, кад се дете роди...укућани не.
Постојали су ритуали, односно средства и требе (понуде)које су се стављале у и око колевке, не би ли се расположиле Суђаје и предвиделе бољу и светлију судбину новом члану породице.
Чајкановић каже да се изрицање судбине није односило на неке нарочите појединости из живота, него суђаје просто одређују колико ће времена дете да живи, и каквом смрћу ће да умре

Пре рођења нико не утиче на нерођену бебу, осим саме мајке која је дужна да се стара и духовно и физички и душевно за плод у развоју.

 

[dju_bre]

Има их три и вечита су пратња Бога Судбине кога у српским бајкама и причама називају Усуд, лако ћеш наћи причу тог наслова.
Нема бежања и сакривања од њих, видели их или не видели родитељи, оне ће беби одредити судбину.Дејствују на дан и час рођења.
Њих може чути само намерник који случајно у кући заноћи, кад се дете роди...укућани не.
Постојали су ритуали, односно средства и требе (понуде)које су се стављале у и око колевке, не би ли се расположиле Суђаје и предвиделе бољу и светлију судбину новом члану породице.
Чајкановић каже да се изрицање судбине није односило на неке нарочите појединости из живота, него суђаје просто одређују колико ће времена дете да живи, и каквом смрћу ће да умре

Пре рођења нико не утиче на нерођену бебу, осим саме мајке која је дужна да се стара и духовно и физички и душевно за плод у развоју.

Znam za bajku Usud, o dva brata. Postoji li još neka varijanta možda?
Da li su bića određivala sudbinu ili npr. i neke osobine koje će dete imati (hrabrost, snaga, poštenje...)?
gde mogu da nađem više o tome?

 

[Сребрена]

Znam za bajku Usud, o dva brata. Postoji li još neka varijanta možda?
Da li su bića određivala sudbinu ili npr. i neke osobine koje će dete imati (hrabrost, snaga, poštenje...)?
gde mogu da nađem više o tome?

Колико ја знам, постојала је књига староставна, звали су је Рожданик (рођеник?), вечити народни календар.
Сваки човек носио је судбину одређеног дана кад се родио (уочи Ђурђевдана, на Божић, пре Великдан и сл..), као хороскоп данас али не по 12 месеци него по 365 дана.Много више комбинација . обухваћен је тако много већи број небеских тела него што је западна астрологија икад знала.

Зато се у вечитим календарима обично налазио и рожданик у коме је, тобоже, стајала судбина детета које се родило у знаку овог-оног сазвежђа

Отприлике овако је звучало:

.. Znak rođenja imaće na grudima ili na čelu, ... Uzeće dobroga muža, a treba da se čuva od besnog psa i zle žene. Padaće sa visine, u glavu biće ranjena, no neće umreti. Udavaće se samo jedanput, .. Preinačenje njenoga života biće u 8, 11. i 22. godini, što ako preživi, živeće do 76. godine. .

А и гатало се и бајословило У плећку од јагњета, у слезину, у 41 зрно пасуља, пепео и ко зна шта још.
Нађи ово или слично
http://books.google.rs/books?id=aQc...a=X&ei=Fe7WUdHRIfDE4gSHgYGoBg&ved=0CDEQ6AEwAQ

 

[dju_bre]

Колико ја знам, постојала је књига староставна, звали су је Рожданик (рођеник?), вечити народни календар.
Сваки човек носио је судбину одређеног дана кад се родио (уочи Ђурђевдана, на Божић, пре Великдан и сл..), као хороскоп данас али не по 12 месеци него по 365 дана.Много више комбинација . обухваћен је тако много већи број небеских тела него што је западна астрологија икад знала.

А и гатало се и бајословило У плећку од јагњета, у 41 зрно пасуља, пепео и ко зна шта још.

