Словенска митологија

[Djika junior]

Hahaha, udaš se i postaneš veštica

 

[dju_bre]

To je bilo objašnjenje za sleep paralysis, koji se javlja kad je čovek jako umoran i leži na ledjima. Takodje i ako je pod stresom. Obično se javlja u vidu halucinacija i nemogućnosti pokreta i slično, a inače odatle reč noćna mora ili na Engleskom nightmare ,Proto-Germanic: *marōn; Old English: mære; Old Norse: mara; German: Mahr; Dutch: nachtmerrie; Swedish: mara; Icelandic: mara; Faroese: mara; Danish: mare; Norwegian: mare/mara

U pitanju je mit indo-evropski koji se raširio po Evropi sa najezdom plemena sa istoka .... U pitanju objašnjenje za mentalni fenomen.

Oke, hvala na ovom odgovoru, ali sam mislila da li neko ima dodatne informacije o samom mitu, neke jos detalje, a ne realnosti koju je mit pokusavao da objasni. Hvala svejedno

 

[Battlecat]

Oke, hvala na ovom odgovoru, ali sam mislila da li neko ima dodatne informacije o samom mitu, neke jos detalje, a ne realnosti koju je mit pokusavao da objasni. Hvala svejedno

Pa dobro to su ti isto informacije osim objašnjenja. Gde se kako kaže, odakle potiče i zašto

 

[Djika junior]

Posebno me zanima mitsko bice Mora. Ove opise sam nasla:

Mora je biće prisutno u predanju svih slovenskih naroda, a reč ima isto značenje u svim slovenskim jezicima; prvi put je zabeležena u Češkoj, u zapisu koji datira iz XIV veka. More su, prema najubedljivijem tumačenju, veštičje kćeri. Veštičja kćer od matere izuči veštičji zanat, ali dok je još devojka ne može biti veštica, niti može pojesti nečije srce dok se ne uda. Do tada, ona može samo da noću pritiska ljude i otežava im disanje. Nakon što se udaju, i more postaju veštice.
(Slovenska mitologija - Nenad Gajic)


Mora je mitsko biće jako slično veštici. Verovanja u moru su bila rasprostranjena u zapadnim krajevima Srbije, dok su u istočnim i Vojvodini nepoznata. Verovalo se zapravo da žena prvo postane mora, pa nakon toga veštica. Mora je mogla biti samo mlada devojka, koja je ušla u polnu zrelost, a veštica se postajalo tek nakon udaje. Da je neka devojka mora moglo se prepoznati po nekom znaku na telu, nekom mladežu. Takođe more bi se mogle roditi od majke veštice. Međutim nije majka morala da bude veštica da bi dete postalo mora. Ukoliko bi se dete rodilo u crvenoj košuljici, to bi značilo da će postati mora, a nakon toga i veštica. U nekim krajevima se praktikovalo spaljivanje i zakopavanje košuljice, međutim postojalo je verovanje u sudbinsku povezanost košuljice i deteta. Po tom verovanju spaljivanjem košuljice bi se moglo i dete ubiti. Takođe kad bi se priznalo da je neko mora, ta devojka bi izgubila svoje moći i postala kao i sve ostale devojke. Zato su babice, ukoliko se primeti da se dete rodilo u crvenoj košuljici, izlazile ispred kuće i vikale da je rođena mora ili veštica. Ovo bi moglo kompromitovati porodicu, pa se nekad izbegavalo.
Mora nije mogla da ubije čoveka kao što je veštica mogla. Ona ga je mogla samo mučiti. To mučenje se obično dešavalo noću, dok je čovek u snu. Tada bi mu dolazili zli sni, teško bi disao, jer bi ga mora gušila. Zato se i kaže da je neko imao noćne more, kad je loše i teško sanjao. More su pri svom kretanju i zlim radnjama nevidljive i mogu proći kroz bilo kakav otvor. Mislilo se da tada duša more luta u obliku muve. Kao zaštita od mora, kao i od većine mitskih bića, javlja se beli luk. U danima kada se smatralo da su more i veštice najaktivnije ljudi su se mazali belim lukom. Naročito su deca mazana lukom. Isto kao i veštice one nisu mogle da prođu pored izvrnute metle ili zabodenih oštrica u vratima. Verovalo se da ne trpe smilje i pelin. U zaštiti od mora su se koristile i razne vrste amajlija. Od more se moglo odbraniti i ako bi joj se oduzela kapa. Tada bi ona morala da radi sve što vlasnik njene kape zaželi, samo da bi joj vratio kapu.

