Slede masovna otpuštanja u javnom sektoru !!

[gost 23146]

I dok javnost naveliko debatuje o većim porezima koji bi mogli da budu na tapetu u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, izvori „Blica” iz Vlade Srbije poručuju da povećanja PDV i smanjenja penzija sigurno neće biti. Domaća vlast rešila je da pred MMF izađe sa jedinim zahtevom: da se poveća budžetski deficit na 4,5 odsto BDP (bruto društvenog proizvoda). A kao garanciju za jeftiniju državu Vlada će se obavezati da u narednih godinu dana žestoko smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, pre svega u prosveti i zdravstvu.

- Plate i penzije u javnom sektoru neće biti dodatno smanjivanje, već zamrznute sve dok ne krene rast privredne aktivnosti, što se očekuje 2011. godine. Neće biti ni povećanja PDV-a, niti poreza na plate ili akciza. Srbija će pred MMF izađi sa zahtevom za povećanje deficita na 4,5 odsto kako bi se pregurala kriza, a zauzvrat nudi smanjenje administracije, kadrova u obrazovanju i zdravstvu i smanjenje broja sudova - tvrdi „Blicov” izvor u Vladi Srbije.
Već posle prvih pregovora sa MMF-om, kada je Srbija isposlovala kredit od tri milijarde evra, najavljeno je otpuštanje 8.000 zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Kasnije je objašnjavano da bi valjalo promeniti dva zakona, a potom i da to zapravo ne bi bila golema, odnosno dovoljna ušteda. Ipak, svi su svesni da je Srbija država činovnika, a ideju racionalizacije zaposlenih u ovom sektoru podržavaju i sindikati. Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave, kaže da oni podržavaju ovu meru, ali da se ništa ne može menjati preko noći.
- Mi ćemo prihvatiti reformu i racionalizaciju, ali uz uslov da se ispoštuju svi kriterijumi za isplatu otpremnina. Neophodno je, međutim, napraviti razliku između zaposlenih u javnim i komunalnim preduzećima, koji obavljaju poslove za državu, a finansira ih lokalna samouprava, i uprave koja pruža usluge građanima. Njih je nekoliko puta manje, a uz to imaju i manje plate i Vlada mora voditi račun o tome - kaže Potežica.
Broj zaposlenih u obrazovanju povećan je sa 113.000 na 131.000 u 2004. godini, da bi se smanjio na 125.000 u 2006. godini. Prošle godine postavljen je novi rekord sa 133.000 zaposlenih u ovoj oblasti.


Privredna komora Srbije
Smanjite porez i opterećenje na plate

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin najavio je da će ova institucija zatražiti da se porez na dodatu vrednost (PDV) smanji od jednog do 1,5 procentnih poena. Takođe, komora će insistirati da se smanji opterećenje na plate sa 63 na 50 odsto i poreza na dobit spusti sa deset na osam odsto.

Predsednik PKS Miloš Bugarin


- Do kraja sledeće nedelje ćemo kompletirati i predate predloge Vladi Srbije, jer znamo da sada Vlada ne radi u punom sastavu. Insistiraćemo da se one ozbiljno razmotre pre sastanka sa MMF-om, kada bi Vlada mogla da bude primorana da poveća PDV ili porez na plate. U bilo kojoj od tih varijanti najveći ceh krize platila bi privreda, a u ovom trenutku problem je podjednako težak i za radnike i za sindikate i za Vladu. Baš zbog toga, ne treba ni da strada samo privreda, već da se teret rasporedi - kaže za „Blic” Bugarin.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=105558

Da vidimo i to čudo?

 

[medved_bg]

Opet?

