Secanja

[bobba]

Voljela bih samo malo
poviriti u svijet proslosti.
Pomirisati ljeto
osjetiti ljubav
dodirnuti tebe...
Ne trazim mnogo
samo minutu dvije
da budem tamo
gdje nitko bio nije.
Samo zrno magije
i bit cu tamo,
bas kao i prije
tako gdje nitko nije.
Pokucat cu na vrata snova
na vrata proslosti
osjetit cu opet tvoje oci
i ljubav koja se u njima krije.
Bit cu opet tamo,
tamo gdje nitko bio nije.
Postoji li magija?
Postoje li vrata proslosti?
Mogu li uci tamo
gdje smo bili smo ti i ja?
Bili smo nekad,
bili smo prije.
Hocu li ikada vise osjetiti
ono sto nitko nece i nije?"


ma to su moja secanja
i moje zelje

 

[Nina]

Kad jednom prodje sve
kad se pretvori u uspomene
kad vise nisu vazna lica, imena, ni godine
kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima
da li ces shvatiti sve
ljubavlju zagrnuti me
da li ces dici me s kolena
zedan tvog oprosta
kad jednom stvorim se ja -
pred tvojim vratima.

Ispod ovog neba samo ti
dusu znas mi taknuti
i kad kapnem na tvoj dlan
kad se stisnem kraj tebe,
nek me cvrsto drze ruke,
Tvoje ruke, sigurne.

 

[zainteresovana]

.........
...Dakle, sećanja i osećanja...

Bez onih prvih ne bi bilo drugih, i obrnuto. (Heh, ovo može da se odnosi i na ljude. )
Nikada ne poistovećujem sećanja i osećanja.

To bi mi bilo svetogrđe. Kao da neki sunčani letnji dan, jedan od onih u kome boje oštro vrište u zenici oka dubeći put do mozga, treba da poistovetim sa danom ušuškanim u maglu, neku od onih koja čak i zvuke upija, i čini sve lagodno nestvarnim, lebdećim... Ne, ne, ne želim to, a i nemoguće je. I bespotrebno. Suvišno... Treba uživati u lepoti svakog dana. I sadašnjih i prošlih.
Sećanja su za mene onaj paperjasti, mukli, magloviti dan, uvek. A osećanja su onaj blještavi dan, oštri kamenčići pod bosim nogama, ili razlivanje plavetnila neba, ili sunce u koje ne možeš pogledati od oštrog bola u očima... Znaš onaj osećaj kada plivaš ceo dan, pa legneš uveče u krevet, a telo ti lebdi, bridi, ljuljuška se, još uvek pliva! Tako me obavija i prožima osećaj.

Sećanje... kao baza podataka... Da, baš tako ga i ja vidim. Sve je tu, uredno složeno, i dovoljan je sekund (brže je moje sećanje od računara!) da mi se na ekranu nešto pojavi. Ja sam vizuelac. I knjige kad čitam, meni ostane u glavi slika stranica, prored, boja papira, oblik slova, štamparska greška u drugom redu; prsti mi pamte hrapavost korica, da li su tople ili meke, debljinu stranica koju sam okretala... Zato detalje sadržaja ne pamtim. Tačnije, raznorazne sporedne zaplete, sporedne likove, i tome slično, pogotovu ako mi stil ne odgovara! A fabulu bez greške pamtim. Sve to bez ikakvog truda. Imam ugrađen filter.
...Jednostavni okidač u vidu neke reči, slučajnog nekog obrisa, neke boje, mirisa, i vidim tu svoju staru, doživljenu situaciju, sliku, taj prizor, sa svim njegovim bojama, mirisima, zvucima i osećanjima. I sve je tako živo prisutno, ali na ekranu, a ja sam tek puki posmatrač, doduše iz prvog reda.

