ХАШКИ СУДИЈЕ ПРИЗНАЈУ ДА ЈЕ ОДЛУКА МТБЈ О ХАПШЕЊУ ШЕШЕЉА НЕЗАКОНИТА
Под тачком 19, свог издвојеног мишљења, судије Тузмакамедов и Афанде, одлуку тесне већине жалбеног већа МТБЈ дефинишу следећим речима: „Метода коју је изабрала већина чланова жалбеног већа МСП да нареде првостепеном већу да поништи одлуку о привременом пуштању на слободу (др Шешеља), нема упориште ни у закону, ни у здравој логици.“… Другим речима, оваквом одлуком Жалбено веће „кажњава“ Шешеља за неки будићу прекршај, који се још није ни десио, нити је извесно да ће се уопште десити (нешто попут америчког футуристичког орвелијанског филма „Минорити репорт“). Судије Тузмакамедов и Афанде, аргументацију тужиоца да ће за евентуални повратак Шешеља у Хаг бити потребна сила, сматрају „спекулативном“….
МТБЈ СУДИЈЕ ТУЗМАКАМЕДОВ И АФАНДЕ- ОДЛУКА (ТЕСНЕ) ВЕЋИНЕ ЖАЛБЕНОГ ВЕЋА У СЛУЧАЈУ ШЕШЕЉ ЈЕ НЕЗАКОНИТА И СУПРОТНА ЗДРАВОЈ ЛОГИЦИ…
Пише Миодраг Новаковић 30 март 2015
И ПОВРШАН УВИД У НАЈНОВИЈУ ПРЕСУДУ ХАШКОГ ЖАЛБЕНОГ ВЕЋА, ОД 30 МАРТА 2015, КОЈОМ НАЛАЖЕ ПРВОСТЕПЕНОМ СУДСКОМ ВЕЋУ ХИТАН ПОВРАТАК (ХАПШЕЊЕ) ШЕШЕЉА У ПРИТВОР ХАШКОГ ТРИБУНАЛА, ПОКАЗУЈЕ ДА СЕ РАДИ О СКАНДАЛОЗНОЈ, ИСПОЛИТИЗИРАНОЈ, ПРАВНО НЕУТЕМЕЉЕНОЈ И НЕМОРАЛНОЈ ОДЛУЦИ, ОВОГ КВАЗИ-СУДСКОГ ОРГАНА-
Ова најновија одлука (базирана на основу „хипотетичке претпоставке“ да др Шешељ једног неће хтети да се врати у трибунал) жалбеног већа МТБЈ је донета такође тесним прегласавањем. За одлуку су гласали председавајући Вилијам Секуле и судије Арлет Рамароса и Калида Рашид Кан- док су против одлуке (са издвојеним мишљењем на осам страница- половина садржаја целе одлуке жалбеног већа) били судије Бактијар Тузмакамедов и Кофи Кумелио Афанде. Интересантно је мишљење судија Тузмакамедова и Афандеа, који су у заједничком писаном образложењу, ову одллуку назвали „
узурпацијом ауторитета и функције првостепеног већа трибунала“… …Ова двојица судија називају одлуку жалбеног већа веома „чудном“ јер у свом образложењу се позива на „
будуће теоретско понашање Шешеља, а не на садашње и фактичко…“. Конкретно, то се јасно види у светлу теоријске претпоставке жалбеног већа да ће
„Шешељ одбити да се врати у Трибунал“, ако то једног дана од њега буде захтевано. Они сматрају да је неозбиљно уопште разматрати Шешељеве изјаве да се у догледној будућности неће вратити добровољно у Хаг, пошто је то у домену хипотетичке претпостакве, и наводе да је да је његово јавно понашање (вербалне изјаве) „волатилна категорија“; Наглашавајући да његови ставови данас, не морају да буду коресподентни неким будућим ставовима.
Другим речима, оваквом одлуком Жалбено веће „кажњава“ Шешеља за неки будићу прекршај, који се још није ни десио, нити је извесно да ће се уопште десити (нешто попут америчког футуристичког орвелијанског филма „Минорити репорт“). Судије Тузмакамедов и Афанде, аргументацију тужиоца да ће за евентуални повратак Шешеља у Хаг бити потребна сила, сматрају „спекулативном“.