(http://www.starisloveni.com/Mora.html)


Мора je зли дух из словенске митологије који лута ноћу, седи на грудима заспалих и сише им крв. Веровало се да постаје од женског детета рођеног у крвавој кошуљици или од девојке која се повезала с ђаволом. Појављује се и у виду различитих предмета, на пример длаке и сламке, а може се провући кроз кључаоницу

( http://sr.wikipedia.org/wiki/Мора )

Bila bih veoma zahvalna da napisete jos nesto, ako neko od vas ima jos informacija o ovom mitskom bicu.

Po Vikipedji, Mora je nekako povezana sa Moranom, boginjom zime, samo mi nije jasno kako.

http://sr.wikipedia.org/sr/Морана

 

[VoSlavu]

Po Vikipedji, Mora je nekako povezana sa Moranom, boginjom zime, samo mi nije jasno kako.

http://sr.wikipedia.org/sr/Морана

Najverovatnije je to degradirani oblik Morane, nastao posle hristijanizacije, gde se jedno božanstvo pokušalo spustiti na nivo demona.

 

[dju_bre]

Da, na to sam i ja naisla, i nikako nisam mogla da povezem.
Meni je i sam ovaj nastanak more zbunjujuc...moze i da se rodi takva, a moze i da sklopi pakt sa nekom demonskom silom, ali vestica postane tek kad se uda.

 

[Djika junior]

Pa verovatno zavisi iz kog je kraja legenda. Sto sela, sto običaja.

 

[krinka5]

Posebno me zanima mitsko bice Mora. Ove opise sam nasla:

Mora je biće prisutno u predanju svih slovenskih naroda, a reč ima isto značenje u svim slovenskim jezicima; prvi put je zabeležena u Češkoj, u zapisu koji datira iz XIV veka. More su, prema najubedljivijem tumačenju, veštičje kćeri. Veštičja kćer od matere izuči veštičji zanat, ali dok je još devojka ne može biti veštica, niti može pojesti nečije srce dok se ne uda. Do tada, ona može samo da noću pritiska ljude i otežava im disanje. Nakon što se udaju, i more postaju veštice.
(Slovenska mitologija - Nenad Gajic)


Mora je mitsko biće jako slično veštici. Verovanja u moru su bila rasprostranjena u zapadnim krajevima Srbije, dok su u istočnim i Vojvodini nepoznata. Verovalo se zapravo da žena prvo postane mora, pa nakon toga veštica. Mora je mogla biti samo mlada devojka, koja je ušla u polnu zrelost, a veštica se postajalo tek nakon udaje. Da je neka devojka mora moglo se prepoznati po nekom znaku na telu, nekom mladežu. Takođe more bi se mogle roditi od majke veštice. Međutim nije majka morala da bude veštica da bi dete postalo mora. Ukoliko bi se dete rodilo u crvenoj košuljici, to bi značilo da će postati mora, a nakon toga i veštica. U nekim krajevima se praktikovalo spaljivanje i zakopavanje košuljice, međutim postojalo je verovanje u sudbinsku povezanost košuljice i deteta. Po tom verovanju spaljivanjem košuljice bi se moglo i dete ubiti. Takođe kad bi se priznalo da je neko mora, ta devojka bi izgubila svoje moći i postala kao i sve ostale devojke. Zato su babice, ukoliko se primeti da se dete rodilo u crvenoj košuljici, izlazile ispred kuće i vikale da je rođena mora ili veštica. Ovo bi moglo kompromitovati porodicu, pa se nekad izbegavalo.
Mora nije mogla da ubije čoveka kao što je veštica mogla. Ona ga je mogla samo mučiti. To mučenje se obično dešavalo noću, dok je čovek u snu. Tada bi mu dolazili zli sni, teško bi disao, jer bi ga mora gušila. Zato se i kaže da je neko imao noćne more, kad je loše i teško sanjao. More su pri svom kretanju i zlim radnjama nevidljive i mogu proći kroz bilo kakav otvor. Mislilo se da tada duša more luta u obliku muve. Kao zaštita od mora, kao i od većine mitskih bića, javlja se beli luk. U danima kada se smatralo da su more i veštice najaktivnije ljudi su se mazali belim lukom. Naročito su deca mazana lukom. Isto kao i veštice one nisu mogle da prođu pored izvrnute metle ili zabodenih oštrica u vratima. Verovalo se da ne trpe smilje i pelin. U zaštiti od mora su se koristile i razne vrste amajlija. Od more se moglo odbraniti i ako bi joj se oduzela kapa. Tada bi ona morala da radi sve što vlasnik njene kape zaželi, samo da bi joj vratio kapu.

