Slike iz života

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Znaš li da si moju kožu sekla noktima kao najoštrijim žiletima, ostavljajući najužasnije ožiljke na mom telu?!
Zubi ti nisu trnuli, kada si kidala na komade moje meso. Žvakala si ga. Uživala u njemu kao u najsočnijoj poslastici.
Svojim suzama, solila si svaku moju živu ranu koju si otvorila i izjedala.
Kosu si mi čupala. Pekla si mi očima.
Tvoje golo telo hranilo se mojim propadanjem, pripadanjem i predajom moje duše tvojoj.
Kažnjavala si i samu sebe. Gola, nadamnom, igrala si se svećama i kapala vreo, usijani vosak po grudima, čvrstim bradavicama.
Svaki tvoj uzdah, vrisak bio je tvoj ponos.
Umakala si svoje ruke u moju krv i mazala svoje telo, grudi, stomak, butine. Poput prave i jedine Amazonke.
Uzimala si moju dušu koja ti se predala, bez i jedne namere, momenta da ti se odupre.
Ne vidim te. Izgrebala si moje lice. Moje oči, gledaju kroz tvoje. Čujem samo tvoj grohotni osmeh.

Prokleta bila, ljubavi moja. Jedina.
Srce moje više ne kuca. Oči ne vide. Krv ne teče mojim telom. Meso moje pojela si.

San...?!
Ne. Nije ovo san.
Da sam, ovo sanjao, ustao bih i probudio se srećan kraj tebe. Ovo je ipak moja istina.

Pojela si me, prokleta bila.


Novembar 2005.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Kada se divlje zveri probude u tebi, nemoj me prestati voleti.
Udahni i tada mali deo mene. Moje srce i dušu. Nemoj poput vetra
koji te nosi beskrajnim lutanjima tvoga bića da nestaneš, bez i jednog traga
jer te želim uvek pratiti u svakoj stopi tvoga postojanja. Ne želim da
izgubim i jedan deo, tvojeg divljeg srca. Tvojih nemira koji te prate.
Ogledalo tvoje ljubavi je sva moja želja, koju želim da imam na javi zajedno sa tobom.
Uz tebe. Kraj tebe. Ne želim da zauvek ostanem, zarobljen u snovima gde sam te
sreo, gde si zarila svoje nokte, oštre poput kandzi najdivlje zveri, tvoga bića.
Voli me strasno. U agonij. Voli me svojim umom i kada nisam kraj tebe.
Nanesi mi ljubav poput iskonske boli. Poput užasne patnje, koja se može doživeti.

Ostavi mi samo jedan mali deo slobode. I u njemu ćeš Ti biti. Obitavati.
Tu će ostati deo čiste, nežne, slatke, osećane, umiljate...Tebe. Deo Andjela.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Znam. Ja sam samo zanesenjak, koji veruje u sneg i njegove čarolije.
U irvase i Deda Mraza. Emotivna duša koja će zauvek verovati u bajke.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Desetine upaljenih, mirišljavih sveća, bile su jedina svetlost u sobi. Miris vanile. Svuda po golim zidovima, oslikavale su se siluete i senke, raznih predmeta. Tišinu je razbijala muzika, koja se čula, tek toliko da se može osetiti u srcu.
Glava mi je bila u tvome krilu. Tvoja ruka u mojoj kosi. Milovala si me, češkala. Sklopio sam oči, a dobro znam da si pratila i posmatrala konture mog lica. Prstima si šarala po mojim usnama. Osećao sam kako dišeš.
Upalila si cigaretu i povukla dim. Otvorio sam oči. Gledala si me, nasmejana. Pružio sam ruku i iz tvoje, uzeo cigaretu.
- Znaš - rekao sam - Šta će biti onog dana, kada nas više ne bude bilo?!
Tišina.
- Kada ne bude više ovih momenata, kada neću moći da držim svoju glavu u tvome krilu i uživam u našoj tišini?! Šta će se tada dogoditi, ako neko od nas ode? Ako napustimo jedno drugo. Da li će za nekog od nas nastupita, časovi očaja i bola ili ćemo sve hrabro podneti?
- Ludice...- rekla si - Znaš da se to nikada neće desiti.
- Ozbiljno tako misliš?!
- Da. Ozbiljna sam.
Povukao sam još jedan dim cigarete. Zamislio se nad ovim malim, kratkim razgovorom.
- Pričaj mi nešto - rekao sam joj.
- Šta?
- Šta god želiš...samo pričaj.
Nasmejala se.
- Dobro znaš da volim tišinu, kada sam sa tobom, u ovako kasnim satima. Ti, i kada ćutiš, znaš da govoriš. Nisu ti potrebne reči.