Нађи ово или слично
http://books.google.rs/books?id=aQc...a=X&ei=Fe7WUdHRIfDE4gSHgYGoBg&ved=0CDEQ6AEwAQ

Hvala

 

[Игорь]

дађбог?
дадја?
дзђ ? (dъzdjь.)или ѕђ (ѕ као ѕело, моѕила,ѕвеѕда и сли...)
(Глас *ѕ бележи као *dz)
Захваљујем на труду, али није ми од користи.
Рик Дерксен пише вуковицом речи које нису писане вуковицом, и то звучи овако како сам написала црвеним словима.
Наравно да не користи ћирилицу, али ако ће да анализира научном методом, онда не сме да испише ј, које ће по вуковици да буде ј, а изгледа да треба да ж..И шта ће онда и ко да чита дадј...американци виде ј као џ, португалци као ж, шпанци ваљда као х.
Ако је мислио на глас ћ (као у Даћебог, ДашћеБог, Дажебог) или можда глас ј (као у Дајбог) тај би се глас писао као И са две горње тачке или Иже са горњим полукругом, а праву тежину његов би истраживачки рад добио да је написао у оригиналу.
http://content.foto.mail.ru/inbox/direction/_answers/i-363.jpg

Кад се прочита како је било у оригиналу, све је јасно не постоји ј, нити и, нити иже, ни могућност да је то дј=ђ, или дз=ѕ

У прилог томе:
http://books.google.rs/books?id=Aes...wQ6AEwAA#v=onepage&q=даждъ намъ днесь&f=false
И још:

Ево примера како се джд сачувало као синоним за падавине с неба, у крајевим који су од 20. века постали бугарски:

http://books.google.rs/books?ei=kOT...qAAAAAMAAJ&dq=дъжд+дати&q=дъжд+#search_anchor
Мислим да се джд погрешно везује искључиво за кишу, а да је значило било какву пошаст с неба- свеједно да ли је град, туча, ламња, ала или змај. У прилог томе иде назив гмизавца даждевњак, као мали дажд односно мали рептил, ситна ала, рођак ламњи.
Те але, аждаје и слични доњоземци дувају облаке и терају тучу на усеве, зато постоји одбрамбена линија алосаних здухача..ево још једног записа у прилог томе:

http://books.google.rs/books?id=NBA...oE4&ved=0CFMQ6AEwBg#v=onepage&q=даждъ&f=false

Чита се Dadjĭbogŭ, dadja, dŭzdĭ (*ŭ je ъ, веома кратко *у, *ĭ је ь - веома кратко *и)
У датој књизи је објашњено како се шта чита тако да нема забуне, прате се правила записивања реконструисанога прасловенскога.. Прво, узми у обзир како прасловенском не постајаху гласови *ћ и *ђ. У нашем језику су настали од прасловенских скупова *тј и *дј. Старословенски (једно од наречјâ прасловенских) пак од *тј ствара *шт а од *дј добија *жд (свешта, рожденије) тако да тек ту *дадја добија облик са *жд и почиње сличити нашему *дажд (у старословенском је то дъждь). Ово сада говорим с несигурношћу али изгледа да *dadja код нас не прати *ђ правило већ само избацује *д из себе (продаја, предаја).

Даље, примети да твој први исечак даје пример старословенскога императива од *дати за друго и треће лице једнине (У преведу: Господе, дај ми ову воду).
У прасловенском је то *daďь а у старословенском је *даждъ, тј. оно које си ти и навела у првом примеру .
Други пример пак показује реч *дъжд са старим полугласом где ми беше и место што не би могло бити да је истога корена као и *дати. У сваком словенском језику тај полуглас даје свој одговарајући одраз па тако ми добијамо *дажд, Пољаци *дешч, Руси *дожђ итд.

 

[Сребрена]

Чита се Dadjĭbogŭ, dadja, dŭzdĭ (*ŭ je ъ, веома кратко *у, *ĭ је ь - веома кратко *и)
У датој књизи је објашњено како се шта чита тако да нема забуне, прате се правила записивања реконструисанога прасловенскога.. Прво, узми у обзир како прасловенском не постајаху гласови *ћ и *ђ.