 

[inagadadavida]

ma nema sanse.........nazalost

 

[medved_bg]

A šta je ovo? (od muke se smejem)

Za državne funkcionere izgleda da nema krize
Vlada umesto da otpušta imenuje nove direktore
Autor: Ž. Jevtić | Foto: Fonet | 10.08.2009. - 07:40

Vlada Srbije još nije ispunila dato obećanje da će smanjiti državnu administraciju i ukinuti višak agencija i direkcija, a već je počela da otvara nove kancelarije i imenuje direktore. Prema saznanjima „Blica“, zaposleno je četvoro direktora, odnosno njihovih zamenika. Da stvar bude tragičnija, Vlada koja je najavila štednju prvenstveno u svojim redovima postavila je direktore u telima za koja nije jasno ni čemu služe. Tako je na osnovu uredbe iz davne 1986. godine u Srbiji v.d. direktora dobio Fond federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina.

Novi direktori i njihovi najbliži saradnici imenovani su 27. jula. Međutim, pre toga na sednici Vlade održanoj 18. juna usvojene su dve odluke na osnovu kojih je osnovana još jedna kancelarija, i to Nacionalnog saveta za decentralizaciju, i dopunjena je uredba iz vremena bivše SFRJ koja se bavi razvojem republika.
Prema saznanjima „Blica“, Nenad Čanak, koji je predsednik Nacionalnog saveta za decentralizaciju, insistirao je na tome da se formira i Kancelarija ovog saveta. A na osnovu novoformirane Kancelarije zaposleno je još troje funkcionera. Na mesto zamenika direktora imenovana je Marinika Čobanu, koja je funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine, a zaposlena su i dva pomoćnika, Nebojša Vrebalov i Nataša Dragojlović.
Sa druge strane, u Fondu čiji naziv uopšte ne odgovara realnosti - Fond federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina, imenovan je za vršioca dužnosti direktora Miroljub Pokuševski. Iako nije jasno kojim se danas republikama ovaj fond bavi, njegov pun naziv osvanuo je u „Službenom glasniku“ kako bi se ozvaničilo da je dobio i direktora. U saopštenju Vlade, međutim, reč je eto samo o Kancelariji za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Osim funkcije direktora Fonda, Pokuševski je dobio i zaduženje više. Kako piše u „Službenom glasniku“, obavljaće i poslove vršioca dužnosti direktora - Fonda za finansiranje povećanja zaposlenosti u privredno nedovoljno razvijenim i izrazito emigracionim područjima.

Budžet sve tanji a fotelja sve više

U Vladi Srbije niko zvanično nije želeo da komentariše zašto je formirana nova Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Srbije kada već ima zaposlenih u ministarstvima za državnu i lokalnu samoupravu i Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, a koji se bave istom materijom. Na pitanje šta je u opisu posla Fonda iz vremena SFRJ niko nije mogao da precizira. Najprecizniji odgovor koji smo dobili je: „Pa valjda da sređuje dokumentaciju iz tog vremena, a naziv je takav jer je reč o uredbi iz vremena SFRJ“. „Blic“ je juče pokušao da stupi u kontakt sa liderom LSV i predsednikom Nacionalnog saveta za decentralizaciju Nenadom Čankom, ali bez uspeha.
Međutim, Vlada Srbije najavila je da će sprovesti ozbiljnu reformu državne uprave. Prve najave da bi do smanjenja viška zaposlenih i ukidanje bespotrebnih tela, direkcija, agencija koje često obavljaju isti ili srodan posao moglo doći već krajem juna, pomerene su za septembar. Tada bi trebalo da se usvoje izmene neophodnih zakona, a na osnovu kojih bi bila sprovedena racionalizacija uprave.
U Srbiji postoje 72 regulatorna tela. Neka od njih i ne donose nikakva pravna akta, a kod dela se opis posla umnogome poklapa. Tako istovremeno postoje Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za energetiku, a pored Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, postoji i Agencija za prostorno planiranje i Agencija za zaštitu životne sredine, kao i Fond za zaštitu životne sredine. Uz Agenciju za mirno rešavanje sporova postoji i Agencija za medijaciju. Po svemu sudeći, Srbija je dobila i 73. telo - Kancelariju za decentralizaciju.

