Словенска митологија

Волос- Велес- медвед

volos.png

цео текст https://books.google.rs/books?id=uh...BoKHQ-mAOUQ6AEIIDAB#v=onepage&q=пафте&f=false

737.970.jpg



9LBBNbpgY04.jpg

Fenomenalno, kao i uvek, Srebrena!

Odličan nalaz! :ok:

Možemo li sad to povezati sa onim tvojim postom o Vlašićima, Plejadama? Možeš li to naći?
 
Možemo li sad to povezati sa onim tvojim postom o Vlašićima, Plejadama? Možeš li to naći?

Хоћу. Други пут, не ноћас.Треба да пронађем где сам то већ постављала па ћу копирати.

Овај текст је много интересантан, има две нове ствари, бар ѕа мене.
Прва је да аутор, у Несторовом тексту, види да је "скоти бог " бог у облику животиње (медведа), а не "бог стоке", како се то касније повезало.
Друга је да у нашем Охриду постоји легенда да су медвед и вол заједно упрегнути у плуг, а у руској хералдици налаѕе се такви прикаѕи..код родоверних данашњице, у Русији, чести су прикази и илустрације Волоса окруженог волом и медведом.

Напр.град Волосово
Coat_of_Arms_of_Volosovo_(Leningrad_oblast).png

или ово
!!iFkYygmD1to.jpg
 
Poslednja izmena:
Al-Masudi, Livade zlata, str. 408, I tom

Treći iskaz koji se tiče Slovena nalazi se u IV tomu Al-Masudijeve knjige, koji nam nije bio dostupan u toku našeg rada, pa ga prenosimo iz Slovenske mitologije Luja Ležea; on (Leže) se od njega, doduše, ograđuje, zbog prevelike fantastičnosti opisa. Ali, treba napomenuti da Elijade u svom tekstu o slovenskom paganizmu ističe značaj upravo ovog Al-Masudijevog svedočanstva o slovenskom obožavanju Sunca i postojanju hramova sa otvorima na kupoli za posmatranje Sunčevog izlaska (Elijade, M, Istorija verovanja i religijskih ideja, tom III, str, 34). Taj običaj, kao što smo već napomenuli, opisuje na danskom Bornholrnu, u neposrednoj blizini slovenskog Rujna, Hagensen u svojoj knjizi, kao kasniji, templarski, iz XII veka.

Dakle, Al-Masudi veli o Slovenima sledeće:
"Bejaše kod Slovena više svetih spomenika; po rečima filozofa, jedan bejaše sagrađen na najvišoj planini na Zemlji. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura, vešt raspored i različne boje kamenja koje je tu upotrebljeno, veštački mehanizam namešten na vrhu gradevine, tako da se on pokreće i treperi kad se Sunce rađa; skupoceno kamenje i veštački radovi koji se u njemu čuvahu, koji nagoveštavahu budućnost i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja; navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama i utisak koji imadoše na prisutne.

Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). On beše opkoljen čudotvornim izvorima, čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom, i imađaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva.Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip, koji predstavlja starca kako u ruci drži štap, koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. Pod desnom nogom njegovom vidahu se neke vrste mrava, a pod levom neke ptice crnoga perja, kao gavrani, i druge ptice i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi.

Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom morskim rukavcem. On beše sav sagrađen od crvenih korala i zelenih smaragda. Nad sredinom uzdizaše se visoki toranj, pod kojim stajaše jedan idol, čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila, crvenog rubina, žutoga ahata i kristalnoga kvarca. Glava je bila od suhoga zlata. Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku koja mu podnosi žrtve i mirise. Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednome svome mudracu, koji življaše u davna vremena..." (glava LXIV, tom. IV, Zlatne livade)

Iz knjige Rastka Kostića "Sumrak slovenskog paganizma"
 
Poslednja izmena:
Možemo li sad to povezati sa onim tvojim postom o Vlašićima, Plejadama? Možeš li to naći?

Твојим:zelenko2:
Vlašići

Messier 45 (M45) poznat pod nazivom Vlašići odnosno Plejade je otvoreni skup u zviježđu Bik.

IpDcDgP.jpg


Nas narod za Plejade zna od davnina, ali ih zove svojim imenom: Vlasici, odn. (redje) Vlascici. Naziv mozda dolazi od staroslovenskog imena za ove zvezde: Vlasezelisti (odnosno u drugim varijantama: Vlasozelisti, Vlasozilisti itd.). U Rusiji ih opet zovu Volosozari (a i Babino sazvezdje) sto dolazi od imena starog slovenskog boga Volosa. Vlasici, odn. Volosici, bi u tom slucaju bili sinovi ovog boga.

