Sloboda volje

fisherman1:
Bolje otvori ti-ti češ kao praksisovac to stručnije...Malo za promenu-ja sam na desetine pootvarao-između ostalog gde je trebalo i o Traktatu,ali nije bilo ko da to pokuša...
Međutim,ovde si ostao dužan jer si spominjao Kanta i slobodu volje koj vodi do njegovog moralnog imperativa...Pa šta mu je osnova moralnog imperativa?Hajde onako-stručno!
Kliknite za proširenje...

Ne znam sto se ti stalno ljutis na mene. Doduse, nisam znao da si otvarao teme oko Vitgenstajna. Pogledacu. Ali, pogledaj sebe - uvek se predstavljas kao tolerantan covek - a, pištiš, samo tako, kada ja nesto kazem . Zasto ? Oziman metafizicar, a ti pozitivista ! Isto kolo. A, oko Kanta, vec rekoh - procitajte ga pa da diskutujemo ! Inace, bas bih , uzgred, voleo da raspravljamo o Tractatus - u .Onako, pomalo ozbiljno. Pod uslovom, naravno, i da ja procitam to delo, ako vec nisam.
 
p.s. Ja nikad nisam oko Kanta rekao ovo, sto ti, inace, mene falsikifujes. To su, prosto, lazi i podmetanja ! Procitaj, pazljivo sta sam ja pisao. Ovo sto ti pripisujes meni, prosto - ne stoji ! I to je, srecom, svakom omoguceno da ima uvid u ono sta sam ja napisao , i ono sto ti meni podmeces da sam, kao, napisao.
 
NEREJ:
p.s. Ja nikad nisam oko Kanta rekao ovo, sto ti, inace, mene falsikifujes. To su, prosto, lazi i podmetanja ! Procitaj, pazljivo sta sam ja pisao. Ovo sto ti pripisujes meni, prosto - ne stoji ! I to je, srecom, svakom omoguceno da ima uvid u ono sta sam ja napisao , i ono sto ti meni podmeces da sam, kao, napisao.
Kliknite za proširenje...
Mrzi me da idem u rikverc i raščitavam,ali si sigurno govorio o Kantovoj slobodnoj volji...A ja ti kažem da iz nje ON izvodi svoj moralni imperativ! Gluv kod očiju?
Izvoli to izobjašnjavaj kad si takav poznavalac Kanta kakvim sebe predstavljaš...Ali ja bih rekao da ti i nemaš pojma o Kantovom moralnom imperativu i po čemu
se razlikuje od hriščanskog i t d...Ne bi bio prvi prof.fil.koji ni svoju struku ne poznaje...z:mrgreen:Mnogi polagali ispite na puškice...:hahaha:
 
muzjak:
Objasni mi ovo "ne postoje".

A ko je tvrdio da čovek ne vrši uticaj? Na koji scenario misliš?


Sad nisam siguran da znam šta podrazumevaš pod "slobodna volja"


Pa pošto je kauzalno, onda nije slučajno. Kauzalnost isključuje slučajnost.

2. Свет је онакав каквог га је Бог хтео, укључујући оно што је нама (макар и скоро свима) зло, једнако као и оно што је људима добро - удар на ригидне хришћане.
Prvo definiši Boga.
A onda - misliš li da je Bog kauzalan?


Nisam napisao da ne razumem ozimana.
Koncentriši se. Batali to pivo.
Kliknite za proširenje...

Мало ми је чудно да одговарам некоме ко је банован или га нема више/тренутно (црним исписано имеz:lol:), па још са "мало" закашњења (није зима била лоша, донела ненадани одмор), али јаче је од мене. Јер ова питања ме подсећају на нешто друго. То кад почне са дефиниши ово или оно. Ако није реч о безобразлуку у дискусији реч је о реланој постмодерној сумњи у све постојеће (Шпенглер то укључује у декаденцију цивилизације).
Мени је занимљив апсурд. Када сам се пре пар месеци качио са верским фанатицима истицао сам сумњу и преиспитивање изнад њихове догме. То јесте мој став. Међутим, сумња није изнад живота и идентитета.
Ја то гледам дарвинистички - опстају они који пре свега желе да преживе и "победе" време или смрт, да нешто остане и иза њих. Те жеље не морају ни бити свесни, заправо 99,9 одсто природе је није ни свесно... То је потребан услов. Довољан услов је наравно способност, што отвара друга питања.
Ствар је проста да простија не може бити - ко све нешто преиспитује, не ради много на опстанку, ерго не опстаје. Живи били па видели шта ће од данашње Јевропе остати за само педесет година.
Стога, немам намеру да даље објашњавам шта је за мене Бог, шта је сценарио (ваљда је јасно да је то свеукупност дешавања), шта је слободна воља (зер не треба прво дефиницију да дају они који је стално помињу).