Uzela je čašu vina i ispila gutalj. Gledao sam je iz njenog krila, osećajući kako meškolji svoje noge. Nameštala se tako, kako bih je bolje video. Kako bi i njoj bilo lakše da me mazi i češka.
Uzela je još jedan gutalj vina. Nagnula se napred i ustima, punim vina me poljubila. Bio je to, zaista mokar poljubac.

...ne sećam se, šta se sve dešavalo posle. Znam da smo vodili ljubav, jako dugo. Dočekali smo jutro. Još jedno naše jutro.
Znam da je to bila još jedna noć, naše tišine.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Gledam te. Stojiš naga ispred mene. Pokazuješ mi svoje telo koje drhti, preznojeno spremno da se preda bludi i strasti. Ljubavi. Pogled ti je zverski. Osećam se kao zarobljen tvojim pogledom. Okupiran tvojim mislima. Telom zanesen. Zavodiš me poput prave male beštijice. Ubijaš me svojim osećanjima. Emocijama. Kupuješ me, znaš li to?!

Znam tvoju prvljavu maštu. Svestan sam tvojim malih igrica koje igraš samnom poput prave kuje koja se igra sa svojim plenom. Ne želiš da me odmah pojedeš, već prvo oblizuješ, grickaš, gnječiš, dodiruješ, mirišeš. Prava si mala zver.

Strast sa tobom je u grču. Kao da razdire bol u nama. Banalna je i prosta naša golotinja. Tela spojena.

Nepredvidiv mi je svaki tvoj korak. Ne mogu da zamislim, očekujem šta ćeš sledeće uraditi.
Tako si mi blizu, spojena samnom. Na meni, u meni. Kraj mene. Osećam tvoju znoj. Mirišem te kao zver. Pretvaram se u vuka, koji želi da osvoji svoju kuju. Grizem te za telo. Ostavljam rane, tragove svojih zuba. Smeješ se.
Šapućeš mi proste reči: "Uzmi me. Prodri u mene. Učini me svojom!".
Predala si telo. A ipak vodiš igru i ples Ljubavi. Gutaš me svojim dodirima. Grizeš me svojim telom. Opijena je ljubav naša u igri zavodjenja vuka i kuje. Kao da se zauvek oslobadjaju zveri u našim telima. Prepuštene ludilu Ljubavi.
Bez reči smo se uzeli sasvim i preustili pohotnom divljanju. Dugo sam u tebi, dugo si na meni. Tela nam dišu kao jedno. Kao molekul. Atom.

Naša igra nikada neće prestati. Uvek ćemo biti gladni Ljubavi.
Uvek će mene biti u tebi.
Uvek će tebe biti u meni.

 

[maliPrinc]

Pjesma nad pjesmama

Pođimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja;
potamnjela je put tvoja i oči su tvoje crne;
noge su ti išarane i masna je kosa tvoja;
sva si crna, sva si divlja, o crna ljubavi moja.

Ljubim krik iz očiju tvojih i ljubim krik iz grdiju tvojih;
u njemu je ljubav naša i u boli se ljubi žena i bol rađa djecu,
o gola ljubavi moja.

Velika si u slobodi i veća je ljubav naša,
naša ljubav tamna ko šuma i krvava ko božanstvo;
žena je moja prva od žena: crna ko noć, tajanstvena ko oblak,
divlja ko cjelov moj i prevratna ko stihovi moji.

