Sloboda volje

To je isto kao kada bi voda rekla: ,,Mogu da pravim visoke talase (da! naime, u moru i po oluji), mogu silovito da pojurim (da! naime, u koritu bujice), mogu da se obrusim peneci se i kipteci (da! naime, u vodopadu), mogu slobodno da se popnem u vazduh kao zrak (da! naime, u vodoskoku), konacno, mogu prosto da prokuvam i isparim (da! pri 80C°), no ipak necu uciniti nista od toga, nego cu dobrovoljno ostati mirna i bistra u jezercetu ravnom kao ogledalo".

Kao sto voda moze sve to samo onda kada nastupe odredjeni uzroci za jedno ili za drugo, isto tako onaj covek koji premislja sta moze, ne moze nista drugo, osim pod istim uslovom.
Dok ne nastupe uzroci, to mu je nemoguce, a onda on to mora, isto kao i voda, sve dok je smestena u odgovarajuce okolnosti.

oziman nije dokazao da covjek ne moze da u toku zivota odredjuje i mijenja nacin na koji je sklon da odgovara na svoje opazaje spoljasnje stvarnosti, tako da te promjene ne budu odredjene i opazajima, vec samom slobodom volje.

Prema tome, nije dokazao ni gore citirano. (Nije dokazao nemogucnost slobode volje.)
 
oziman nije dokazao da covjek ne moze da u toku zivota odredjuje i mijenja nacin na koji je sklon da odgovara na svoje opazaje spoljasnje stvarnosti, tako da te promjene ne budu odredjene i opazajima, vec samom slobodom volje.

Prema tome, nije dokazao ni gore citirano. (Nije dokazao nemogucnost slobode volje.)

Sve tvoje reakcije i odluke koje si ikada doneo su bile predodređene strukturom i trenutnim stanjem tvog uma na koji su delovali svesni i potsvesni impulsi. U momentu svake tvoje pređašnje reakcije reagovao si onako kako si morao. Tek iz ove perspektive ti možeš da kažeš da nisi morao, ali u onom stanju u kome si bio ishod je bio onakav kakav se i desio i to je i moralo da se desi. Džaba priča da ti je ova pamet a onaj momenat. Svaki momenat ima svoju pamet i reakciju koja je uzročno izazvana.
 
oziman nije dokazao da covjek ne moze da u toku zivota odredjuje i mijenja nacin na koji je sklon da odgovara na svoje opazaje spoljasnje stvarnosti, tako da te promjene ne budu odredjene i opazajima, vec samom slobodom volje.

Не може човек да мења начин својих реакција на опажаје спољашње стварности а који на његову вољу делују као мотиви који је покрећу. Оно што ствара илузију промене током живота није промена воље која жели нешто друго него шо је раније желела , већ жеље остају такаве какве су биле, а једино се мења деловање човека који током живота сазнаје многе противмотиве који ће га сада спречавати у извршењу онога што је раније желео и вршио.

Тако да је илузија то да је неко имао многе пороке у прошлсоти па се онда као својом слободном вољом променио па их више данас нема. Није тачно. Има их баш такве какви су били, али је у међувремену сазнао неке противмотиве који га сада спречавају да то што жели и извршује као некада.
Можда је сазнао рецимо за штетност тих порока па се уплашио, или је у међувремену наишао на неке црквене еогме тј. претње којима је она махала испред њега противмотивима у виду казне на небу ако настави са пороцима.
ТАКО ДА ЈЕ ТО ЧОВЕК какав је био, само се његово деловање променило захваљујући противмотивима... не и његова воља.
 
Prvo:Šta je sloboda?
Ja kratko:Bekstvo od nečega ili distanca od nečega (ne mora biti objekat,subjekat-može biti i pojam i fenomen i noumen)...
Drugo.šta je volja:(Najmanje)potencijalna sila uma koja teži ostvarenju potencijalne ili nameravane namere dejstva.

Ako je ovo u redu-sloboda volje bi bila bekstvo ili udaljenje od nečeg primenom te unutrašnje sile...
U ČEMU JE PROBLEM DA SE TO I DEŠAVA?
 
Prvo:Šta je sloboda?
Ja kratko:Bekstvo od nečega ili distanca od nečega (ne mora biti objekat,subjekat-može biti i pojam i fenomen i noumen)...
Drugo.šta je volja:(Najmanje)potencijalna sila uma koja teži ostvarenju potencijalne ili nameravane namere dejstva.

