Sinhronicitet - Princip akauzalnih veza

[oziman]

Учење о принципу акаузалних веза, или синхроницитету везује се пре свега за Карла Густава Јунга. Али, мало је познато, иако је и сам Јунг навео у свом делу, да је Шопенхауер тај који је дошао до тога у својим Парерга и паралипомена... или Трансцендентне спекулације "О привидној хотимичности у судбини појединца".

Принцип акаузалних веза следи из трансценденте воље која је матафизички једно, тако да све њене објективације или каузални ланци јесу сихронистички повезани једни са другима, а све захваљујући свом пореклу које је једна једина трансцендентна воља.

Вероватно је свако од вас некада доживео да мислећи на нешто, управо то нешто се и деси у свету око њега. Познат је онај чувени Јунгов пример у коме је његова пацијенткња описавала свој сан о египатском скарабеју да би баш у том тренутку у собу кроз прозор улетела буба, која је најближи европски сродник скарабеја. Тако нешто се често дешава у животу сваког човека а примера је безброј. Ево, сећам се једног недавног са овог форума а који морам споменути.
Наиме, ради се о теми о сунчарењу; једној веома дискутабилној и релативно опасној пракси због чега је тема била закључана пре више од годину дана.
Пре неки дан, нови модератор је тему откључао и ја сам у њој најавио да ћу обавестити покретача теме, а који није био на форуму годину дана од тада, да му је тема откључана. Међутим, постављач теме се појавио управо тада и послао пост у исти минут када сам и ја најавио да ћу га позвати.
То можете видети овде.

псотови број 182 и 183
http://forum.krstarica.com/showthread.php/278655-Hranjenje-Suncem-ili-Obrok-od-Sunca?p=17352622&viewfull=1#post17352622

Ово је само пример од многих који се свима дешавају.
Међутим, и поред свих таквих примера остаје онај назови "реалистичко позитивистички став" да су све то само случајности. Нису... и то је веома лако доказати обичним указивањем на једну чињеницу.
Свет нису билијарске кугле које се случајно сусрећу, већ ту има и нечег недељивог...то јест трајања, воља..кретање...онога што нема делова, самим тим је и изван каузалног низа, јер шта је недељиво оно нема ни делова који зовемо узрок нити последица; тако да свако испољење тога у појави, свако трајање, кретање, воља, представљаће синхронистичке догађаје.

А колико је сихроницитет заправо заступљен, можете видети ако кажем да се чак и веза тела и духа узима као синхронистички догађај. Или, тело ради ,вођено детерминизмом, управо оно што ја мислим, у исто време када мислим....на тај начин куцам овај пост.

То је веза духа и тела! Нечег суштински различитог. Једно је изванпросторно, друго је простор. Само објекат може бити узрок промене објекта а дух, свест, воља, мисао ..нису објекти. То да када помислим и пожелим да покренем руку рецимо, и онда се то и деси у спољњем свету, представља синхронистички догађај у коме је каузални низ који је кренуо од првог узрока пре милијарду година.. на крају нужно довео до ситуације у коме се рука покреће баш у тренутку када ја помислим и пожелим да то урадим.
Веза између интензивног и екстензивног, тј. нечега суштински различитог, може се замислити само као синхронистичка.

Синхроницитет је, као што видите, можда толико присутан око нас да га и не примећујемо.

 

[Moderna Pevacica]

Primecujem ga ja veoma dobro, ali sta s tim? Kako ja mogu da uticem na taj sinhornicitet. Sta je resenje toga sto smo oktkrili. Voda je tecna. I sta dalje?

 

[lanavi]

Ozimane, da li se pod sinhronicitetom podrazumevaju i situacije kada se u isto vreme na dve razlicite strane, od razlicitih osoba cini nesto istovetno te dodje do poklapanja ...na primer komentar na nesto, asocijacija vezana za muziku u istom trenutku, razmisljanje o necemu a da se na to naidje u jako bliskom trenutku (tipa - pomisljanje na odredjeni pojam a potom nailazenje na isto,bilo u komunikaciji, u nekom pisanom obliku, mediju...a da to ne mora da bude nesto trivijalno, uobicajeno, svakodnevno)?

 

[oziman]

Primecujem ga ja veoma dobro, ali sta s tim? Kako ja mogu da uticem na taj sinhornicitet. Sta je resenje toga sto smo oktkrili. Voda je tecna. I sta dalje?

Ово знање је много узвишеније од службе индивидуалној вољи и питањима шта даље и како то могу искоритити да задовољим импулсе своје воље.
Оно превазилази те баналности свакидашњег живтоа. Превазилази градње кула од карата већ се бави оним суштинским. Нема важнијег знања од тога.

. Jer, ako je išta na ovom svetu poželjno, toliko poželjno da bi to čak i sirova i tupa gomila u svojim prosvetljenijim trenucima više cenila od srebra i zlata, to je da zrak svetlosti padne na tamu našeg postojanja i da saznamo nešto o ovom svom zagonetnom životu, u kome ništa nije jasno sem njegove bede i njegove ništavnosti.
Шопенхауер

 

[oziman]

Ozimane, da li se pod sinhronicitetom podrazumevaju i situacije kada se u isto vreme na dve razlicite strane, od razlicitih osoba cini nesto istovetno te dodje do poklapanja ...na primer komentar na nesto, asocijacija vezana za muziku u istom trenutku, razmisljanje o necemu a da se na to naidje u jako bliskom trenutku (tipa - pomisljanje na odredjeni pojam a potom nailazenje na isto,bilo u komunikaciji, u nekom pisanom obliku, mediju...a da to ne mora da bude nesto trivijalno, uobicajeno, svakodnevno)?

Управо тако. Све те ситуације су сихронистичка дешавања.

Ради се плану појединца ..о радњи једне одређене индивидуе која делујући зарад задовољења неког свог личног циља који се тиче само ње , наилази на ситуације које се тичу управо тог њеног деловања и тог циља.
Као да је цео свет само средство које служи том личном циљу појединца и прилагођава се том циљу.