Шта више, они подржавају претходне одлуке првостепеног већа којим је председавао судија Антонети, наглашавајући да је то веће предвидело овакво (вербално) понашање Шешеља, и из тог разлога избегло да тражи претходну сагласност Шешеља са (неким будућим хипотетичким) условима, већ је наложило само (пред)услове који се односе на фактичко понашање Шешеља- У случају да директно интимидира сведоке, или у будућности одбије (пружи отпор) судско решење о повратку у Хаг. По овој двојици судија такви услови се очигледно нису испунили, и о њима је неозбиљно и неодговорно хипотетички спекулисати, у судској пресуди… …
Они ову (надгласану) пресуду жалбеног већа сматрају неоснованом и по томе, што сама пресуда не поставља питање легалности привремене ослобађајуће пресуде, објашњавајући то следећим речима- „
Консквентно, жалбено веће није у позицији да то уопште разматра“. Шта више судије Тузмакамедов и Афанде наводе следеће- „
Питање да ли је првостепено веће направило грешку, уопште и није предмет овог апила, тако да је одлука жалбеног већа по том основу овде неутемељена“.
Ова двојица судија постављају и интересантно питање (које демонстрира сву абсурдност ове најновие хашке одлуке)- По њима, чак и теоретска могућност да тужилаштво и жалбено судско веће, у случају било ког другог оптуженог који би под сличним условима био пуштен на привремену слободу, као доказе за присилни повратак у трибунал (за поништење пресуде), наводе „хиптетичку арументацију“ да та особа МОЖДА неће хтети да се добровољно врати у трибунал- Стављају тог оптуженог у „
ситуацију опасне несигурности и неизвесности“! Судије Тузмакамадов и Афанде оптужују већински део жалбеног већа да нису успели да докажу „изузетне околности“ у случају Шешеља, и да су једино евентуално могли да захтевају од првостепеног већа додатно разматрање дела одлуке везано за Шешељово здравље , али никако да пониште одлуку првостепеног већа!? Они су то дефинисали следећим речима „
Одлука већине жалбеног већа по овом питању је НЕЗАКОНИТА“… …По њима, жалбено веће нема ауторитет да да укине првостепену пресуду о привременом пуштање др Шешеља на слободу, већ једино у домену „оцене“ оправданости првостепености одлуке, и захтева првостепеном већу, да ту одлуку преиспитају. Они наводе да једино веће, које по закону и статуту трибунала, има моћ да поништи одлуку о привременом пуштању, јесте првостепено.
Под тачком 19, свог издвојеног мишљења, судије Тузмакамедов и Афанде, одлуку тесне већине жалбеног већа МТБЈ дефинишу следећим речима: „Метода коју је изабрала већина чланова жалбеног већа МСП да нареде првостепеном већу да поништи одлуку о привременом пуштању на слободу (др Шешеља), нема упориште ни у закону, ни у здравој логици.“
Ови судије такође указују на још једну „нелогичност“, ове очигледно исполитизаране судске одлуке. По њима аргуметација тужилаштва, коју је прихватила већина жалбеног већа, да „
постоји опасност да ће Шешељ утицати на сведоке“ (без конкретних доказа да он то у ствари чини у пракси)- може да буде само предуслов за пуштање на привремену слободу, а никако неки „пост-услов“.
Пошто је провостепено веће тај предуслов уградило у своју пресуду о привременом пуштању др Шешеља на слободу, по њима овде нема никаквог основа да се то питање потеже поново као аргумент у другостепеној (поништавајућој) одлуци. Они указују и на манипулацију тужилаштва, које пред жалбено веће ставља исте аргументе, који су претходно одбачени од стране првостепеног већа судије Антонетија, у одлуци од 13 јануара 2015. На крају, уместо закључка, ове кратке „ад-хок“ анализе најновије скандалозне одлуке МСП, цитираћу извод из закључнг параграфа издвојеног мишљења судија Тузмакамедова и Афандеа:
„Ми смо закључили да оваква већинска одлука није успела да докаже (аргументује) наводне пропусте првостепеног већа…“
М. Новаковић
РЕФЕРЕНЦЕ:
1. ПРЕСУДА ЖАЛБЕНОГ ВЕЋА НА ЗАХТЕВ ТУЖИЛАШТВА- 30 МАРТ 2015: http://www.icty.org/x/cases/seselj/acdec/en/150330.pdf 2. ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА КОЈА ОДБИЈА ЗАХТЕВ ТУЖИЛАШТВА ПО ИСТИМ ОСНОВИМЈА: http://www.icty.org/x/cases/seselj/tdec/en/150113.pdf