oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.965
To je ona podela pokretaca volje na uzrok, nadrazaj, motiv. Uzrok vlada u neorganskoj prirodi, nadrazaj u biljnoj, motiv u zivotinjskoj i taj motiv je upravo predstava, opazaj, slika.
Nesto od ovoga tri mora postojati gde god ima ispoljenja volje.
Nekoga ko sedi pred zutim zidom moze pokrenuti ili neki fizicki uzrok, ili neki telesni nadrazaj, ili neki opazaj.
Svaka predstava , opazaj moze biti motiv. Taj zuti zid itekako deluje na tebe kao motiv koji te zadrzava da ne pokusas proci kroz njega. Isto kao sto bi mogao delovati na loptu koja se odbije od njega. Ti ne moras udariti u zid i zaustaviti se poput lopte jer imas opazaj..motiv koji deluje na tvoju volju tako da se zaustavis . Na loptu je delovao uzrok ..na tebe opazaj..ili motiv.
Pokretacki mehanizmi mogu biti formirani ne samo motivima vec i nadrazajima. Refleksi su upravo to. Delovanje uz pomoc telesnih mehanizama koji zaobilaze opazaj.
Pokretacki mehanizmi su korisni i neophodni u zivotu ali nazalost i ono sto cini da Elan Vital bude konacno zarobljen u mrezu nuznosti. Na kraju sloboda biva okovana u telesnim mehanizmima a sto je samo objektivacija zarobljenosti volje koja se tako objektivise.
Pisao sam o tome jednom i mogao bih to preneti ovde jer se radi upravo o tim mehanizmima:
Elan Vital je objektivno uzeto zivotna sila koja se probija kroz opstu entropiju i inertnost materije.
Subjektivno, Elan Vital je napregnutost volje koja se probija kroz otpustenost te iste volje ili onaj primer sa rukom nikada nije suvisno ponoviti.
Ako podignemo ruku paralelno ispred sebe. Posle par minuta izgubicemo snagu i ruka ce protiv nase volje poceti da pada. Upravo je to situacija koju trazimo! U tom trenutku spustanja ruke, u njoj ce i dalje biti delic nase volje koja je ruku podigla. Medjutim, taj delic volje sada nije vise u stanju da spustanje ruke spreci ali ga moze barem usporiti.
Taj ostatak volje koji postoji u ruci mozemo smatrati za Elan Vital koji susrece otpor otpustene volje . To je kao susret sa zidom. Kao podizanje tereta koji pada. Kao rvanje dva rvaca. Iz te borbe napregnutosti i otpustenosti volje, Elan vital ima "zadatak" da u opstu predvidljivost uzroka i posledice , osptu inertnost i automatizam, unese najvecu mogucu sumu slobode. Pri tome , iz te borbe, nastace zivi oblici. Spomenici prvobitnog poleta. Upravo sam rekao "spomenici" jer svaku zivotinju mozemo uzeti bas tako. Kao ucvrscenu i zarobljenu zivotnu silu ...koja je pokusala da padajucu materiju podigne...ali se u tom naporu iscrpla i bila uhvacena u mrezu nuznosti i inertnosti. Zivo bice je neuspeo pokusaj Elan Vitala da se probije kroz materiju. Neuspeo pokusaj trijumfa sloboda nad nuznoscu.
Pogledajte ovu zivotinju:
Elan Vital koji se otelotvorio u delfinu prilagodio je njegovo telo otporima vodene sredine. Ta borba na kraju je dovela do oblika koji je savrsen za probijanje kroz tu "otpustenost ruke".....vodu. Medjutim volja je susta sloboda. Ona ne voli biti svezana u lance..a ma koliko da ovaj delfin izgleda slobodno, on jeste svezan u lance. Volja bi mozda pozelela da izadje na kopno ...ali to nece moci jer je zarobljena u telesnom obliku delfina.
Nalazim da je ova Ezopova basna veoma ilustrativan primer toga.
LISICA I RODA
Lisica je odlučila da se našali sa svojom prijateljicom rodom. Pozvala ju je na ručak i iznela pred nju neku retku supu u plitkom tanjiru. Takav ručak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni kap da uhvati kljunom. Lisica se pretvarala da joj je jako žao što se rodi nije dopao ručak, pa se gladna vratila kući.
Sledećeg dana lisica je bila rodin gost.Zadovoljna i nestrpljiva požurila je rodinoj kući, jer je bila gladna. Ali je tamo sa užasom primetila da je ručak poslužen u dubokim ćupovima, sa vrlo tesnim grlićem, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i otišla je kući gladna.
A onda je rekla sama sebi:" Zapravo nemam pravo da se žalim. Roda mi je samo vratila milo za drago.. Ezop
Iako pisana za drugo "naravoucenije" iz ove price mozemo videti da su i lisica i roda bili zarobljeni svojim oblikom tela. Roda moze da jede samo iz flase ,iako volja koja u njoj deluje zeli da jede i iz tanjira. Lisica isto tako. Elan vital u njima je neslobodan...zarobljen u mehanizmima koje je sam podigao.
Ove Bergsonove reci na tu temu ne mogu ne citirati:
Medjutim ubacimo u onu bajku coveka. On moze da jede i iz flase i iz tanjira. Covek je najdalje otisao u pravcu slobode i to pre svega zahvaljujuci svom jeziku...mehanizmima koji mu omogucavaju izvesnu slobodu bez "ucvrcivanja" u oblik tela a koji bi ga "skoturao oko sebe a onda povukao za sobom".
Povukao gde?
U inertnost i automatizam ka cemu cak i covek, uz sve svoje pokusaje, neumitno ide. Jer bog zeli da spava .. Ruka se spusta, a volja koja se tome suprostavlja moze samo da je uspori.
