Slike iz života

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
BBWmzg.jpg
 
"Potrazi me,tamo gde me niko trazio nije,
Gde me niko nasao nije,
Samo ti znas gde je...potrazi me....pronadi me u tisini ovoj u svetlosti tame...
negde...izmedu sna i jave..potrazi me..naci ces pogled, koji je samo tebe gledao...
srce koje je svu ljubav ovga sveta cuvalo uvek,samo za tebe..
Potrazi me...pronadi me i samo cuti,zagrlime u toj tisini..i nereci nista ...
Pronaci ces..nekog ko te je uvek voleo...nekog ko te je uvek zeleo...nekog ko te uvek cekao..i na granici maste,tebi se nadao..Uvek u snovima posecivao..i tebe samo tebe...dozivao......
Potrazi me.."..
 
Koliko si koraka napravio, nakon što si joj ljutito okrenuo leđa i rekao: ,,Zbogom''?
Da li si se ikada brže vraćao, nego trčeći joj nazad u zagrljaj?
Koliko ti je puta, bojeći se za svoj život, bespomoćno ležala na rukama, a da si poželeo radije sebe da izgubiš?
Pričaj mi zašto nisi umeo sa sobom u njenom odsustvu.
Shvataš li da je na bedrima prave žene muškarac slab poput deteta?
Da li je njeno ime merna jedinica tvoje vrednosti?
Postoji li uzvišenija reč od ,,ponosan'', dok je predstavljaš kao svoje drugo ,,ja''?
Koliko si se puta odrekao sebe, pseći trčeći za njom?
Šta znači biti jači pol, ako se sva snaga sveta krije u ženi?
Napiši mi štogod o svom postojanju pre nje.
Pred kim si najviše prolio suza, pričajući bolnu životnu ispovest?
Jesi li u nečijim očima bio najveći, kada si u sopstvenim dotakao dno?
Čini li ti se da je dan kratak za bilo šta drugo, sem da je voliš?
Da li je ,,do kraja života'' dovoljno?

Koliko, zapravo, znaš o ljubavi?

Darija Stankovic

https://s12.****************/images/201021/p82ksmjv.jpg
 
RAZGLEDNICA

Mesec je tupom,krivom kamom
posekao jedno veče žuto.
Oprosti,
bio sam skitnica samo
pa sam u tvoje oči zaluto.
I čudno, nespretno
prosuo se;
kao lopta vrelog snega,
nasmejan,
izgužvane kose,
od ptica ranjav,
od cveća pegav.

Oprosti,
uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera-oči.
Što kvase vode
obale obraza za skitačem.

Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar.
Pomalo tužan.

Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ,
na kraju ružan.
I uvek samo seb imamo
i san pun želja,
nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
poseko jedno žuto veče...

Miroslav Antić
 
Branko Lori:
Koliko si koraka napravio, nakon što si joj ljutito okrenuo leđa i rekao: ,,Zbogom''?
Da li si se ikada brže vraćao, nego trčeći joj nazad u zagrljaj?
Koliko ti je puta, bojeći se za svoj život, bespomoćno ležala na rukama, a da si poželeo radije sebe da izgubiš?
Pričaj mi zašto nisi umeo sa sobom u njenom odsustvu.
Shvataš li da je na bedrima prave žene muškarac slab poput deteta?
Da li je njeno ime merna jedinica tvoje vrednosti?
Postoji li uzvišenija reč od ,,ponosan'', dok je predstavljaš kao svoje drugo ,,ja''?
Koliko si se puta odrekao sebe, pseći trčeći za njom?
Šta znači biti jači pol, ako se sva snaga sveta krije u ženi?
Napiši mi štogod o svom postojanju pre nje.
Pred kim si najviše prolio suza, pričajući bolnu životnu ispovest?
Jesi li u nečijim očima bio najveći, kada si u sopstvenim dotakao dno?
Čini li ti se da je dan kratak za bilo šta drugo, sem da je voliš?
Da li je ,,do kraja života'' dovoljno?

Koliko, zapravo, znaš o ljubavi?

Darija Stankovic

https://s12.****************/images/201021/p82ksmjv.jpg
Kliknite za proširenje...

