Кад је већ Кришна покренуо питање какви смо, ево неког мог утиска. Сматрам да смо ми Далматинци (мислим на Србе) "чудан" свјет. Нема у нас покрајинске солидарности или је бар ја нисам запазио. Далматинац се неће претрћи да помоггне другоме Далматинцу, чак ће се наслађивати ("ко га **бе, тако му и треба"). Ако нешто треба набавити, купити и при томе има избор урадити то код другог Далматинца или Личанина, Кордунаша... неће отићи код свог Далматинца, нити ће се кајати због тога. За разлику од нас, код Ликота и осталих Крајишника је супротно. Ако ли се "нањуше"

, ето их једног код другог. Имам утисак да су све Ликоте браћа и сестре, кумови и куме. Стрина је Личанка из Плашког. Кад крене са причом о свом брату, о својој сестри, теткама, стринама... па се на крају испостави да је то десета кисела вода, али њена, личка.