Сјеверна Далмација

Берекин:
Пилипенда, дај претпоставку за име Ђеврске.
Kliknite za proširenje...

Nisam upitan, ali ako dozvoliš da kažem svoju, cenim da je možda Živko Bjelanović u suštini u pravu da to dolazi od đever. Postoje nazivi i Đeverske, Đeversko polje u širem regionu.

Ako se sećam jedne od priča koje sam čuo u tom kraju, mada pitanje je koliko je to humoristička konstrukcija, postoji predaja o nekom Turčinu, nekoj preljubi i nečijem deveru. Sada mi je žao što sam je zaboravio. :lol:
 
Slaven777:
Nisam upitan, ali ako dozvoliš da kažem svoju, cenim da je možda Živko Bjelanović u suštini u pravu da to dolazi od đever. Postoje nazivi i Đeverske, Đeversko polje u širem regionu.

Ako se sećam jedne od priča koje sam čuo u tom kraju, mada pitanje je koliko je to humoristička konstrukcija, postoji predaja o nekom Turčinu, nekoj preljubi i nečijem deveru. Sada mi je žao što sam je zaboravio. :lol:
Kliknite za proširenje...
Не сјећам се да сам то видио у његовим књигама тј. у онима које имам. Сјећаш ли се гдје си то прочитао?
Ђевер као извор назива мјеста је могућност коју такође имам у виду (у том дијелу Буковице и данас се говори ђевер, ђед и сл. мада тај говор иначе полако изумире са оно мало стараца који су још тамо).
 
Пилипенда:
Не сјећам се да сам то видио у његовим књигама тј. у онима које имам. Сјећаш ли се гдје си то прочитао?
Ђевер као извор назива мјеста је могућност коју такође имам у виду (у том дијелу Буковице и данас се говори ђевер, ђед и сл. мада тај говор иначе полако изумире са оно мало стараца који су још тамо).
Kliknite za proširenje...

85510765_5db70ed1f36163-82107618080.JPG
 
Захваљујем. Имам његове ономастиче радове, додуше у првим издањима, ово је неко новије. Или је то касније додато у новијим издањима, или сам ја у старим то превидио. Погледаћу.
 
Пилипенда:
Старо слово/глас ђерв је наша особеност. Ђерво, дерво, дрво... Могло би бити да је тај простор био шумовит, познат по дрвету. Зашто је данас то голи крш...можда Млечани, можда пожари... Ко би га знао.
Kliknite za proširenje...
Crnugović:
Bukovica-Bukov žir je plod bukve (Fagus silvatica) koja je najrasprostranjenije drvo u našim krajevima. Bukov žir je po hranljivoj vrednosti gotovo jednak kukuruzu. Najpogodniji je za ishranu svinja, a koristi se i za preživare (goveda, ovce, koze). Međutim, bukov žir sadrži alkaloid fagin koji je veoma jak otrov za konje, magarce i mazge, te se za ove vrste ne sme koristiti jer dovodi do teških trovanja, pa i smrti. Najbolje je da se bukov žir koristi za tovne svinje, bilo na paši, odnosno na „žirenju“ u šumi, ili u oboru. Pošto svinje, u početku, bukovim žirom povređuju usta, treba ih postepeno navikavati, ukoliko su na paši, dok im u oboru po mogućstvu treba davati zgnječen ili prekrupljen žir. Bukov žir deluje zatvarajuće, a u većim količinama utiče na dobijanje mekane i mazive slanine, ali zato vrlo ukusne. I mast dobijena od ovako hranjenih svinja je gotovo tečna.
https://www.agrotv.net/sumski-plodovi-ishrani-stoke/

Uskraćeni za resurse.


Medieval Pigs​


hree deaths are better than life,” an Old Irish riddle runs: “the death of a salmon, the death of a fat pig, the death of a robber.” Of these three deaths, the fat pigs fell the most frequently: across the early medieval West, they were ubiquitous. Pigs were the consummate meat of the early Middle Ages. Horses and oxen have pulling power, cows and goats and sheep make milk and manure (and skin for parchment and packaging), sheep grow wool, and poultry lay eggs. But domesticated pigs were only destined to be butchered. It took them less than two years to reach their maximum weight, so efficient were they in converting whatever they found or were fed into meat. The osteoarchaeological record shows that farmers slaughtered almost all their pigs before they reached their third birthday, and many of them much earlier, with the exception of breeding sows and stud boars.


But pork was not the meat that everyone ate most. That distinction generally went either to beef or to mutton. Some people did not keep pigs at all: Greenlanders, for instance, and Jews and Muslims, as far as we can tell. There were also some Christians who did not own pigs—or at least, there were Christians who drew up wills that listed their livestock but did not mention any pigs. But because pigs were only ever raised for their flesh, they were a kind of metonym for meat more generally. Pork inspired rhapsodies, and even miracles; in Saint Brigit’s Ireland, tree bark was turned not into fishes and loaves but bacon in order to feed a crowd. And when the scholar al-Jāḥiẓ wrote a massive collection about animals at the Abbasid court in Baghdad, he had plenty of faults to find with pigs, both as a Muslim and as a naturalist. But he had also heard so many paeans to pork that he was fascinated by what it might taste like.""
https://desispeaks.com/medieval-pigs/
Kliknite za proširenje...

https://forum.krstarica.com/threads/kapaciteti-za-preradu-drveta-u-mletackoj-dalmaciji.807891/
 
Пилипенда:
Не сјећам се да сам то видио у његовим књигама тј. у онима које имам. Сјећаш ли се гдје си то прочитао?
Ђевер као извор назива мјеста је могућност коју такође имам у виду (у том дијелу Буковице и данас се говори ђевер, ђед и сл. мада тај говор иначе полако изумире са оно мало стараца који су још тамо).
Kliknite za proširenje...
Јесте. Дид се рецимо говорило у буковачким селима ближе Бенковцу, као нпр. у Бргуду.

Од 7:02 до 7:36

@Берекин
 
Poslednja izmena:
Берекин:
У мјесту Ђеврске, садашња општина Кистање, налази се локалитет којег мјештани зову Капелица. Поред њега пролази пут за Добропољце. Капелица је назив за гробље на којем су сахрањени припадници заједнице која је вјероватно (?) претходила прецима данашњих Ђевршчана. Рјеч је о каменим плочама без текста или рељефних представа. Има их око 20-ак. Било их је и више, али су их током времена мјештани скидали и користили за поплочавање дворишта, тј. ради сопствених грађевинских подухвата. Ријетко која преостала плоча није оштећена. Оштећене су на ивицама приликом дизања, вјероватно ради пљачке гробова.
Pogledajte prilog 984992Pogledajte prilog 984993Pogledajte prilog 984996
Kliknite za proširenje...
Moze podrobnije..Nisam bas najbolje razumeo sta su ove kamene gromade? Grobovi starih seljana?
 
Колико сам ја чуо, гробље оних који су ту живјели прије досељавања предака данашњих Ђевршчана. Прође се парохијски дом у Ђверскама и настави у правцу Лежајића. У кршу неких 300-400 метара иза кривине након парохијског дома су гробови. Десетак метара од самог асфалта. Не могу се видјети са цесте. Мора се ући у смреке. Такођер, у оградици код моста изнад пруге је посађен камени крст. Види се са пута.
 
Krishna:
Јесте. Дид се рецимо говорило у буковачким селима ближе Бенковцу, као нпр. у Бргуду.

Од 7:02 до 7:36

@Берекин
Kliknite za proširenje...
Дид и остало "ђекавица"? Требало би провјерити јесу ли Бргуђани тако говорили или је овај чича изолован случај. Хрвати Ивковићи у Добропољцима туку "ђекавицу" као и Срби Буковчани.
 
Од Ђеврсака до Братишковаца има једно 6–7 километара ваздушне линије, а ни цестом преко Какња нема више од 10. У Ђеврскама је ђед, у Братишковцима дид иако се у Братишковцима не говори икавицом. Како се од Братишковаца иде даље према мору, икавице је у локалним говорима све више.
 
Берекин:
Дид и остало "ђекавица"? Требало би провјерити јесу ли Бргуђани тако говорили или је овај чича изолован случај. Хрвати Ивковићи у Добропољцима туку "ђекавицу" као и Срби Буковчани.
Kliknite za proširenje...
Jедном сам се преко нета препуцавао са неким усташом из Равних Котара (лик је био баш жешће острашћен и анти-српски настројен), па смо се дотакли и језика/говора. Каже да су Срби из околине Бенковца говорили "дид" (али не сви) и да су користили још понеки икавизам, а остало је јекавица. Мислим да је у праву, да су у неким бенковачким селима говорили "дид" а у неким "ђед." На сајту који окупља Србе Бенковчане Бенковсчо гувно видим да неки пушу "ђед", а неки "дид."
"Дид" је доста раширен икавизам код Срба јекаваца из западних крајева. Угрубо око 60% српских книнских села је говорило "дид", а око 40% "ђед." Срби јекавци из дрнишког краја (у којем је било и Срба икаваца) су сви говорили "дид", затим јекавски Срби са подручја Гламоча, Шипова/Јања, Мркоњић Града, још неких крајева у Босанској Крајини итд.
 
Poslednja izmena:
Поглед ка Островици, стратешкој тачки. Један дио села њени становници зову "град". Брдо изнад села зове се Градина. Островачка породица Мачак, да би си дала на значају, Градину зове и Мачков камен.
Ostrovica.jpg
Ostrovica.jpg
 
У северној Далмацији има презимена која се данас не завршавају на ић, али су се некад завршавала. Дошло је до губитка суфикса ић код појединих презимена и истовремено најчешће до скраћивања тих презимена.
Примери српсих презимена из сев. Далмације која су на млетачком катастру 1709. године била на ић, а данас нису:
Ислам Латински: Парентић (данас Парента)
Ислам Грчки: Кожуловић (данас Кожул), Карановић (данас Каран), Шушковић (данас Шушак)
Радучић: Љевајић (данас Љеваја)
Нунић: Зоричић (данас Зорица), Стилић (данас Стјеља)
Кашић: Арчабић (Арчаба)
Горње Биљане: Тепшић (Тепша)
Буковић: Радаковић (Радак)
Карин: Лежајић (Лежаја), Дупоровић (Дупор), Шушић (Шуша), Ћосић (Ћосо), Дубројевић (Дуброја), Иванишевић (Иваниш), Стегњајић (Стегњаја), Вукшић (Вукша)
Бргуд: Тампаљић (Тампоља), Баљковић (Баљак)
Бјелина: Мркељић (Мркела), Пиљић (Пиља)
Парчић: Држић/Дрчић (Дрча)
Модрино Село: Црнобрнић (Црнобрња), Милијашевић (Милијаш)
Кистање: Крнетић (Крнета), Мацуровић (Мацура)
Ивошевци: Тишмић (Тишма), Королић (Королија), Дражетић (Дражета)
Жегар: Мириловић (Мирило), Иванишевић (Иваниш)
 
Poslednja izmena:
snouden:
Katastar novostečevine za sva mesta okruga Zadar 1709 - 600dpi HADZ-5 pdf 123MB
Kliknite za proširenje...

Nema sadržaja. Samo original fotografije materijala u kutiji br. 64. Pa koristim priliku da dodam šta se može pretražiti unutra.
(Ispričavam se zbog grešaka jelte).


K.64 Popis vlasnika, vrste čestica, članova obitelji, i vrste i broja stoke (Catastico
del contado di Zara diviso nell'inferore, medio e superiore… dall ...Vincenzo
Vendramin prov.gle in Dalmatia et Albaania in Zara l'anno 1709.)

Banjevci,Benkovac Kaštel Gornji kotar,Betina i Murter Donji kotar, Bilišane
Gornji kotar, Biljane svo, Biograd Donji kotar,Biovičino Selo i Kolaša Gornji kotar,
Brgud Gornji kotar,Bruška Gornji kotar,Bubnjane (Tinj) Donji kotar,Buković Gornji kotar,
Bulić Gornji kotar,Ceranje Donji kotar,Deline Gornji kotar,Dobropoljci Gornji kotar,
Đevrske Gornji kotar, Ervenik Gornji kotar,Gorica Donji kotar,Grusi i Briševo Srednji kotar,
Islam Grčki Gornji kotar, Ivoševci Gornji kotar, Jagodnje Donji kotar, Karin Gornji kotar,
Kašić Gornji kotar,Kistanje Gornji kotar, Kolarina Srednji kotar, Korlat Gornji kotar,
Kožlovac i Lepuri Gornji kotar, Kruševo Gornji kotar,Kula Atlagić Gornji kotar, Lišane
Gornji kotar,Lišane Tinjske Donji kotar,Medviđa Gornji kotar, Modrave Donji kotar,Modrino
Selo Gornji kotar,Mokropolje Gornji kotar,Morpolača Srednji kotar,Murvica Srednji kotar,
Nadin Srednji kotar,Novigrad Gornji kotar, Nunić Gornji kotar,Ostrovica Gornji kotar,
Pakoštane Donji kotar,Parčić Gornji kotar, Perušić Benkovački Srednji kotar, Podgorje Morlaka
Gornji kotar, Podgrađe i Lisičić Gornji kotar, Polača Donji kotar, Poličnik Gornji kotar,
Popovići Gornji kotar, Prović Srednji kotar, Radašinovci i Dobra Voda Donji kotar, Radušić
Gornji kotar, Radovin Gornji kotar, Raštane Donji kotar, Raštević Srednji kotar, Rodaljice
Gornji kotar, Rudele Gornji kotar,Rupalj i Islam Latinski Gornji kotar, Slivnica Gornji kotar,
Smilčić Gornji kotar, Smoković Srednji kotar, Stankovci Donji kotar, Suhovare Gornji kotar,
Sukošan i Galovac Srednji kotar,Sveti Filip i Jakov i Turanj Donji kotar, Škabrnja Srednji kotar,
Šopot Srednji kotar, Tinj Donji kotar, Trošenj i Međupučje Gornji kotar, Visočane Gornji kotar,
Vrana Donji kotar,Vukšić Srednji kotar, Zadar, okrug,Zemunik Srednji kotar,Žažvić Gornji kotar,
Žegar Gornji kotar
 
snouden:
Katastar novostečevine za sva mesta okruga Zadar 1709 - 600dpi HADZ-5 pdf 123MB

@Берекин, @Лекизан, @Krishna, @Scott Isle, @Лички гусар, @Zarathustra, @Gledston​

Kliknite za proširenje...
Успео сам некако да отворим. На почетку стоји Catastico del Contado di Zara... а испод је списак села и имена/презимена у њима, међутим добар део је слабо читљив.

Ево неких имена и презимена из православних села Жегара и Билишана које сам упрео да прочитам.
ЖЕГАР (VILLA DI ZEGAR): Damian Sanader, Gruisa Nanich, Illia Ivansevich, Luca Sanader, Milach Babich, Milivoi Ivansevich, Milia Ivansevich, Milich Bililovich, Milos Sanader, Marco Prodanovich, Nicolo Iaich, Nicolo Babich, Nicolo Iubisich, Perco Zelich , Radoiza Ivansevich, Radoisa Mirilovich, Radovoi Gusalovich, Radisa Gusalovich. Radosa Garich, Stoian Ivansevich, Sava Doich, Stanco Gusalovich, Tadia Bulanlovich, Vucich Oluich, Vuisa Iaich, Vucich Radmilovich, Vaco Prodanovich, Vusco Iubisich, Vucen Sanader, Vucosa Lonzarovich, Vucen Lonzarovich, Zuane Iasnich, Zuane Milinovich, Zuane Iubisich...
БИЛИШАНЕ (VILLA DE BELISAN): Dragosava Oluich, Dragosava Paravinich, Filippo Buglievich, Gruiza Ignatovich, Iovan Paravigna, Iure Popovich, Masime Diacovich, Masime Ignatovich, Manolo Oluich, Manolo Paravigna, Maxime Paravigna, Piero Oluich, Paulo Paravigna, Radoiza Balcovich, Radan Ignatovich, Radoiza Ignatovich, Radovan Molin, Radoiza Pupovaz, Radosava Popovaz, Stipan Birbir, Sava Calinich, Secola Devich, Stipan Ignatovich, Stoian Obrich, Stanisa Pupovaz, Todor Paravigna, Vuco Danilovich, Vuiza Ignatovich, Vucich Oluich, Vucen Pupovaz, Stio Predovich, Iovan Repaz, Mircetta Erzegovaz, Vuina Ignatovich...

У Билишанима су пописани Стипан Бирбир и Стипан Игњатовић. Бирбир је данашње презиме Бербер а Игњатовић је данашње Гњатовић, и једних и других је у Билишанима било до "Олује" https://sr.wikipedia.org/wiki/Билишане#Презимена
Ово су само неки од православних Стипана из Далмације из прошлости. Нпр. у Плавну је био Стипан Ђурић рођен око 1760. и Стипан Двокић рођен око 1750, године, могу се наћи на овом линку https://www.poreklo.rs/2016/03/21/s...eka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/
Према ономе што сам сагледао Стипан је код православних Срба у Далмацији некад била једина верзија грчког имена Стефанос. Име Стипан се изгледа почело губити код православаца у Далмацији у другој половини или крајем 18-ог века, а у 19-ом в. га више уопште није било и заменило га је име Стеван. Нажалост већина Срба из наших западних крајева сматра имена Стипан и Стјепан ултра хрватским, уби нас незнање!

@Demagogic @Holy1 @Crnugović @Берекин @Пилипенда @Лекизан
 
Poslednja izmena:
Krishna:
Успео сам некако да отворим. На почетку стоји Catastico del Contado di Zara... а испод је списак села и имена/презимена у њима, међутим добар део је слабо читљив.

Ево неких имена и презимена из православних села Жегара и Билишана које сам упрео да прочитам.
ЖЕГАР (VILLA DI ZEGAR): Damian Sanader, Gruisa Nanich, Illia Ivansevich, Luca Sanader, Milach Babich, Milivoi Ivansevich, Milia Ivansevich, Milich Bililovich, Milos Sanader, Marco Prodanovich, Nicolo Iaich, Nicolo Babich, Nicolo Iubisich, Perco Zelich , Radoiza Ivansevich, Radoisa Mirilovich, Radovoi Gusalovich, Radisa Gusalovich. Radosa Garich, Stoian Ivansevich, Sava Doich, Stanco Gusalovich, Tadia Bulanlovich, Vucich Oluich, Vuisa Iaich, Vucich Radmilovich, Vaco Prodanovich, Vusco Iubisich, Vucen Sanader, Vucosa Lonzarovich, Vucen Lonzarovich, Zuane Iasnich, Zuane Milinovich, Zuane Iubisich...
БИЛИШАНЕ (VILLA DE BELISAN): Dragosava Oluich, Dragosava Paravinich, Filippo Buglievich, Gruiza Ignatovich, Iovan Paravigna, Iure Popovich, Masime Diacovich, Masime Ignatovich, Manolo Oluich, Manolo Paravigna, Maxime Paravigna, Piero Oluich, Paulo Paravigna, Radoiza Balcovich, Radan Ignatovich, Radoiza Ignatovich, Radovan Molin, Radoiza Pupovaz, Radosava Popovaz, Stipan Birbir, Sava Calinich, Secola Devich, Stipan Ignatovich, Stoian Obrich, Stanisa Pupovaz, Todor Paravigna, Vuco Danilovich, Vuiza Ignatovich, Vucich Oluich, Vucen Pupovaz, Stio Predovich, Iovan Repaz, Mircetta Erzegovaz, Vuina Ignatovich...

У Билишанима су пописани Стипан Бирбир и Стипан Игњатовић. Бирбир је данашње презиме Бербер а Игњатовић је данашње Гњатовић, и једних и других је у Билишанима било до "Олује" https://sr.wikipedia.org/wiki/Билишане#Презимена
Ово су само неки од православних Стипана из Далмације из прошлости. Нпр. у Плавну је био Стипан Ђурић рођен око 1760. и Стипан Двокић рођен око 1750, године, могу се наћи на овом линку https://www.poreklo.rs/2016/03/21/s...eka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/
Према ономе што сам сагледао Стипан је код православних Срба у Далмацији некад била једина верзија грчког имена Стефанос. Име Стипан се изгледа почело губити код православаца у Далмацији у другој половини или крајем 18-ог века, а у 19-ом в. га више уопште није било и заменило га је име Стеван. Нажалост већина Срба из наших западних крајева сматра имена Стипан и Стјепан ултра хрватским, уби нас незнање!

@Demagogic @Holy1 @Crnugović @Берекин @Пилипенда @Лекизан
Kliknite za proširenje...
većina se da čitati barem što se mene tiče. pustao sam original s maksimalnom rezolucijom . dobro dođe kod dekodiranja loše zapisanih imena. za fografije i uramljivanje takođe dobro dođe. u svakom slučaju najbolje je da se uverimo u zapis i sami dekodiramo ime svog pretka. kome treba pomoć nek zove. forumska diskusija je zabadava.

Kolege, evo nekih pravila kako su fratri ili mletačke ćate u onomad pisale:

pisanje mletacko.jpg



Što se Stipana tiče da.

imena mnogih pravoslavaca u tim popisima imaju ikavski karakter. budući da je popis iz 1709, a mnogo gde su popisana imena umrlih očeva, godina davanja imene je od1620 do 1640. imam i popis dve parohije iz 1810-1811 pa ću i to da pustim. za Plavno moraš da platiš gorivo. jelte.;)
 
Poslednja izmena:
snouden:
većina se da čitati barem što se mene tiče. pustao sam original s maksimalnom rezolucijom . dobro dođe kod dekodiranja loše zapisanih imena. za fografije i uramljivanje takođe dobro dođe. u svakom slučaju najbolje je da se uverimo u zapis i sami dekodiramo ime svog pretka. kome treba pomoć nek zove. forumska diskusija je zabadava.

Kolege, evo nekih pravila kako su fratri ili mletačke ćate u onomad pisale:

Pogledajte prilog 1012151


Što se Stipana tiče da.

imena mnogih pravoslavaca u tim popisima imaju ikavski karakter. budući da je popis iz 1709, a mnogo gde su popisana imena umrlih očeva, godina davanja imene je od1620 do 1640. imam i popis dve parohije iz 1810-1811 pa ću i to da pustim. za Plavno moraš da platiš gorivo. jelte.;)
Kliknite za proširenje...
Ne razumem zašto bi Srbi davali sebi hrvatska imena poput Stipan. Srpsko je valjda Stevan ili Stefan.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Pumpaj Dinstanović
Ugarsko-vatikanski odnosi, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva
2 3
Odgovora
58
Pregleda
693
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top