Сјеверна Далмација

[MOST6]

Pitanje od milijun dolara:

Da li se pominje jedan jedini srpski kralj u delu poznatijem kao Historia Salonitana?

Nisam siguran, ali zašto bi se spominjao neki srpski kralj? Sadržaj knjige je vezan uz Splitsku nadbiskupiju i metropoliju i prostor Hrvatske, a ne za Srbiju.

 

[Kole11]

Nisam siguran, ali zašto bi se spominjao neki srpski kralj? Sadržaj knjige je vezan uz Splitsku nadbiskupiju i metropoliju i prostor Hrvatske, a ne za Srbiju.

A dokle se prostirala ta Hrvatska?

 

[Vitez123]

A dokle se prostirala ta Hrvatska?

Zavisi na koje izvore se pozivamo.

 

[Kole11]

Zavisi na koje izvore se pozivamo.

Pricamo o HS

 

[Vitez123]

Pricamo o HS

Šta znači HS?

 

[Kole11]

Šta znači HS?

Kod tebe je zaista zanimljivo da u svojim duskusijama koristiš paralelno reči bela i bijela, šta i što, istorija i povijest, itd...

Vrlo dobro znaš za delo Historia Salonitana, jer njega je štampao Ivan Lučić, prvi poznati Hrvat po nacionalnosti a ne po teritoriji na kojoj živi.

 

[Vitez123]

Kod tebe je zaista zanimljivo da u svojim duskusijama koristiš paralelno reči bela i bijela, šta i što, istorija i povijest, itd...

Vrlo dobro znaš za delo Historia Salonitana, jer njega je štampao Ivan Lučić, prvi poznati Hrvat po nacionalnosti a ne po teritoriji na kojoj živi.

Uopće ga nije štampao Ivan Lučić, on je samo napravio kopiju.

 

[KninGrad]

Ja hocu da kazem jednu veoma vaznu stvar: i Rusi kazu pomidora

Tako da se od sada ne rugate nego da lepo prihvatite tu staro srpsku tj slovensku rjec

 

[MOST6]

A dokle se prostirala ta Hrvatska?

Zavisi, kako kada. Granice su se širile i sužavale. Koje uže razdoblje te zanima?

 

[Kole11]

Zavisi, kako kada. Granice su se širile i sužavale. Koje uže razdoblje te zanima?

10-11 vek.

Jel ti to mene zajebavas, uze i sire razdoblje hrvatskog kraljevstva? ☺

 

[Пилипенда]

10-11 vek.

Jel ti to mene zajebavas, uze i sire razdoblje hrvatskog kraljevstva? ☺

Ти си баш неупућен... Уже је до Епира, а шире до Балтика...

 

[MOST6]

10-11 vek.

Jel ti to mene zajebavas, uze i sire razdoblje hrvatskog kraljevstva? ☺

Hrvatsko kraljevstvo je postojalo od cirka 925. do 1918. godine. Neovisno je bilo do 1102. godine, a kao vazalno koje je prihvatilo ugarskog kralja za kralja Hrvatske sve do 1918. godine. Što ti je tu nejasno?

Postojale su znatne razlike u opsegu teritorija kroz samo 10. stoljeća, a kamoli da uzmemo dva stoljeća zajedno. Ali ako ćemo suziti razdoblje, u većem dijelu 11. stoljeća granice su išle od rijeke Raše u Istri, preko Dalmatinske marke (današnji Kvarner) pa do Neretve i dalje u unutrašnjost do rijeke Bosne te na sjever do Drave i na sjeveroistok negdje do današnjeg Bjelovara ili čak nešto istočnije.

 

[Kole11]

Hrvatsko kraljevstvo je postojalo od cirka 925. do 1918. godine. Neovisno je bilo do 1102. godine, a kao vazalno koje je prihvatilo ugarskog kralja za kralja Hrvatske sve do 1918. godine. Što ti je tu nejasno?