Imena
Kod Srba Vlasici su sedmoro braca. U predanjima njihova imena se navode u parovima.. Postoji vise verzija ovih imena.
To su Mika i Mioka, Raka i Raoka, Orisav i Borisav i sedmi Milisav.
Ili: Vole i Voleta, Rale i Raleta, Mile i Mileta i mali Przozak.
Ili: Vao i Vaoka, Mio i Mioka, Skarabojo i Borisav i mali Biljurak
Ili: Mile i Mileta, Rade i Radeta, Bore i Boreta i mali Prigimiz

Vlasici se pominju u vise narodnih prica i pesama. Po jednoj prici Vlasici su duse sedmoro umrle dece nekog cara. Po drugoj to su pet zmajeva, jedan rob i careva kci. A najpoznatija je vec pomenuta prica o Vlasima koju su oteli vrlo lepu devojku Mizulinku, pa ih je Bog, posle neutesnog placa njene majke, prikovao za nebo "da ih svet spominje doklen bude sveta". Po ovoj prici zvezde u Vlasicima se zovu Mile, Mileta, Vule, Vuleta, Skor-Bora, Barisa, a sedma je Mizulinka.

U mnogim narodnim pesmama i pripovetkama nebeska tela su antropomorfizovana. U nekim od tih predanja srecemo Veneru koja se "hvali kako je prose za Vlasice".

Vlasice, odnosno Plejade, mnogi narodi, pa i nas, koriste za odredjivanje doba noci ("na tanku tancatu vlas").

Pojava Vlasica na nebu o Petrovdanu znacila je dolazak zore te je narod u to doba noci odlazio na kosidbu. Oko Bozica Vlasici pred zoru zalaze pa je to bio cas za ustajanje.

Narod kaze da se Vlasici ne vide od Djurdjevdana do Petrovdana te tako oni "otvaraju leto a zatvaraju zimu". Postoji i izreka da "djurdjevska zora Vlasice zatvara, a vidovdanska zora Vlasice otvara" otuda sto se ove zvezde prvi put u godini vide uoci Vidovdana.

Izvor: Astronomija u predanjima, obicajima i umotvorinama Srba, Nenad Dj. Jankovic

Име је народ објашњавао и тиме да се на основу положаја Влашића може проценити „на танку танцату влас“ које је доба ноћи, док се у Приморју говорило да се Влашићи тако зову јер излазе иза планине која је са влашке стране. Народна етимилогија која назив Влашићи везује за Влахе сасвим сигурно је секундарног типа, пошто сличне називе за ово звездано јато имају и Руси (Волосожары) и Украјинци (Волосожа́ри), који никада нису имали контакте са Власима. Старословенски називи за Влашиће били су Власежелишти, Власожелишти, Власожилишти, Власожельци и Волосыни. Указивано је на три могуће етимологије од којих су две веома сродне и доводе ово име у везу са именицом vlâs (рус. volos) у значењу ʽдлакаʼ, односно са именом древног словенског сточног бога Волоса (Велеса, Велеша)...У Банату и Скопској Црној Гори зову их Влашчићи...

Име Волос вероватно је тек један од епитета тог божанства који је служио избегавању изговарања његовог правог, табуисаног имена, и који је указивао је на Волосову длакавост, тј. на то да је замишљан као бог обложен крзном. Према овом тумачењу Влашићи би били Волошићи, синови бога Волоса.

Plejade_Vlasici_Zodijak_1.jpg


Како је поменуто, народ је говорио да се Влашићи не виде од Ђурђевдана до Видовдана (када одлазе у посету Ветровој, Сунчевој и Месечевој мајци), па се говорило да „ђурђевданска зора Влашиће затвара, а видовданска зора Влашиће отвара“. Сматрало се и да се Влашићи не виде од Ђурђевдана до Петровдана и да својим појављивањем отварају лето и затварају зиму. Такође се веровало да од Видовдана до Велике Госпојине путују дању па се не могу видети од сунца. На основу положаја Влашића одређивано је доба ноћи. Када се појаве о Петровдану, кретало се у косидбу.
http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/v/vlasici.php

pleiades_hyades_orion.jpg


У текстовима астронома Јанковића, видех да се уз назив Бик за сазвежђе у нашим старим календарима,налази и Телац, Во, Јунац што се уклапа у делимично реконструисан појмовник о Богу Власу, који на небу тера кола воловска (Мала или Велика кола) у који су упрегнути, јел да, волови (Телац, Бик..), а ту си и његови потомци (Влашићи)...није далеко ни "Власова жена", судруга . Волујарица (Сиријус)..