Ako je ovo u redu-sloboda volje bi bila bekstvo ili udaljenje od nečeg primenom te unutrašnje sile...
U ČEMU JE PROBLEM DA SE TO I DEŠAVA?

философ и филозофија траже. и муче.
духовност је нашла. слобода.
 
Не може човек да мења начин својих реакција на опажаје спољашње стварности а који на његову вољу делују као мотиви који је покрећу. Оно што ствара илузију промене током живота није промена воље која жели нешто друго него шо је раније желела , већ жеље остају такаве какве су биле, а једино се мења деловање човека који током живота сазнаје многе противмотиве који ће га сада спречавати у извршењу онога што је раније желео и вршио.

Тако да је илузија то да је неко имао многе пороке у прошлсоти па се онда као својом слободном вољом променио па их више данас нема. Није тачно. Има их баш такве какви су били, али је у међувремену сазнао неке противмотиве који га сада спречавају да то што жели и извршује као некада.
Можда је сазнао рецимо за штетност тих порока па се уплашио, или је у међувремену наишао на неке црквене еогме тј. претње којима је она махала испред њега противмотивима у виду казне на небу ако настави са пороцима.
ТАКО ДА ЈЕ ТО ЧОВЕК какав је био, само се његово деловање променило захваљујући противмотивима... не и његова воља.

To sto je oziman iznio misljenje da kod covjeka moze da dodje do promijene nacina na koji je sklon da odgovara (djeluje) na svoje opazaje (spoljasnje okolnosti) tako da je ta promjena nastala i zbog samih opazaja koji su prethodili promjeni, a da pri tom covjek ima utisak da je promjenu izazvala njegova sloboda da promijeni volju, nije dokaz da covjek ne moze da promijeni nacin na koji je sklon da odgovara na svoje opazaje tako da ta promjena ne bude odredjena i opazajima, vec samom slobodom volje.
 
To sto je oziman iznio misljenje da kod covjeka moze da dodje do promijene nacina na koji je sklon da odgovara (djeluje) na svoje opazaje (spoljasnje okolnosti) tako da je ta promjena nastala i zbog samih opazaja koji su prethodili promjeni, a da pri tom covjek ima utisak da je promjenu izazvala njegova sloboda da promijeni volju, nije dokaz da covjek ne moze da promijeni nacin na koji je sklon da odgovara na svoje opazaje tako da ta promjena ne bude odredjena i opazajima, vec samom slobodom volje.

Јесте доказ јер то мишљење не стоји само за себе тек тако, већ има свој разлог истинитости. Када кажем да човек не може мењати своју вољу позивам се на непосредно искуство а то је доказ у правом смислу те речи.
Тако да ти нећу то износити кроз апстракције, кроз појмове, а које ћеш ти онда вртети како ти је драго како би их уклопио у догму, или утврђено мишљење које ти одговара. Не. Овај доказ као што рекох јесте непосредно проверљив и довољно је указати на пример.

Ево, узмимо неку представу која код већине људи делује као мотив који покреће њихову вољу.
Ово на пример:
Cakethatisalsodeliciousaswellasbeingcake.jpg


Ова слика побуђује вољу привлачењем. Воља виче... "хоћу!" (ако је неко гладовао неколико дана... тај вапај би надкрилио све остало, тако да не потцењујемо овај пример).

Сада. Ако би човек имао слободу над својом вољом он би могао да то "хоћу" промену тек тако у "нећу", а то је оно што је немогуће.
Јер та воља остаје недодирљива таква каква је, а једино неки противмотив може зауставити човеково деловање у смеру њеног задовољења не промене. Значи, ако неко сазна рецимо да је ова торта штетна за њетово здравље...то ће можда спречити да је једе ... али неће спречити да она делује као мотив на његову вољу која и даље после тога виче..."хоћу".
Мотиви су они који ту воде коло а не промена нечије воље.

пс. А ако тврдиш и даље да ово није доказ. Па, онда стави самог себе у такву ситуацију и уверићеш се непосредно да јесте. Да вољу не можеш мењати.
 