Био сам јасан да јаснији не могу бити. (Тачно, може се тумачити на два начина - можда сам ја глуп па не могу боље објаснити, можда је неко глуп па не може разумети, или се таквим прави).
Зато ћу поновото своје речи:

Кад причам оно што причам, постижем два "циља":
1. Све има свој узрок и своју улогу, ништа није случајно - удар на атеисте, либералисте, "случајно сам се родио као Србин" и слично...
2. Свет је онакав каквог га је Бог хтео, укључујући оно што је нама (макар и скоро свима) зло, једнако као и оно што је људима добро - удар на ригидне хришћане.
 
fisherman1:
Mrzi me da idem u rikverc i raščitavam,ali si sigurno govorio o Kantovoj slobodnoj volji...A ja ti kažem da iz nje ON izvodi svoj moralni imperativ! Gluv kod očiju?
Izvoli to izobjašnjavaj kad si takav poznavalac Kanta kakvim sebe predstavljaš...Ali ja bih rekao da ti i nemaš pojma o Kantovom moralnom imperativu i po čemu
se razlikuje od hriščanskog i t d...Ne bi bio prvi prof.fil.koji ni svoju struku ne poznaje...z:mrgreen:Mnogi polagali ispite na puškice...:hahaha:
Kliknite za proširenje...

Ne znam zasto si zapeo da se prica samo o Kantovom kategorickom ( moralnom ) imperativu ? Trebala bi posebna tema o tome, kao i pojmu dobre volje, uz to.I sta se razlikuje od hriscanskog ( cega ? ) ?

Kant se svojim etickim ucenjem zalagao za slobodu ljudske licnosti, isticuci njenu moralnu autonomiju. Ono sto jeste bitno za ovu temu, jeste da je Kant smatrao da sloboda coveka zavisi od njega samog, od njegove stvaralacke delatnosti. I to da moralno delovanje ne moze, po Kantu, biti uslovljeno nikakvim silama iznad i izvan coveka, ne moze dakle biti determinisano sa strane, vec je moralno delovanje uslovljeno njegovom ( covekovom ! ) unutrasnjom sustinom, upravo onim po cemu covek i jeste covek, njegovom savescu i svescu .
Takvim i tim ucenjem Kant je zasluzan za razvoj novih shvatanja o covekovoj licnosti i, nerocito, njegovoj slobodi. To njegovo ucenje je bilo antiteza onim shvatanjima koji su coveka stavili u zavisnost od spoljnih sila.

Zasto spominjes hriscanski ( sta ? valjda moral ? ) ? Valjda ti je poznato da Kantov kategoricki ( moralni ) imperativ ima, po Kantu, univerzalnu vaznost, nezavisno od drustvenih uslova, religijskih uverenja i drzavnog uredjenja. Moralno delovanje je po Kantu nezavisno od covekovih prirodnih nagona i drustvenih ustanova, time i od crkve i religije. Zbog toga je covek u svom moralnom delovanju slobodan i nezavisan.
I sta vise reci ? To bi trebalo da bude to sto je bitno za ovu temu.
 
NEREJ:
Ne znam zasto si zapeo da se prica samo o Kantovom kategorickom ( moralnom ) imperativu ? Trebala bi posebna tema o tome, kao i pojmu dobre volje, uz to.I sta se razlikuje od hriscanskog ( cega ? ) ?

Kant se svojim etickim ucenjem zalagao za slobodu ljudske licnosti, isticuci njenu moralnu autonomiju. Ono sto jeste bitno za ovu temu, jeste da je Kant smatrao da sloboda coveka zavisi od njega samog, od njegove stvaralacke delatnosti. I to da moralno delovanje ne moze, po Kantu, biti uslovljeno nikakvim silama iznad i izvan coveka, ne moze dakle biti determinisano sa strane, vec je moralno delovanje uslovljeno njegovom ( covekovom ! ) unutrasnjom sustinom, upravo onim po cemu covek i jeste covek, njegovom savescu i svescu .
Takvim i tim ucenjem Kant je zasluzan za razvoj novih shvatanja o covekovoj licnosti i, nerocito, njegovoj slobodi. To njegovo ucenje je bilo antiteza onim shvatanjima koji su coveka stavili u zavisnost od spoljnih sila.