Српски називи небеских тела из српских календара штампаних до 1900.године
( сакупио др Ненад Ђ.Јанковић, штампао САНУ, Београд 1994.г.)
Волови-сазвежђе Урса Мајор
Волујска кола-сазвежђе Урса Мајор
Кола и волови -сазвежђе Урса Мајор
Велика кола-сазвежђе Урса Мајор

Во - име сазвежђа Тауруса
Јунац-име сазвежђа Тауруса
Теле-име сазвежђа Тауруса
Телац- име сазвежђа Тауруса

Волујарка- звезда Сиријус из сазвежђа Канис мајорис
Јарам ? - или део Ориона (или део Ваге)
 
Poslednja izmena:
Док су, код нас, лазаричке и краљичке песме препознатљиве по припеву "Љељо", а коледарске по припеву "коледо", у Литванији се пева у коледарским песмама и "љељо" и "каљеда"

Добар дан, коледо
Домаћине, коледо
Гости дошли, коледо
Глас донели, коледо
Овце ти се, коледо
Изјагњиле, коледо
Сви јагњићи, коледо
Калушасти, коледо
Свиње ти се, коледо
Испрасиле, коледо
Краве ти се, коледо
Истелиле, коледо.....


Kalėdų rytų rožė inžydo, lylio kalėda kalėda,
Sekminių rytu dyvai pasidarė, lylio kalėda kalėda,
Dyvai pasidarė: ažerai užšalo, lylio kalėda kalėda,
Jaunas bernelis ladelį kirto, lylio kalėda kalėda,
Ladelį kirto, žirgelį girdė, lylio kalėda kalėda,
Žirgelį girdė, mergeli virgdė, lylio kalėda kalėda,
Atlakė elnias Devyniaragis, lylio kalėda kalėda,
Ant pirmo rago ugnelė degė, lylio kalėda kalėda,
An` antro rago kavoliai kalė, lylio kalėda kalėda.
 
Al-Masudi, Livade zlata, str. 408, I tom

Treći iskaz koji se tiče Slovena nalazi se u IV tomu Al-Masudijeve knjige, koji nam nije bio dostupan u toku našeg rada, pa ga prenosimo iz Slovenske mitologije Luja Ležea; on (Leže) se od njega, doduše, ograđuje, zbog prevelike fantastičnosti opisa. Ali, treba napomenuti da Elijade u svom tekstu o slovenskom paganizmu ističe značaj upravo ovog Al-Masudijevog svedočanstva o slovenskom obožavanju Sunca i postojanju hramova sa otvorima na kupoli za posmatranje Sunčevog izlaska (Elijade, M, Istorija verovanja i religijskih ideja, tom III, str, 34). Taj običaj, kao što smo već napomenuli, opisuje na danskom Bornholrnu, u neposrednoj blizini slovenskog Rujna, Hagensen u svojoj knjizi, kao kasniji, templarski, iz XII veka.

Dakle, Al-Masudi veli o Slovenima sledeće:
"Bejaše kod Slovena više svetih spomenika; po rečima filozofa, jedan bejaše sagrađen na najvišoj planini na Zemlji. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura, vešt raspored i različne boje kamenja koje je tu upotrebljeno, veštački mehanizam namešten na vrhu gradevine, tako da se on pokreće i treperi kad se Sunce rađa; skupoceno kamenje i veštački radovi koji se u njemu čuvahu, koji nagoveštavahu budućnost i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja; navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama i utisak koji imadoše na prisutne.

Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). On beše opkoljen čudotvornim izvorima, čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom, i imađaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva.Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip, koji predstavlja starca kako u ruci drži štap, koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. Pod desnom nogom njegovom vidahu se neke vrste mrava, a pod levom neke ptice crnoga perja, kao gavrani, i druge ptice i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi.

Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom morskim rukavcem. On beše sav sagrađen od crvenih korala i zelenih smaragda. Nad sredinom uzdizaše se visoki toranj, pod kojim stajaše jedan idol, čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila, crvenog rubina, žutoga ahata i kristalnoga kvarca. Glava je bila od suhoga zlata. Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku koja mu podnosi žrtve i mirise. Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednome svome mudracu, koji življaše u davna vremena..." (glava LXIV, tom. IV, Zlatne livade)

Iz knjige Rastka Kostića "Sumrak slovenskog paganizma"

Lepo od tebe Srebrena što voliš slovensku pagansku prošlost bez obzira što si krivoslavna :D, međutim ako se baviš istorijom ne bi trebala nikad citirati nešto iz treće ruke kao što je ovaj spis o Slovenima koje citiraš iz treće ruke nekog našeg maštovitog pisca poluepske fantastike.

A sa druge strane ne sviđaju mi se ove slike koje postavljaš jer us obična kopija germanskih autora i obožavatelja starogermsnake i nordijeske kulture i paganštine.
Čak šta više time se dokazuje da smo uvek bili u podređenom položaju spram Germana pa ih i posle više hiljada godina kopiramo jer nismo u stanju imati nešto svoje.
 
Poljaci su napravili jednu RPG-stratešku video igricu sa tematikom drevne slovenske religije, u koju su integrisali sve poznate elemente. Zove se Thea: The Awakening.