Рецимо онај калисчна Јунгов пример са скарабејем. Та жена је пратила свој циљ опиsјући скарабеја а реaлни скарабеј који је улетео у собу баш у тoм тренутку следио је своје циљеве ,при чему су и жена и скарабеј глaвни глумци у својим драмама, са својим циљевимa, али su такође и статисти у драмама других индивидуа.

Шопенхауер је то лепо описао у споменутом делу и цитраћу тај део овде:

Догађаји у животу човека стајали би у знаку две у основи различите везе: прво: У објективној, каузалној повезаности природног тока и друго, у субјективној повезаности која је у односу само са оним што је доживео појединац и која је толико субјективна као и снови дотичне индивидуе, и где је њихова сукцесија и садржај исто тако нужно одређен, али на начин одређености сцена једне драме утврђене планом песника. Да истовремено постоје ове две врсте веза и да се у актуелни догађај, обе тачно уклапају као карике два сасвим различита ланца, због чега судбина једног човека увек одговара судбини другог и да је херој своје драме, истовремено статиста у туђој; то је, наравно, нешто што превазилази све наше моћи разумевања и само захваљујући чудесној harmonia praestabilita може се замислити као могуће.

 

[krinka5]

Sinhronicitet jeste religiozni koncept koje je postavio još Malbranš u tezi o okazionalizmu preko koje je dokazivao postojanje božije volje . Sam naziv jeste Jungov a i fenomen je proširio na područje psihologije i to naročito na odnose između psihe i organskog dela o čemu je postavljač teme već pisao.
Iako je postavljač teme dao definiciju i objasnio sam pojam, pokušaću jednostavnije da objasnim fenomen.
Sinhronicitet je smisaona podudarnost psihičkog i spoljašnjeg događaja koji nije kauzalan , pošto je smisaon onda se ne može govoriti o slučajnosti. Šta bi onda bilo to što povezuje ova dva događaja ? Malbranš govori o božijoj volji, Jung ne spominje baš Boga , on to zove transcendetalnom voljom a mi treba da pogodimo šta je to.
Ono što je karakteristika za sinhronicitet , ako vam se takve stvari dogode jeste što on izaziva numinozni doživljaj . Ovo numinozni moglo bi se prevesti kao uzvišen mada ga je teško objasniti. Meni se par puta tako nešto desilo , teško je opisati taj osećaj , trajae jako kratko, osećao sam se kao da sam izvan sebe, kao nešto već poznato (nisam bio pijan a ne drogiram se).
Ono što je delimično vezano sa sinhronicitetom to je da Jung smatra da je duboko nesvesno na neki način povezano sa spoljašnjim svetom , ali isto tako da je ta veza teško dostupna ali ipak dostupna . No da ne širim priču.
Na kraju treba napisati i to da savremena psihologija potpuno ignoriše ove Jungove stavove zbog nenaučne metodologije koju Jung koristi.

 

[coviax1]

Pokušaj razmišljanja po ugledu na K.G.Junga je hvale vredan svakom introvertu! Postoji poznat psihološki fenomen teškoća u komunikaciji introvertnih i extrovertnih osoba.Ja kao extrovert,nisam imao nikakvih problema u čitanju Jungovih teorija.Naime,njegova teorija o arhetipovima je još značajnija od teorije sinhroniciteta koju ni sam,po sopstvenom priznanju,nije sasvim doučio...
Iako mu je bilo jasno da je život veoma snažan činilac u "bioprostoru" i čak u celokupnom postojanju,nije "popustio"svom porivu da životnu volju smesti u središte svemira,več je to pitanje, mudro,ostavio otvorenim.Verovatno ga zbog takve lične osobine kojoj je najbliži izraz "najviša tolerantnost" svi čitaoci lako razumeju.
Inače,sinhronicitet je PO MENI težnja čoveka da zauzme Božiju poziciju-da se ne lažemo!
Išto je najinteresantnije-čovek i uspeva u tome!Nažalost preambicioznih-veoma sporadično i neprimereno ambicijama...
David Koperfild često pokazuje da on ipak može dosta više,pa i Sai Baba i još neki za koje bi introverti mislili da su kolege po stavu...Ali nisu...Ljudi otvorenog uma "razgovaraju i s predmetima",a ne samo s ljudima...Pesnici takođe često čine slično...
Valja posmatrati životinje i biljke...Koliko, samo,ranije od čoveka uočavaju "nailazak"nekih događanja...Kažem "uočavaju",a ne "predviđaju"...
Ipak je i sinhronicitet,baš kao i kauzalnost LOGIČKI SISTEM čovekov i nije fizički dobro i neprikosnoveno DOREČEN STVARNOSTI ili slika stvarnosti...
Teškoće su ogromne,a one su u osnovama sistema komunikacije...Tako da možemo cediti suvu drenovinu sve večom silom-bez efekta...Na našu žalost...I sam se Jung u dosta opisanih kliničkih slučajeva žalio na teškoće u komunikaciji...
Fizičke veze sasvim sigurno postoje i naukama ljudi to vekovima eksploatišu-A FILOZOFIJA JE TA KOJA ZA NAUKAMA ŠANTA SA OBE NOGE!!!
Oduvek me je snažno odbijalo u filosofiji zaokruživanje mišljenja o bilo čemu...Koliko sam uvek bio u pravu smatrajući da su najbolja pitanja koja stoje otvorena-vreme je i meni pokazalo...
Eto i ovde postavljam pitanje:ČIME JE SVE MOGUĆE OBJAŠNJAVATI NEKOVRSNI UOČENI SINHRONICITET???

 

[Tuzni_patak]

Imas coveka koji ima svest ali je nesvestan.....
Imas istog tog coveka koji ima logiku ali nije kauzalna, vec je psihologika umesala prste, pa je kvazikauzalna....
Ovaj covek nije oziman, ali se moze uzeti da je i oziman jedan od tih.
Trougao deluje i osoba mora sebi osvestiti ono sto ne moze racionalno ili kauzalno da poveze....
Sta radi...?
Ranije ljudi skakali u religiju, Bog i kraj...
Danas skoce u transcedenciju i zadrze ateisticku slobodu i kao argumentaciju , a pokrili su singularitet, prekid...