Naša će ljubav biti kaos: mutna i izmiješana i ljudi joj ne nađoše dolične riječi;
mi ćemo se cjelivati goli i topli i štipaj će biti krvava pjesma naša;
čupat ću ti kose, a ti ćeš tiskati oči svoje u dušu moju i bijes će biti prokleta pjesma naša;
svijat ćemo se ko zmija i plaziti ko ideal - i tragika će biti očajna pjesma naša;
zatravit će nas ljubav naša - šibat će nas strahotom i bol će biti grozna pjesma naša;
šuma će biti hram naš i trava postelja naša - kaos božanstvo naše,
a duše naše žrtva.

Iz kaosa će se izviti dijete, naše dijete - o nezakonska ženo moja i nezakonska ljubavi moja;
i njegovo će ime biti: nezakonsko dijete;
i gacati će svijetom gladno ko strast naša, prokleto ko pjesma naša
i krvavo ko ljubav naša;
i lomit će se kletva na nj i neće imati među ljudima mjesta;
proklinjat će i oca i majku i ljubav njihovu, a psovku će dizati od ljudi do boga;
čemer će i groza drhtati kuda prođe noga njegova i neće imati mrve suhoga kruha;
hvatat će ga i vezati i zločin će biti hrana njegova.

Mrtav je svijet, ljubavi moja, i crno je u dosadi njegovoj;
mrtav je narod, ljubavi moja, i sanljiva je pjesma njegova;
suluda je šutnja, ljubavi moja, a šutnja je govor njihov;
gle, pospani su i zijev im je glazba dana;
njihova je duša prazna ko smijeh bludnica, a smijeh beživotan ko slovo zakona;
zakoni su njihovi ko bog njihov - o nema srca božanstvo njihovo;
jednolična je žrtva njihova ko dim cigareta i miris njezin ko miris strvine;
nema zvijezda na nebištu njihovom i oblaci su drugi;
njihovo je sunce blijedo ko mrtvačka svijeća i zidovi su šuma njihova;
pusto je, crno, ljubavi moja, i dani su im jednaki ko misli;
nema nemira u njihovome oku i njihovo je oko ko oko krmače;
nema bune u kretnjama njihovim i njihove su kretnje ko kretnje volova;
nema krvi u tijelu njihovom i prazna je duša njihova ko bog.
Tamo ćemo baciti dijete naše, o crna ljubavi moja;
onuda će gacati noge njegove i bljeskati psovka njegova;
tamo će drhtati plamen duše njegove: misao prevrata, kretnja bune i dah srdžbe;
on će biti onaj, koji će buditi zaspale i uskrsivati mrtve;
i okovi će biti vjerenica njegova.

Nezakonsko dijete naše, o nezakonska majko njegova -
bezimeno ko zločin i osamljeno ko glad!
I klicat ćemo glasom cjelova naših i punoćom krvi naše:
O bezimeni, naše si dijete!
I naš će klik biti klik zanosa i drskosti: ogroman ko vječnost,
strastven ko štipaji i zamaman ko žena u mraku šumskome.

Pođimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja;
ljubit ćemo se u kaosu, a iz kaosa će nicati dijete,
dijete krvi naše, dijete duša naših, dijete života našega.

Pođimo, Ciganko moja, gola ljubavi moja;
i rodit ćemo dijete, bezimeno dijete;
i nadjest ćemo mu ime, najljepše ime od lijepih:
Prevrat će biti ime njegovo, o nezakonska ljubavi naša!

Janko Polić Kamov

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Razisli smo se kao dve obale
Mi se nismo sreli u prolece
nismo se ceznjivo gledali
nismo slali poruke,mi,ustvari
nikad i nismo bili "mi"...

I nismo setali pored reke,
nismo se ljubili na mostu,
i bas nikada nismo verovali
u vecnost!!!

Nasa noc nije poznavala dan,
jer nije ni postojala
Jedina nasa svetlost,
bila je mesecina...

Vise nista i ne postoji...
Sem secanja...