Igrač bira jednog od osam glavnih slovenskih bogova i vodi svoje pleme u svetu primitivne civilizacije isprepletanom sa fantazijom.

Thea.png


Severni Sloveni u zadnje vreme sve više i više rade na popularizaciji svoje kulture.

cards2.jpg
 
Poslednja izmena:
Док су, код нас, лазаричке и краљичке песме препознатљиве по припеву "Љељо", а коледарске по припеву "коледо", у Литванији се пева у коледарским песмама и "љељо" и "каљеда"

Добар дан, коледо
Домаћине, коледо

Kalėdų rytų rožė inžydo, lylio kalėda kalėda,
Sekminių rytu dyvai pasidarė, lylio kalėda kalėda,

И у неким белоруским песмама је сачуван припев :

Ляцеў каршунішча, Каляда,
Цераз папялішча, Каляда,
А ён жа лятаіць, Каляда,
Курак выбіраіць, Каляда.
— А каб жа я ведаў, Каляда,
Якая мне будзець, Каляда.
Што белае скрылле, Каляда,
Лятучая курка, Каляда,
Што жоўтыя ножкі, Каляда,
Нясушчая курка, Каляда.
А што у чубочку, Каляда,
Тая каршуночку, Каляда.
А каб жа я ведаў, Каляда,
А што мая будзіць, Каляда,
Я б ножкамі браў бы, Каляда,
На скрылейку нёс бы, Каляда.
А нёс бы я, нёс бы, Каляда,
Аж у роўнае поле, Каляда,
У сваё гняздзечка, Каляда.
А у новых сенях, Каляда,
Там карагод дзевак, Каляда.
А ў тым карагодзе, Каляда,
Там Валодзька ходзіць, Каляда,
Дзевак выбіраіць, Каляда.
— А каб жа я ведаў, Каляда,
Якая мне будзіць, Каляда.
Што сінія вочкі, Каляда,
Драмлівая дзеўка, Каляда,
Што белыя ручкі, Каляда,
Лянівая дзеўка, Каляда.
Што чорныя броўцы, Каляда,
Рабочая дзеўка, Каляда.
А каб жа я ведаў, Каляда,
Што маею будзіць, Каляда,
У сваё падвор'е, Каляда,
На коніку вёз бы, Каляда.
А вёз бы я, вёз бы, Каляда,
Аж у роўна поле, Каляда,
Аж у роўна поле, Каляда.

http://starbel.narod.ru/folk/zima.htm

а и неке битне маске у поворци су идентичне или сличне српским
http://set.ethno.by/?p=3918#dzied
 
Poslednja izmena:
A sa druge strane ne sviđaju mi se ove slike koje postavljaš jer us obična kopija germanskih autora i obožavatelja starogermsnake i nordijeske kulture i paganštine.
Čak šta više time se dokazuje da smo uvek bili u podređenom položaju spram Germana pa ih i posle više hiljada godina kopiramo jer nismo u stanju imati nešto svoje.

WTF is starogermanska paganština? Nešto indogermanishe? Ne postoji starogermanska religija, to je kao islam u odnosu na hrišćanstvo, loša kopija.
 
"Што се сиње море зањијало
те нам море бије о брегове
и манастир нам водом полива
и посипље студеним каменом?"
Вјећали су старци калуђери:
"Давор боже, чуда големога!
Што смо тешко богу с[а]грјешили
те нас хоће море да потопи?"

Песма из "Ерлангенског рукописа" бр 190
http://www.erl.monumentaserbica.com/erlmain.php?rbr=190
 
Занимљив рад са мноштвом поређења:

Симболику града који вила гради на огранку облака Павловић је схватио, углавном, овако: "У једној више алегоријској интерпретацији овај би град
представљао расподелу небеског простора према добу дана и сунчевој путањи. Троја врата би била врата јутра, поднева и вечери. Вила која сама
седи била би Хера-Јунона словенског пантеона, чија усамљеност је само привидна. Док она седи, њен муж је сунце које путује и које повремено
небеску ватру претвара у громове, а себи даје достојанство Громовника".9