Postojale su znatne razlike u opsegu teritorija kroz samo 10. stoljeća, a kamoli da uzmemo dva stoljeća zajedno. Ali ako ćemo suziti razdoblje, u većem dijelu 11. stoljeća granice su išle od rijeke Raše u Istri, preko Dalmatinske marke (današnji Kvarner) pa do Neretve i dalje u unutrašnjost do rijeke Bosne te na sjever do Drave i na sjeveroistok negdje do današnjeg Bjelovara ili čak nešto istočnije.

Ali prema kapitalnom delu, Historia Salonitana, juzna granica se kretala izmedju Draca i Diokleje, a severna je bila zakucana na Dunavu.

To mi nije jasno, pa ako moze pojasnjenje?

 

[MOST6]

Ali prema kapitalnom delu, Historia Salonitana, juzna granica se kretala izmedju Draca i Diokleje, a severna je bila zakucana na Dunavu.

To mi nije jasno, pa ako moze pojasnjenje?

To su razlike između virtualnog i stvarnog teritorija. Virtualni je uvijek bio veći. Granice u srednjem vijeku nisu bile striktno zadane kao danas. Zapravo nisu ni bile toliko granice, koliko sfere utjecaja. Stvarne granice su bile one u prvom i drugom koncentričnom krugu unutar kojih se jasno i čvrsto osjećala vlast vladara. Treći i četvrti koncentrični krug bilo je područje u kojem je vladareva vlast jenjavala, ali je još koliko-toliko bila prisutna. Sljedeći krugovi su označavali područje za koje je vladar smatrao da pripadaju njegovoj državi, ali je u stvarnosti imao malo do nimalo stvarnu mogućnost ispoljavanja svoje vlasti nad tim teritorijima.

Budući da su i granice drugih država bile poprilično fluidne, u jednom trenutku bi se slaba sfera utjecaja jedne države ukrižala sa slabom sferom utjecaja druge države i to bi bila sfera preklapanja, odnosno područje za koje nije bilo sigurno kojoj državi doista pripada, jer svaki od vladara tvrdi da je njegovo. Zapravo, upravo taj široki (među)prostor bio bi "granica".

 

[Kole11]

To su razlike između virtualnog i stvarnog teritorija. Virtualni je uvijek bio veći. Granice u srednjem vijeku nisu bile striktno zadane kao danas. Zapravo nisu ni bile toliko granice, koliko sfere utjecaja. Stvarne granice su bile one u prvom i drugom koncentričnom krugu unutar kojih se jasno i čvrsto osjećala vlast vladara. Treći i četvrti koncentrični krug bilo je područje u kojem je vladareva vlast jenjavala, ali je još koliko-toliko bila prisutna. Sljedeći krugovi su označavali područje za koje je vladar smatrao da pripadaju njegovoj državi, ali je u stvarnosti malo do nimalo imao stvarnu mogućnost ispoljavanja svoje vlasti nad tim teritorijima.

Budući da su i granice drugih država bile poprilično fluidne, u jednom trenutku bi se slaba sfera utjecaja jedne države ukrižala sa slabom sferom utjecaja druge države i to bi bila sfera preklapanja, odnosno područje za koje nije sigurno kojoj državi doista pripada, jer svaki od vladara tvrdi da je njegovo.

Hoces reci da je Toma Arhidjakon lagao u vezi hrvatskih granica?

 

[MOST6]

Hoces reci da je Toma Arhidjakon lagao u vezi hrvatskih granica?

Ne, nije lagao, već je zapisao ono što se vjerovalo da je istina. Ostao je jedan dodani dio prethodnog komentara koji nisi vidio pa pročitaj i taj dio i možda ti bude jasnije.

 

[Kole11]

Ne, nije lagao, već je zapisao ono što se vjerovalo da je istina. Ostao je jedan dodani dio prethodnog komentara koji nisi vidio pa pročitaj i taj dio i možda ti bude jasnije.