Немам ту књигу,Игоре, а из твог одговора се не види како се чита слово ј, којим гласом..као и којим је словом тај глас био бележен?
Аутор књиге ми засита не улива никакво поверење а обзиром на аматерски приступ.

Верујем да су постојали гласови ћ и ђ, иако за ћ није било посебног слова (али свако тј увек звучи тако) али ипак пишу да је симбол Вук Караџић преузео из старих рукописа), али слово ђерв из старословенске азбуке свакако је подразумевао глас ђ., бар од 12.века наовамо.

 

[Игорь]

Немам ту књигу,Игоре, а из твог одговора се не види како се чита слово ј, којим гласом..као и којим је словом тај глас био бележен?
Аутор књиге ми засита не улива никакво поверење а обзиром на аматерски приступ.

Верујем да су постојали гласови ћ и ђ, иако за ћ није било посебног слова (али свако тј увек звучи тако) али ипак пишу да је симбол Вук Караџић преузео из старих рукописа), али слово ђерв из старословенске азбуке свакако је подразумевао глас ђ., бар од 12.века наовамо.

Заборавио сам оставити повезницу ка књизи. Еве сада: http://ubuntuone.com/p/18oB/
Као што рекох, прате се правила записивања реконструисанога прасловенскога језика, ништа од тога језика није записано никада, тек у његовом позном раздобљу бива записаним једно од наречјâ тј. старословенски) Дакле *ј је *ј као што га ми изговарамо. Слово ђерв беше само у глагољици изворно, због тога би можда могли помислити да је Ћирило имао додира и са српскима племенима а не само са солунскима, а можда је пак то слово било једно од оних која служаху за запис грчких речи, ја искрено не знам о том много. Сигурно јест пак да у старословенском нема словенских речи које садрже глас *ђ јер таквога гласа у том наречју немаше.

Mene zanima odakle ovi izvori za slovensku mitologiju? Koliko znam valesova kniga je falsifikat.

Језик Велесове књиге је потпуно насумични неред неколицине савремених словенских језика - рускога, чешкога, пољскога, српскога и бугарскога, помешаних с гомилом речи у кано архаичним облицима које никако нису постојали и насумичним убацивањем носних гласова, јерова и јатова само да би спис изгледао древним. Граматика је тако неправилна да не би могла постојати у природном језику.

 

[Сребрена]

Заборавио сам оставити повезницу ка књизи. Еве сада: http://ubuntuone.com/p/18oB/
Као што рекох, прате се правила записивања реконструисанога прасловенскога језика, ништа од тога језика није записано никада, тек у његовом позном раздобљу бива записаним једно од наречјâ тј. старословенски) Дакле *ј је *ј као што га ми изговарамо.

Тешко нама кад Холанђани и остали искључиво латинично- писмени народи реконструишу језик наших предака
Хвала на линку, био ми је потребан, иако је све опет џаба.
За аутора књиге Рика Дерксена, родом и источне Холандије, лајденског професора, нисам могла да нађем ни наговештај да познаје ћирилично писмо, па ценим да је недовољно компетентан да пореди славенске језике и записује их латиницом.Тако долази до грешака и мења се изворно гласовје, и тако нешто не би требало да буде дозвољено у научним круговима.
То је скандалозни научни ме тод, као када би светски академици признали и цитирали ову моју малу табелу упоредних речи за "благо".

Непрофесионално и смешно.
Исто тако изгледа свака поредба термина у његовој књизи :

О аутору:
http://www.hum.leiden.edu/lucl/organisation/members/derksenrh.html

Слово ђерв беше само у глаољици изворно, због тога би можда могли помислити да је Ћирило имао додира и са српскима племенима а не само са солунскима, а можда је пак то слово било једно од оних која служаху за запис грчких речи, ја искрено не знам о том много. Сигурно јест пак да у старословенском нема словенских речи које садрже глас *ђ јер таквога гласа у том наречју немаше.