Umem da volim. Mnogo bolje nego ranije. Ne, sada umem da volim. Šta uopšte znači voleti bolje ili gore. Voliš ili ćeš to tek naučiti. Dakle, volim; duboko, sveobuhvatno, s razumevanjem i sa divljenjem - volim. To divljenje je ona tačka koja me je probudila u ljubavi. U stanju sam da posmatram ljudsko biće i da se iskreno divim onome što vidim. Ta istinska zainteresovanost za sve što neki čovek jeste daje čudesan plod - ne možete da ga ne volite. Ta istinska zainteresovanost, kad je čista, kao oči deteta koje gledaju da bi videle, a ne procenjivale, otvara vrata tajne odaje u kojoj se nalazi odgovor na sva pitanja - ljubav. I tada voliš nekog ili nešto zbog onoga što jeste, a ne zbog onoga što bi tebi mogao da bude. Kad se dostigne ta tačka onda nam drugo biće nije zakrpa za rupe kroz koje je godinama oticala naša suština, već motiv da se kroz to što osećamo saberemo i sastavimo sa sobom. Kakva životna magija. Milo gledaš drugog čoveka, raduješ mu se i osećaš kako ti rane zarastaju. On je tu da ti pokaže ko si ti.
Brankica Damjanovic

 
Sasvim zgodno mesto za ono što želim napisati.
Iz više razloga.
Prvi je taj što uvek volim Buntinu temu, nekako je onda prisutan.
Neko koga sam uvek smatrala Prijateljem. Tako se uvek i postavljao.
Koliko god puta mu rekla hvala, malo je.
Ako slučajno zaluta, znaće da se dobrota nikad ne zaboravlja.
Hvala Prijatelju i imaj sve blagoslove sveta :heart:

Drugi razlog je što su moji prvi koraci ovde bili nevešti.
Ekipa koja je tad bila ovde, bila je ekipa ogromnog srca.
Topla, prijateljska, nesebična.
Naučili su me sve što nisam umela. I radili to tako da se ne osećam loše zbog svog neznanja.
Neki možda svraćaju još, neki su možda tu...I njima veliko i beskrajno hvala :heart:

I najzad, treći i ne manje važan razlog.
On će se prepoznati iako se ne sećam da sam mu ikad napisala hvala.
Preturam po glavi i ne mogu da se setim da jesam.
Mislim da bih mnogo pogrešila, ako to ne bih učinila s malo reči.
Neko ko je umeo da me trgne iz mog sveta, "prisili" i nesvesno, da budem i duhom prisutna.
Neko ko me i kad zaboravim, svojim prisustvom, bez reči, opomene da budem ponekad i budna ovde.
Da se osvrnem oko sebe, pogledam, oslušnem...Da na taj način brže i jednostavnije posložim kockice.
Nije to malo, ne za nekog ko ume da poput duha "pretrči" forum, ostavi koji post i nestane, kao duh.
A ja to radim prečesto. Osim kad ugledam poznat avatar. Onda se osvrnem ...
Sad dok pišem ove redove pitam se što je tako teško iskazati poštovanje, zahvalnost, prijateljstvo,
kao da su to loše stvari...( o tome na nekoj drugoj temi, druge prilike )...
Teška sam, ili nesvesno samo pokušavam biti, proceniće neko drugi.
Takva kakva jesam, često baš onamo gde treba, ne kažem i ne pokažem ni misao ni osećaj.
Uzmem kao podrazumevno, a ne uzima se gore nabrojano kao podrazumevnost. Ne.
Često bi trebalo da se ponavlja baš tamo i onde i ono što deluje kao podrazumevanje.
Kako ne reći veliko hvala onome ko je uvek tu negde, kao dobar duh ili Anđeo čuvar
i pazi na nas ? Oseti se Prijatelj, a Prijatelj je uvek tu negde iza, tih, nenametljiv i uvek spreman da zaštiti.
Ne zamerajući ni časka ono što jeste za zameriti. Ja sebi zameram.
Zato, beskrajno TI hvala. Hvala što uvek kad uđem ovde, osećam da iza mene stoji Prijatelj.
Prijatelj tih i nem, a uvek zaštitnički naklonjen. Beskrajno Hvala, Prijatelju.
...a sve je ovo malo, premalo...ništa :heart:


 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
418
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
tab503
Izbor
Odgovora
10
Pregleda
376
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top