О тим вилама Александар Лома је нашао за сходно да каже: "У својству станарки и градитељки тога загробног прихватилиштва за јунаке,
виле одговарају индоаријским аспарама као небеским супругама јунака доспелих у "Индрин свет" и нордијским валкирама као дружбеницама
погинулих бораца у Одиновој Валхали. Митологија јужнословенских вила комплексна је и укључује у себе разне слојеве, неке од њих можда супстратног, старобалканског порекла
. На једној страни имамо горске виле ("нагоркиње" и сл.), налик на грчке Музе, и речне виле упоредиве са грчким
најадама (тј. нимфама – прим. Љ. Р. К.) и источнословенским русалкама, а на другој страни, као посебно карактеристичне за епско песништво, небеске
виле "облакиње", у својству посестрима и помоћница епских јунака (таква је, на пример, вила Равијојла, 14 која обитава на Мироч планини, у Тимочкој
крајини – прим. Љ. Р. К.).
Сама реч вила словенског је порекла, али у северним словенским језицима не значи то што и код нас, већ "махнитост,
лудило", као у нашим глаголима виловати, повиленити (упор. са фр. vilin –несташан – прим. Љ. Р. К.). Изворно је реч могла означавати бојни занос, који је сличан лудилу, као што је двозначан у Хомера и глагол µαίνεοθαι
Епска вила стога неће бити ништа друго до персонификација ратниковог јунаштва. Слично у зороастризму умрлог праведника у рају дочекује његова
вера (dāenā), оличена у заносној девојци".
15

Након ових Ломиних елаборација много је јасније зашто у нашој народној епици гину од вила највећи српски јунаци: Милош, Реља Крилатица, Секула,
Ђурађ Смедеревац, па и сам Марко Краљевић ("уби њега ђевојка са града" – Вук, VI 27, 199): вила са сваког града од јуначких костију устрељује јунака у кога се заљубила, јер само тако може – тек кад он погине – да се с њим наоном свету здружи.
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj astronomije kod Srba/5/pdfs-s/43.pdf
 
Poslednja izmena:
Митолошко биће сачувано у народном предању: прерушени опаки јахач (старац) на троногом (белом) коњу

Na kamenim spomenicima na području Balkana javlja se motiv Tračkog konjanika na hromom konju. S tim su povezani ostaci paganskih verovanja vezanih za Todorovu subotu, pokretni praznik koji redovno pada prve subote Uskršnjeg posta. Rašireno je verovanje kod Srba i Rumuna u Vojvodini da noću uoči Todorove subote ide povorka belih nevidljivih konja (među njima ima i hromih konja) i njihovih jahača koji zadaju strah stanovništvu. Taj motiv se preneo na epskog junaka u srpskoj narodnoj poeziji - Kosovca Jovana. On ide po Kosovu prerušen u starca koji na glavi ima 'pero pozlaćeno', na konju koji hramlje 'na tri noge'. Međutim, čim neprijatelj posegne za 'perom pozlaćenim', Kosovac Jovan se preobraća u junaka i na konju, koji više ne hramlje, lako sustiže neprijatelja. Prerušeni junak Kosovac Jovan na hromom konju je simbol osvetnika porobljenog naroda.
http://scindeks.ceon.rs/article.asp...sort=8&stype=0&backurl=/issue.aspx?issue=9950

29. Kad ja dođoh u polje Kosovo,
30. Jako svanu i ogranu sunce,
31. U Kosovu niđe nikog nema,
32. Crna tama sve polje zastrla,
33. Ne vidi se sunce od oblaka,
34. A iz tame junak izlazio
35. Na đogatu konju vilovitu,
36. A đogat mu u tri noge hramlje,
37. Na njemu je ostarjeli đedo,
38. Prekrstio obadvije ruke,
39. Metnuo ih sebi u njedarca,
40. Ozeble mu, ostale mu puste!
41. Na glavi mu prokleta šubara,
42. Za šubarom krilo pozlaćeno,
..
77. Ražljuti se ostarjeli đedo,
78. Pa kad viknu, kao grom da riknu
79. »Stani, ku.vo na polju delijo«
80. Pa đogatu pokupi dizgine,
81. Udari mu kazan bakračliju,
82. Ražljuti se bijesan đogate,
83. Od tri skoka k meni doskočio;
84. Pa poteže zlatna šestoperca,
85. Koliko me lako udario!
86. Rastavi me od konja malina,
87. Sastavi me sa zelenom travom

https://sr.wikisource.org/sr-el/Бановић_Секула_и_Јован_Косовац

Saae3.jpg
 
Poslednja izmena:
Ово је тема о старом предхришћанском српском(аријевском) богословљу које је постало саставни део православног хришћанског богословља.

Почећу без неког реда шта ми падне на памет.

Стари српски монаси "чисти":https://en.wikipedia.org/wiki/Ctistae

Негде сам читао да се монаси, деца и трудне жене(због детета вероватно) нису обредно спаљивали после смрти зато што су били "чисти",
него су се сахрањивали.
Значи да је обред спаљивања био обред прочишћења.

Почнимо од речи Бог.
Она је усвојена од хришћанског богословља.Имамо је у речи `богат`, затим `богаљ` и `убог` које су можда каснијег порекла из времена хришћанства а можда и нису.
Значи да је Бог извор богатства у које је можда спадало и само тело..