У некој брзој нет-претрази, видела сам да га на форуму "вокабулар" помињу као појаву у повељи Бана-Кулина; у неким теоретским расправама да се пише од 12.века, али треба ми времена да прелистам неке старе записе што имам скинуто са нета, па ако га нађем у текстовима, одмах постујем.
Као постојећи глас морао је да постоји и много пре записа (можда од искона)) с обзиром да у најпростијој команди- кад се тера воловска запрега постоји за управљање кретања левим волом (десном се команду ај или хај; левом ђи). Требало би да се у старијим рукописима од 12.века (кад нема данашњег симбола ђ) користило г са знаком за умекшавање (па је Гевгелија била Ђевђелија), тако бар пишу теоретичари..те је свакако глас постојао, а посебна графема није.
У глави имам тренутно неке старе речи, од којих су неке стигле преко различитих народа из старијих језика- као ђерик, ђоз, ђерђеф, ђердан, рђав, ђакон, ђумрук, Ђурђ (Гург), ђумрук, ђене-ђене, чађ, ђавол, и сл..; али с обзиром да Ђерв као графема нема бројчану вредност у старосл.азбуци, свакако је млађе од осталих знакова.

 

[Игорь]

Даље додајем теми део украјинске народне песме у којој се спомиње Дајбог, покушах превести колико могу.

Ой ти соловейку, ти ранній пташечку,
Ой чого так рано із Вир’ячка вийшов?
- Не сам же я вийшов, Дажбог мене вислав,
Дажбог мене вислав і ключики видав:
З правої ручейки літо відмикати,
З лівої ручейки зиму замикати. ...

Ој, славујче, ти рана птичице,
Ој, зашто тако рано из раја изиђе?
Нисам сâм ја изашао, Дајбог ме је послао -
Дајбог ме је послао и кључиће дао
Из десне ??? - лето откључати (отворити ?)
Из леве ??? - зиму закључати (затворити ?)

Уједно, украјински овде са својим одразом *ж у *Дажбог показује да потиче од прасловенскога *дј. Дажд илити киша се у њих каже *дощ (дошч) где је *о одраз некадашњега полугласа у тој речи док *а у *Дажбог то никако не може бити у њиховом језику.

Желим додати и запис Ибрахима ибн-Јакуба о Словенима из 10. столећа преведен на енглески.

Abraham ben Jacob about Slavic people.

“The lands of the Slavs stretch from the Syrian Sea to the Ocean in the north. They comprise numerous tribes, each different from the other. At present, there are four kings: the king of the Bulgars; Boleslav, King of Faraga, Bohemia and Karako; Mesko, King of the North; and Nakon on the border of the West. As far as the realm of Mesko is concerned, this is the most extensive of their lands. It produces an abundance of food, meat, honey, and fish. The taxes collected by the King from commercial goods are used for the support of his retainers. He keeps three thousand armed men divided into detachments. and provides them with everything they need, clothing, horses, and weapons. The dowry system is very important to the Slavs, and is similar to the customs of the Berbers. When a man possesses several daughters or a couple of sons, the former become a source of wealth, the latter a source of great prestige. In general, the Slavs are violent, and inclined to aggression. If not for the disharmony amongst them, caused by the multiplication of factions and by their fragmentation into clans, no people could match their strength. They inhabit the richest limits of the lands suitable for settlement, and most plentiful in means of support. They are specially energetic in agriculture. Their trade on land and sea reaches to the Ruthenians and to Constantinople. Their women, when married, do not commit adultery. But a girl, when she falls in love with some man or other, will go to him and quench her lust. If a husband marries a girl and finds her to be a virgin, he says to her, `If there were something good in you, men would have desired you, and you would certainly have found someone to take your virginity’. Then he sends her back, and frees himself from her. The lands of the Slavs are the coldest of all. When the nights are moonlit and the days clear, the most severe frosts occur. The wells and ponds are covered with a hard shell of ice, as if made of stone. When people breathe, icicles form on their beards, as if made of glass. They have no bath-houses as such, but they do make use of wooden huts (for bathing). They build a stone stove, on which, when it is heated, they pour water. They hold a bunch of grass in their hands, and waft the steam around. Then their pores open, and all excess matter escapes from their bodies. This hut is called al-istba. Their kings travel in great carriages, on four wheels. From the corners of the carriage a cradle is slung on chains, so that the passenger is not shaken by the motion. They prepare similar carriages for the sick and injured. The Slavs wage war with the Byzantines, with the Franks and Langobards, and with other peoples​