Sinhronicitet izmedju razlicitih pojava je moguc:
-kao cista slucajnost koju nasa emotivnost povezuje jer nam ego raste kao kvasac kad smo priznati socioloski, tj socijalizacija plus ego daju socambicioznost.
-sugestivne manifestacije,ako imate konformnost,a imate, prilikom reagovanja na slicne stvari vi sebe programirate da reagujete slicno, a onda se cudite zasto reagujete slicno i na one stvari koje nisu u bloku konformistickih zahteva....asocijacije su vezane ne samo za polje treninga vec i na polje van treninga...
-nesvesnost zajednickih osobina, snobizam ,gordost , ali ne mimikrija, cine da osobe po principu Zigon, pozele da budu kvalitetnije nego sto jesu , ali bez onih angazovanja i promena sebe od nekoliko godina koliko je potrebno , vec samo manifestno, kroz spektar uskog ponasanja ili stavova prema....necemu...
Moze se to nazvati licemerjem, ali ta rec ne daje pravu istinsku preciznu sliku o pojavi.Njihov rascep je nestabilnost , ali zelja za novom pozicijom duse , duha , materjalnog ih cine na neki nacin snobom.
Osim materjalnog,postoji i duhovni, seksualni, svaki tip snobizma....
Pri ovome, da se vratim na pocetak, osoba naleti na sinhronicitet koji je ustvari posledica iste osnove, a totalno razlicite dozvoljene prezentacione ili manifestacione slike...
Tu ce onaj isti ego reagovati trazeci opet preko trougla pojasnjenje situacije....i doci do teorije sinhroniciteta....a ne do slicnosti profesora i ratnih koljaca....
-masovna hipnoza, koja nije potpuna hipnoza, ali traje dugo da se moze nazvati hipnozom...sistematicno delovanje na ubedjenje u kvazi kvantifikatore, znaci ono sto vi tumacite kao postojanje drugih.
Tako da npr danas u srbiji ljudi koji su kvalitetni i pristojni ne postoje, zato sto ih mediji i masovna hipnoza brisu, izoluju i razbijaju na pojedinacno koje istog trenutka tone u organizovanoj masi proseljackog i agresivnog , uspesnog i alavog...Uspesno je manifestacija koja se takodje servira...

Polu logika je osnovna stvar koja funkcionise kod ljudi.
Ne , naravno, to je samo izvedena posledica onog sto ja vidim kao osnova, a to je trougao.
Ljude boli uvo za logiku.Logika im sluzi samo prilikom komunikacije , ali to nije toliko bitno sto se moze videti pri prenosenju ideje izmedju ljudi, gde se nesporazum ocekuje, sto samo po sebi kazuje o znanju o sopstvenoj kvazi logici....
Konformativno prihvatanje opste nelogicnosti...

Jedna od stvari po kojoj sam ja poznat u realu, je kauzalnost akauzalnosti.....tj za razliku od filozofije gde se donekle trudim da popisem sve sto je mojmetafizicki povezano sa pojmom i korakom, u realu to preskacem.
Nema svrhe,vazi pravilo 6 recenica....
I onda se mnogo cesto desava suprotno zakljucivanje ili stav na osnovu istih polaznih okolnosti..
Tako da onda predikcija slucajnosti donosi zainteresovanost kod ljudi...
Ne za nacin, nego eto kako si povezao ovo i ovo....

A mozes im hiljadu puta pojasniti , opet 1001 nece spojiti...
Zato sto ono sto oni tumace uzrokom nije osnova vec samo posledica neceg osnovnijeg...
A sto onda ne bi oziman bio u pravu i da je sve ovo matrix?
Mozda i jeste u pravu, ali njegov pristup koriscenja tih tacnih pozicija je lican i u smislu trougla ne u smislu razumevanja....Razlika izmedju trougla i razumevanja je razlika izmedju novog i krpi gace .
Krpi gace princip odlicno funkcionise kad se gace ne natezu na savovima, tj kad ih nosi odredjena osoba....nema razvlacenja na novim mestima, vec oblikovana odeca (mozda ne verujete da telo oblikuje i rasteze svaku odecu, tek da vas razuverim, radi to telo).

 

[Tuzni_patak]

I jedna prakticna manifestacija ovog sto govorim...

Iako odavno nisam dobio reputaciju, sto moze da znaci svasta, od toga da sam odlepio, preko toga da vise nisam razumljiv, do toga da su vasa ocekivanja od mene postala veca, u praksi ovo sto vam pricam donosi drasticne promene.
Ljudi polako pocinju da me se plase.Npr cudno izgleda to kad pre nego sto neka osoba ucini nesto , krene, ispusti, pozeli i krene da ostvari to, ja to predvidim i odradim ili ne odradim radnju kojom omogucim ili onemogucim to.Ili se sinhronisem sa tim.
To izuzetno pocne da plasi ljude koji su sa mnom.

A drugi primer je npr prolazak kroz guzvu kod Vuka, ili neka druga ulica.Moj prolazak kroz guzvu se ne razlikuje od uvezbanih zurilaca.A nema dodira, sudara, kocenja, ubrzanja, smetanja , blokiranja drugih....Sinhronicitet , malo sutra, vec dobra voznja....cak i kad osoba ne zna da ce u sledecem trenutku da se seti da ima izlog sa leve strane koji treba da pogleda...
Ali kad se seti i zna, vec je ocekivano to sto se desilo...

Zasto pricam o hodanju a ne o voznji....?
Pa voznja je vise konformisticka,protokolarna nego hodanje....tako da se vise primeti sinhronicitet kod slabije vezanih pojava....bar se meni tako cini da ljudi tumace sinhronicitet....
Traganje za neslucajnim slucajnostima u slucajnim procesima....ili po meni igra nesvesnosti i zelje za povezanoscu i logikom iz potajne zelje za predikcijom i determinisanoscu i konektibilnosti , iliti antipod individualnoj usamljenosti...gde nema prevelike potrebe za predikcijom.