Миропомазање чела је стари српски(аријевски) обред, изабира свештеника старе српске(аријевске) вере.
Од речи м`з, од које је `мазати`, `маст`, је и реч `месија` и реч `мојсије`.Значи да мојсије није лично име него иста реч као и месија у значењу изабрани.Изабран је онај који иде у Рај, јер изабран значи помилован.Ко није помилован за грехе тај иде у Пакао.
Јелисејска Поља у Паризу су од речи јелеј -уље, и значе Рај, однсоно Поља помилованих.

То значи да се у старој српској(аријевској) вери практиковао опрост грехова - концепт који је одатле ушао у хришћанство.

Још један обред, погружавање у воду ради очишћења грехова је из старе српске(аријевске) вере ушао у хришћанско крштење.
За то имамо доказа од записа о Трачанима до данашње Индије..


Наставићу после ваших коментара..:D
 
Особине једног Бога или посебни Богови..

Световид - Бог све види и све зна, то је један аспект Бога и у хришћанству.

Перун - од речи `пре`, `првн, први`, Бог је претеча свега и у хришћанству.

Вишна - "вишњи Бог" и у хришћанству (праслика висине као моћи и развијености..)
 
Особине једног Бога или посебни Богови..

Световид - Бог све види и све зна, то је један аспект Бога и у хришћанству.

Перун - од речи `пре`, `првн, први`, Бог је претеча свега и у хришћанству.

Вишна - "вишњи Бог" и у хришћанству (праслика висине као моћи и развијености..)

Evo vec prva rec nema nijednog dokaza da su stari Srbi verovali u Svetovida.

A da hrscanski bog ima aspekta drugih bogova je otkrivanje tople vode, da nije tako ne bi bio bog.
 
Јеремијевдан, уранак на Јованову воду

".
.Na pitanje treba li šta da ponesem, saznadoh da će sve ona, ja samo metalnog novcaPa smo prvo jutros zvečale oko kuća i pomoćnih objekata 3 puta obilazeći (tukle u Olgine tave drvenim varjačama), sve govoreći "Jeremija u polje, guje u more!" Pa došla Milunka i rekla da se to tako ne radi, već finije, mi ćemo celu Jelovu goru sabajle uzbuniti, nego uzmemo svećicu i komad hleba posolimo, svećicu zabodemo i zapalimo govoreći: "Za njihovu slavu, neka slave dokle žele!", pa to tako zapaljeno stavimo negde na istočnu stranu i ostavimo…
Onda pešice na Jovanovu vodu, u rukama nam torbe, vidim u njima svašta, i đakonija i flaša i cveća i termosa…Uranak, lepo mi Olga reče.

A na Jovanovoj vodi podelismo cveće, jorgovan, povratić (da povrati sreću i zdravlje), oman (da omanu sve bolesti), miloduh (da se milujemo-budemo ulepo). Spustismo cveće na česmu uzesmo kocku šećera i pismo vode, ostavismo metalnih novčića, pa krete umivanje i prskanjePune ruke vode prebacujući preko glave i govoreći: "Bolest nizbrdo, zdravlje uzbrdo!"
.

IMG_0580_resize.jpg



Pa pravac Savina stopa, udubljenje u kamenu, na mestu na kome je davno bila crkva. Tu je tetka Slava pristupila čišćenju i pranju udubljenja, pa smo sipale vodu i opet se umivale (dobro je za oči), spustile novčiće i posedale da piknikujemo.

IMG_0590_resize-225x300.jpg
IMG_0587_resize-225x300.jpg


http://milka-adzic.kreativnasrbija.rs/2017/01/30/paganke-na-jeremijevdan/
 
Pomalo je takijeh junaka,
Ka’ što bješe Strahiniću bane.


.......možemo da bacimo pogled iz druge perspektive na ovu prelepu pesmu. Da vidimo šta dobijamo ako aktiviramo placeholder teoriju? Izbrišemo sva vlastita imena i umesto njih ubacimo:

Banović Strahinja = Perun
Vlah Alija= Veles
Anđa, često bezimena= Mokoš, Perunika, Dodola, odnosno Perunova žena

Strahinja.jpg


Onda dobijamo sasvim logičan sled događaja, poznat iz mitologije – večni sukob Peruna i Velesa, Velesovu krađu Perunove žene i drugih blaga, svake godine ponovo i ponovo i uspostavljanje smene godišnjih doba.

https://amarilisonline.com/banovic-strahinja-perun-veles/
 
пре двадесетак дана:

68752026_1194439094096329_2490356659675725824_n.jpg



Десанка Максимовић – ПОРОДИЦА БОГОВА

Радуј се, Перуне, ниси инокосан,
Међ словенским бозима домаћине,
По твом закону задругари све чине:
Волос у стадо мога села бива послан,

Весна залива траву да буде росна,
А Световид се о песницима брине,
Пали за њих сунца, дуге и месечине
И знаком богова чело им жигоса.

Дајбог с руку милијарду милијарди
Благосиља њиве и отаве млади,
Кишом их роси, а сунцем их суши.