Znaci verovao je u granice koje su naucna fantastika.
Zasto bi mi njemu verovali bilo sta od ostalog sto je rekao?

Uzgred, da budem precizan, nije Toma autor tih fantazmagorija, to je nasledje kasnijih vremena, kada su pojedinci uzimali za pravo da doskrabavaju svojim prljavim rukama drevne spise.

Inace, Toma je pisao o Sklavoniji, kao i Dukljanin

 

[MOST6]

Znaci verovao je u granice koje su naucna fantastika.
Zasto bi mi njemu verovali bilo sta od ostalog sto je rekao?

Uzgred, da budem precizan, nije Toma autor tih fantazmagorija, to je nasledje kasnijih vremena, kada su pojedinci uzimali za pravo da doskrabavaju svojim prljavim rukama drevne spise.

Inace, Toma je pisao o Sklavoniji, kao i Dukljanin

Ne brini ti za Tomino pisanje. Postoji ogroman broj visoko obrazovanih ljudi koji proučavaju njegovo djelo već stoljećima. I za dopunu, u Splitu se čuva Tomin autograf, odnosno njegovo vlastoručno pisano djelo, a brojne kopije tog djela širom Europe, iz razdoblja od 13. do 16./17. stoljeća su visokim dijelom autentične i usporedive s originalom. Razlike su minorne, odnosno radi se o stilskim sitnicama. Naravno, tu ne valja miješati Historiju Salonitanu s drugim djelom iz 16. stoljeća koje se naziva Historia Salonitana Maior, koja je nastala kompilacijom Tominog djela i dodatnih srednjovjekovnih tekstova nepoznatog i nevaloriziranog izvora.

 

[Krishna]

Занимљив моменат из вишевековног суживота православаца и католика у Далмацији. Као што се види испод Стипан Субашић и стриц му Мате Субашић су били православци (di rito greco serviano). Што ће рећи да су та два имена која су у новије доба у Далмацији била искључиво католичка, постојала и код православаца око 300 година уназад. Постоји гомила других докумената из Далмације из 17-ог и 18-ог в. у којима код православних налазимо имена која су у новије доба присутна искључиво или скоро искључиво код католика, а свакако Стипан је најучесталије међу таквим именима. Још занимљивије од ових имена је догађај који се збио 1726. године у Надину у коме је изгледа тада било више православаца него у новије доба (до 1991.) кад је у том селу остао само 1 православни род, а разлог је свакако покатоличавање у прошлости. Па и потомци од поменутог православца Стипана Субашића и католкиње Марије Атељ из Надина су били католици, као што се види из приложеног.

@MOST6 @Берекин @Vitez123 @KninGrad @Пилипенда @snouden @Rogonos @Mrkalj @Brđanin @Slavan @Crnugović @cronnin @Лекизан @FDDD @JustinCase @Q. in perpetuum hibernum

 

[Vitez123]

Занимљив моменат из вишевековног суживота православаца и католика у Далмацији. Као што се види испод Стипан Субашић и стриц му Мате Субашић су били православци (di rito greco serviano). Што ће рећи да су та два имена која су у новије доба у Далмацији била искључиво католичка, постојала и код православаца око 300 година уназад. Постоји гомила других докумената из Далмације из 17-ог и 18-ог в. у којима код православних налазимо имена која су у новије доба присутна искључиво или скоро искључиво код католика, а свакако Стипан је најучесталије међу таквим именима. Још занимљивије од ових имена је догађај који се збио 1726. године у Надину у коме је изгледа тада било више православаца него у новије доба (до 1991.) кад је у том селу остао само 1 православни род, а разлог је свакако покатоличавање у прошлости. Па и потомци од поменутог православца Стипана Субашића и католкиње Марије Атељ из Надина су били католици, као што се види из приложеног.

