Сјеверна Далмација

Urvan Hroboatos:
Pitanje je da li je itko ozbiljan smatrao te ljude za "Dalmatince". Kad su se razbistrile magle, u 19. i 20. st. Dalmatinac je zna se tko, čak su Vlaji iz Sinja i Vrgorca teže
dobijali taj epitet koji je ipak bio rezerviran za majstore s mora.

Tako mi je smiješmo kad pročitam da je Simo Matavulj bio Dalmatinac. Tehnički, školovao se i rodio- no to nije to ..... :kafa:
Kliknite za proširenje...

По чему је то Симо Матавуљ споран? Он је са мора из Шибеника. Али јасно је да је теби споран зато што је православац и Србин.
 
minotauro:
По чему је то Симо Матавуљ споран? Он је са мора из Шибеника. Али јасно је да је теби споран зато што је православац и Србин.
Kliknite za proširenje...

Kada govorimo o etiketama da Srbi nikako ne mogu biti Dalmatinci, Miljenko Jergović je pre više od 10 godina u "Slobodnoj Dalmaciji" dao jednu zanimljivu misao npr o Matavulju i Raduloviću:

Ali ako hrvatska kultura nije zasnovana na rasnome principu, ili ako ne žudimo za nekom dubinskom etničkom čistoćom (koju, dozvolimo, smije opoganiti samo poneki “cvietak islamskoga vjerozakona”, iz perivoja “političara, publicista i romanopisca” Ante Pavelića, kako je dotični predstavljen u Hrvatskoj književnoj enciklopediji, u natuknici koju potpisuje cijela redakcija), tada su neobjašnjivi razlozi iz kojih je iz hrvatske književnosti protjeran srpski pisac Simo Matavulj, autor jednog od najduhovitijih hrvatskih romana, odavno izbačenog iz školske lektire, “Bakonja fra Brne”. Osim što je rodom i starinom bio hrvatski Srbin, Dalmatinac, njegove teme, ambijenti, pa čak i jezik, izrazito su hrvatski. Što to Matavulja, osim nacije i osim njegove notorne pripadnosti srpskoj književnosti, čini nepodesnim za taj svileni, intelektualni ambijent u kojem prebivaju hrvatski pisci?
Kliknite za proširenje...

Ili, recimo, živi srpski pisac, Dalmatinac i Kninjanin, Jovan Radulović, čovjek koji je krajnje neraspoložen i prema hrvatskoj državi i prema hrvatskoj kulturi. Ali cjelinom svoga djela, koje nije nimalo beznačajno, neinteresantno ili literarno bezvrijedno, nego dapače, spada u vrhove pripovjedne srpske književnosti, Radulović ostaje u rodnome kraju, njegovim temama i jeziku. I onda, što je Jovan Radulović hrvatskoj kulturi i književnosti? Izdajnik, “pobunjeni Srbin”, “protuha iz Francuske sedam”… Može biti, može biti, nemam zaista ništa protiv, naši antitalenti moraju se nečim hraniti, pa se tako hrane istjerivanjem vraga iz Srba kao takvih, te iz svakog važnijeg Srbina, ponaosob, ali taj isti Radulović važan je pisac za hrvatsku književnost. I, bez obzira na to što on to nipošto ne bi želio biti, pisac hrvatske književnosti. Jer ako je Knin u Hrvatskoj, a jamačno jest, i ako je cjelina kulturnoga identiteta Dalmacije i Kninske krajine dio hrvatske kulture, a u Zagrebu kažu da jest tako, tada je Jovan Radulović, također, hrvatski pisac. To je, naime, principijelno pitanje.
Kliknite za proširenje...

https://www.jergovic.com/ajfelov-most/izgnana-knjzevnost/
 
Ovo mu nije istinito

Osim što je rodom i starinom bio hrvatski Srbin, Dalmatinac, njegove teme, ambijenti, pa čak i jezik, izrazito su hrvatski.
Kliknite za proširenje...

U njegovom kraju u njegovo vreme, nema Hrvata štokavskog jekavca. Takođe ne može biti ni hrvatski Srbin, jer to tada nije bila Hrvatska. Da li bi Jergović nazvao na primer Jelačića srpskim Hrvatom?

Zapravo ja podržavam Hrvate u tome da izbace Matavulja iz lektira. Mnogo bi bilo podlije proglasiti ga hrvatskim piscem. Jergović kao i Ante Tomić se brinu za svoje tržište knjiga u Srbiji, pa malo bace otpatke sa stola našim Jugoslovenima.
 
Да ли неко има било какве историјске податке о следећим породицама:

1. Мирковић из Книнског Поља (преко Полачe). Славе Митровдан.
- I2-PH908

2. Џепина из Голубића (дошли из Босне XVIII v.,) Славе Јовањдан.
- E-V13

3. Котараш из Книнског Поља (досељени из Ковачића 1890. године).Не знам њихову славу или њихову хапогрупу.