Zasto spominjes hriscanski ( sta ? valjda moral ? ) ? Valjda ti je poznato da Kantov kategoricki ( moralni ) imperativ ima, po Kantu, univerzalnu vaznost, nezavisno od drustvenih uslova, religijskih uverenja i drzavnog uredjenja. Moralno delovanje je po Kantu nezavisno od covekovih prirodnih nagona i drustvenih ustanova, time i od crkve i religije. Zbog toga je covek u svom moralnom delovanju slobodan i nezavisan.
I sta vise reci ? To bi trebalo da bude to sto je bitno za ovu temu.
Kliknite za proširenje...
Pa baš se i nisi pretrgo...Ali hajde...Mogao si jednostavno reči da je čovek svojim moralom (univerzalne principijelnosti) iznad prirodne kauzalnosti te da izbor morala je njegova sloboda...Komplikuješ...
O moralnom imperativu se itekako može raspravljati-zato sam ti i pomenuo hriščanski moral koji čini čoveka neslobodnim...Pitalje slobodne volje je dakle između znanja i praznoverja!
(Znam šta i zašto pitam i na tom pitanju mnogi "padaju" i kosmopoliti i nacionalisti i mondijalisti i fašisti...)
 
oziman:
ЧИЊЕНИЦА је да се људи не мењају.
Kliknite za proširenje...

Vitali:
Cinjenica je da se menjaju. .
Kliknite za proširenje...

Jedina činjenica je da se ljudi niti menjaju niti ne menjaju.
A slobodna volja... toga nema.

Želje su uslovljene prirodom svesti.
Svest je uslovljena prirodom uma.
Um je uslovljen iluzijom sopstva.
Sopstvo je uslovljeno prirodom želje.
Želja je uslovljena prirodom sveta.
Svet je uslovljen prirodom svesti.
Svest je uslovljena iluzijom ega.
Ego je uslovljen prirodom sveta.
Volja je uslovljena svime navedenim.
 
NaraYan:
Jedina činjenica je da se ljudi niti menjaju niti ne menjaju.
A slobodna volja... toga nema.

Želje su uslovljene prirodom svesti.
Svest je uslovljena prirodom uma.
Um je uslovljen iluzijom sopstva.
Sopstvo je uslovljeno prirodom želje.
Želja je uslovljena prirodom sveta.
Svet je uslovljen prirodom svesti.
Svest je uslovljena iluzijom ega.
Ego je uslovljen prirodom sveta.
Volja je uslovljena svime navedenim.
Kliknite za proširenje...
Ovakav kauzalni sled prvi put vidim...Iako su ovo sezoni i fazoni (samo reči koje nisu objektivne i stvarne) ima
u nekim relacijama i logike...Ozi bi ti zamerio poslednju relaciju o volji...z:mrgreen:
 
ristob:
Ako išta znamo o Bogu onda ni to ne možemo potvrditi! z:(
Kliknite za proširenje...
Ti mora da si neki Akvinista...Čitaj prvu knjigu Mojsijevu:Tvoj Bog je konkretno biće! Ne obuhvata ceo svemir
več je konkretna OSOBA istina veoma moćna i svevideća (unapred znaz:mrgreen:)...
To je hijerarhija prvih papa isplela te mistićne SVEMOĆNE I KOSMOLOŠKE priče...Hteli vladati celim svetom-kapiši?
 
NEREJ:
p.s. - koje si to filozofe " napusio " na javnim mestima ili naucnim skupovima ( secas se, pitah te ranije i za tzv. " mladohegelovce" ) ? Nista zlonamerno, samo me interesuje . z:)
Kliknite za proširenje...

To su mladohegelovci iz pete mesne zajednice - Detelinara :mrgreen::hahaha::hahaha::hahaha:


"Wittgenstein nije pokazao muvi izlaz iz boce. Stavise, u toj muvi koja nije u stanju da pobegne iz boce vidim upecatljiv autoportret' Wittgensteina.

Wittgenstein je bio vitgenstajnovski slucaj i - upravo kao sto je Freud bio frojdovski slucaj!!!"
 
