znatizeljni mislilac
Poznat
- Poruka
- 9.009
Motiv je vezan za nas um i on ne moze da utice na zudnju tela sam po sebi u smislu da potpuno eliminise ili promeni u daljem toku zivota smer volje ali to nije dokaz da volja ne moze da se promeni u bilo kom slucaju, prijatan osecaj nastaje zbog naviknutosti tela. Nikome se ne svidja po prirodi stvari to, zivotinje cak beze glavom bez obzira u prirodi a ljudi jedva cekaju da zapale. To je jedna od onih stvari koje su Apsolutne bez obzira sto se pojavljuju u svetu relativnosti. Jer nema coveka koji od prvog dima moze da ucini da njegova pluca to prime kao kod onoga koji pusi 20 godina. Pitaj neke poznanike slobodno (dobro ne moze slobodno al ajde
). Prvo nastaje neprijatan osecaj pa tek onda prijatan a to jeste promena. On je najpre odbojan volji a to je u domenu volje i ne mozes odbaciti, cak je i primarno. Ti otkrivas da te ne privlaci u pocetku ali isto tako otkrivas i da te privlaci kasnije. A tu je rec o volji a ne motivu. Pa otkud ta promena onda koju konstatujes nezavisno od motiva odnosno ona koja se tice toga sta jesi a ne sta cinis? Sad ako posle 10 godina nekoga ne privlaci pusenje niti oseca potrebu niti priziva motive po kom osnovu tvrdis da on i dalje to hoce samo je prizvao protivmotive kada ih vise ni ne priziva niti mu pada na pamet? Zato sto je uzivao? Pa jeste uzivao za vreme kada je promenio metabolizam ali ne uziva sada kada mu se metabolizam unormalio. I jedno i drugo je realan dozivljaj. I osecaj odvratnosti i osecaj ugode. Nemamo nikakvog osnova reci da je jedno istina a drugo iluzija osim ako nismo skloni da opravdamo neku tezu. Znaci postavlja se pitanje da li moje telo trazi cigaru, ne um. Ako ne trazi onda nema razloga da kazem da je moja volja da pusim kada u sebi ne nalazim nista slicno tome. U slucaju da opet zapalim ja volju za pusenjem necu prepoznati kao moje htenje niti cu uzivati u tome a MORAO BIH da prepoznam da je volja ostala ista. Vecina stvari zavisi od karaktera to je tacno ali ne sve.Nije njemu ostala volja za cigaretom jer u njegovom organizmu nema nicega (ako nema) sto bi pokrenulo na izvrsenje te volje (u slucaju da se bio sistem vratio u normalu), ono zavisi od bioloskog procesa u telu, ono sto ga pokrece nije vise volja za pusenjem kao takva nego secanje na "lepe" trenutke koje ima samo u apstrakciji. A u toj apstrakciji nema nicega sto bi nazvali "meni telo trazi nikotin".
O tome i govorim. Protivmotive kasnije ne mozemo ukloniti (u ovom slucaju) jer ih ni nema, oni su vec uklonjeni. On se dima ni ne seca pa ne moze ni imati volju za njim cak i kada bi mu se kutija prikazala kao moguce resenje jer to je sada prosto ono sto on jeste, sve sto moze je da napravi vestacku atmosferu i sebi ispere mozak kako vise nije srecan sto ne pusi ali to je vec stvar uma a ne volje koja bi u tom slucaju ponovo stvorila isti zacarani krug. To je sve povezano. Ne razumem zasto se odvaja.
)lucidno 
(nema trajanja gospodo i kojekakvog dokonog razvlačenja...)
