skupštinska kafana 5

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
naravno da je bitno...pitala bih ja tebe da ti je godinama zivot bio u opasnosti, da su ti frljali meci iznad glave, da je bus kojim si isla na faks bio redovno zaustavljan od uck koji su na tvoje oci kidnapovali ljudi..

sazrela bi i te kako...

Те ратне околности опет немају везе са животном зрелости другарице
 
Многи су људи били у рату ,неки нису, али опет зрелост једне жене се мери са тим колико си година провела у рату него са чињиницом да са 18 година практично ниси жена
 
Многи су људи били у рату ,неки нису, али опет зрелост једне жене се мери са тим колико си година провела у рату него са чињиницом да са 18 година практично ниси жена

mislis da smo ja i tada neka moja vrsnjakinja iz beograda koja je u to vreme dangubila u diskoteci bile podjednako zrele? :think:
 
naravno da je bitno...pitala bih ja tebe da ti je godinama zivot bio u opasnosti, da su ti frljali meci iznad glave, da je bus kojim si isla na faks bio redovno zaustavljan od uck koji su na tvoje oci kidnapovali ljudi..

sazrela bi i te kako...


'89-те сам се враћала возом из Грчке, цео вагон је био пун Шиптара и Шиптарки, који су ме тако чудно посматрали да су ме подилазили жмарци.
Данас знам зашто су ме тако гледали - знали су шта ће се догодити и ликовали су унапред. И данас се питам да ли ме је осећај варао, али имала сам утисак да, покажем ли страх, да ће ме у сред вагона линчовати и избацити из воза. :eek: И данас се јежим тог осећаја... :sad2:
 
'89-те сам се враћала возом из Грчке, цео вагон је био пун Шиптара и Шиптарки, који су ме тако чудно посматрали да су ме подилазили жмарци.
Данас знам зашто су ме тако гледали - знали су шта ће се догодити и ликовали су унапред. И данас се питам да ли ме је осећај варао, али имала сам утисак да, покажем ли страх, да ће ме у сред вагона линчовати и избацити из воза. :eek: И данас се јежим тог осећаја... :sad2:

Ма моја тека ради у Митровици сваки викенда долази кући свега се нагледала
 
'89-те сам се враћала возом из Грчке, цео вагон је био пун Шиптара и Шиптарки, који су ме тако чудно посматрали да су ме подилазили жмарци.
Данас знам зашто су ме тако гледали - знали су шта ће се догодити и ликовали су унапред. И данас се питам да ли ме је осећај варао, али имала сам утисак да, покажем ли страх, да ће ме у сред вагона линчовати и избацити из воза. :eek: И данас се јежим тог осећаја... :sad2:

mi se medjusobno uvek prepoznamo, kao da nam pise na celu ko je srbin a ko siptar...ne moraju ni rec da progovore a ja ih vec prepoznam...
 
mislis da smo ja i tada neka moja vrsnjakinja iz beograda koja je u to vreme dangubila u diskoteci bile podjednako zrele? :think:


Па ето, за мене се може рећи да сам дангубила (мада не по дискотекама), али сматрам да сам са 18 била поприлично зрела (као жена нисам ни дан-данас :lol: ).

Уствари, понекад мислим да сам сазрела и сву памет света покупила са 15, јер не примећујем неке веће психолошке/менталне разлике од тада до данас... једино интелектуалне. :lol:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top