 

[Игорь]

Vatroslav Jagić, Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, Knj. l Staro doba, Zagreb, 1867

 

[Сребрена]

Хришћанске хронике које критиковаху словĕнско многобоштво су такође извор за реконструкцију вĕре наших предака.

Ko zna ruski, neka pogleda knjigu o borbi hrišćana sa ostacima jezičestva
http://starieknigi.info/Knigi/G/Gal...mi_yazychestva_v_drevnej_Rusi_01_1916_RSL.pdf
http://starieknigi.info/Knigi/G/Gal...mi_yazychestva_v_drevnej_Rusi_02_1913_RSL.pdf

 

[Сребрена]

Даље додајем теми део украјинске народне песме у којој се спомиње Дајбог, покушах превести колико могу.

Ой ти соловейку, ти ранній пташечку,
Ой чого так рано із Вир’ячка вийшов?
- Не сам же я вийшов, Дажбог мене вислав,
Дажбог мене вислав і ключики видав:
З правої ручейки літо відмикати,
З лівої ручейки зиму замикати. ...

Ој, славујче, ти рана птичице,
Ој, зашто тако рано из раја изиђе?
Нисам сâм ја изашао, Дајбог ме је послао -
Дајбог ме је послао и кључиће дао
Из десне ??? - лето откључати (отворити ?)
Из леве ??? - зиму закључати (затворити ?)

З правои ручејки= десном руком , (са) десном руком
З ливои ручејки = лесвом руком, (са) левом руком
замикати (замучити, замолчити) = затворити, закатанчити, замандалити,ставити засун
відмикати, (видмучити, одмучти)=откључати


Ой чого - кажу и код нас старци што не користе књижевни језик- за чега ?

 

[Viden]

Putopisi su odličan izvor informacija.
Dva svetilišta (Dodu/Daždi i Vili) pretpostavlja Miloš Milojević na str 112/113 (treća knjiga Putopisa po Pravoj Srbiji)

http://www.promacedonia.org/serb/mm3/milojevich_putopisi_3.pdf

 

[Hurin]

Постоје ли неке легенде или митови у којима се појављују неки од словенских богова? Нека прича, било шта што би могло да барем личи на друге митологије. Знам да има прича о Усуду који се поистовећује са Родом и Сварогом,али да ли постоји још нешто тако?

- - - - - - - - - -

И да ли је добра Словенска митологија коју је написао Васиљев?

 

[Сребрена]

О вилама и змајевима има највише, посебно у народним песмама са свих терена
О убијању или спасавању аждаја и других ала често (везе са Персијом)
http://sr.wikisource.org/wiki/Аждаја_и_царев_син
http://sr.wikisource.org/wiki/Чудотворни_прстен

СРЕБРНИ ЦАР, Дабог брдо -веза са Сатурном и Хефестом
http://surbela.wordpress.com/category/Дабог-брдо-Сребрног-цара/

У причи "У Цара Тројана", веза са Триглавом, није директно
http://sr.wikisource.org/sr/У_цара_Тројана_козје_уши

Дивови -Киклопи : Дивљан
http://www.zvrk.co.rs/price/narpripov/divljan.htm
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3030/Itemid,99999999/

Једна од легенди српске браће у Лужици о диву Спрјевнику (Див са стрелом)
http://www.rastko.rs/rastko-lu/umetnost/knjizevnost/bajke1/sprevnik_l.html
http://forum.krstarica.com/showthread.php/176913-Lužički-Srbi-Folklorni-prikazi/page3

Космолошка верзија (нестанак Сунца) са хришћанским именима актера- Ђаво И Аранђел ( снчева мајка, коњушарев сунчани син...)
http://sr.wikisource.org/wiki/За_што_у_људи_није_табан_раван?