Fond federacije nije na budžetu?
U Vladi Srbije nije bilo moguće dobiti zvaničan odgovor da li se razni fondovi iz vremena bivših država finansiraju iz budžeta ili ne. Kako je ranije za medije izjavljivao Miroljub Pokuševski, v.d. direktora Fonda za razvoj republika, a koji postoji još iz vremena SFRJ, to nije budžetska institucija. Pokuševski je tvrdio da Fond ima autonomne izvore finansiranja, ali je interesantno da je sada dobio i funkciju koja je po svemu sudeći na teret budžeta - direktor Fonda za povećanje zaposlenosti.

http://www.blic.rs/politika.php?id=105519

 

[inagadadavida]

A šta je ovo? (od muke se smejem)

Za državne funkcionere izgleda da nema krize
Vlada umesto da otpušta imenuje nove direktore
Autor: Ž. Jevtić | Foto: Fonet | 10.08.2009. - 07:40

Vlada Srbije još nije ispunila dato obećanje da će smanjiti državnu administraciju i ukinuti višak agencija i direkcija, a već je počela da otvara nove kancelarije i imenuje direktore. Prema saznanjima „Blica“, zaposleno je četvoro direktora, odnosno njihovih zamenika. Da stvar bude tragičnija, Vlada koja je najavila štednju prvenstveno u svojim redovima postavila je direktore u telima za koja nije jasno ni čemu služe. Tako je na osnovu uredbe iz davne 1986. godine u Srbiji v.d. direktora dobio Fond federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina.

Novi direktori i njihovi najbliži saradnici imenovani su 27. jula. Međutim, pre toga na sednici Vlade održanoj 18. juna usvojene su dve odluke na osnovu kojih je osnovana još jedna kancelarija, i to Nacionalnog saveta za decentralizaciju, i dopunjena je uredba iz vremena bivše SFRJ koja se bavi razvojem republika.
Prema saznanjima „Blica“, Nenad Čanak, koji je predsednik Nacionalnog saveta za decentralizaciju, insistirao je na tome da se formira i Kancelarija ovog saveta. A na osnovu novoformirane Kancelarije zaposleno je još troje funkcionera. Na mesto zamenika direktora imenovana je Marinika Čobanu, koja je funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine, a zaposlena su i dva pomoćnika, Nebojša Vrebalov i Nataša Dragojlović.
Sa druge strane, u Fondu čiji naziv uopšte ne odgovara realnosti - Fond federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina, imenovan je za vršioca dužnosti direktora Miroljub Pokuševski. Iako nije jasno kojim se danas republikama ovaj fond bavi, njegov pun naziv osvanuo je u „Službenom glasniku“ kako bi se ozvaničilo da je dobio i direktora. U saopštenju Vlade, međutim, reč je eto samo o Kancelariji za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Osim funkcije direktora Fonda, Pokuševski je dobio i zaduženje više. Kako piše u „Službenom glasniku“, obavljaće i poslove vršioca dužnosti direktora - Fonda za finansiranje povećanja zaposlenosti u privredno nedovoljno razvijenim i izrazito emigracionim područjima.