 

[oziman]

Sinhronicitet izmedju razlicitih pojava je moguc:
-kao cista slucajnost koju nasa emotivnost povezuje jer nam ego raste kao kvasac kad smo priznati socioloski.

Нико не оспорава нужност каузалног низа. Он постоји. Овде не говоримо о езгемпларима или нечем што би деловало без узрока или неко чудо, већ говоримо о мноштву каузлних низова узрока и последица који сежу до почетка времена.

Нешто попут грањања дрвета којим се представљају породична стабла

Слика може бити ислустрација ових Шопенхаурових мисли:

Реч „случајно“ подразумева подударање у времену онога што није узрочно повезано. Али, ништа није апсолутно случајно; Напротив, чак и најслучајније је нешто неопходно а што је дошло да нас са удаљенијег пута, јер одређени узроци који леже у каузалном ланцу одавно су нужно утврђени да се појаве управо у овом тренутку, и самим тим истовремено са нечим другим. На тај начин сваки је догађај одређена веза у ланцу узрока и последица који се наставља у правцу времена. У смислу простора, постоји безброј таквих ланаца раме уз раме, они нису у потпуности страни једни другима и без икакве интерконекције, напротив, испреплетени су на много начина. На пример, многи узроци који сада делују истовремено, а од којих сваки производи различиту последицу, изникли су из заједничког вишег узрока, и стога у вези једни са другима, као што су праунуци са својим прадедом.

Сихроницитет је када дође до укрштања различитих каузалних ланаца при чему карика једног, учествује у карици другог, иако је сама та карика са друге стране повезана са својим низом.
Тако да тај сирови аргумент да је све то случајно јер ето постоји узрок не односи се на ово знање.
Скарабеј који је улетео у Јунгову собу постаје каузални део каузланог ланца жене која описује сан о скарабеју. Ту имамо укрштање два низа. Такви сусрети јесу сихроницитет.
А ако се позитивистичко материјалистичи поглед на свет намеће својом декламацијом да је све то случајно, као што рекох у уводном посту, довољно је подсетити да око нас има трајања, воље и кретања .... нечега изванпросторног и самим тим и изван каузалног, јер нема делова који би били узрок и последица. Самим тим синхроницитет не да није неки случајни изузетак него је опште правило. Где има неког смисла, неког испољавања воље у матерјалном свету то је синхронистички догађај. Веза духа и тела. Ово куцање поста је синхроницитет.
Каузални низ мојих мисли, сихронистички бива повезан са каузалним низом деловања матерјалног тела у свету при чему је резултат овај пост.
Да није синхроницитета немогуће је повезати интезивно и екстензивно.
Случајно кретање билијарских кугли или атома мог тела, са смисленошћу овог поста. Нема ту каузалитета већ сихроницитета Патку!

пс. Што се тиче ове теме уопште, видим да се сви везују за Јунга а Шопенахуера који је заправо родоначелник свега тога нико не спомиње.

 

[Tuzni_patak]

Postavljas iskljucivo poziciju....

Ili ce biti izvanprostornog iskljucivo preko sinhroniciteta ili ce biti prostornog kauzalnog preko sinhroniciteta.....
Sto je naravno potpuno sinhrono sa dosadasnjim ponasanjem i zakljucivanjem ozimana.
Nije cilj razumeti vec obuhvatiti...
Nije cilj dozvoliti vec je cilj posedovati.
Zato nije cudna ona stavka da je sve odredjeno po ozimanu....jer sve mora biti posedovano, obuhvaceno trenutnom teorijom shvatanja....
To meni lici na opsesivnost,plus posesivnost, ali ovo drugo nije toliko kriticno....oguglali smo...
Zakljucak, filozofija je dosla do kraja....sve je poznato.....sve determinisano , ili tacnije JA sam determinisan prema svemu...

Pogledaj antipod,mojmetafizickog coveka.Sve je moguce, sve se stalno menja i dinamicki preslozava, znanje napreduje, kroskorelacija ili medjukorelacija koliko volis, ni usta nije siguran a u sve je siguran.
Kako to?
Pa usled jednostavne otvorenosti prema crnoj strani....prema neznanju, prema smrti , prema nestanku, prema gubljenju....prema nepogotku....negativa koja je sastavni deo rezultata ,ali ne i procesa.
Genericka sposobnost sinhroniciteta je na nivou sablona.
Genericka sposobnost mojmetafizicara je na nivou vezanih misli...sve su misli uvezane...
Volja je kod sinhroniciteta jedino preostalo tesko oruzje....
Volja kod mojmetafizicara skoro i da ne postoji, jer princip kad se uhoda postaje rutina, a volje tu i nema.Sto je lose, priznajem....potrebno je periodicno driblanje da bi se ponovo ojacala volja, posto u bandoglavom svetu treba biti bandoglav....

E sad, intezivno i ekstezivno....
Ne znam kako je kod tebe povezano , posto je sasvim sigurno preko volje, a ni slucajno nije preko ega....
Intezivnost je deo karakteristike osobe.Generise je potreba bilo racionalna bilo iracionalna...
Ekstezivnost je takodje karakteristika osobe, generise je strah.Nekad pretvoren u opsesivno.

Intezivnost nam je urodjena evoluciono, ekstezivnost nije.
Malo ljudi primecuje ekstezivno, kad smo vec kod toga....
Hajde zato da ne bi bili nerazumljivi da probamo da pojasnimo...
Intezivno je kad povecavate broj krava koje cuvate.....i dobijate vise mleka....
Ekstezivno je kad broj krava ostaje isti, a povecavate davanje mleka krave,pa imate vise mleka...