(http://www.starisloveni.com/Mora.html)


Мора je зли дух из словенске митологије који лута ноћу, седи на грудима заспалих и сише им крв. Веровало се да постаје од женског детета рођеног у крвавој кошуљици или од девојке која се повезала с ђаволом. Појављује се и у виду различитих предмета, на пример длаке и сламке, а може се провући кроз кључаоницу

( http://sr.wikipedia.org/wiki/Мора )

Bila bih veoma zahvalna da napisete jos nesto, ako neko od vas ima jos informacija o ovom mitskom bicu.

Ovih dana nešto pročešljavam slovensku mitologiju pa naletoh na ovu temu sa pitanjem o Mori . Nadam se da moja pomoć neće stići prekasno :

Spojler

Grupa autora Slovenska mitologija - enciklopedijski rečnik, Cepter book world 2001

Zatim;

Spojler

Sreten Petrović, Mitološke mape sa etnografskim rečnikom,-strana118 -Prosveta Niš 2000

Zečević je u svojoj knjizi detaljno opisao ovo mitako biće ;

Spojler

Zoran-Zečević,-Mitska-bića-srpskih-predanja,-Vuk-Karadžić 1981

 

[krinka5]

Moru ne treba mešati sa Kikomorom , Kikomora je ženski kućni duh , vrlo kratko o njoj;

Spojler

Feliks Giran, Žoel Šmit, Mitovi i mitologija istorija i rčnik, strane 351-352,-Larusse , Plato-2006

 

[Djika junior]

Pih što je ružna.

 

[Сале]

http://forum.krstarica.com/showthre...ska-mitologija-slike-pesme-i-poneka-reč/page2

 

[Сребрена]

Po Vikipedji, Mora je nekako povezana sa Moranom, boginjom zime, samo mi nije jasno kako.

Pih što je ružna.

Mora(na) je opše nasledje svih Slovena.. logično je da joj je početak u najdublja vremena.. A najstarije što znamo da je postojalo na našim prostorima je neolitska civilizacija (I Vinča i Lepenski vir i ostala nalazišta) vezana za Dunav, i specijalno za njegovo suženje u paklenim Gvozdenim Vratima (Djer-dapu)..
Mislim da su, kao što su bogolike-ribolike figure od kamena ostavili, da su im i "čudovišta" i uzroci mora i dnevnih i noćnih bile ribetine koje se kriju po virovima i dubinama Dunava, koji je tamo negde širok i 6 km.. Zastrašujuća količina i širina vodenih struja..

Tamo (i dan danas) postoji riba MORUNA (Huso Huso) koja dostiže težinu i do 2OOO kg i dužinu od 9 m.
Pa sad vi zamislite susret face to face sa ružnom vodenom grdosijom i kakve je to (mitološke i ostale) predstave i nadgradnje moglo da stvori od neolita naovamo..A prirodna šetnja morune tokom godine je dovoljna da je znaju svi slovenski narodi i plemena koji uz velike vode žive.

U vrеmе mrеstа, u mаrtu ili sа јеsеni migrirајu iz Crnоg i Kаspiјskоg mоrа u vеlikе rеkе. Zаlаzе i u Dunаv u pоtrаzi zа pоgоdnim stаništеm zа mrеst - šlјunkоvitim ili kаmеnitim dnоm sа јаkim prоtоkоm vоdе. Prе izgrаdnjе drugеĐеrdаpskе brаnе mоrunе su u svојim uzvоdnim migrаciјаmа dоlаzilе čаk dо Brаtislаvе. Sа izgrаdnjоm brаnе njihоv put је prеkinut .

