пре двадесетак дана:
Десанка Максимовић – ПОРОДИЦА БОГОВА
Радуј се, Перуне, ниси инокосан,
Међ словенским бозима домаћине,
По твом закону задругари све чине:
Волос у стадо мога села бива послан,
Весна залива траву да буде росна,
А Световид се о песницима брине,
Пали за њих сунца, дуге и месечине
И знаком богова чело им жигоса.
Дајбог с руку милијарду милијарди
Благосиља њиве и отаве млади,
Кишом их роси, а сунцем их суши.
Ти пре хиљаде ноћи и дана
Знаш по кога ће кренути Морана,
Чије преда те подастрети душе.
Десанка Максимовић – Перунов дворац
Муња ми осветли дом
Где столује Перун.
Метеори се крај њега веру,
Оградио га камена лом.
Постеље у дому његовом
Облаци ватрени стеру,
Магле га штите на северу
На југу стражари гром.
Спазих низ пушкарница,
Али му не спазих лица,
Муње ме засенише две.
А био је у логору ратном
Окружен небеском ватром.
Али зар му човек лик видети сме!
Десанка Максимовић – МОРАНИНА УСПАВАНКА
Сад сте моји сви одреда,
И ви што целујете иконе Бизанта,
И ви под окриљем Млетака и Рима,
Сви ви међусобно што се крвите.
Никада нисте били један уз другога тешње,
Крв се ваша опет под земљом меша
У велику Словенску понорницу.
Из ње ће вам постојбинске нићи липе
И леске и дивље трешње.
Сви ви старином иза Карпата,
И ви опаљени од врелине зрака
И ви белолики, главе русе,
И ви што устајете против Бизанта,
И ви што устајете против Млетака,
Сви ви завађени,
Ходите у тихо царство мени
И у њему се тесно збите,
Отворена су вам широм врата.
Заувек
Ту се помирите
У недрима земље смеђе,
Заборавите под небом јата,
Заборавите звезде и мраве,
Заборавите обале и међе.
Десанка Максимовић – СА СТАРИМ БОГОВИМА
Старим се Боговима лакше исповедам,
С њима и људски говорити могу,
Рећи им више но недокучном Богу,
Признати сваку од заблуда и беда.
Стари Богови готово сви одреда
Схвате нашу грешку многу,
Била у делима или речи, слогу –
Сваки од њих нас праштајуће гледа.
И они имају људских особина
Воле живот, сунце, добра вина,
Пате што и њима пролазност прети.
Ја још у срцу чувам црквицу стару,
Они сви у њезином олтару –
Мада и они грешни, мени су свети.
Десанка Максимовић – Јеретици
По каменим буњама и чемерима
Јеретици од јутра до мрака
Призивају душе очева и дедова,
И незнаних далеких предака –
Од рибара до пчелара простих,
До Богова древних, рата и светлости,
Живота и смрти.
И говоре са њима
Као да су им они у дому гости,
Као да су са њима за истим столом,
Као да су са Волосом чували стада
И с Перуном се возили у кочијама,
Као да их је Жива у детињству
Њихала на рукама.
А чим опазе ког од опата
Затварају врата,
Јер и у та времена господња
Људи су могли бити криви
Што им сећање на богове помрле
У тешком часу оживи.
.png)
, međutim ako se baviš istorijom ne bi trebala nikad citirati nešto iz treće ruke kao što je ovaj spis o Slovenima koje citiraš iz treće ruke nekog našeg maštovitog pisca poluepske fantastike.