Budžet sve tanji a fotelja sve više

U Vladi Srbije niko zvanično nije želeo da komentariše zašto je formirana nova Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Srbije kada već ima zaposlenih u ministarstvima za državnu i lokalnu samoupravu i Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, a koji se bave istom materijom. Na pitanje šta je u opisu posla Fonda iz vremena SFRJ niko nije mogao da precizira. Najprecizniji odgovor koji smo dobili je: „Pa valjda da sređuje dokumentaciju iz tog vremena, a naziv je takav jer je reč o uredbi iz vremena SFRJ“. „Blic“ je juče pokušao da stupi u kontakt sa liderom LSV i predsednikom Nacionalnog saveta za decentralizaciju Nenadom Čankom, ali bez uspeha.
Međutim, Vlada Srbije najavila je da će sprovesti ozbiljnu reformu državne uprave. Prve najave da bi do smanjenja viška zaposlenih i ukidanje bespotrebnih tela, direkcija, agencija koje često obavljaju isti ili srodan posao moglo doći već krajem juna, pomerene su za septembar. Tada bi trebalo da se usvoje izmene neophodnih zakona, a na osnovu kojih bi bila sprovedena racionalizacija uprave.
U Srbiji postoje 72 regulatorna tela. Neka od njih i ne donose nikakva pravna akta, a kod dela se opis posla umnogome poklapa. Tako istovremeno postoje Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za energetiku, a pored Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, postoji i Agencija za prostorno planiranje i Agencija za zaštitu životne sredine, kao i Fond za zaštitu životne sredine. Uz Agenciju za mirno rešavanje sporova postoji i Agencija za medijaciju. Po svemu sudeći, Srbija je dobila i 73. telo - Kancelariju za decentralizaciju.

Fond federacije nije na budžetu?
U Vladi Srbije nije bilo moguće dobiti zvaničan odgovor da li se razni fondovi iz vremena bivših država finansiraju iz budžeta ili ne. Kako je ranije za medije izjavljivao Miroljub Pokuševski, v.d. direktora Fonda za razvoj republika, a koji postoji još iz vremena SFRJ, to nije budžetska institucija. Pokuševski je tvrdio da Fond ima autonomne izvore finansiranja, ali je interesantno da je sada dobio i funkciju koja je po svemu sudeći na teret budžeta - direktor Fonda za povećanje zaposlenosti.

http://www.blic.rs/politika.php?id=105519

ovo je vec realnije...........

 

[gost 23146]

Srbija smanjuje PDV?

Da li će vlada prihvatiti predlog privredne komore Srbije?
Privredna komore Srbije (PKS) zatražiće da se porez na dodatu vrednost (PDV) smanji od jedan do 1,5 procentnih poena, najavljuje predsednik Komore Miloš Bugarin.



Bugarin je u intervjuu za Privredni pregled rekao da je predlog mera PKS-a za ublažavanje posledica ekonomske krize završen i da će obuhvatiti i smanjenje poreza na zarade sa 63 na 50 odsto, a poreza na dobit sa deset na osam odsto, ali i drakonske kazne za one koji ne plaćaju.


„Privrednici su predložili smanjenje PDV-a jer je to jedina mogućnost da odgovore propisanim obavezama u krizi i besparici.“



Predsednik PKS-a je rekao i da će insistrirati na uređenju svojinsko-pravnih odnosa za građevinsko zemljište, uklanjanju ograničenja za investitore i započinjanju restitucije jer su to ograničavajući faktori za ulaganja u Srbiji.



„Znam da su to teške mere i da će one delovati šokantno, ali bez šok-terapije mi ne možemo ići u ozbiljnu reformu. U svakom slučaju ekonomska i finansijska kriza ne sme ni jednog trenutka da bude izgovor da se u Srbiji stane sa reformama.“



PDV u zemljama u okruženju: Hrvatska - 22% Albanija - 20% Makedonija - 18% BiH - 17% Crna Gora - 17%

Kriza na jesen



Privreda Srbije toliko je slaba i krhka, ocenio je, da će joj za oporavak biti potrebna bar godina više nego razvijenim zemaljama gde je kriza i započela. Bugarin je naveo da stanje u privredi najbolje ilustruje pad proizvodnje koji je najveći u prerađivačkoj industriji - 25 odsto, a na pad proizvodnje ukazuje i pad izvoza za 34 odsto i uvoza za 38,4 odsto u prvoj polovini 2009.



„Ozbiljna refleksija krize će se osetiti u septembru, oktobru, i dalje.“



Broj firmi čiji je račun blokiran, ukazao je predsednik PKS-a, od oktobra 2008. godine, kada je kriza počela, do jula ove godine veći je za 15,8 odsto i dostigao je 61.285. Prema njegovim rečima, iznos dugovanja zbog kojih su računi blokirani, povećao se za 56,2 odsto, s 164 milijarde dinara, na 262 milijarde dinara.