Ima još dve slike, isto ovako grozne ovde
http://virtuelnimuzejdunava.rs/pocetna/moruna-huso-huso.i-133.125.html

Riba grozomorina.

Велика је грабљивица и постоји податак да је појела младунче фоке. У желуцу моруне су биле пронађене и крупније рибе, па чак и птице.
Може да живи дуже од 100 година.

Ako pretražite net da vidite nazive ove ribe na različitim jezicima , primetićete da samo žitelji Srbije,Rumunije i Bugarske imaju naziv Moruna za ovo vodeno čudovište (tromeđa Derdapa) dok ostali Sloveni nemaju (koreiste izraze kao Beluga ili Velika riba)..što potkrepljuje tezu da je Moruna -Morana kao arhetip opasnosti i zla potekao sa djerdapskog Dunava.

 

[Mrkalj]

Вјера у старих Срба бјеше многобожачка — идолопоклоничка. Триглав им бјеше—бог над боговима; Перун— бог громовник; Сварог — бог неба; Стрибог —бог вјетра; Дајбог или Бјелобог — бог свега добра; Црнобог —бог свега зла; Радгост — бог гостољубља; Коледо — бог сунца и свјетлости; Давор — бог рата; Усуд— бог судбине; Пров бог правде; Световид — бог четири годишња времена: Додол — бог кише; Лада — богиња љепоте и љубави; Љеља — богиња дружбе; Жива — богиња живота; Морана или Мора богиња смрти.

Срби вјероваху још и у виле: загоркиње, бродарице и видарице, па у змајеве, дивове, вјештице, вампире, вједогоње, море, вукодлаке, здухе и друге измишљотине. Осим тога сваки српски дом имао је посебног свога кућњег, домаћег бога. Свима овим боговима приношене су жртве крвне и бескрвне — животињске и биљне. Свећеници, који принашаху жртве зваху се жрецови. Сам обред принашања крвне жртве (клање животиња) звао се кољиво. Па с тога се и данас зове кољиво оно зготовљено слатко жито, које се приноси на крсно име и задушнице, јер и то је жртва, али бескрвна.

Све до под конац овога доба сви Срби бјеху још многобошци, осим оних јужних старосједилаца у Солунској Србији, Маћедонији, Арбанији, Црној Гори, Боки и Далмацији. Ови југозападњи Србп примише вјеру неки још од првих апостола Христових, светог Павла, Спле, Тимотија, Андрије, Луке и Тадије, а остали од апостолових ученика. Примајући крст и јеванђеље, Срби мјесто свога старог многобожачког домаћег бога узимаху за кућњег заштитника онога свеца хршићанског, у који дан су примили Хришћанство и слављаху тај дан сваке године, а то је крсно име Србиново или слава или светô. Крсно име само Срби славе и нико други, па за то се и каже: Гђе је слава — ту је Србин.

PS.
Da li je pozdrav: "Zdravo, živo!" ili "Zdravo Živo!"

 

[svarozic]

i da li je "Da Bog da"... ili... "Da(j)bog da"?

 

[Mrkalj]

i da li je "Da Bog da"... ili... "Da(j)bog da"?

To je, najizglednije Dađbog, Bog dađa (iskvareno dažd) ili kiše.



http://en.wikipedia.org/wiki/Dažbog
Dažbog (Bosnian, Croatian: Dabog, Daždbog ; Serbian Latin: Dajbog or in cyrillic Дајбог (or Дажбог); Polish: Dadźbóg, Russian: Даж(д)ьбог), alternatively Dazhbog, Dazbog, Dazhdbog, or Dadzbóg, was one of the major gods of Slavic mythology, most likely a solar deity and possibly a cultural hero. He is one of several authentic Slavic gods, mentioned by a number of medieval manuscripts, and one of the few Slavic gods for which evidence of worship can be found in all Slavic nations.

Evo, jeste:

Dabog (Dajbog, Dažbog, Daždbog) je slovenski bog koji daje život Zemlji, jer je istovremeno bog Sunca (sunčeve toplote) i kiše koji su najvažniji uslovi za opstanak ljudi. On je istovremeno i bog podzemnog sveta i rodonačelnik Slovena (ljudi). Dabog je prema usamljenom tumačenju Veselina Čajkanovića bio i vrhovni bog Srba.
Pojavljuje se veći broj varijacija njegovog imena, ali se većina naučnika slaže da sva ta imena ukazuju na istog boga.

