Crna Gora (4 nahije) je pod turcima svega 123. godina. Od 1480.g. do 1603.g. Medjutim od 1481. do 1490 gospodar Ivanbeg Crnojevic je vazal Turcima sa velikom autonomijom (Kao Stefan Lazarevic)
Староцрногорци су више пута јавно одбацивали турску власт, оно одбацивање након 1683. је имало донекле упориште у реалности. Али ни то није међународно признато и Црна Гора (стара) се формално-правно и даље налазила у саставу Османског царства. Да је Црна Гора (стара) ипак након 1680-их била подалеко од стварне независности доказују и турске казнене експедиције на исту које су се завршавале спаљивањем Цетиња и склањањем локалног становништва у планине и у приморје на млетачку територију.
Турци су 1692. године након битке на Вртијељци у којој је погинуо Бајо Пивљанин ушли на Цетиње и разорили га, а Цетињски манастир су дигли у ваздух сами Црногорци. 1714. године Турци су упали на Цетиње под вођством везира Ћуприлића те га спалили и опустошили, након чега су се повукли. Задњи пут Турци су упали на Цетиње 1785. године и урадили су исто што и 1692. и 1714. године.
Мало је фалило да 1853. године Омер паша Латас не уђе на Цетиње, али то је у задњи час зауставила руска дипломатска интервенција. Омер паша Латас је претходно поразио Црногорце и похарао многе крајеве Црне Горе, а замало и Цетиње. Дакле кад је Омер паша Латас 1853. палио и жарио по старој Црној Гори у Шумадији већ 20 година није било ниједног муслимана (задњи су се иселили 1833. године).
Vojvodjani su dosli u Vojvodinu sa Kosova 1690.godine.
Нетачно.
Преци више Војвођана старинаца су живили на тим просторима и током турске владавине у 16-ом и 17-ом в. прије 1690, него што су дошли 1690. године. Сеоба Срба у Панонију 1690. године под Чарнојевићем (из Рашке, са Косова, из југоисточне и централне Србије - дакле не само са Косова) је само ојачала српски елемент у данашњој Војводини и околним панонским крајевима, тј. још је повећала је број Срба којих је ту било у великом броју и у претходних 250 година.
Доста Војвођана (нарочито у Срему и Бачкој) потичу и од крајишких досељеника од 18-ог до почетка 20-ог в. Нпр.
@Perperius је Сремац чији преци су дошли у Срем из Крајине прије око 300 година. Иначе Сремаца који знаду да су старином из крајишких крајева знадем јако пуно и многи од њих осим породичних предања имају и конкретне доказе (архивски документи). А боме види им се и по презименима, Сремци који се презивају Опачић, Мириловић, Дубајић, Страживук, Узелац, Смуђа, Бурсаћ, Стојсављевић, Медић, Пражић, Баришић, Личанин итд. не могу бити ништа друго старином доли Крајишници. Сремце са наведеним презименима која су крајишка лично знадем, и већина њих знаде да су им преци дошли из Крајине у 18-ом и 19-ом в.
@Demagogic Гуслар стварно мисли да су Староцрногорци били надљуди. ? "Надљуди" којима су Турци за непуних 100 година три пута отустошили и спалили Цетиње (1692, 1714, 1785) а владике се склањале у Млетке, и које је Омер паша Латас понизио 1853. године (гуслар машта да су се Староцрногорци ослободили 1603. и да им од таде Турцинису могли ни присмрдити ?).