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Zelim da zivot prepustim zaboravu
Da izbrisem sva secanja iz mene
ali svoja osecanja nemogu izbrisati
obicnom belom gumicom...

Ona su duboko u meni urezana
i bice u meni ceo zivot
Osecam da neko odnosi moje snove
koje ce spaliti mracnim pogledom

Niko me ne razume,
Niko ne zeli da me shvati,
niko ne zeli veru u ljubav
da mi u moje srce vrati.

 

[angely]

sta je ovo samo za buntovnika?????????ja se bunim

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Napred. Slobodno se buni koliko želiš. Nemam ništa protiv.



A dao sam ti snove
i nisam za njih
trazio nista...

A ipak...
Mozda sam trazio
da probudis dete u meni
Da ja pronadjem
usnulu princezu u tebi

Mozda sam zeleo
ljubav i da dam sebe
i da uvek imam
svoje snove kraj tebe


Zar sam puno trazio?!

 

[angely]

Ko pise sve ovo?Ti ili??????????????

 

[angely]

Mislim na stihove.Lepi su ali malo tuzni zar ne?Buntovnik treba da bude malo zivlji

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Na ovoj temi je sve moje. Mislim, stihovi su moji.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Neki jesu lepi, neki ne.
Zavisi, kako se osećam, tako i pišem.

 

[angely]

ok nemoj sad da se uvredis lepi su samo ti kazem bas su tuzni
ja sam pisala jedno vreme uglavnom ovako on me ostavio ja jadna tuzna ne znam dal da se obesim presecem vene ili da smislim neki novi nacin za samoubistvo.Onda sam upoznala pravu osobu i pesme su potisnute ustvari covek kad je sretan nema inspiraciju

 

[angely]

Mozda sam zeleo
ljubav i da dam sebe
i da uvek imam
svoje snove kraj tebe

uhhhhhhhhhh bas

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Nemam razloga da se uvredim. Zašto?
A to, kako pišem je stvar osećanja, emocija, inspiracije i želje.

 

[angely]

ako podjes na deo za knjizevnost na Mali virtuelni klub pesnika i pisaca ima jedna od mojih pesama procitaj

 

[angely]

nova sam na chatu pa mi ovo prebacivanje ne ide bas najsjajnije.uklopicu se nekad

 

[angely]

aha evo je pesma


***
Trazim te u snu.
Ti dolazis s oblacima boje purpura
i bacas pred mene latice crvenih ruza,
a ja...skrecem pogled u stranu
da ne bi primetio
moje oci pune suza radosnica.

Sanjam te
kako u ranu zoru budis sunce da mi sja
i pravis mi hlad svojom rukom,
umivas me beharom i hladnom rosom.
Vidim u snu
kako skupljas ostatke svoje proslosti
i bacas na vatru za moju ljubav...

A onda se budim...

Nalazim te...
Nalazim te u crnoj javi kako mi srce lomis
i bacas pod noge da ga bolje unistis.
I ja placem od bola dok ti skreces pogled
da ne bi primetio moje suze.
I vidim
kako ranom zorom navlacis zavese,
izbegavas sunce.

Ti volis kisu jer osecas dok pada,
da ceo nebeski svod place zbog tebe.
Umivas me otrovom iz ociju,sa usana...
I jos vidim
kako si sve svoje uspomene iz mladosti
spremio na gomilu
jos danas ces mi ih baciti u lice.

Ne;
Ne zelim vise ni da te sanjam.
Stvarnost je mnogo teze podneti
kad se iz lepog sna probudis.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Oki doki. Svratiću tamo, pa ću pročitati ono što si napisala.
I samo opušteno, mislim što se foruma tiče.
I dobrodošla na Romantiku!

 

[angely]

Idem sad pa se javljam sutra.Valjda ce biti neki pozitivan komentar

 

[angely]

Hvala na dobrodoslici

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Prelepa ti je pesmica.
Divno!

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Pročitao sam i onu pesmu koju si ostavila na podforumu Književnost.
Svidja mi se. Nadam se da ćeš nastaviti da pišeš pesme ovde na Romantici, kako svoje tako i tudje.