Јесте доказ јер то мишљење не стоји само за себе тек тако, већ има свој разлог истинитости. Када кажем да човек не може мењати своју вољу позивам се на непосредно искуство а то је доказ у правом смислу те речи.
Тако да ти нећу то износити кроз апстракције, кроз појмове, а које ћеш ти онда вртети како ти је драго како би их уклопио у догму, или утврђено мишљење које ти одговара. Не. Овај доказ као што рекох јесте непосредно проверљив и довољно је указати на пример.

Ево, узмимо неку представу која код већине људи делује као мотив који покреће њихову вољу.
Ово на пример:
Cakethatisalsodeliciousaswellasbeingcake.jpg


Ова слика побуђује вољу привлачењем. Воља виче... "хоћу!" (ако је неко гладовао неколико дана... тај вапај би надкрилио све остало, тако да не потцењујемо овај пример).

Сада. Ако би човек имао слободу над својом вољом он би могао да то "хоћу" промену тек тако у "нећу", а то је оно што је немогуће.
Јер та воља остаје недодирљива таква каква је, а једино неки противмотив може зауставити човеково деловање у смеру њеног задовољења не промене. Значи, ако неко сазна рецимо да је ова торта штетна за њетово здравље...то ће можда спречити да је једе ... али неће спречити да она делује као мотив на његову вољу која и даље после тога виче..."хоћу".
Мотиви су они који ту воде коло а не промена нечије воље.

пс. А ако тврдиш и даље да ово није доказ. Па, онда стави самог себе у такву ситуацију и уверићеш се непосредно да јесте. Да вољу не можеш мењати.
Kkava je razlika između tvog neposrednog iskustva i neposrednog uvida JA KOJI JESAM?

Ti se, ozi, stvarno sprdaš. Ne samo da ne može odbiti pojesti tu tortu iz čista mira (bez ikakvog motiva) nego može da odbije jesti bilo šta, sve do smrti. Takođe bez ikakvog motiva. Evo ti primjer:

http://www.naslovi.net/2010-03-23/a...-odbio-nagradu-od-milion-dolara-video/1615272
 
Ti se, ozi, stvarno sprdaš. Ne samo da ne može odbiti pojesti tu tortu iz čista mira (bez ikakvog motiva) nego može da odbije jesti bilo šta, sve do smrti. Takođe bez ikakvog motiva. Evo ti primjer:


Тај "геније" ( под наводницима, јер математичар може бити све друго осим генија) делује као без мотива. Ма немој?

Овде не улазимо у разлике карактера. То је небитно за питање слободе воље. Већ улазимо у ту чињеницу да какав је нечији карактер ( а то свако открива емпиријски..експериментисањем) такав и остаје пред мотивима који га привлаче. Једном када је човек открио шта га привлачи ,он то не може на даље мењати. привлачиће га увек.
Ако некогецимо привлачи она торта после недељу дана гладовања... он то не може мењати. Може мењати само своје деловање и то тек ако наиђе противмотив.-а не и само вољу на коју мотив делује тако како делује.

Исто и тај "геније" на своје постпке одбијања милион долара (шти је узгред нешто невероватно глупо) подстакао га је његов карактер који реагује на мотиве тако како регаује. Он значи није могао да узме тих милион долара пошто је открио да их не жели узети. О томе се ради. О моћи над вољом коју човек нема укључујући и тог "генија".
 
Тај "геније" ( под наводницима, јер математичар може бити све друго осим генија) делује као без мотива. Ма немој?

Овде не улазимо у разлике карактера. То је небитно за питање слободе воље. Већ улазимо у ту чињеницу да какав је нечији карактер ( а то свако открива емпиријски..експериментисањем) такав и остаје пред мотивима који га привлаче. Једном када је човек открио шта га привлачи ,он то не може на даље мењати. привлачиће га увек.
Ако некогецимо привлачи она торта после недељу дана гладовања... он то не може мењати. Може мењати само своје деловање и то тек ако наиђе противмотив.-а не и само вољу на коју мотив делује тако како делује.

Исто и тај "геније" на своје постпке одбијања милион долара (шти је узгред нешто невероватно глупо) подстакао га је његов карактер који реагује на мотиве тако како регаује. Он значи није могао да узме тих милион долара пошто је открио да их не жели узети. О томе се ради. О моћи над вољом коју човек нема укључујући и тог "генија".
Odkud ti znaš da je glupo?

http://www.index.hr/tag/189263/grigory-perelman.aspx
 

Наравно да је глупо одбити милион долара награде и наставити живети у кући са једном столицом и креветом ...попут овога. То није чин разумног бића.