„U blokadi je 125 velikih preduzeća, 521 srednje preduzeće i 13.923 male firme. Blokirani su i računi 22.861 preduzetnika, 9.029 nerazvrstanih preduzeća i računi 14.826 firmi za koje nema podataka o pravnoj formi.“



Kako je ukazao, najveći iznos blokade imaju mala i srednja preduzeća, od čega je iznos blokade računa srednjih preduzeća 61,5 milijardi dinara, a kod malih 81,45 milijardi dinara, te proizlazi da najviše problema ima sektor koji bi trebalo da bude najvitalniji.



Predsednik PKS-a Miloš Bugarin je za Privredni pregled kazao i da „veoma kasni“ najavljeni socijalni paket mera Vlade Srbije za pomoć najugroženijima krizom, jer je trebalo da bude uveden zajedno sa podsticajnim merama za privredu

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4554732,00.html?maca=ser-Blic Online-2569-xml-mrss

 

[medved_bg]

Al' pazi, "Fond federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina"!

 

[MuskoSamBre]

Mozda i otpuste ali ce za kratko vreme da ih namnoze ponovo....birokratija je cudo jedno,to je jedini sektor koji proizvodi sam-sebe,a proizvodnju im finansiramo mi !

 

[gost 23146]

Mene zanima kako paraziti iz vlade misle da izbegnu otpuštanje lopova,neradnika,rođaka,partijskih kolega i ostalog šuta i otpada za deponiju a da Srbija ponovo dobije pare od MMF-a i/ili Svetske banke?...Čekam i živim za taj trenutak.

 

[Tihi-]

ma nema sanse.........nazalost

ovde se slazem.

nema nista od toga dok drzava totalno ne bankrotira i propadne

pa rekli su u martu jos da su zamrzli sva primanja novih cinovnika a u medjuvremenu su naprimali gomilu novih ljudi

 

[bobanjov]

Al' pazi, "Fond federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina"!

Судије, учитељи, професори, лекари ... да добијају отказе, али зато се оснивају овакви разноразни идиотски фондови, агенције ... да се страначки олош ухлеби.

Па цела ЕУ нема толико политичара, толику владу, министарства, агенције, фондове ... нема толике бирократске пацове к'о што има ова мала Србија. И треба тотално да банкротирамо, пропаднемо. Нисмо за боље, јер нам се премијер Цветко отворено руга када јавно каже поводом годишњице владе, да је њен рад за - чисту 10-у. Њена два највећа резултат су, како је рекао:
1. бели шенген од 2010-е и
2. мировна мисија у Чаду

Прећутао је да је највећи успех владе многоструко повећање државне администрације.

 

[munjoliki]

Kako se koprcaju i izmišljaju samo da ne bi obavili taj "teški"zadatak po njih,otpuštanje gomile zaposlenihu državnom i javnom sektoru što onih što su skoro zaposleni,što od prethodnih vlada.
Problem je što i za ove moraju da nađu pare za otpremnine a to nisu male cifre,pa sad planiraju povećanje PDV-a ili poreza na plate.

 

[al bundy]

to bi bilo sjajno , ali sumnjam

 

[gost 150019]

Ma daj bre... Nema šanse... Priče za malu decu...

Pa ti apartčiki i birokrate u javnom sektoru su sve same vezare... A ta su radna mesta otvorena zbog njih... Nisu ih "oni" zapošljavali , da bi ih otpuštali...

To može samo u paketu... Svi odjednom...