Pogledajte prilog 1265751

@MOST6 @Берекин @Vitez123 @KninGrad @Пилипенда @snouden @Rogonos @Mrkalj @Brđanin @Slavan @Crnugović @cronnin @Лекизан @FDDD @JustinCase @Q. in perpetuum hibernum

Ali to nema nikakvog smisla ni logike zato jer su Srbi iz Dalmacije većinom porijeklom iz Crne Gore a znamo da u Crnoj Gori nema nikakvih Stipana ni ikavice.

 

[Krishna]

Ali to nema nikakvog smisla ni logike zato jer su Srbi iz Dalmacije većinom porijeklom iz Crne Gore a znamo da u Crnoj Gori nema nikakvih Stipana ni ikavice.

To ti kažeš da su iz Crne Gore. Neki jesu, ali većina nije.

 

[Vitez123]

To ti kažeš da su iz Crne Gore. Neki jesu, ali većina nije.

Ne kažem to samo ja nego i oni. Kojeg god Srbina iz Dalmacije pitaš o porijeklu i prezimenu on će ti reći da su njegovi preci prvo krenuli iz Crne Gore pa došli u Bosnu i Hercegovinu i na kraju u Dalmaciju.

 

[Krishna]

Ne kažem to samo ja nego i oni. Kojeg god Srbina iz Dalmacije pitaš o porijeklu i prezimenu on će ti reći da su njegovi preci prvo krenuli iz Crne Gore pa došli u Bosnu i Hercegovinu i na kraju u Dalmaciju.

Pozivanje na starinu iz Crne Gore je opštesrpska mitomanija. Tipična je za Srbe iz svih krajeva (ne samo za one iz Dalmacije). Većina priča o starini iz Crne Gore kod krajiških i dalmatinskih Srba je konstruisana krajem 19-og i u prvoj polovini 20-og v.

 

[Vitez123]

Pozivanje na starinu iz Crne Gore je opštesrpska mitomanija. Tipična je za Srbe iz svih krajeva (ne samo za one iz Dalmacije). Većina priča o starini iz Crne Gore kod krajiških i dalmatinskih Srba je konstruisana krajem 19-og i u prvoj polovini 20-og v.

Iz kojeg razloga i motiva bi Srbi iz Dalmacije lagali da su porijeklom iz Crne Gore? Zašto pričaju kao Crnogorci (đe, ćerati, ođe, đed, đevojka)?

 

[Krishna]

Iz kojeg razloga i motiva bi Srbi iz Dalmacije lagali da su porijeklom iz Crne Gore? Zašto pričaju kao Crnogorci (đe, ćerati, ođe, đed, đevojka)?

Zato što je Crna Gora bila vrlo popularna među Srbima, pa i danas je. Srbi su smatrali da Crna Gora nikad nije pokorena od strane Turaka (što nije tačno) i da su Crnogorci neki nadljudi koji su jednim udarcem ubijali po 10 Turaka, pa su mnogi Srbi van Crne Gore izmišljali crnogorsko (čitaj junačko) poreklo.
Nema Srba u Dalmaciju koji govore đevojka, a ima ih koji govore to ostalo što si naveo. Sve te oblike uključujući i đevojka koriste i istočni Hercegovci, te se oni ne mogu smatrati nikakvom crnogorskom specifičnošću. U prošlosti je u Dalmaciji i okolnim krajevima bilo više Srba ikavaca i za to ima gomila dokaza u vidu autentičnih dokumenata. Od druge polovine 18-og v. a naročito u 19-om v. je počela masovna ekspanzija ijekavice među Srbima iz pomenutih krajeva, pa su ikavski Srbi prelazili na ijekavicu koja se u tim krajevima među njima nametnula kao lingua franca. Zato je u novije doba ostalo malo Srba ikavaca u Dalmaciji. Isto kao što sve manje i manje Hrvata iz Dalmacije koristi ikavicu zadnjih decenija i u doglednom periodu ikavica će potpuno nestati kod njih, a njihovi potomci će zaboraviti da su im preci ikad govorili ikavicom.