Превозници мртвих душа- везе са Хароном , напр
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,2783/Itemid,99999999/

Отимачина за делове - веза са грчком митологијом
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3822/Itemid,99999999/

Разговор Данице и Сунца (Афродите и Аполона)
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3091/Itemid,99999999/



Вила даје мач јунаку (везе са Артуром) и чудотворни прстен (Толкин)) у легенди из Охрида, ту се и девојка претвара у птицу

Обала Охридског језера. Ноћ је обасјана звездама и месечином. У шевару се појављују русалке које играју по језеру. На језеро долази поворка звезда и међу њима најлепша Звезда Даница. Наилази Марко очајан што није успео да спасе своју Биљану. Звезда Даница га води главној међу русалкама, Бисерки, којој се Марко допадне, и пристаје да му помогне. У брегу на обали се отвара магична пећина, пуна драгуља, одакле Бисерка Марку даје магични прстен који осветљава ноћу пут и чаробни мач којим ће Марко ослободити своју Биљану.

http://sr.wikipedia.org/sr/Охридска_легенда


Усуд
http://sr.wikisource.org/wiki/Усуд

Баш-Челик (није Земљанин)
http://sr.wikisource.org/sr/Баш-Челик


Различити мотиви раштркани по разним причама (златоруни ован, чудотворни прстен, рибе које говоре, крилате бабе, девојке што се претварају у биљке итд..)
http://sr.wikisource.org/wiki/Категорија:Српске_народне_приповетке
http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/vkaradzic-price/vkaradzic-price_3.html#_Toc511542478
http://www.scribd.com/collections/2317660/Stara-vera-mitologija-i-etnologija-Srba
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,26921/Itemid,99999999/

Овде има убедљивих паралела са другим митологијама - Веде, Еде, Хомер, Авеста, шаманизам Марковог Шарца
http://www.scribd.com/doc/45689445/...-slovenski-i-indoevropski-koreni-srpske-epike

 

[Hurin]

Хвала ти пуно!
А у мојој митолигији од Васиљева,имам неке новије илустрације,из 2001 чини ми се. На њима између осталог има и Сербона,Сербоне,Лесандра и сл. Мислим да се у самој књизи не помињу,али нисам прочитао целу па зато питам да ли је књига ок, јер колико знам та наводна божанства су накнадно измишљена у скорије време

 

[Сребрена]

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.278825785612753.1073741849.148067038688629&type=1

 

[Сребрена]

Đurđevdan

.....u pitanju je običaj sličan u svim tradicionalnim balkanskim zajednicima koji korene vuče još iz antičkog doba - kaže etnolog Dušica Živković.

- Na Staroj planini očuvan je verovatno najstariji đurđevdanski običaj. Kolektivna seoska žrtva koja se naziva zavetna molitva, a koja potiče iz vremena prehrišćanske religije - kaže Živkovićeva. - Obred se obavlja u kapelici gde domaćin na žrtvu ispred kamenog krsta u čijem je reljefu uklesan lik Svetog Đorđa prinosi crno jagnje. Taj čin naziva se zavetna molitva.

