Плоча са натписом презвитера Стипана, нађена у Каменици на планини Рудник, из друге половине 14. века (време цара Уроша и кнеза Лазара чија се имена појављују на плочи).
U popisu za Zadar 1709 se spominje Buković.selo u sastavu Benkovca. koje bi to mesto bilo Bukovica?
Znači vi negirate da je taj dio bio katolički već da je u nekom trenutku prešlo na pravoslavlje i ponovo se vratilo?
kog katoličanstva? ovog:
| "Doznali smo da je plemeniti muž bosanski ban Kulin, kad je nedavno naš brat splitski nadbiskup znatan broj jeretika istjerao iz Splita i Trogira, dao njima ne samo sigurno skrovište nego i očitu zaštitu, a njihovoj nevaljalštini dao svoju zemlju i samoga sebe te im ukazao pažnju kao katolicima, čak i više nego katolicima nazivajući ih hrišćanima". |
| 1225. godine Splićani za kneza biraju humskog kneza Petra, bosanskog hrišćanina, koji je prethodno stolovao u Stonu. Katolički sveštenici zabranjuju Petru da uđe u crkvu, ali narod navaljuje na crkvu, otvora je silom i uvodi svoga kneza. Papin legat Akoncije kažnjava Split interdiktom, koji je trajao skoro godinu dana, tokom čega je grad bio pod prokletstvom, crkve su bile zatvorene i u njima se nije obavljalo bogosluženje. |
| Papa Inoćentije III pokreće četvrti krstaški rat za "oslobođenje svete zemlje" u kome strada Zadar. Godine 1202. evropsko plemstvo celokupnom vojnom silom stižu u Veneciju, odakle je trebalo da se mletačkim brodovima prebace u Palestinu. Pošto, navodno, nisu imali da plate mlecima prevoz, na poziv mletačkog dužda, udaraju na Zadar. Nesumnjivo je Zadar 1202. teško stradao i zbog veze s bogumilima. Zadrani su u poslednjoj borbi na zidinama istakli krstove, da uvere krstaše da nisu bogumili, koji odbacuju krst.[5] Toma Arhiđakon smatra pad Zadra božjom kaznom »jer su se žitelji njegovi odvratili od rimske crkve i prionuli uz jeretike«.[6] Iako je Zadar razoren i osvojen od krstaša i pripojen Mletačkoj republici, u gradu se i dalje beleži postojanje jeretika. 1234. godine je zadarski nadbiskup Ivan u prisustvu brojnih sveštenika pročitao optužbe protiv biskupa Treguana koji je izopšten kao falsifikator papske bule i zaštitinik jeretika (lat: fautor hereticorum). Zabeleženo je da su franjevce, koji su u Zadar došli sa ciljem pokrštavanja jeretika, 1308. godine fizički napali tamošnji sveštenici i učenici. |
Нема мјеста Буковица, мислио је на крај, подручје.
Znam. Treba da kaže na koje mesto konkreno misli. Pustio sam sadržaj katastra DAZD-5. Pa ako sam snimio... ću da prepakujem po prioritetu. Ostao mi još Sinj sva mesta, i još mesta oko Knina ( Golubić, Kanjane, Biskupija, Turić, Riđanje, Rudinje, Oklaj, Pokrovnik, Nečven, Velušić, Civljane, Kosore, Štikovo, Kadina Glavica,Zdidić...)
То се поклапа са оним што је крајем 19-ог века записао Љубомир Јовановић, а то је да православни Срби у Врличкој Крајини говоре већином икавски. Он је обишао северну Далмацију, и видео је како у којем крају су тада причали тамошњи сељаци (православци и католици).
Далматински Војнићи су католици/Буњевци, по њима је Војнић Сињски добио име. У Далмацију су дошли из западне Херцеговине у 16-ом в.
Хвала, ово сам знао али реко да пробам да сазнам мало више. Ја делим заједничког претка са једном граном Војнића из Суботице на око 800/900 година па ме занима где би могло бити родно место наше заједничке гране...
Хвала унапријед, а молим и Сноудена да ускочи ако има каквих сазнања о њима
vojnići, mirilovići i radonjići bi trebalo da su najveća dalmatinska plemena. međutim zbog čestih mletačkoturskih ratova tamošnje stanovništvo je višestruko izmešano a plemena nisu teritorijalno omeđena kao u cg. mirilovići su od svilaje prema moru. vojnić oko sinja pa prema moru. radonjići oko šibenika...tako nešto. posle morejskog rata ko je bio uskok dobija zemlju gde i harambaša. današnji bački bunjevci i mnogi pravoslavci su potpmci stanovništva koje je izbeglo iz zona ratnog pustošenja.Хвала унапријед, а молим и Сноудена да ускочи ако има каквих сазнања о њима
Слажем се и сам претпостављам да су Војнићи разнородни али од некуд се мора кренути...А ја се водим чисто резултатима тестова а потом изворима,предањима, славама итд.