А ово његово објашњење:
"JA ZNAM kako kontrolirati svemir, recite mi onda, što će mi milijun dolara", само то и потврђује. Јер не може овај јадник контролисати ништа. Математика се бави априорним формама чисте чулности и далеко је од суштине свемира коју је овај наводно решио иако је није ни додирнуо.
Уместо да га исмеју или му бар пруже психолошку помоћ. људи га славе.

То је последица те декаденције где је данас наука силом натурена људима као религија новог доба. Па људи онда траже типове попут овог а који ће предтсављати неку врсту научног аскете...научног гуруа.

Уместо да знања потраже у филозофији која једина може дати одговоре на питање суштине света и постојања.
 
Наравно да је глупо одбити милион долара награде и наставити живети у кући са једном столицом и креветом ...попут овога. То није чин разумног бића.

А ово његово објашњење:
"JA ZNAM kako kontrolirati svemir, recite mi onda, što će mi milijun dolara", само то и потврђује. Јер не може овај јадник контролисати ништа. Математика се бави априорним формама чисте чулности и далеко је од суштине свемира коју је овај наводно решио иако је није ни додирнуо.
Уместо да га исмеју или му бар пруже психолошку помоћ. људи га славе.

То је последица те декаденције где је данас наука силом натурена људима као религија новог доба. Па људи онда траже типове попут овог а који ће предтсављати неку врсту научног аскете...научног гуруа.

Уместо да знања потраже у филозофији која једина може дати одговоре на питање суштине света и постојања.
Malo si preterao...Lično znam nekolicinu sličnih...Jedan je ,na žalost,pokojni...
Od jednog su mi motivi poznati-ne može dovesti nikako u vezu ljude koji hoće da ga nagrade s onim šta on stvara...kaže da je jednom primio
nagradu i uručio mu takav kreten od političara da se zgadio na inače simboličnu nagradu... Posle tog objašnjenja i Ristin link mi jasniji...
 
Malo si preterao..

У чему сам то претерао? Што сам приметио да није разумно одбити милион долара како би неко и даље живео од социјалне помоћи? Јел ти тврдиш да је то генијалан поступак?

Lično znam nekolicinu sličnih...Jedan je ,na žalost,pokojni...
Od jednog su mi motivi poznati-ne može dovesti nikako u vezu ljude koji hoće da ga nagrade s onim šta on stvara...kaže da je jednom primio
nagradu i uručio mu takav kreten od političara da se zgadio na inače simboličnu nagradu... Posle tog objašnjenja i Ristin link mi jasniji...

Значи, мотив је у том случају крајња сујета и ароганција која не дозвољава да се дотични толико унизи да прими награду од неког "нижег" од њега... неког "кретена" како он каже?

И ти то зовеш врлином?
 
У чему сам то претерао? Што сам приметио да није разумно одбити милион долара како би неко и даље живео од социјалне помоћи? Јел ти тврдиш да је то генијалан поступак?



Значи, мотив је у том случају крајња сујета и ароганција која не дозвољава да се дотични толико унизи да прими награду од неког "нижег" од њега... неког "кретена" како он каже?

И ти то зовеш врлином?
Ni rekao,a ni pomislio-čak savetovao da uzme i da izvali neku glupost umesto zahvalnosti...Ybg-moj način...
Ali da je slobodnjak to sigurno...
 
Necu ja tortu, nego nesto ukusno, a necu ni to, nego srecu koju ukus donosi. To sto to hocu ne znaci da nemam slobodu da biram ocu li biti pravedan illi apravedan ili antipravedan ili milostan, ocu li slaviti boga ili satanu ili nijedno, ocu li biti dobar ili zao, pozrtvovan za nesto, egoista ili filantrop, uporan u razmisljanju ili neznam cemu, ili lijen, vise sklon ljubavi ili vise sklon seksu, sklon uzimanju droga ili sklon da dam sansu mozgu (covjek ciji mozak nije pod uticajem droge moze osjecati euforiju vecu nego od heroina) itd....

Ali po ozimanu ispada da 1. ili ces prihvatiti nagradu od 10000000 (sto znaci da nemas slobodu volje po ozimanu), 2. ili ces odbiti (sto znaci da si lud, a ne znaci i da imas slobodnu volju), ili 3. nema 3.
 

Back
Top