Ти пре хиљаде ноћи и дана
Знаш по кога ће кренути Морана,
Чије преда те подастрети душе.






Десанка Максимовић – Перунов дворац

Муња ми осветли дом
Где столује Перун.
Метеори се крај њега веру,
Оградио га камена лом.

Постеље у дому његовом
Облаци ватрени стеру,
Магле га штите на северу
На југу стражари гром.

Спазих низ пушкарница,
Али му не спазих лица,
Муње ме засенише две.

А био је у логору ратном
Окружен небеском ватром.
Али зар му човек лик видети сме!






Десанка Максимовић – МОРАНИНА УСПАВАНКА

Сад сте моји сви одреда,
И ви што целујете иконе Бизанта,
И ви под окриљем Млетака и Рима,
Сви ви међусобно што се крвите.
Никада нисте били један уз другога тешње,
Крв се ваша опет под земљом меша
У велику Словенску понорницу.
Из ње ће вам постојбинске нићи липе
И леске и дивље трешње.

Сви ви старином иза Карпата,
И ви опаљени од врелине зрака
И ви белолики, главе русе,
И ви што устајете против Бизанта,
И ви што устајете против Млетака,
Сви ви завађени,
Ходите у тихо царство мени
И у њему се тесно збите,
Отворена су вам широм врата.
Заувек
Ту се помирите
У недрима земље смеђе,
Заборавите под небом јата,
Заборавите звезде и мраве,
Заборавите обале и међе.


Десанка Максимовић – СА СТАРИМ БОГОВИМА


Старим се Боговима лакше исповедам,
С њима и људски говорити могу,
Рећи им више но недокучном Богу,
Признати сваку од заблуда и беда.

Стари Богови готово сви одреда
Схвате нашу грешку многу,
Била у делима или речи, слогу –
Сваки од њих нас праштајуће гледа.

И они имају људских особина
Воле живот, сунце, добра вина,
Пате што и њима пролазност прети.

Ја још у срцу чувам црквицу стару,
Они сви у њезином олтару –
Мада и они грешни, мени су свети.

Десанка Максимовић – Јеретици


По каменим буњама и чемерима
Јеретици од јутра до мрака
Призивају душе очева и дедова,
И незнаних далеких предака –
Од рибара до пчелара простих,
До Богова древних, рата и светлости,
Живота и смрти.
И говоре са њима
Као да су им они у дому гости,
Као да су са њима за истим столом,
Као да су са Волосом чували стада
И с Перуном се возили у кочијама,
Као да их је Жива у детињству
Њихала на рукама.

А чим опазе ког од опата
Затварају врата,
Јер и у та времена господња
Људи су могли бити криви
Што им сећање на богове помрле
У тешком часу оживи.
 
Твојим:zelenko2:


Име је народ објашњавао и тиме да се на основу положаја Влашића може проценити „на танку танцату влас“ које је доба ноћи, док се у Приморју говорило да се Влашићи тако зову јер излазе иза планине која је са влашке стране. Народна етимилогија која назив Влашићи везује за Влахе сасвим сигурно је секундарног типа, пошто сличне називе за ово звездано јато имају и Руси (Волосожары) и Украјинци (Волосожа́ри), који никада нису имали контакте са Власима. Старословенски називи за Влашиће били су Власежелишти, Власожелишти, Власожилишти, Власожельци и Волосыни. Указивано је на три могуће етимологије од којих су две веома сродне и доводе ово име у везу са именицом vlâs (рус. volos) у значењу ʽдлакаʼ, односно са именом древног словенског сточног бога Волоса (Велеса, Велеша)...У Банату и Скопској Црној Гори зову их Влашчићи...

Име Волос вероватно је тек један од епитета тог божанства који је служио избегавању изговарања његовог правог, табуисаног имена, и који је указивао је на Волосову длакавост, тј. на то да је замишљан као бог обложен крзном. Према овом тумачењу Влашићи би били Волошићи, синови бога Волоса.

Plejade_Vlasici_Zodijak_1.jpg


Како је поменуто, народ је говорио да се Влашићи не виде од Ђурђевдана до Видовдана (када одлазе у посету Ветровој, Сунчевој и Месечевој мајци), па се говорило да „ђурђевданска зора Влашиће затвара, а видовданска зора Влашиће отвара“. Сматрало се и да се Влашићи не виде од Ђурђевдана до Петровдана и да својим појављивањем отварају лето и затварају зиму. Такође се веровало да од Видовдана до Велике Госпојине путују дању па се не могу видети од сунца. На основу положаја Влашића одређивано је доба ноћи. Када се појаве о Петровдану, кретало се у косидбу.
http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/v/vlasici.php

pleiades_hyades_orion.jpg


У текстовима астронома Јанковића, видех да се уз назив Бик за сазвежђе у нашим старим календарима,налази и Телац, Во, Јунац што се уклапа у делимично реконструисан појмовник о Богу Власу, који на небу тера кола воловска (Мала или Велика кола) у који су упрегнути, јел да, волови (Телац, Бик..), а ту си и његови потомци (Влашићи)...није далеко ни "Власова жена", судруга . Волујарица (Сиријус)..