 

[Bratislav90]

I dok javnost naveliko debatuje o većim porezima koji bi mogli da budu na tapetu u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, izvori „Blica” iz Vlade Srbije poručuju da povećanja PDV i smanjenja penzija sigurno neće biti. Domaća vlast rešila je da pred MMF izađe sa jedinim zahtevom: da se poveća budžetski deficit na 4,5 odsto BDP (bruto društvenog proizvoda). A kao garanciju za jeftiniju državu Vlada će se obavezati da u narednih godinu dana žestoko smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, pre svega u prosveti i zdravstvu.
- Plate i penzije u javnom sektoru neće biti dodatno smanjivanje, već zamrznute sve dok ne krene rast privredne aktivnosti, što se očekuje 2011. godine. Neće biti ni povećanja PDV-a, niti poreza na plate ili akciza. Srbija će pred MMF izađi sa zahtevom za povećanje deficita na 4,5 odsto kako bi se pregurala kriza, a zauzvrat nudi smanjenje administracije, kadrova u obrazovanju i zdravstvu i smanjenje broja sudova - tvrdi „Blicov” izvor u Vladi Srbije.
Već posle prvih pregovora sa MMF-om, kada je Srbija isposlovala kredit od tri milijarde evra, najavljeno je otpuštanje 8.000 zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Kasnije je objašnjavano da bi valjalo promeniti dva zakona, a potom i da to zapravo ne bi bila golema, odnosno dovoljna ušteda. Ipak, svi su svesni da je Srbija država činovnika, a ideju racionalizacije zaposlenih u ovom sektoru podržavaju i sindikati. Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave, kaže da oni podržavaju ovu meru, ali da se ništa ne može menjati preko noći.
- Mi ćemo prihvatiti reformu i racionalizaciju, ali uz uslov da se ispoštuju svi kriterijumi za isplatu otpremnina. Neophodno je, međutim, napraviti razliku između zaposlenih u javnim i komunalnim preduzećima, koji obavljaju poslove za državu, a finansira ih lokalna samouprava, i uprave koja pruža usluge građanima. Njih je nekoliko puta manje, a uz to imaju i manje plate i Vlada mora voditi račun o tome - kaže Potežica.
Broj zaposlenih u obrazovanju povećan je sa 113.000 na 131.000 u 2004. godini, da bi se smanjio na 125.000 u 2006. godini. Prošle godine postavljen je novi rekord sa 133.000 zaposlenih u ovoj oblasti.


Privredna komora Srbije
Smanjite porez i opterećenje na plate

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin najavio je da će ova institucija zatražiti da se porez na dodatu vrednost (PDV) smanji od jednog do 1,5 procentnih poena. Takođe, komora će insistirati da se smanji opterećenje na plate sa 63 na 50 odsto i poreza na dobit spusti sa deset na osam odsto.

Predsednik PKS Miloš Bugarin


- Do kraja sledeće nedelje ćemo kompletirati i predate predloge Vladi Srbije, jer znamo da sada Vlada ne radi u punom sastavu. Insistiraćemo da se one ozbiljno razmotre pre sastanka sa MMF-om, kada bi Vlada mogla da bude primorana da poveća PDV ili porez na plate. U bilo kojoj od tih varijanti najveći ceh krize platila bi privreda, a u ovom trenutku problem je podjednako težak i za radnike i za sindikate i za Vladu. Baš zbog toga, ne treba ni da strada samo privreda, već da se teret rasporedi - kaže za „Blic” Bugarin.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=105558

Da vidimo i to čudo?

Pa pogledate nesretjniztzi gde tje da smanje broj zaposlenih.. Tamo gde ih treba wishe ....

 

[C0NSIGLIERI]

Судије, учитељи, професори, лекари ... да добијају отказе, али зато се оснивају овакви разноразни идиотски фондови, агенције ... да се страначки олош ухлеби.

Па цела ЕУ нема толико политичара, толику владу, министарства, агенције, фондове ... нема толике бирократске пацове к'о што има ова мала Србија. И треба тотално да банкротирамо, пропаднемо. Нисмо за боље, јер нам се премијер Цветко отворено руга када јавно каже поводом годишњице владе, да је њен рад за - чисту 10-у. Њена два највећа резултат су, како је рекао:
1. бели шенген од 2010-е и
2. мировна мисија у Чаду

Прећутао је да је највећи успех владе многоструко повећање државне администрације.

