Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.853
Е то ти ваља. Они су ми поузданији извор од било ког какадемика.Консуотова сам се са старијима у вези овог твог поста.

Јбг, ви сте имали и краве.У Плавну (и околним селима) вареника је стално вареника, и кад се тек помузе и кашње кад се узвари. Мљеко је искључиво кисело мљеко. Иначе за прву варенику која се помузе након што се крава отели се код наске говорило "грушалина."


А за варенику је очигледно (или увослушно, како год) да је настала од варења тј. кувања. Код вас је било и дрва за ватру вавје (шуме наоколо колко ош), боме доље у кршу се пило и неварено мљеко, знала су дјеца и право под магарицу да сркну мало право из сисе па трк у школу с ботом пуре у руци.

Укање овдје уопће није битно, бронзин или брунзин, битно је то Н, а да додам да се и З често знало чути као ДЗ.Код наске није изворно ни бронзин и брузин, већ БРУНЗИН (дакле "укавски" облик али са Н).
И кајмак сте правили? Па ви сте били господски сељаци горе на Тромеђи.Скоруп је слој који се увати на површини варенике приликом лађења исте. Тај слој скупља са варенике у посуду (слој по слој) и соли се, а то накупљено посуди и посољено се такође зове скоруп.

Не спрдам се, понекад се нашалим на ту тему, то да, и моја баба је цијели живот говорила куњ (мада није пуно укала, тек ту и тамо покоју). Наравно, Плавно је чувено по укању, а и по унијем таблетама (знаћеш ти нашта мислим, а?)Земо, ти се малтене спрдаш с нами "укавцима."То није у реду, јербо су сви православни па и неки католици из Далмације и Лике "укали" до периода масовнијег школовања кад се то почело губити. Чуо сам више пута старије Буковчане који "укају." Погледај видео са Србима из Трибња из мог претходног посту и обрати пажњу на говор бабе Марије која "ука" (УН, УНА, УНДА итд). Док Божо са видеа који је школованији и засугур млађи (те је зато његов говор мање изворан него од бабе Марије) нема тај рефлекс у говору. Срби из Трибња су икавски "укавци." Икавских "укаваца" иначе има и међу католицима из Равних Котара, а "укања" је било и код чакаваца на неким далматинским отоцима. Ипак шампиони "укања" су православни Срби из Далматинске Загоре, нарочито дио према Тромеђи са епицентром у Плавну. Код наске је то било доста изражено и доста дуго се задржало. Кураице из Плавна су се посебно истицале по "укању", они су чак говорили "буме" (узречица) док су други Плавањци ипак говорили "боме", а сви су пуно "укали."