I sa tobom mogu na pp...
Što se tiče Vitgenštajna (Wittgenstein),njegova neodlučnost mada liči na momente na shizoidne epizode i način mišljenja,ne umanjuje
vrednost njegovih jasnih zaključaka o metafizici i upotrebi reči...Posle njega smo mi kom je on osnovni reper kad je upotreba reči u pitanju!!!
Mogu lako s tobom da se složim u političkom opredelenju,ali ako negiraš nemogućnost iskazivanja objektivnih istina-prelaziš preko
te katastrofalne činjenice veoma lakomisleno...Objektivizacija rečima je moguća,ali obrnuti proces nije moguć!I tu važi entropija...
 
NaraYan:
I ja isto :)
Pitanje slobodne volje je još jedno od onih pitanja sa kojim bi se čovek trebalo baviti iz čiste razonode.
Jer, slobodna volja stvarno nije baš slobodna.
Kliknite za proširenje...
Ako misliš na konačnost svemira (matematičko-fizičku) tada je to izvesno,ali ako sagledaš ljudske ambicije i stremljenja-
one čak prevazilaze granice svemira...
Imaginacija,ali i kreacija nisu ograničene...Baci pogled na temu o prof.Jariću i videćeš šta me "naljutilo"...Baš ta granica volje
koju ja nazivam malodušnost ili zamor misli...
 
muzjak:
Sve je to lepo, samo ne odgovori kako može um da bude slobodan od samoga sebe? Ili jasnije, kako um može postojati bez samoga sebe? Kakav je to um bez uma?
Kliknite za proširenje...
upotrebi svoji um da zadovoljiš osnovne potrebe tijela i reagiraš na ono što se oko tebe zbiva. tako ćeš najmanje griješiti.
kad si počneš izmišljati smisao, ciljeve i odgovore na pitanja, koja se ne postavljaju sama od sebe, koja ne utječu na naš stvarni život, doći ćeš u sukob sa svojom okolinom i svojim vlastitim tjelesnim potrebama.

zbog izmišljenih postavaka, koje su u sukobu sa stvarnošću, vlastitom prirodom i vlastitim potrebama, npr. kršćani moraju vjerovati u svoju inferiornost i istočni grijeh. je li to neko uzdignuće? ako baš žele vjerovati u postojanje nekakvog boga, zašto muče i uništavaju sebe, svoje bližnje i svoju okolinu, umjesto da prihvate božje stvaralaštvo? neobuzdan um pretvara ljude u monstrume. stoga zahtjev osloboditi se od sebe, od svog egoizma, od umišljaja da čovjek vrijedi više od gliste.
valjda ne moram objaviti nekoliko slika koje (bolje od hiljadu riječi) prikazuju ("legalna") djela ljudi koji su opsjednuti sobom i svojim navodnim umom?
 
minutus:
upotrebi svoji um da zadovoljiš osnovne potrebe tijela i reagiraš na ono što se oko tebe zbiva. tako ćeš najmanje griješiti.
kad si počneš izmišljati smisao, ciljeve i odgovore na pitanja, koja se ne postavljaju sama od sebe, koja ne utječu na naš stvarni život, doći ćeš u sukob sa svojom okolinom i svojim vlastitim tjelesnim potrebama.

zbog izmišljenih postavaka, koje su u sukobu sa stvarnošću, vlastitom prirodom i vlastitim potrebama, npr. kršćani moraju vjerovati u svoju inferiornost i istočni grijeh. je li to neko uzdignuće? ako baš žele vjerovati u postojanje nekakvog boga, zašto muče i uništavaju sebe, svoje bližnje i svoju okolinu, umjesto da prihvate božje stvaralaštvo? neobuzdan um pretvara ljude u monstrume. stoga zahtjev osloboditi se od sebe, od svog egoizma, od umišljaja da čovjek vrijedi više od gliste.
valjda ne moram objaviti nekoliko slika koje (bolje od hiljadu riječi) prikazuju ("legalna") djela ljudi koji su opsjednuti sobom i svojim navodnim umom?
Kliknite za proširenje...
Sve to kako si rekao +sloboda imaginacije i predviđanja!
Naravno:koje vode kreacijama!
 
fisherman1:
Ti mora da si neki Akvinista...Čitaj prvu knjigu Mojsijevu:Tvoj Bog je konkretno biće! Ne obuhvata ceo svemir
več je konkretna OSOBA istina veoma moćna i svevideća (unapred znaz:mrgreen:)...
To je hijerarhija prvih papa isplela te mistićne SVEMOĆNE I KOSMOLOŠKE priče...Hteli vladati celim svetom-kapiši?
Kliknite za proširenje...
Не жалею, не зову, не плачу,
Все пройдет, как с белых яблонь дым.
Увяданья золотом охваченный,
Я не буду больше молодым.