U nekim mestima, podno planina, sačuvan je običaj da kolač lomi "planinka", odnosno izabrana žena bogato okićina raznim travkama. Ona, prema verovanju, na taj način predstavlja duh prirode i čuvara prerade mleka.
U tim selima, podseća Dušica Živković, Đurđevdan obredno počinje ritualnim branjem bilja na takozvani Biljni petak, nedelju dan pre praznika. - Mladi i žene odlaze u planinu da beru cveće i bilje, od kojih kasnije pletu vence i njima ukrašavaju kuće, ograde, konje, mlado žito i jagnje. Noć pred 6. maj provode uz vatru igrajući i pevajući.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...293.html:432413-Nas-Djurdjevdan-i-Turci-slave
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html

Novi staroverci tj.rodnoverci obično ga povezuju sa Jarilom/Jarovitom http://www.srbel.net/2013/05/06/sveti-đorđe-ili-jarilo-pagansko-poreklo-slavljenja-đurđevdana/ štio mislim da je apsolutno pogrešno.Po nekoj brzinskoj etimologiji, jar (u Jarilo i Jarovit) ima veze sa sunčevom jarom, sparinom i vrelinom, znači pojavama koje se pre mogu vezati uz našu reč žar (Žarovit ili Žarilo ), i može se povezati sa preskakanjem žara u vreme mladih kopriva, dakle posle Mladenaca, u martu i početkom aprila.

Ne verujem, Hurine, da je Vasiljev obradio moguće poreklo Đurđa, koji se u starinskim rukopisima pisao Gurga (ako ima vremena Igor, možda pronađe neki originalni zapis imena po kome u Južnoj Srbiji/Makedoniji i dan-danas slave Gurgevdan)...Citirani "najstariji obred" na Staroj planini vezan za "Gurga" potcrtan je i time da se najveća opština podno Stare planine zvala Gurgusovac do 1859.g., kad postade , po knjazu-Knjaževac....Po zapisanoj priči iz usmene tradicije(Мирко Милојковић, ”Легенде из наших крајева”, Београд, 1985; стр 137-8) , naziv Gurgusovac je po prvom stanovniku /osnivaču-Gurgi..kao što su njegova braća Nisa, Leska,Nega i Pirga osnovali Niš, Leskovac,Negotin i Pirot.

Mislim da bi ga (prethrišćansko božanstvo Gurg/Đurđ) trebalo porediti sa bogovima plodnosti tipa Telepin, gromovnikovog sina (hetitska mitologija) posebno što je obred sličan: " Ljudi Telpinu podignu visoki stup na kojem je visjela koža ovna, te u podnožju tog stupa poslože žrtvene darove žita, vina i goveđeg mesa. Sve te žrtvene ponude udobrovolje Telpina, a on ljude ponovno nagradi rastom, obiljem, dugim životom i rađanjem djece. .....ali i sa traškim Dionisom, gromovnikovim sinom koga su stari Grci proslavili kao Boga rođenog u Nisi, a posebno sa misirskim bogom plodnosti-Gebom.

 

[Hurin]

Има ли те књиге у неком Е издању? Ја не могу да је нађем, а занима ме та прича о именима тих градова

 

[Сребрена]

Има ли те књиге у неком Е издању? Ја не могу да је нађем, а занима ме та прича о именима тих градова

Ја је нисам нашла, а тражила сам је.

 

[Сребрена]

Постоје ли неке легенде или митови у којима се појављују неки од словенских богова?

Наиђох случајно на мишљење да у миту о Краљевићу Марку (као и о Св.Ђурђу) живи мит словенског Бога Геровита.
Ја се лично не слажем, мислим да је седмоглави Бог нешто друго данас, али ево да видиш:
http://www.kralemarko.org.mk/default-sr.asp?ItemID=52BBB6BB5A4B19499925E09E9FD2933C

 

[Hurin]

Наиђох случајно на мишљење да у миту о Краљевићу Марку (као и о Св.Ђурђу) живи мит словенског Бога Геровита.
Ја се лично не слажем, мислим да је седмоглави Бог нешто друго данас, али ево да видиш:
http://www.kralemarko.org.mk/default-sr.asp?ItemID=52BBB6BB5A4B19499925E09E9FD2933C

Ево прочитао сам.И ја се исто не слажем са тим јер је пуно ликова представљало заштитнике народа и слично тако да не мора да значи да је Марко Краљевић ,,наследник" бога Геровита.
А за Светог Ђорђа је веома могуће то исто као што постоји паралела између Св.Илије и Перуна и сл.