Nije Veles izjednacavan bio samo sa medvedom, vec i sa zmijom. Medjutim, postoji jedno verovanje gde je Veles sasvim druga zivotinja.

Rusko narodno verovanje kaze da na Ilindan izlaze vukovi iz jama.
Oni tu, kao zveri, predstavljaju Perunovog protivnika.
U ruskom epu se osoba pod imenom Volыh, sto je elimoloski prislonjeno uz Volos, pretvara u sivog vuka. Slicnog sivog vuka-Wepwaweta imali su Egipcani.
U jednom hetitskom epu govori se o drvetu ejas-iva, koje je ustvari drvo sveta, ispod koga se nalazi vuk.
Perun je u krosnji, na vrhu drveta sveta, a Veles na dnu. Tako bi vuk-volk predstavljao Volosa-Velesa.

U makedonskom folkloru Sirijus (zvezda vuka) i Procyon nazivaju se Volcima-vukovima koji kruze oko Oriona, koji sa plugom ore.
Medjutim, Orion je pastir, lovac. Orion je zimsko sazvezdje.
Mit o Orionu identican je mitu o Volaru (onaj koji je izmislio plug), cije ime osim sa bikom, moze imati veze i sa vukom koji je sa njim povezan plugom.
Vuk Wepwawet-otvarac puteva cini sa zmajem i Volarom celinu.
Vec sam pisao o Volosu kao Volaru, Babilonskom Marduku, egipatskom Taweretu. Postoji jos jedan bog koji ima paralele sa Volarom i Velesom. U pitanju je keltski Cernunnos.
Kao Volar nosi severnu krunu u jednoj, zmiju u drugoj ruci. Kao Veles on je bog zivotinja, sume.

Od Velesa-Volosa nastaju Volosozari-Vlasici. Medjutim, da li Vlasici predstavljaju Plejade?
Egipcani su sa sedam zvezda oznacavali bikovu nogu, (Velika kola) u sazvezdju Veliki medved, a ne Plejade.
Kod Babilonaca Plejade su na mestu sazvezdja Bik, ali ne i kod Egipcana.
Tako da bi Vlasici bili zvezde Velikog medveda. Slovenska predaja za Vlasice kaze kako su njih pet bili zmajevi. Veliki medved je odmah iznad zmaja.
Sta Plejade u sazvezdju Bik spaja sa zmajem?
Inuiti imaju legendu da je u ranim vremenima Veliki medved pretio covecanstvu. Na nebo ga je gonila gomila pasa, zajedno sa Plejadama oni i dalje guraju medveda kroz nebesa.
Odavde se moze zakljuciti da drevni narodi osim Plejada u Taurusu, Plejadama su nazivali i sedam zvezda u sazvezdju Veliki medved.

Wiki: "Smatra se da starim grcima zvezda Alkor (Veliki Medved) uopste nije bila poznata i ne postoje zapisi o njoj.
Pronađena je samo jedna priča, koja govori da je Alkor nekada bio deo sedam sestara (Zvezdano jato Plejade) ali se odvojio i postao Alopeks (u prevodu "lisica", a na latinskom Eques Stellula)".
Zar nije logicnije da se Alkor odvojio od sedam zvezda Velikog Medveda, nego od Plejada i dospeo u sazvezdje Veliki Medved?
Vlasici bi i dalje bili sinovi boga Volosa, samo bi veza sa Volarom kao Velesom izgledala dosta ubedljivije.
Volarica jeste poistovecena sa Sirijusom, u nedostatku bolje solucije. Njeno pojavljivanje na nebu ne poklapa se sa Sirijusom. Samo ime Volarica kaze zena Volara.

https://en.wikipedia.org/wiki/Veles...thology_of_all_races_(1918)_(14578796339).jpg
 
Samo ime Medved-za tu zivotinju pokazuje koliko je ona bila Tabu i na neki nacin sveta verovatno je u animizmu,totemizmu u mnogo dalekoj proshlosti kod Slovena predstavljala mitskog pretka roda ili plemena pa se njeno prvobitno ime nije izgovaralo,nesto slichno kao ono u ostalim religijama..Neuzimaj imena Bozijeg uzalud...tako da je prvobitno pravo ime protekom mnogo hiljada godina namerno zaboravljeno i zabranjeno..koristilo se samo opisno ime iz najdubljeg strahoposhtovanja i kao takvo je josh odavno ushlo u sve Slovenske jezike..
 

Back
Top