Slike iz života

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ti samo budi dovoljno daleko

Ti samo budi dovoljno daleko
za mene postoji drugi neko
cije ce reci manje da bole
cije ce ruke lepše da vole

Ti samo budi tamna sena
za mene stižu lepša vremena
ulice nove nova lica
i jedno nebo prepuno ptica

Ti samo budi suncu trag
Još ce mi neko biti drag
Još cu sa nekim naci srecu
Nikad te više voleti necu

Nekom ceš biti dobra žena
odana verna i poštena
sve nek' ti bude drugi neko
ti samo budi dovoljno daleko


Pesma se savrseno uklapa u moje sadasnje raspolozenje i secanje na tako blizu proslost a opet tako jako daleku. Pesma O...
 
Ponekad sretnem senu tvoga lika
i tvoj mi osmeh oboji tren
u nekom usamljenom kutu skriven
ispod repriza prica i slomljenih slika

Gledao bih te kako zavodis maglu
moji dani bi se tobom zvali
varkom se sivilo najlakse razvali
i kao da si ovde, u meni, u vazduhu

U jeci glupe praznine luta tvoje ime
kroz samocu me drzi budnim
i pomalo ludim sto te nema.
 
*****

Zvjezdo sjajna,suzo nebeska beskrajna,
moze li se od sebe pobjeci
ima li puta,ima li grada
da se sakrijem od sebe sada
da zabranim srcu da kuca
mislima da postoje
zvjezdo mila,zvjezdo sjajna,
odvedi me tamo gdje nema sada
gdje juce ne boli,sutru se ne nada.
 
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda ce u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopste ponekad
mislila sta znaci ziveti?
. . . . . . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam
evo sta ce biti.

Hiljadu sarenih riba
leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar mislis da moja ruka,
koleno,
ili glava
moze da bude sutra
koren breze
il' trava?
. . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzna.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i cudno drag.

Nocu,
kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidis neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim, i zivim.
 
Duso moja,ja ne znam vise
koliko dugo ovde stojim
Dok slusam kako liju kise
pod mracnim prozorima tvojim
Duso moja,i kada krenem
tako bi rado da se vratim
Ti ne znas da je pola mene
ostalo s tobom da te prati

Ostalo s tobom da te ljubi
kad budes sama i bude zima
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego ista ima

Duso moja,ko kaplja vode
i ti se topis na mom dlanu
jer s tobom dodje i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu
Duso moja,ti umorna si
i bez tebe ti lezaj spremam
na nekoj zvjezdi sto se gasi
ja trazim svjetlo koje nemam
Pod hladnim nebom,ispod granja
stavices glavu na moje grudi
jer ja sam onaj koji sanja
i zato necu da te budim
 
Hteo sam da te vidim...
a nisam hteo
Hteo sam da te cujem...
a plašio sam se tvojih reci
Hteo sam da ti kažem...
a nisam smeo...
da ti kažem...
A hteo sam da ti kažem...
Hteo sam da te dodirnem
Hteo sam da te zagrlim
Hteo sam...
da me se setis...
Hteo sam...
Hteo sam...
A ti si bila daleka
Hteo sam da pobegnem...
od sebe nisam mogao
Hteo sam da se napijem,
sve da razbijem, izbrisem,
da se nesecam, da zaboravim...
Hteo sam...
Hteo sam mnogo toga...
I mnogo toga samo sam hteo
I sada lažem sebe,
I lažem tebe,
I lažem druge...
I lažem..
I lažem da ne postojis
I lažem da se ne secam
I lažem da te ne volim
I da ne pamtim tvoje ime u moru imena
I lažem da ne drhtim...
I lažem...
I lažem jer samo jos tako ja mogu da živim...
 
nisu moji stihovi, da se autor ne uvredi...

...zašto si otišla, lutkice moja?...
...ko će sada da me brani od ružnih pogleda i reči što bole?
...misliš li da se samo tako smeju zatvoriti vrata?
...muk i kraj...
...jarebica ima dva krila...ti i ja...
...da li si namerno ranila pticu?...
...znaš...ko je najdivljije biće koje si znala...
...plačem i nema me više...
...kako dalje?
 
Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajuci se,
prepoznacu tvoje oci,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znacu da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjasnjeg zivota.
Reci cu:
car tvoj lica nije samo u njemu,
u nju se utkala zarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.
 
Ako se nikad nismo voljeli
onda je uzalud ovo bijelo jutro
na mom licu
ova kisa u prvoj slici budjenja
i pjesma koja ostaje u srcu zauvijek

Ako se nikad nismo voljeli
onda je cudno to zbivanje zivota
u magli i sjenama dana prevarenih
ali ja vjerujem tebi i kad ne postojis
i kad te nema u knjigama
kad se u tvojim umornim ocima
stisaju bitke
i sve postane zaborav
i kad ti vjerujem
onda znam da ono sto smo zivjeli
jedino ljubav moze znaciti
 
The Shirelles
Will You Love Me Tomorrow?