• Dajbog - Daj Bože.
• Dažbog, Daždbog - od staroslovenske reči dažd tj. kiša (npr. daždevnjak).

Smatra se da su od njegovog imena nastali likovi Dabo, Daba i Hromi Daba iz narodnih predanja koja označavaju zle ljude odnosno đavole[SUP][1][/SUP].

Izgled Daboga
Dabog je zamišljan kao starac, odeven u medveđu ili neku drugu životinjsku kožu (kako je tada većina bila odevena), sa štapom u ruci kojim pomaže zato što je hrom. Najčešće je u pratnji crnog psa odnosno vuka koji je takođe hrom, a često je i na belom konju.
Ponekad su i on i vuk bili slepi na po jedno oko, zbog poistovećivanja sa bogom Velesom.
Vuk kao Dažbog
Vuk odnosno pas predstavlja njegov prvobitni tj. životinjski oblik koji je nakon prelaska na antropomorfni izgled boga nastavio da postoji zajedno sa novim oblik kao najbliži sluga, a ne retko i kao izaslanik. Tako su raširena verovanja u kojima hromi vuk donosi neku vest ili kako je vuk spasio neku grupu ljudi u šumi da se ne izgube. Vuk koji je sam Dažbog ili Dažbogov izaslanik je obično bele boje. Takođe u slovenskim predanjima postoji verovanje da je vuk zapravo animistički oblik predaka, što se opet može povezati sa htoničnom tezom o Dažbogu. U hrvatskoj Zagori postoji običaj koji se naziva Vučari, u kome kada se ubije vuk, on se odere i koža napuni slamom. Nakon toga mladići idu po selu i traže nagradu. Zapravo kada se razgobi običaj oni ne dobijaju nagradu, već seljani onim što daju žele da se iskupe na nivou zajednice, što su ubili predka, odnosno što je načinjen incest na nivou roda.
Dažbog nakon pokrštavanja
Nakon primanja hrišćanstva Dažbogov kult je zamenjen kultom Svetog Save. Kako je Sveti Sava najistaknutiji svetac kod Srba, nije teško zaključiti na osnovu čega je Veselin Čajkanović pretpostavio da se radi o vrhovnom bogu Srba. Mnoge legende o Dažbogu su samo promenile ruho. Umesto imena Dažboga kao glavnog aktera u legendama, pojavio se Sveti Sava, koji obilazi narod i svojom mudrošću rešava probleme seljana. Takođe verovatno zbog jakog kulta Dažboga, on je bio satanizovan i pojavljuje se u mnogim pričama kao Hromi Daba, koji je pojava slična đavolu[SUP][3][/SUP].

 

[VoSlavu]

To je, najizglednije Dađbog, Bog dađa (iskvareno dažd) ili kiše.

Dažd u Daždbogovom imenu ne dolazi od reči za kišu dažd/ dožd/ deszcz, protoslavenski дъждь.
Već od starog oblika imperativa glagola dati.
Primer iz staroslovenskog "Oče naš" : Хлѣ́бъ нашъ насущныи даждъ намъ днесь.

 

[Mrkalj]

Dažd u Daždbogovom imenu ne dolazi od reči za kišu dažd/ dožd/ deszcz, protoslavenski дъждь.
Već od starog oblika imperativa glagola dati.
Primer iz staroslovenskog "Oče naš" : Хлѣ́бъ нашъ насущныи даждъ намъ днесь.

Znam, ima u Oče naš. Tako sam i razmišljao - da je dažd došlo od glagola dati. Ustvari je praslovenska reč za staroslovensko dažd - daća. Znaš kako Amerikanke organizuju "baby shower" ... mašti nikad kraja....

 

[Сребрена]

I kiša je darodavna, daje hranu Zemlji i svem bilju na njoj koje je ljudska hrana, dakle daje hranu hrani

U narodu kažu Daj, Bože daj..ali u kletvama je dabogda..osim toga razlika je u upotrebljenim licima- drugo ("Daj ti ") i treće ("Da on daa")..zato mislim da je pravilnije govoriti o imenu u obliku Dabog..

