Slike iz života

[Branko Lori]

Duboko u tebi Duboko u tebi mozda sam ostavio trag svetla u noci izmedju zidova ni svi dobri ljudi ni svi oni koje znas ni beg od samoce u koju se povlacis (kada provali ocaj) jedva da su dovoljni pred surovom snagom krajnjom i konacnom duboko u tebi strasti slamaju i ono sto je preostalo i ono sto ne postoji ceznju za smrcu zelju za opstankom zudnju za slobodom i volju da se poklonis sudbini kao na dlanu duboko u tebi tisuce dobosara fanfare iz daljine zastave na pola koplja koga oplakujes ljubavi moja crno znamenje na licu svog dragog setu u recima jednom u zivotu dat cu da me zarobi muskarac hladnog stiska i celicnog pogleda Johnny Stulic

 

[...indigo child...]

 

[...indigo child...]

 

[Suljo.L]

 

[...indigo child...]

 

[Lada]

Hajde da se sretnemo ponekad.
Iako se nikada nismo sreli…
…Hajde da pronadjemo hlad,
Gde bismo zaljubljeni seli…

Mozda bi te voleo prejako,
Kad bih te samo sreo…
… ali ti mozes biti svako,
Ili samo jedna koju sam hteo.

Hajde, da prodjes pored mene.
Iako ne znam nista o tebi…
… Granice su moje pomerene,
Ka tebi, o tebi; kako I ne bi.

Mozda smo se I sreli ranije.
Iako to nismo ni znali…
…Mozda, te sudbina sakrije,
Da se ne bi upoznali?

Hajde da se sretnemo mladi.
Zanosa naseg nek bljesne trag…
…vreme nam vise ne kradi,
Dovoljno nam ga ukrade vrag!!!

Vladimir Petrovic 2008.

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[...indigo child...]

 

[Lada]

"Анализа
посрнулих у осетљивом раскораку осећања
разваљеног цртежа
света који постоји само унутра и његове
наглашене игре са фигурама визуелних отисака
њихових пописа
тетоважа
Оно
назначено непрестано измиче
сваком
обележавању поседа
горњих и доњих вртова фикције ..."

 

[kalis]

 

[Tea]

DALJINE

Sećam se jedne meni drage duge ulice,
I boje neba letnjeg sumraka
I muzike pred san.
Sećam se jedne reke što je tiho šumela
I ona me je tad razumela,pred moj odlazak u svet.
Sećam se moje majke tužne i u suzama,
Ruke koja je zadrhtala
Pred odlazak u svet.
Daljine,zar je ovde lepše sve?
Zar su bolji ljudi,zar sam srećnija tu ja?
Htela bih opet u svoj dom,
Da budem tu u svetu svom....

MAJA ODŽAKLIJEVSKA

 

[Branko Lori]

 

[...indigo child...]

 

[...indigo child...]

 

[...indigo child...]

 

[kalis]

 

[Lada]

Reci, kad bi moj osmah bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.

Kad bih još jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i život bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
mogao da se smešim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih još jednom
osetio da volim, volim?

Miloš Crnjanski

 

[Lada]

Smiraj


Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...


Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.


Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.


Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.

 

[...indigo child...]

 

[...indigo child...]

 

[Suljo.L]

 

[...indigo child...]

 

[...indigo child...]

 

[Branko Lori]