Jeste ih izabrali ? JESTE ...
...tako vam i treba...

 

[Bratislav90]

Mene zanima kako paraziti iz vlade misle da izbegnu otpuštanje lopova,neradnika,rođaka,partijskih kolega i ostalog šuta i otpada za deponiju a da Srbija ponovo dobije pare od MMF-a i/ili Svetske banke?...Čekam i živim za taj trenutak.

netje njih otpustiti nego doktore, i profesore...

 

[Тихи]

da oni hoce da otpustaju otpustali bi odmah mesto sto navodno najavljuju da ce to uraditi u iducih godinu dana

oni samo pokusavaju da prevare MMF i to je sve

 

[Тихи]

netje njih otpustiti nego doktore, i profesore...

upravo tako. rodbina ostaje doktori i profesori SHUT U DUPE

 

[KiZo]

mozda da ukinu plate poslanicima dok zemlja ne ojaca ,i da ukinu finansiranje raznih H.V.O.

 

[munjoliki]

Hahahaha,pazite ovu vest:

Приватник – саветник у царини
После само неколико месеци рада у царини пре једну деценију, Исо Даутовски постављен, без конкурса, за саветника управника Царинарнице Суботица иако је усукобу интереса

Палићани сматрају да габарит вила Даутовског превазилази оквире дозвољене градње Фото Никола Тумбас Суботица – Управа царине је пре две седмице за саветника управника Царинарнице Суботица поставила Ису Даутовског, сазнаје „Политика”. Међутим, Даутовски, иако се нашао на новој дужности, у исто време и даље је, како стоји на сајту Агенције за привредне регистре, власник фирме „МД инжењеринг СУ” регистроване за обављање послова у спољнотрговинском промету и за услуге у спољнотрговинском промету.

Даутовски је запослен и постављен за саветника, како „Политика” незванично сазнаје, без расписаног конкурса за ово радно место, упркос Уредби Владе Србије о замрзавању броја радних места у органима државне управе. Његово претходно радно искуство на царини није велико, у овој државној служби радио је неколико месеци средином деведесетих година прошлог века, а од тада је приватни предузетник. У Служби за односе с јавношћу Управе царине тренутно није било могуће добити одговоре на питања у вези са овим постављењем, јер, како је „Политици” саопштено, сви надлежни за ову тему су на годишњем одмору. Ипак, у начелу, потврђено је да је ова функција неспојива са поседовањем приватне фирме.

У Закону о државним службеницима члан 28 каже да „државни службеник не сме да оснује привредно друштво, јавну службу нити да се бави предузетништвом”.

Исо Даутовски такође је и одборник Демократске странке Србије, а његово постављење на место саветника у царини уследило је само месец дана пошто су сва три одборника ДСС-а обезбедила већину ДС-у након што су одборници СВМ-а због неслагања са дневним редом напустили седницу. Иако се већ тада у кулоарима скупштинског заседања говорило да ће се ДС „реванширати” за ову услугу ДСС-у (незванично се помињало да ће Даутовски постати помоћник начелника Севернобачког округа), градоначелник Саша Вучинић тврдио је да о томе није било разговора.

Иначе, суботичку јавност Даутовски је узбуркао средином прошле године као инвеститор две велике виле на Палићу, због којих су се побунили Палићани сматрајући да габарит вила превазилази оквире дозвољене градње у језгру заштићеног природног добра. Даутовски се бранио тврдњом да поседује све потребне дозволе за изградњу две виле, од којих је, како је образложио, једна за приватне потребе, а друга четвороспратна са апартманима за издавање. Осим вила на Палићу, Даутовски је био инвеститор једног броја стамбених зграда у Суботици.

Александра Исаков

Koje crno otpuštanje,i još što je zanimljivije zapošljavaju DSS-ovca koji im je dao većinu.
Vladajući-opozicija jel to postoji.