Intezivno je evolucioni sistem kontrolisanja gubitaka, ekstezivno je na neki nacin komparativna razlika u evolucionom smislu , ali je samo detalj, jer pobedjuje hijararhija....
Selekcija odredjuje da li ce ekstezivnost na nekom delu biti pobedonosna i samim tim uopste biti ekstezivnost,ili ostati anomalija...
Zene koje obilno svrsavaju su ekstezivne, a nisu ekstezivne....zene koje cesto svrsavaju su libidne i intezivne i jesu intezivne...intezivno se lako primeti jer je u vezi sa brojem...

E sad, zasto bi povezivali ekstezivno i intezivno...
Ja ne znam,ali sve sto ne steti, to koristi,pa hajde...
Sinhronizam stvarno pomaze da se uoce ekstezivni detalji, jer bez te slucajnosti rekoh da ekstezivni i ne postoji kao pojam....pojava.....vec je anomalija...jer nema znacaj .......
Znacaj znaci cini pojam ekstezivnog, a da li cini i sam pojam sinhronizma....?
Ako cini sustinu sinhronizma, onda mi moramo da imamo znacaj da bi imali sinhronizam....
U prevodu, ako bi zena koja lezi kod junga bila na farmi buba, gde ih ima mali milion, njene misli o bubi bi bile fobija, a ne sinhronicitet.....a ulazak jednog bi bio slucajnost, vec njih gomila da navali bi bilo ocekivano...

Sta je bitnije, realnost ili nasa pozicija u sobi....?
Ako je kao i obicno kod ozimana bitnija nasa pozicija u sobi, onda je iskljucivi razlog postojanja sinhroniciteta , upravo znacaj koji mi dajemo , pridajemo bubi....i zelja da je povezemo....
Ako je realnost bitnija, onda nema trte mrte, vec je realnost bitnija i tacka....Onda svega ovoga nema, tj bitna je stvarna situacija, a ne sinhronicitet koji onda i ne postoji , jer ne postoji nista osim bube koja je usla u sobu i pacijentkinje koja prica o bubi....nema povezanosti, sve je pojedinacni detalj...
Izuzev ako je buba u komunikaciji sa osobom , gde ona postaje vezana....

A ako sinhronicitet definisete kao presek dve nezavisne kauzalne reke, sta ste time definisali....?
Mi non stop prolazimo kroz milion reka, milijardu reka....iz raznih pravac, raznih boja, ovog trenutka prolazim kroz hiljadu njih , ljubicaste, narandzaste, plave, crvene,iskosa, odozgo, sa severa,sa juga...
Ok, nema znacaja, ali zasto da ne definisemo...
E tu ide cuvena ljudska sposobnost da sakrijemo predmet, a posle zaboravimo gde smo ga sakrili a stavili smo ga bas tamo da ne bi zaboravili gde cemo ga sakriti...
Kad zatreba, onda zaboravimo ovo da nema znacaja i nadjemo znacaj da bi emotivno pobudili ono sto nam treba...
Ali to je laganje....
Naravno ako je potpuno slucajno , onda nam se isplati, jer u 50% cemo i pogoditi, masala, mi pogadjamo....
Iliti u prevodu, kad se kockaju ili na berzi ljudi....."imao sam osecaj da cu da dobijem i ceo dan me vuklo i eto dobijem....".........a veci broj je u fazonu...."ne moze stalno da se dobije, imao sam neki cudan osecaj...jeza neka"...
Ove prve recenice se secaju , a sto je gore i secaju se svi....oni kojima drago, oni koji ocekuju da se casti, oni koji zavide, oni koji hoce da pokupe foru....
Akcentuacija.....cini svoje...

A cela ova igra ispada igra pronadjite 10 razlika na slici...gde se posteno trudimo da sakrijemo sto bolje predmet, sliku u slici....da prevarimo sopstvenu paznju....

 

[coviax1]

Jesi li ti Patak sad pokušao da Ozija vratiš u normalu? Mani se čorava posla...Napisao si bar 10 pravih problema na kojima padaju i Barkli i Kant i Šopenhauer,osim ako se misaono biće (Oziman)zatvori u svoj kavez od ideja i odbije komunikaciju več je smatra svojim putem ka Svanu(M.Prust)-razgovor sa svojim najličnijim mislima...
Ja pokušao da kažem da fizički postoje veze između događanja,ali da ih ljudi kriminalno tumače kauzalnošću reči-laprdanja najobičnijeg ili neobičnog,ali laprdanja...
Mnogo će vode proteći dok se ne napravi pravi rečnik i solidna komunikacija.
Dotle filozofija kasni 2 veka za naukama -na žalost nas prisutnih i u jednima i u drugoj...

 

[oziman]

Патку, много слова, много појмова којима ништа није речено. Овде се не бавимо дијалектичким занимацијама или парадирањем појмова који лепо звуче, а ништа не значе... већ конретним стварима.

Зато ћу те питати конкренто:

Пошто западним светом неприкосновено влада каузалитет, онда те питам како је могуће да ти ево читаш и пишеш постове овде, а који имају неки смисао? Зар није следећи став уобичајеног мишљења логичније да ми ево пишемо постове случајно.
Или, конкретно. Један покрет твог прста којим куцаш једно слово на тастатури, део је каузалног ланца који се протеже милијардама годиана у прошлост и методом акције и рекације (једино што научни метод признаје) попут домина ето нужно доводи да ти откуцаш неко слово на тастатури...што би било дакле поптуно случајно.

Али, одакле онда смисао поста? Одакле то да пост који си написао није скуп случајних слова него има СМИСАО?

Да није одатле што је смисао, воља, унутрашњи свет субјекта, нешто поптуно именентно и беспросторно синхронистички повезано са спољним светом у коме нужност узрока и последице неприкосновено влада.

Не морамо тражити синхронициет у великм догађајима већ погледајмо своје тело. Како то да акција и реакција производи смисао? Да није помоћи синхорницитета субјективног и објективног?


