Secanja

[Svjetlanaa]

 

[PetarSamotnjak]

Sećanja su lanci, pa konopci, pa na kraju niti što nas vezuju za prošlost.
Onda niti puknu...

 

[Svjetlanaa]

 

[Svjetlanaa]

CEKANJE

Već dugo stojimo na raskrsnici. Zarobljena u vremenu, dok dani mi odmiču, a ja samo stojim i posmatram ih. Jel se to zove čekanje? Ne znam. Na semaforu je crveno svetlo već predugo. Zarobljena sam u sadašnjem vremenu bez ikakve slike budućnosti. Sanjarim o njoj, sanjarim o onom najlepšem snu. Sanjam o istoimenoj ulici iz koje dolazim, o tome da će zeleno svetlo zasvetliti i da ću krenuti pravo, s najlepšim osmehom i ispunjenim srcem. Šta je levo, ili desno, ne znam. Niti razmišljam, niti zamišljam. Najsrećnija bih bila kada nikada ne bih morala saznati.
Volela bi da na mekim vazdušastim oblacima sreće ostavljam tragove svojih malih stopala kraj tvojih. Da ruku čvrsto držim tvoju i da trnovitim putevima života zajedno koračamo i sa osmesima da oteramo svaku brigu. Najviše bi volela da krenem pravo, tom našom ulicom radosti i uspeha

 

[Svjetlanaa]

Videćeš, veruj, vreme će reći
Iz oka suza počet ce teći
Biće ti žao za rabotu tvoju
I što si dušu gazio moju

 

[FataMorgen]

 

[Lada]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

U zaboravu se kriju tolika sećanja.
Kada bi se otvorile sve rane,
Zajapeće rane bi nas prekrile
Za sva vremena.

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]