U to ime, ostajte Zdravo i Živo



P.S. Pogledajte fotke:

Обредне поворке старе вере у Срба

 

[Ahil71]

Дажбог и Дагон су исто божанство.
"Дабог (Дајбог, Дажбог, Даждбог) (стсл. Дажьбогъ) је словенски бог који даје живот Земљи, јер је истовремено бог Сунца (сунчеве топлоте) и кише који су најважнији услови за опстанак људи"
"It is perhaps related to the Middle Hebrew and Jewish Aramaic word dgnʾ 'be cut open' or to Arabic dagn (دجن) 'rain-(cloud)'."
http://sr.wikipedia.org/sr/Дабог
http://en.wikipedia.org/wiki/Dagon
Карловачки родослов:
"Glagoljut istini spisatelji jako Likiniju Srbinu biti rodom,Jelinu mudrovanijem i sva Srbska idolu sluzase Dagonu."
Реља Новаковић, о дагону http://www.scribd.com/fullscreen/23861679?access_key=key-j97mf07dm17u8an4au0

 

[Игорь]

Прасловенски реконструисани облик речи дажд је -*dъzdjь.
Дајбогово (*dadjьbogъ) име пак долази од *dadja.

 

[mid-zea]

Дажбог и Дагон су исто божанство.
"Дабог (Дајбог, Дажбог, Даждбог) (стсл. Дажьбогъ) је словенски бог који даје живот Земљи, јер је истовремено бог Сунца (сунчеве топлоте) и кише који су најважнији услови за опстанак људи"
"It is perhaps related to the Middle Hebrew and Jewish Aramaic word dgnʾ 'be cut open' or to Arabic dagn (دجن) 'rain-(cloud)'."
http://sr.wikipedia.org/sr/Дабог
http://en.wikipedia.org/wiki/Dagon
Карловачки родослов:
"Glagoljut istini spisatelji jako Likiniju Srbinu biti rodom,Jelinu mudrovanijem i sva Srbska idolu sluzase Dagonu."
Реља Новаковић, о дагону http://www.scribd.com/fullscreen/23861679?access_key=key-j97mf07dm17u8an4au0

Relja je to odlično opisao i tim radom se definitivno distancirao od sa kojima je ranije očijukao (bar kada je u pitanju vinčansko pismo).

 

[Сребрена]

Прасловенски реконструисани облик речи дажд је -*dъzdjь.
Дајбогово (*dadjьbogъ) име пак долази од *dadja.

Imaš mogućnosti da napišeš ovo u originalu, ili da iz nekog starog teksta izvučeš ?...Nikako iz ovakvih znakova da povežem, za koji glas ti je slovo j ??


Kovanica DABOGDA bi se u prevodu "sa srpskog na srpski")) možda mogao shvatiti kao jevrejsko amen, odnosno amin na kraju maltene svakog obraćanja Bogu, u smislu tačke i potvrde "neka bude tako".
Danas kažemo "akobogda" (da se vidimo, da se čujemo, da dobijemo na lutriji itd..), iako se ne klanjamo nikakvom mnogoglavom AKI ,odn.AKU.
Takođe se često izgovara i čuje daćebog (da pobedi Zvezda Partizana)), iako se ne klanjamo ni DAĆI ni DATĆI ni DATIJU.

 

[Игорь]

Imaš mogućnosti da napišeš ovo u originalu, ili da iz nekog starog teksta izvučeš ?...Nikako iz ovakvih znakova da povežem, za koji glas ti je slovo j ??

Само читај "по Вуку", нећеш погрешити. *Ј је дакле ту за управо тај глас.

- Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon -

 

[milospv]

Mene zanima odakle ovi izvori za slovensku mitologiju? Koliko znam valesova kniga je falsifikat.

 

[VoSlavu]

Mene zanima odakle ovi izvori za slovensku mitologiju? Koliko znam valesova kniga je falsifikat.

Mišljenja oko Veles Knjige su podeljena mada je većina drži za falsifikat. Stoga se i ne može uzimati kao izvor. No, izvori za proučavanje slovenske mitologije su brojni. Od narodnog predanja, živih običaja i obreda; pisanih romejskih, slovenskih, germanskih i arapskih izvora; arheoloških i drugih nalaza do komarativne mitologije i mnogih drugih naučnih disciplina.