Ты теперь не так уж будешь биться,
Сердце, тронутое холодком,
И страна березового ситца
Не заманит шляться босиком.

Дух бродяжий! ты все реже, реже
Расшевеливаешь пламень уст
О, моя утраченная свежесть,
Буйство глаз и половодье чувств!

Я теперь скупее стал в желаньях,
Жизнь моя, иль ты приснилас...more
 
Kada se Kantova etika uzima kao neosporno istinita ( " apodikticka ") , pritom i ne-dopunjiva, vecna istina, itd.,itd, ne moze se, usput, izbegnuti Hegelova radikalna kritika moralne svesti Kanta i Fihtea, kao i, narocito, Marksova kritika Hegela.
I povodom ove teme :

Slobodna volja i sloboda nisu izbor izmedju dve nuznosti . One se ne sastoje u izboru izmedju dve danosti , one su ( ili time, sloboda sama je : ) negacija danoga, putem stvaranja i promene onog sada i ovde.
Negirati dano, a da se ne upadne u nistavilo, znaci proizvoditi nesto sto jos nije, i to se naziva stvarati.
Nije rec o zamenjivanju danoga necim drugim danim, nego o ukidanju danoga za volju onoga sto nije ( jos ! ), realizirajuci tako ono sto jos nikada dosad nije bilo dano.

I nije stvar u tome da li covek proizvodi ovaj svet ( jer ga nesumnjivo proizvodi ) , vec se pitanje slobode ( time i slobodne volje ) otkriva u onome kakav je proizvodjac sam covek, i kakav je svet sto ga on proizvodi .Bolje - kako ga proizvodi, da li u pretpostavkama svoje otudjenosti ( sto je vec problematicno, oko pojma slobode same ) ili u predpostavci svoje primarne samoodredjenosti kao prave ljudske prirode , slobodne i samosvesne delatnosti, sto tek od Hegela, narocito, Marksa, znamo .
 
NEREJ:
Kada se Kantova etika uzima kao neosporno istinita ( " apodikticka ") , pritom i ne-dopunjiva, vecna istina, itd.,itd, ne moze se, usput, izbegnuti Hegelova radikalna kritika moralne svesti Kanta i Fihtea, kao i, narocito, Marksova kritika Hegela.
I povodom ove teme :
Slobodna volja i sloboda nisu izbor izmedju dve nuznosti . One se ne sastoje u izboru izmedju dve danosti , one su ( ili time, sloboda sama je : ) negacija danoga, putem stvaranja i promene onog sada i ovde.
Negirati dano, a da se ne upadne u nistavilo, znaci proizvoditi nesto sto jos nije, i to se naziva stvarati.
Nije rec o zamenjivanju danoga necim drugim danim, nego o ukidanju danoga za volju onoga sto nije ( jos ! ), realizirajuci tako ono sto jos nikada dosad nije bilo dano.
I nije stvar u tome da li covek proizvodi ovaj svet ( jer ga nesumnjivo proizvodi ) , vec se pitanje slobode ( time i slobodne volje ) otkriva u onome kakav je proizvodjac sam covek, i kakav je svet sto ga on proizvodi .Bolje - kako ga proizvodi, da li u pretpostavkama svoje otudjenosti ( sto je vec problematicno, oko pojma slobode same ) ili u predpostavci svoje primarne samoodredjenosti kao prave ljudske prirode , slobodne i samosvesne delatnosti, sto tek od Hegela, narocito, Marksa, znamo .
Kliknite za proširenje...

"Зубаца пуни били су, додуше, кључеви
Али резе не дигнуше."
Гете

Гомила слова и празних појмова типа: "даност", "стварање", "ништавило".. "самоодређеност" "производња овога света" и слично.
Наравно, пошто човек читајући ово не може ништа мислити, а да би се предупредио његов протест у вези тога, ту су имена под наводницима "великана" филозофије.. Хегела ...Маркса. Која ће тој гомили ничега..дати неку "важност".

