7. Crkva u Laodikiji (Otkr. 3,14–22)
Opis Hrista:
„Ovo govori Amin, Svedok verni i istiniti, početak stvaranja Božjeg.“
On je Alfa i Omega, svedok svega.
Ukor:
„Znam dela tvoja, da nisi ni studen ni vruć... oh, da si studen ili vruć! Ali si mlak, i ispljunuću te iz usta svojih.“
Laodikija je mlaka vera – duhovna ravnodušnost, samodovoljnost.
Simbol modernog čoveka: „bogat sam, ništa mi ne treba.“
Dijagnoza:
„Ne znaš da si nesrećan, bedan, siromašan, slep i go.“
Bogata spolja, ali duhovno siromašna.
Poziv:
„Savetujem ti da kupiš od mene zlato ognjem žeženo... i masti da pomažeš oči svoje da vidiš.“
Zlato = vera očvrsnuta u iskušenju.
Belo odelo = čistota srca.
Mast za oči = Duh Sveti koji otvara duhovni vid.
„Evo stojim na vratima i kucam; ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim.“
To je slika unutrašnjeg pokajanja: Hristos stoji pred vratima našeg srca i čeka da Mu otvorimo.
Obećanje:
„Ko pobedi, daću mu da sedi sa mnom na prestolu mome, kao što i ja pobedih i sedoh sa Ocem svojim na prestolu Njegovom.“
To je najveće obećanje: zajedništvo u slavi Božjoj.
Laodikija, koja je bila najravnodušnija, pozvana je na najveće jedinstvo — ako se pokaje.