пс. Јунг је до ове мисли о телу у духу као синхронистички везаним дошао након свог чувеног дела о овој теми..па је то написао у малој, скоро неприметној фусноти. Али то је суштинско запажање. Тело и дух! Одакле веза ако не синхроницитетом. Нешто што је беспросторно или дух, не може каузално деловати на нешто просторно или људско тело.

Ово је довољно да покаже сву чињеничност синхроницитета упркос природном току интелекта чија је суштина тражење узрока.

 

[muzjak]

Ajd sad Jovo nanovo.
Ne postoji apsolutna slučajnost.
Ono što mi nazivamo slučajem je samo neuočavanje kauzaliteta. I generator slučajnih brojeva ne daje slučajne brojeve i ako ih mi tako zovemo jer nam izgledaju prizvoljni i slučajni. Suprotnost slučaju je kauzalitet i to je prihvaćeno i nesporno.
Drugo se ja pitam. Šta se sa tom teorijom želi reći? Šta se zaključuje? Iznošenje činjenica i zapažanja nije teorija. Ili se zaključuje ono što je već toliko jasno bez da se donosi poseban zaključak.

 

[oziman]

Ajd sad Jovo nanovo.
Ne postoji apsolutna slučajnost.
Ono što mi nazivamo slučajem je samo neuočavanje kauzaliteta. I generator slučajnih brojeva ne daje slučajne brojeve i ako ih mi tako zovemo jer nam izgledaju prizvoljni i slučajni. Suprotnost slučaju je kauzalitet i to je prihvaćeno i nesporno.
Drugo se ja pitam. Šta se sa tom teorijom želi reći? Šta se zaključuje? Iznošenje činjenica i zapažanja nije teorija. Ili se zaključuje ono što je već toliko jasno bez da se donosi poseban zaključak.

Slucaj i kauzalitet nisu suprotnosti.

Kauzalitet je svaka promena stanja materije gde imamo prethodno stanje koje je uzrok i posledicu kao stanje koje iz prethodnog sledi.

Slucajno je maglovit pojam blizak onom pseudopojmu "nista" , jer on ima znacenja samo u odnosu na nesto. A to nesto je volja. Gde imamo volju, tu nema kauzaliiteta i obrnuto, ali jednog od toga dva mora biti. Ili, recimo ako ides ulicom i sa krova nekome padne crep na glavu, reci ces da se to desilo slucajno u smislu da iako izgleda kao da je bilo namere ..nje nema. Poput domina, uzrocno posledicnim delovanjem, doslo je do pada crepa.

Isto tako, ako se neko nasloni na taj crep i on padne, opet cemo reci da je to slucajno jer nije bilo NAMERE.

Kao sto vidis, suprotnost kauzalitetu je namera ili VOLJA.

A problem je sto materijalisiti tj. naucni poged na svet primecuje samo kauzalitet a ne i volju.

Pitanje koje sam postavio Patku najbolje je da raskrinka taj apsurd pa razmisli i ti o tom pitanju:

Пошто западним светом неприкосновено влада каузалитет, онда те питам како је могуће да ти ево читаш и пишеш постове овде, а који имају неки смисао? Зар није следећи став уобичајеног мишљења логичније да ми ево пишемо постове случајно.
Или, конкретно. Један покрет твог прста којим куцаш једно слово на тастатури, део је каузалног ланца који се протеже милијардама годиана у прошлост и методом акције и рекације (једино што научни метод признаје) попут домина ето нужно доводи да ти откуцаш неко слово на тастатури...што би било дакле поптуно случајно.

Али, одакле онда смисао поста? Одакле то да пост који си написао није скуп случајних слова него има СМИСАО?

ps. Mogu da naslutim uobicajen tok misli koji sledi za ovim pitanjem. Ili postoji realan svet u kome kazulitet vlada i tako je nastala volja.

Apsurdi koji vladaju ...nazalost.

Dvoljno je reci da volja nije objekat, da ona nema dimenzije i da samim tim volja NIJE DEO KAUZALNOG NIZA.

Ova jedna recenica dovoljna je da nekog probudi iz materijalistickog sna.

 

[Tuzni_patak]

Jesi li ti Patak sad pokušao da Ozija vratiš u normalu? Mani se čorava posla...Napisao si bar 10 pravih problema na kojima padaju i Barkli i Kant i Šopenhauer,osim ako se misaono biće (Oziman)zatvori u svoj kavez od ideja i odbije komunikaciju več je smatra svojim putem ka Svanu(M.Prust)-razgovor sa svojim najličnijim mislima...
Ja pokušao da kažem da fizički postoje veze između događanja,ali da ih ljudi kriminalno tumače kauzalnošću reči-laprdanja najobičnijeg ili neobičnog,ali laprdanja...
Mnogo će vode proteći dok se ne napravi pravi rečnik i solidna komunikacija.
Dotle filozofija kasni 2 veka za naukama -na žalost nas prisutnih i u jednima i u drugoj...

Pao sam i ja, jer sam kod primera bube iskljucio sinhronicitet preko statisticke nuznosti,tj posto je nemoguce na farmi punoj buba sinhrono odraditi da u sobu ne udju bube,ali to ne cini da sum ne postoji , samo nije dominantno uocljiv, zakljucio sam da sinhronizam ne postoji.
On medjutim moze da postoji kao pojava, sinhronizam kao cinilac.
Ali sinhronizam kao emotivno sagledavanje , kako je i tema, princip akauzalnog, i dalje ne moze da postoji...
Jer kod akauzalnog , sinhronizam ce biti upravo prebrisan emocijom fobije kod pacijentkinje...tj emocija je deo sustine definisanja sinhroniciteta...
U filozofiji i psihologiji mi imamo pojmove koji su emotivno izgradjeni, znaci emocija je deo definicije.
To znaci da nije realnost jedino bitna...za definiciju.
Tu treba debelo da se pazi...

Na drugoj strani su ljudi koji rade sve i svasta...
Npr statisticki obrade aktivnosti odluka i izbora....I dodju do toga da su slucajne raspodele i aktivnosti bolje rezultatne nego svesno usmerene...
To im postane dokaz da je mnostvo svesnog delovanja jednako neuredjenosti braunovog kretanja kod vode...
A svo vreme se barata izdvojeno domen od pojava, pojmova itd...zato ja kazem , uvek pisite domen, definicije pojmova, pojave, relacije, korelacije, teze, teorije, aksiome , zakljucke i medjuzakljucke...
Tek tako cete uociti visak informacija, nepokrivenost domena, pojmova , rekurzivne definicije i slicno...


Oni koji su pobegli od matisha misle da su nasli utociste, ali ne......
Logika je osnova svega , cak i psihologije, jer je osnova neurona....

Naravno ovde , na ovom mestu je otvoreno novo pitanje, jer shema funkcionisanja neurona nije uopste strogo definisana, niti je digitalna...
Ali nije resenje za bezanje od lose logike u iracionalnost.....idemo dupetom na trnje....to je tako zenski princip, ali moze im se.....
Koegzistencija emocija uz racio je mislim obaveznost za filozofiju i psihologiju ,ali jedni rade banalizaciju , drugi rade formalizaciju, gde ukidaju emocije i zamenjuju ih kiksevima...praveci od osobe debila...
Treci pak velicaju emotivizaciju i zelju , i pretvaraju logiku u demagogiju, cetvrti prave misticne krugove...svoje kaveze...

Filozofija mozda nije uspela da se izbori sa ta cetiri stava korisnika filozofije, nije uspela da nadje slobodno uredjenu meru....
Ali to nije problem za filozofiju , jeste ako hoce da bude nauka...
Problem je sto psihologija, sociologija, i nepostojeca nauka , takodje tavore i cekaju u mraku...

Cekaju razvoj dok modularna primena i zloupotreba njihova razvija svet nakaradno....imamo vojnu upotrebu tocka, a civilno vucemo kanapom....

 

[coviax1]

Patak,šta sam rekao...Oni opravdano i ovaj post smatraju delom kauzalnog "lanca",a sami lancima ideja okovani...Ja,na žalost,koristim taj grozni kauzalni jezik,ali bar sam svestan skoro svih mana tog sredstva komunikacije,te imam i druge mogućnosti osim mišljenja rečima...Imam čiste misli!

 

[Tuzni_patak]

Jel ovo oziman pada na formama?
Pa ozimane, azbuka se uci u skoli,jezik se uci dok rastes, nema tu niceg akauzalnog.
Svrha azbuke je da bude sredstvo prenosenja misli, radnji , opisa....radi......radi.......prezivljavanja, funkcionalnosti,ne radi babinog osecaja topline u stomaku sto joj unuk pise pisamce...
Ako verujes da zbog babe i temperaturice u stomaku covecanstvo razvija pismo , racunare, satelite, radi njenog sinhronizma, onda jedan od nas dvojice mora da poveca dozu....
Sinronizam da zeleno znaci ona boja trave uopste ne znaci da je vidimo isto, ali eto ima smisao u recenici....
Zato sto smo nauceni da je isto....ups, naucenost je sinhronizam .......tako je i istreniranost sinhronizam.....tako je i komandovanje robovima sinhronizam.....tako je i dolazak antilopa na pojilo kod krokodila sinhronizam.....malko svratila...

Teorija filma zelja, kao promena emotivnog tkanja univerzuma moze da postoji , ali tvoja tumacenja padaju u vodu.
Sinronizam kao emotivna nekontaktna komunikacija moze da postoji, ali to ljudi zovu drugim imenom....
I onda nema veze sa apsolutizacijom obaveznosti takve komunikacije....
Ja pricam po nedelju dana i ne izgovorim rec kada.
A da se ne bi igrali sta je sve mogla tema i pojam u temi da znaci,to cu ostati na onome sta je definisano na pocetku....
Onda muzjak ostaje referenca za kratko da krace ne moze biti i to je to...

Naravno, moram da dodam da nije tacno uprostavanje na muzjakov sistem i stav....Jer, kod emocija, nije poklon iskljucivo 100e, vec je i paznja, vec je i poziv za oduzivanje, vec je i vracanje prethodnog poklona itd....ne zna se tu bas ko koga ...... ali takve su emocije kod ljudi...
Zato je logika smrt za muvanje riba, a sigurnost idealno oruzje za ukidanje trenja izmedju gacica i tela....
Zakljucak da trenje stvarno prestaje da vazi, je emotivna paralaksa, obmana......trenje je tu, ali se gacice mnogo lakse skidaju....

 

[muzjak]

Slucaj i kauzalitet nisu suprotnosti.

Ne moraju biti. Zavisi od aspekta.

Kauzalitet je svaka promena stanja materije gde imamo prethodno stanje koje je uzrok i posledicu kao stanje koje iz prethodnog sledi.
Slucajno je maglovit pojam blizak onom pseudopojmu "nista" , jer on ima znacenja samo u odnosu na nesto. A to nesto je volja.

Volja je deo bića, deo jedinstvene strukture u okviru koje se recimo TI nalaziš. Sa tog aspekta je tačno.
Međutim, ako kažemo da je i volja kauzalna, dolazimo do toga da apsolutna volja ne postoji. Ali postoji kao privid. Ili postoji u drugačijem sagledavanju, kontekstu i vokabularu.

Gde imamo volju, tu nema kauzaliiteta i obrnuto,

A to se i može zaključiti iz mog prethodnog pasusa.

ali jednog od toga dva mora biti.

Upravo tako. Zavisi iz koje pozicije gledaš i sa kog aspekta.

Ili, recimo ako ides ulicom i sa krova nekome padne crep na glavu, reci ces da se to desilo slucajno u smislu da iako izgleda kao da je bilo namere ..nje nema. Poput domina, uzrocno posledicnim delovanjem, doslo je do pada crepa.

Isto tako, ako se neko nasloni na taj crep i on padne, opet cemo reci da je to slucajno jer nije bilo NAMERE.

To i govorim. Zavisi kako koristiš pojam.

Kao sto vidis, suprotnost kauzalitetu je namera ili VOLJA.

Ali, to ne bih nazvao suprotnostima već pojmovima koji pripadaju različitim svetovima - aspektima sagledavanja.

A problem je sto materijalisiti tj. naucni poged na svet primecuje samo kauzalitet a ne i volju.

Pa nije problem. To je podela rada.
Pa ne ideš kod psihijatra kad imaš urološki problem. Mada, sve je povezano. Pa ako hoćeš o volji možeš da govoriš i sa dr psihijatrije (a to je naučnik).
Na kraju nauka ima svoje principe, a materijalnost je nužna pretpostavka. Na kraju niko nije ni objasnio šta je u suštini materija, samo se zna da je nešto i ima neke osobine. Nužna pretpostavka jer smo već dokazali da je ništa pseudopojam. Kad se ne bi bavila materijalnim, bavila bi se ničim. Odnosno ne bi se bavila ničim pa ne bi ni imala svrhu.

Одакле то да пост који си написао није скуп случајних слова него има СМИСАО?

Stabilne zakonitosti ili još bolje osobine tog nečega (materije) stvaraju složene, stabilne i svrsishodne strukture iz kojih je nastao i duh. Duh koji je proizvod složene strukture toga nečega. Mehanizma odziva (reakcija), kao što i softver ima reakcije if-then (ako-onda). Naš duh i volja su proizvod biosoftvera u prirodnom procesu stvaranja složenih struktura koje nauka pokušava da razume i objasni. A ti isti naučnici nisu operisani od filozofije i filozofskog pogleda (bili svesni toga ili ne) jer ne bi daleko stigli.
Ne znam otkud taj antagonizam između nauke i filozofije u tvom umu.

ps. Mogu da naslutim uobicajen tok misli koji sledi za ovim pitanjem. Ili postoji realan svet u kome kazulitet vlada i tako je nastala volja.

Apsurdi koji vladaju ...nazalost.

Dvoljno je reci da volja nije objekat, da ona nema dimenzije i da samim tim volja NIJE DEO KAUZALNOG NIZA.

Volja nije objekat, volja je deo procesa. I polja sila u materijalnom svetu (svetu nečega) su materijalna (nešto) i kauzalna (imaju stabilne ili po nekom šablonu promenljive osobine, ali u svakom slučaju van dodira volje). Praktično ona su materija (nešto). Misli su procesi, nagoni takođe, osećanja...
Ne postoji volja u statičnosti (ovo se može reći da je apsolutna istina).

Pa sad možemo i o volji da palamudimo.
Neko može reći da je suprotno volji bezvoljnost. Ali i bezvoljnost je u našem govoru odraz neke volje.
Gde počinje a gde prestaje volja interesantno je pitanje. Možda je baš ono if-then uslov za stvaranje volje i smislenost. A to je već nesporno kauzalitet. I baš smislenost i dokazuje kauzalitet, inače bi bio haos, a volje ni od korova.

I tako. Šta sad kažeš? Nisam u pravu?

 

[coviax1]

Taman kreneš dobro pa zalutaš, pa opet dobro i opet zalutaš...
Idealisti misle da MORA da postoji univerzalni pogon postojanja-neki perpetum mobile koji pokreče sve u postojanju,odnosno biće i njegove sadržaje uma...
NE MORA,ali se i to delimično dešava,a uz to entropijski,te i nije baš "večno",a pogotovu nedorecivo ovim sredstvima i alatima koje ovde i tu tako izdašno trošim...
Slabo će rečima biti išta dorečeno,a naročito ako se zakoni reči primene na zakone univerzuma,čak i onog samo u nama...

 

[Tuzni_patak]

Da vadim ozimana, upravo mi je kao captcha izasla rec modern serbia na FS, filesonic ja mislim da je...
sinhronizam do bola....

 

[gost 304860]

ili u prevodu treptaj leptira na jednom kraju sveta moze da izazove zemljotres na drugom te time shvatamo da su jung i vitgenstajn bili samo na korak od zajednickog intelektualnog esspressa

 

[coviax1]

Da vadim ozimana, upravo mi je kao captcha izasla rec modern serbia na FS, filesonic ja mislim da je...
sinhronizam do bola....

Nemaš potrebe Patak-valja mu pružiti ruku...
Ta tvoja urbana prekost koju ne obuzdavaš dobro i uvek,povremeno ti donosi rezultate,ali te nekad i košta...
Udahni malo Pranu,smiri se i...posmatraj...
Eto ti dobre sugestije...
Ozi ima malo priliku da se zamisli...
Več sam mu to predlagao...Jer šteta je,ima solidan kapacitet,da se zatulji u te stare ideje...Šareni cirkus ide dalje...Đokej peva o tome (Balašević),a nije baš neki filozof-mada Olivera tvrdi da jeste...
Ali i cirkusi valjaju ako su solidno organizovani...

 

[Tuzni_patak]

Ako vec pricamo o prekosti, ona uvek kosta....kod drugih, a licno uvek donosi rezultate....jer samo korak od ishitrenosti je inovativnost nesputane kreacije.Bez trava,droga i alkohola do besvesti.

 

[Moderna Pevacica]

Ово знање је много узвишеније од службе индивидуалној вољи и питањима шта даље и како то могу искоритити да задовољим импулсе своје воље.
Оно превазилази те баналности свакидашњег живтоа. Превазилази градње кула од карата већ се бави оним суштинским. Нема важнијег знања од тога.

Jer, ako je išta na ovom svetu poželjno, toliko poželjno da bi to čak i sirova i tupa gomila u svojim prosvetljenijim trenucima više cenila od srebra i zlata, to je da zrak svetlosti padne na tamu našeg postojanja i da saznamo nešto o ovom svom zagonetnom životu, u kome ništa nije jasno sem njegove bede i njegove ništavnosti.
Шопенхауер

Dobro, to je lepo sto si rekao, ali sta radis sutra kada se probudis? Ko ti sprema dorucak? Od cega ti se sprema dorucak? Ko je zaradio novac za to?