Нереју. На овај форум долазе људи који желе нешто сазнати мишљењем а не ради жонглирања празним појмовима и играња трансакционих игара.

На ту гомилу речи и празних дедукција одговор је да слободе има у суштини или у ономе што човек јесте, док у појави, или ономе што човек ради,...слободе нема! Погледај уводни пост.

А што се тиче Канта па управо је ово што сам рекао Кантово откриће. Он је успео помирити "каузалитет слободе са општом природном нужношћу" или указати да је слобода у интелгибилном а нужност у емпиријском карактеру.
То је оно вредно код Канта а што се тиче слободе воље и што је он изнео у "Критици чистог ума".
А оно што је касније следило а што се тиче моралне филозофије изграђене око ткз. "категоричког императива" јесте гомила грешака и заблуда.

Темељ морала није "категорички императив" а што је празни појам ...већ сажаљење..а што је Шопенахурово решење које потпуно објашњава морал..
Погледај ову моју тему о темељу морала:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/279409-Temelj-morala-Sa%C5%BEaljenje
 
fisherman1:
Ti mora da si neki Akvinista...Čitaj prvu knjigu Mojsijevu:Tvoj Bog je konkretno biće! Ne obuhvata ceo svemir
več je konkretna OSOBA istina veoma moćna i svevideća (unapred znaz:mrgreen:)...
Kliknite za proširenje...
Ok. Takvi Bogovi će biti i ovi tvoji budući rođaci koje tako često najavljuješ. Baš. Svemoćni i svevideći. I zašto onda tvrdiš da Boga nema? Apsurdna je i tvrdnja da su ljudi izmislili Boga.
 
Агарта:
Мало ми је чудно да одговарам некоме ко је банован или га нема више/тренутно (црним исписано имеz:lol:), па још са "мало" закашњења (није зима била лоша, донела ненадани одмор), али јаче је од мене. Јер ова питања ме подсећају на нешто друго. То кад почне са дефиниши ово или оно. Ако није реч о безобразлуку у дискусији реч је о реланој постмодерној сумњи у све постојеће (Шпенглер то укључује у декаденцију цивилизације).
Kliknite za proširenje...
Privremeno banovan, jer je poremećen, kako i piše. Ovde poremećeni imaju ograničen pristup. Neko ko razmišlja o ovome o čemu ja razmišljam ne može baš da bude sasvim čist u glavu.
Sumnja je zdrava. Ali čovek koji previše sumnja je bolestan. Ne možeš jedino da sumnjaš u ono što percipiraš jer to zaista percipiraš. Odnosno, jedino ne možeš da sumnjaš u svoj um, jer je sumnja ujedno i dokaz da ga imaš (ne jedini dokaz).

Стога, немам намеру да даље објашњавам шта је за мене Бог, шта је сценарио (ваљда је јасно да је то свеукупност дешавања), шта је слободна воља (зер не треба прво дефиницију да дају они који је стално помињу).
Kliknite za proširenje...
Pa i ti upravo pominješ slobodnu volju. Pitanje je šta je ona za tebe? Ako imaš neko mišljenje o tome, a sigurno imaš.

Био сам јасан да јаснији не могу бити. (Тачно, може се тумачити на два начина - можда сам ја глуп па не могу боље објаснити, можда је неко глуп па не може разумети, или се таквим прави).
Зато ћу поновото своје речи:

Кад причам оно што причам, постижем два "циља":
1. Све има свој узрок и своју улогу, ништа није случајно - удар на атеисте, либералисте, "случајно сам се родио као Србин" и слично...
Kliknite za proširenje...

Nesporno tačno. Nije ni bitno na koga je udar.
2. Свет је онакав каквог га је Бог хтео, укључујући оно што је нама (макар и скоро свима) зло, једнако као и оно што је људима добро - удар на ригидне хришћане.
Kliknite za proširenje...
 Ali ko je ili šta je bog?
А да, једино што ћу одговорити је да за мене Бог јесте акаузалан. Једини акаузалан.
Kliknite za proširenje...
Kako uopšte možeš da zamisliš nešto (proces) akauzalno. Ako je akauzalan, onda nema uticaja između njegovih elemenata. Kao takvog Boga ne bi moglo ni da bude, a kamoli da nešto hoće. A ima ga. Sama ideja čini da njega ima, jer i ideje postoje. To što mu drugi pripisuju i tvrde nešto što se ne može tvrditi, to je problem njihovog uma.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top