Secanje

[*pustinjakinja]

Dragi Prijatelju...nisi zaboravljen. Prisutan si u srcima i svojim djelima
Pjesnik je u svojim pjesmama uvijek živ.

 

[Svjetlanaa]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

Kad se prisetim
svih jada koje sam pretrpeo
od nje
stid me je sto sam bio tako nevin,
ali moram da priznam
uvek me je pratila u
picu,
i shvatio sam da su njen zivot
njena osecanja
davno unisteni
i da sam bio samo
privremeni
pratilac,
bila je deset godina starija
i smrtno ranjena prosloscu
i sadasnjicom,
losa je bila prema meni:
napustanje, drugi
muskarci,
nanosila mi je neizmeran
bol,
neprestano,
lagala je, krala,
bilo je napustanja,
drugih muskaraca,
pa ipak smo imali nase trenutke,
i ta mala romansa okoncala se
sa njom u komi
u bolnici
i ja sam
sedeo kraj njenog kreveta
govoreci joj,
a onda je otvorila oci
i videla me:
“znala sam da ces biti ti”,
rekla je,
zatim je zatvorila
oci.
Sledeceg dana bila je
mrtva.
Pio sam
sam
dve godine
posle toga.


C. Bukovski

 

[Svjetlanaa]

Spavala je na mojim grudima, sa nekim poluosmehom na usnama..
Pomerio sam već pomalo utrnulu ruku, namestivši jastuk umesto nje. A onda seo na pod kraj kreveta posmatrajući je..
Slušao sam kako diše ona koja zbog mene ne diše
Prelazio nežnim pokretima po njenoj kosi da ne probudim onu koja zbog mene noćima ne spava.
Znao sam, osećao iako mi je sve to prećutala…
znao sam za njene noći bez sna,
zagrljaji su mi ispričali.
Gledao sam onu koja je danas tu, a sutra…
Nismo mi imali sutra..
Samo ljubav i ovo sad..
Znao sam da će jednom otići..
Nadao se da će, to jednom, doći što kasnije..
Ničim je nisam mogao zadržati..
Drumovi i svetla velegrada su je odveli..
A ja?
Ja samo ponekad prošetam do njenih prozora
pitajući se, pamti li me?

 

[*pustinjakinja]

 

[KPCTAHK]

JA BEZ TEBE NE MOGU DA ŽIVIM
-------------------------------------------------

Ja bez tebe ne mogu da živim,
Srećo moja, nado izgubljena,
Za rastanak sada sreću krivim
I prizivam ta srećna vremena.

U svitanje zore je najgore
Kad se sunce iznad Moskve rađa
U grudima tad` buktinje gore
Duša cvili: “Gde je moja slađa?“

Gledam naše požutele slike
Baš na svakoj nasmejana ti si
Da te volim ne imah prilike
Zašto, Biže ? Zašto, Hriste Sveti?

Gledam Ural i daljne Karpate
Želim nazret` tvoje lepo lice
Pomozi mi, Hriste, mili brate,
Il` iz grudi iščupaj mi srce !

Krstan Đ. Kovjenić

 

[KPCTAHK]

Nisam ti ja poput `tice i ne kljucam ljubavne mrvice …
Kada volim u celosti predajem se, dam sve, volim do daske i kljucam svakodnevno, bre …

 

[Svjetlanaa]

"Kiša priziva tužna secanja…
Tražim način da zavaram nedostajanje…
Tražim prigodnu nijansu da našminkam oči bojama ravnodušnosti…
Da zavaram radoznale…
Obuvam čizme skitalice…
Možda me odvedu u neku drugu ulicu...
Ulica sećanja tonalitetom bola odzvanja …
A ja bih nešto veselije…
Oblačim jaknu da sakrijem poderotinu na levoj strani grudi…
Vec dugo obećavam sebi da ću je zakrpiti…
Ali nikako da nađem dan, kada se valja po kalendaru srce krpiti…
Guram ih u dzepove..
Da ne primetim kako su prazne..
Pokušavam, iz skoro prazne bocice kapnuti malo parfema osmeha…
Ne vredi, još uvek mirišem na sećanje...
Ali i ksa prestane ,sunce se bori ....

 

[*pustinjakinja]

" ...sećanja su poput oblaka,
od onih teških, olovno-sivih,
pa sve do prozračno belih,
poput Anđeoskog praha
koji padne po nama i gotovo da
može da stane u dlan...
...najlepša, a tako ..."

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

Пусти ме да будем срећа на твоме длану
У неком дану када кише буду падале.
Пусти ме да будем нада у твојим сненим очима
У неком пустом сату угасле вечери.
Пусти ме да будем осмех на твоме лицу
У једној ноћи лудила и жеља.
Пусти ме да будем јутро у твоме осмеху
На коме су остале моје усне.

 

[Svjetlanaa]

“Jesam. Plakala sam te noći, kad si drugoj obećao zauvijek. Proklinjala sam te, dan kad sam te srela i dan kad si me poljubio. Proklinjala sam dan kad si otišao, dan kad sam ti rekla da odeš. Kako da ne plačem? Znaš koliko sam te voljela”, govori mi i vidim suze u očima

“Nisam znao da si me voljela. Nisi nikada pokazala. Ako tako voliš, onda bolje nemoj voljeti. Tako se ne voli. Zato sam i otišao. Zato si me izgubila.”

Pričam joj, a srce mi se steže, jer koliko god želim da je povrijedim, toliko i ne mogu. Voljela je ona mene. Voljela me više od bilo koga. Znam da jeste. Osjećao sam ja to i onda kada sam bio kilometarima udaljen od nje. Znao sam da uvijek postoje jedne oči koje me vole. Znao sam da će jedno srce uvijek kucati za mene. Voljela je ona mene i previše.

“Možda i imaš pravo. Možda te nisam voljela, možda nisam znala kako, ali ako ti je za utjehu, ne znam ni sada. Zahvaljujući tebi. Ukrao si svu ljubav što sam u srcu nosila. Kakva god da je bila, bila je ljubav. Voljela sam te, znaš ti to dobro. Ti najbolje znaš”,govori mi i odlazi..

TO SU SAD SAMO RUZNA SECANJA
Jer ako volis moras bas da volis tako .....da zna da ga uvek ceka mirna luka ..oci ,srce koje kuca samo za njega ....

 

[Maha-maja]

ЗА СМРТОМРСЦЕ

Тражим помиловање
за оне који брзо забораве мртве,
оне што одмах са списка их скину
и прекину са њима везе
олако као паучину.
За човека који на гроб пријатеља
не посади трешње ни брезе,
који са кола и седленика
у родном крају никада не сиђе
да постоји на гробу пређа.
За људе који су на смрт љути,
које вређа

помисао да би могли умрети,
који ће у гроб поћи забринути
као они што иду у туђину
где не знају ни језик, ни обичаје,
где не познају душе живе;
за људе који пред смрћу негодују
као да их ни дужне ни криве
шаљу на робију која вечно траје.
Десанка Максимовић

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[DorotiDoxy]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

 

[Branko Lori]

 

[celadon]

Meni ost'o u sećanju jedan Đurđevdan, pre 7 godina.
Dobro je kad imaš svoje sećanje, (u tuđe se nikad nemoj pouzdati), pa, sam za sebe, možeš zapevati: