Сјеверна Далмација

Случајно погледах клип о представљању нових униформи ВС и примјетих презиме официра Ушљебрка. Говор му је "нашки". Знам да Ушљебрка има Хрвата. Заинтригирало ме одакле би могао бити овај официр и тада наиђох на сајт VUJASINOVIC68 , секцију српска презимена у Далмацији. Ту су и интересантни линкови , нпр. "Кистање са шуфита" на којем можете видјети сијасет старих фотографија...
 
Случајно погледах клип о представљању нових униформи ВС и примјетих презиме официра Ушљебрка. Говор му је "нашки". Знам да Ушљебрка има Хрвата. Заинтригирало ме одакле би могао бити овај официр и тада наиђох на сајт VUJASINOVIC68 , секцију српска презимена у Далмацији. Ту су и интересантни линкови , нпр. "Кистање са шуфита" на којем можете видјети сијасет старих фотографија...

Тај је наш 1/1. :)

Успут да кажем да су Ушљебрке из Жегара тестирани на y днк преко "српског днк пројекта" и припадају најчешћој хаплогрупи код Срба I2-PH908.

О Ушљебркама православним и католичким из С. Далмације.

225-ad6480a1b7.jpg

226-d4e7cf5010.jpg


У војсци имамо и Здравка Поноша који је из Голубића книнског https://sr.wikipedia.org/wiki/Здравко_Понош
 
Jel se vratilo stanovništvo u Knin i ta okolna mesta? Gledao sam Golubiće na net mapi i vidim komplet obnovljeno nove kuće, svaka kuća minimum 150 kvadrata i svaka bez fasade. To znači da je nekad tu bilo raje, kontam da su se vratili samo stariji koji imaju pravo na hr penziju. Da tamo hoće hr država da investira i otvori neka radna mesta možda bi se neko od mlađih i vratio na dedovinu, ovako to je tamo osuđeno na propast, da bar sad tamo te kuće Srbi mogu prodat nego neće to tamo niko ni da kupi. Drugo su Obrovac, Benkovac i Karinsko more, ono je na ceni tamo.
 
A jbt, taj Ušljebrka je zalutao na vašu stranu.

https://actacroatica.com/hr/surname/Ušljebrka/

Prezime Ušljebrka u modernoj Hrvatskoj

Ušljebrke u Hrvatskoj gotovo su u potpunosti Hrvati, većim dijelom iz Benkovca, a rijetko su i Srbi. U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u gradovima Benkovcu i Zadru. U Bjelini u Gradu Benkovcu svaki četvrti stanovnik prezivao se Ušljebrka.
 
A jbt, taj Ušljebrka je zalutao na vašu stranu.

https://actacroatica.com/hr/surname/Ušljebrka/

Prezime Ušljebrka u modernoj Hrvatskoj

Ušljebrke u Hrvatskoj gotovo su u potpunosti Hrvati, većim dijelom iz Benkovca, a rijetko su i Srbi. U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u gradovima Benkovcu i Zadru. U Bjelini u Gradu Benkovcu svaki četvrti stanovnik prezivao se Ušljebrka.

Ушљебрка није једино презиме које постоји и код Срба и код ткз. Хрвата из Далмације.

Шарићи, Марићи, Баришићи, Чирјаци, Ђапићи, Драгаши, Буловићи, Олујићи, Векићи, Гутићи, Грчићи, Зелићи, Девићи, Дражићи, Добрићи, Мрвићи, Јелићи, Шкарићи, Павићи, Вуковићи, Маричићи, Асановићи, Матићи, Милићи, Иванишевићи, Ивази, Вишићи, Маринковићи, Алфиревићи, Пешути, Керићи, Баљци, Мартићи, Радоши, Лучићи, Петковићи, Петровићи, Шкорићи, Поповићи, Томићи, Грубићи, Попадићи, Билићи, Новаци, Вученовићи, Калинићи итд. итд. су и Срби и наводни Хрвати са простора Далмације.
 
Poslednja izmena:
Необично презиме. Чуо сам га у Новом Саду. Котао сам да је рјеч о неким "нашима" колонистима. Колонисти јесу, ал не и "наши".

ДАЛМАЦИЈА Мирко
ДАЛМАЦИЈА Мирко – просветни и културни радник (Банатско Карађорђево, 3. X 1935 – ). Његова породица се доселила из Двора на Уни у колонизацији после Првог светског рата. Основну школу завршио је у родном месту које је потом напустио због даљег школовања. Учитељску школу завршио је у Вршцу 1956, а Вишу педагошку у Зрењанину 1965. Дипломирао је српскохрватски језик и југословенску књижевност 1976. на Филозофском факултету у Бгду. Прво запослење добио је у Основној школи у Житишту, где је као учитељ радио од 1957. до 1959, а потом је до 1973. био начелник за просвету у Општини Житиште и управник Народног универзитета. Истовременео је радио и као дописник листова “Дневник” и “Зрењанин”. Од 1973. је био секретар Савеза културно-уметничких друштава у Зрењанину, од 1976. стручни сарадник за позоришну делатност у Културно-просветној заједници Војводине у НСаду, а од 1980. до 1984. секретар Самоуправне интересне заједнице за културу НСада. Од 1. II 1984. до 31. I 1986. био је директор Драме СНП, а од 1. II 1986. до пензионисања, 5. X 1992, директор Војвођанског музеја (данас Музеј Војводине). Марта 1985. је у СНП уприличио обележавање 40. годишњице од послератног обнављања рада Драме, за коју прилику је припремио пригодну беседу и окупио живе учеснике представе Најезда из 19. марта 1945. (Рахела Ферари, Славко Симић и Еуген Вербер), који су евоцирали успомене на то доба.
 
Данас је преминуо Илија Петковић, легендарни фудбалер и некадашњи селектор наше фудбалске репрезентације, рођени Книњанин https://www.sportske.net/vest/in-memoriam/preminuo-ilija-petkovic-412113.html

Његови Петковићи су дошли у Книн око 1914. године са Маовица код Врлике https://sr.wikipedia.org/wiki/Маовице#Презимена

Збогом легендо и хвала ти за све!
 
Играчи Црвене звезде који су се истакли задњих година Милан Борјан и Милош Дегенек су су Книњани.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Милан_Борјан
https://sr.wikipedia.org/wiki/Милош_Дегенек

Милан Борјан потиче из Кричака, а Милош Дегенек из Орлића.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кричке_(Дрниш)#Презимена_у_Горњим_Кричкама
https://sr.wikipedia.org/wiki/Орлић#Презимена

Борјана је било и у Уздољу које је близу Орлића, али недавно сам сазнао да је Милан од Борјана из Кричака.
 

Back
Top