Tonight you're mine completely
You give you love so sweetly
Tonight the light of love is in your eyes
But will you love me tomorrow?
Is this a lasting treasure
Or just a moment's pleasure?
Can I believe the magic of your sighs?
Will you still love me tomorrow?
Tonight with words unspoken
You say that I'm the only one
But will my heart be broken
When the night meets the morning sun?
I'd like to know that your love
Is love I can be sure of
So tell me now, and I won't ask again
Will you still love me tomorrow?
(INSTRUMENTAL)
So tell me now, and I won't ask again
Will you still love me tomorrow?
Will you still love me tomorrow?
Will you still love me tomorrow?

*ebote, al me sljakaju emocije :(
 
Postojala si samo jedan trenutak, i nestala si
I ništa od sebe nisi ostavila
Ni dah u vazduhu, ni miris u licu
Ni oblik svoj u vetru... Ništa
Tvoj izraz je bio brz i odlucan
a ja evo mucim sva cula, da oživim
Ovaj uzavreli cas,
Onaj oštri bljesak tvoje prisutnosti
Gledam more i nebo...
I tražim boju tvojih ociju
Slušam lahor i lovim u njemu
talas tvoga glasa
Pipkam vrhove svojih prstiju
Nije možda na njima, bar malo ostalo
Leda od tvoje vatre, pepela tvoje ljubavi
Tražim dušu tvoju, u duši tišine
Krv tvoju u svojoj krvi
Prisutnost svoju u tvojoj odsutnosti
ali ništa i nigde...

I secanje je nemocno pred tvojim laganim letom
Ni ono nije moglo zadržati ništa
od tvog toplog plavetnila
I more šumi tužno, a tebe nema
I dan sumori tvojom daljinom neba
A vedro je, i toplo je, a mene nema
Ne znam gde si, ne znam gde sam
Niko te više ne poznaje
Ni na nebu, ni na moru
Ni u ovoj setnoj pesmi
koja te uzalud traži
 
HalfMoon-1.gif
 
Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
cak i ako bi smela.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, necujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerodjene rime
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao što si do sada umela
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomislicu da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvacu podsmeh
kod onih kojih se sve tice...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguce preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.

Nemoj da mi uputis vise
nijednu rec,
cak i ako to želiš.
Sve reci mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pricuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim ocima piše,
pa se sneveseliš,
a vec je kasno, vec si ih pustila da odu?
Ne, nemoj mi reci ni jednu rec više,
bojim se da ce i moje reci da poteku
izazvane tvojim
pa ce da se sliju u mocnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da ce iz mene bujica da provali,
da mi nece biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otcutali.

Bojim se, strašno se bojim
ako me nadješ
da cemo zajedno da potecemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da cu poceti da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudiceš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi ce da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve ce to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nadješ,
ako me nikada ne nadješ,
ja cu imati tebe i ti ceš imati mene
odavde pa do vecnosti, zauvek,
bez pocetka i bez kraja.


Laku noc...
 
Auu... Bunto! Zar i ti na vetrometini. :| Šta je to sa ovim letom, svi tuguju, ko u snu, ko na javi... :?

...

Rekao si pođi
ako tražiš više
radosti no što moje
proleće ti pruža.
Rekao si pođi
i nestani tiho,
tiho, tiho, tiše
s laticama ruža!

...
 
Ne zanima me kako zaraduješ za život.
Želim znati za cime cezneš i usuduješ li se sanjati o ispunjenju želje svog srca.
Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman napraviti budalu od sebe zbog ljubavi, zbog snova, zbog pustolovine koja se zove Život.
Ne zanima me koje planete se mimoilaze s tvojim Mjesecom.
Želim znati jesi li dotaknuo središte svoje tuge, jesu li te životne izdaje otvorile ili si se skvrcio, zatvorio zbog straha od nove boli! Želim znati možeš li sjediti s boli, mojom ili svojom vlastitom, ne pomaknuvši se da je zastreš ili umanjiš ili izlijeciš.
Želim znati možeš li boraviti uz radost, moju ili svoju vlastitu; možeš li se predati divljem plesu i dopustiti da te zanos prožme sve do vršaka prstiju, ne opominjuci nas da budemo oprezni, da budemo realni, da ne zaboravimo svoja ljudska ogranicenja.
Ne zanima me je li prica koju mi pricaš istinita.
Ne želim znati jesi li u stanju razocarati drugoga kako bi ostao vjeran sebi; možeš li podnijeti optužbe o izdaji i ne izdati vlastitu dušu.
Želim znati možeš li biti vjeran i stoga dostojan povjerenja.
Želim znati možeš li vidjeti Ljepotu cak i ako je nema svakoga dana, i možeš li napajati svoj život Božjom prisutnošcu.
Želim znati umiješ li živjeti s porazom, svojim i mojim, pa ipak stati na obalu jezera i doviknuti srebrnom Mjesecu:"Da!"
Ne zanima me gdje živiš i koliko novaca imaš.
Želim znati možeš li nakon noci provedene u boli i ocajanju ustati, izmucen, s umorom u kostima, i obaviti sve ono što je potrebno za djecu.
Ne zanima me ko si, ni kako si došao ovamo.
Želim znati hoceš li stati sa mnom u središte vatre i ne ustuknuti.
Ne zanima me gdje, ni što, ni s kim si ucio.
Želim znati što te podupire iznutra, kad sve ostalo nestane.
Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li uistinu svoje društvo u pustim trenucima.