Једини податак који могу да пронађем о породици Котараш је да су некада живели у Книнском Пољу, а пре тога Ковачић. Имам осећај да су можда у сродству са породице Ђујић и Ћурувија из Ковачића јер се за Ћурувијe каже да су у Ковачић дошли из Котара (и усвојили ново презиме на основу свог надимка). Котараш звучи као презиме које значи 'из-Котари', па мислим да су можда у сродству. Обе породице Ћурувија и Ђујић славе Никољдан и деле хапогрупу R1a-M458.

Остале породице из ближе околине које деле исту хапогрупу (али не славе исту славу) су:

R1a-M458
- Бурсаћ из Плавно, Книн. Ђурђевдан.
- Манољевић (R1a-M458-YP417). Нисам сигуран за славу.

R1a-CTS3402
- Тица из Голубић, Книн. Мратиндан.

R1a-M417
- Шљивар из Голибић, Книн. Алимпијевдан
 
Poslednja izmena:
Стари манистир Драговић у Далмацији, потопљен водом по изградњи Перучке бране. Фотографија из 1941.
Screenshot_20221008-013153_Facebook.jpg


Screenshot_20221008-013227_Facebook.jpg


видео
Facebook stranica
 
Poslednja izmena od moderatora:
Njegos88:
Стари манистир Драговић у Далмацији, потопљен водом по изградњи Перучке бране. Фотографија из 1941.
Screenshot_20221008-013153_Facebook.jpg


Screenshot_20221008-013227_Facebook.jpg


видео
Facebook stranica
Kliknite za proširenje...
Imale komuljare fetiš da tope manastire. Piva se jedva izvukla, a i Morača je trebala biti potopljena.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Brđanin:
Imale komuljare fetiš da tope manastire. Piva se jedva izvukla, a i Morača je trebala biti potopljena.
Kliknite za proširenje...
Мој прадеда је имао 27 јутара који су му украли комунисти у Гребицама (Никшић) и око Зло Горе да би могли да формирају Крупачко језеро. Није било важно ни то што је имао шест синова у Партизану и што је његова жена пола рата провела у никшићком затвору – ипак су му то одузели.

Подручје у плавом била је земља мојих прадедова у Гребицама пре 1941. године.

Screenshot_20221008-021814_Messenger.jpg


Пет његових синова. Имао је и два брата погинула у страхоти Сутјеске (још један који је био на Голом отоку) и нећака који је био народни херој.

Screenshot_20221008-022459_Messenger.jpg
 
Poslednja izmena:
MOST6:
Zašto ne Andriju? U Razgovoru ugodnom, taj Andrija nabraja gotovo sve hrvatske kraljeve, što znači da je još u njegovo vrijeme postojala živa tradicija i uspomena na hrvatske kraljeve. A ovdje neki neznalice pokušavaju pogurati besmislenu tezu kako je Franjo 1991. godine "izmislio" hrvatske kraljeve. :hahaha: Da Franjo nije i napisao "Razgovor ugodni naroda slovinskoga"? :hahaha:


Pa nije baš da ne znam kako na forumima ne obitavaju vrhunski akademski umovi. :lol:
Kliknite za proširenje...
Ma ko kaze da je Tudjman izmislio hrvatske kraljeve? To nije tacno.
Hrvatski kraljevi su izmisljeni mnogo ranije, 1611 godine, kada je odstampan DAI.
 
Pozdrav, vidim kako su neki članovi ovde objavljivali sačuvane crkvene knjige i katastarske popise iz 18. i 19. veka.

Da li možda netko ima kakve dokumente za sela Vrbnik, Biskupija, Ramljane i Orlić. Znam kako po arhivima postoje razne knjige koje nisu online na sajtovima poput FamilySearch-a (npr. crkveni popisi stanovništva, notarski zapisi...). Ako netko slučajno ima i voljan je da podeli, unapred hvala!
 
Kole11:
Ma ko kaze da je Tudjman izmislio hrvatske kraljeve? To nije tacno.
Hrvatski kraljevi su izmisljeni mnogo ranije, 1611 godine, kada je odstampan DAI.
Kliknite za proširenje...
:hahaha:... A zašto se, recimo, hrvatski kraljevi spominju u "Historiji Salonitani" čiji je najstariji sačuvani primjerak nedvojbeno datiran u 13. stoljeće? To je daleko prije 1611. godine. Kako to? Kako to? Nije mi jasno. :lol: :rotf: :hahaha1:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Pumpaj Dinstanović
Odnosi Ugarske i Svete stolice, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva
23 24 25
Odgovora
600
Pregleda
6.969
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top