Jedna od mojih omiljenih...:)
Tekst je fantastican, nadahnut, iskren i sa puno emocija.
 
Secaj me se
Secaj me se kada zora bela
sunce u svoj dvor zacaran vodi;
secaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noc snivajuc hodi;
Uzdrhtiš li kad te zadovoljstvo zove
ili senka mami u vecernje snove
cuj iz tamnog granja
kako rec odzvanja:

Secaj me se;
secaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kad od tuge,godina,daljine
ovo srce ocajnicki svene.
Za moju se ljubav ti pomoli
Šta su prostor ili vreme kad se voli ?!
Dok je moga srca,vecno ce da grca:
Secaj me se.

Secaj me se kada slomljenoga srca
budem u san vecan pao;
secaj me se kad vrh moga groba
cvet usamljen bude nežno cvao.
Videti me neceš,
ali neumrlim duhom cu
ko verna sestra da te grlim.
Cuj u tami
glas ko jecaj sami:

SECAJ ME SE!
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
Ti samo budi dovoljno daleko

Ti samo budi dovoljno daleko
za mene postoji drugi neko
cije ce reci manje da bole
cije ce ruke lepše da vole

Ti samo budi tamna sena
za mene stižu lepša vremena
ulice nove nova lica
i jedno nebo prepuno ptica

Ti samo budi suncu trag
Još ce mi neko biti drag
Još cu sa nekim naci srecu
Nikad te više voleti necu

Nekom ceš biti dobra žena
odana verna i poštena
sve nek' ti bude drugi neko
ti samo budi dovoljno daleko


Pesma se savrseno uklapa u moje sadasnje raspolozenje i secanje na tako blizu proslost a opet tako jako daleku. Pesma O...
Kliknite za proširenje...


mnogo je lepa pesma, ona je inace posvecena devojci koja je umrla od leukemije,
cisto ako nekoga zanima nesto vise o njoj... :)
 
Setam gradom nase mladosti
i trazim ulicu za svoje ime.

Velike bucne ulice - njih prepustam velikanima
istorije.
Dok je istorija trajala sta sam ja radio?
Prosto tebe voleo.

Malu ulicu trazim, obicnu, svakodnevnu,
kojom se, neopazeni od sveta,
mozemo prosetati i posle smrti.

U pocetku ona ne mora imati mnogo zelenila,
cak ni svoje ptice.
Vazno je da u njoj, bezeci pred hajkom,
uvek mognu da se sklone i covek i pas.

Bilo bi lepo da bude poplocana,
ali, na kraju, ni to nije ono najvaznije.

Najvaznije je to
da u ulici s mojim imenom
nikada nikog ne zadesi nesreca.

67rdoic.jpg
 
sudjeni na pola

sve taklo je u san
i smijeh od lazi umoran
svlacio nam sram
sa vrelih zelja

branjenog ugriza
rajska je jabuka
kroz beskraj padala
u oluji tijela

mi smo samo krik
razgoljene istine
nesavrsen lik
ljubavi nam nebeske
samo tuzna kob
kojom nudi Bog
sve adame i eve

sad blazeni u tami
sutimo svoj kraj
jer svijet sklon nije tajni
a laz nam biva raj

dusu mi pricuvaj
bez tebe pola sam
jer si grijeh i utjeha
moja nijema molitva

mi smo samo krik
razgoljene istine
nesavrsen lik
ljubavi nam nebeske
sudjeni na pola
a zelja nam je sve

ljubimo do bola
jer htjeli bi ljubec'
jer htjeli bi ljubec'
nadzivjet' se


Bem_me_quer_by_Superespialidoce-1.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
419
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
tab503
Izbor
Odgovora
10
Pregleda
377
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top