Pamtim detaljno sve situacije koje sam ja doživela, sve ljude koje sam susretala, njihove priče, svoje detinjstvo, život, počev od 2,5god. strašno, prokleo me Bog!
I pamtim ih i po osećanjima koja sam tada proživljavala.
Ali filmove, što ne pamtim filmove, strašno! I glumce mešam, meni sve to isto, joj!
Ali pamtim gde spustim ključeve kad uđem u kuću, i nikada ne proveravam svetla i ringle kad odlazim, uvek sam sigurna da sam ih isključila.

I, kao što rekoh, osećanja u sećanjima samo pamtim, ne proživljavam ih nanovo.
Jednostavno, nema mesta od novih. Sećanja su samo sećanja.

 

[bobba]

JE DOK SPAVA

Gledam je dok spava
Slusam kako dise
Gledam je dok spava
Dali negdje pise koga sanja
O, dali sam u snovima jos uvijek ja

Oprosti, ali ponekad
Me strah kad posumnjam
Nakon tako mnogo vremena
Jos uvijek se nasmijesi kad me pogleda

U ocima kao nekada
Vidim onaj stari sjaj

I tada znam ja sam taj
I tada znam ja sam taj

 

[AntunTun]

Go on and wring my neck
Like when a rag gets wet
A little discipline
For my pet genius
My head is like lettuce
Go on dig your thumbs in
I cannot stop giving
I'm thirty-something
Sense of security
Like pockets jingling
Midlife crisis
Suck ingenuity
Down through the family tree
You're perfect, yes, it's true
But without me you're only you
Your menstruating heart
It ain't bleedin' enough for two
It's a midlife crisis...
What an inheritance
The salt and the kleenex
Morbid self attention
Bending my pinky back
A little discipline
A donor by habit
A little discipline
Rent an opinion
Sense of security
Holding blunt instrument
I'm a perfectionist
And perfect is a skinned knee
You're perfect, yes, it's true
But without me you're only you
Your menstruating heart
It ain't bleedin' enough for two
It's a midlife crisis...

 

[AntunTun]

ko kazhe da si mlad onoliko koliko se mladim osetjash.....*****

 

[kojote]

Samo mu pola glave viri. Zagledan, s onim jednim vidljivim okom, negde u stranu. Ne u Hristovo beživotno telo, ne u klinove i trnov venac koje neko drži ispred njegovog nosa. Na slici Skidanje s krsta Anđelika fra Beata, u crkvi Svetog Marka u Firenci. Sve ostale figure se mogu jasno opisati i prepoznati, ali ko je on? I gde to gleda? Šta se događa tamo, što mi ne vidimo?
Onda mi pada na pamet moja druga velika ljubav. Da li se pita gde sam i šta radim? Da li je brine kako i s kim živim? Da li joj je svejedno jesam li živ ili mrtav?

Napolju je hladnjikavo, briše oštar vetar. U ulici Alfani, svraćam u mali bife. Tesno je, svega tri stola. Za jednim se raspojasali meštani i igraju karte, za drugim stariji muškarac i mlađa žena, okićeni fotografskim aparatima, priljubili se jedno uz drugo.
Osim gazde, niko me ne udostoji ni pogledom. Za šankom uzmem čašu crnog vina, sednem za prazan sto i zapalim cigaretu.
Kartaroši se uneli u igru. Povremeno opsuju, razumem ih. Stariji muškarac šapuće nešto na uvce, saputnici. Ruka mu nežno sklizne preko njene.
Iza šanka prska voda. Gazda se pogurio i pere čaše.
- Još ćeš se ti napisati priča - kažem sebi, dok mi se u ustima topi prvi gutljaj vina.

 

[kojote]

I čujem kako kiša pada
Pustim ulicama grada
Ja nikada neću videti dan
A sećam se bio je mart
Za mnoge od vas sasvim običan
Ali u mome srcu ostao je trag
Jer moje oči navikle na mrak
Čitavu večnost dugačak
Tada su opet videle dan

Sećam se krvavih lica
Ali i ljudi slobodnih k'o ptica
Tada sam prvi put video dan
Sećam se razbijenih glava
Ali za nih večna je slava
Tada sam prvi put video dan
Ali ubrzo je ta zlobna noć
Prekrila čitav moj grad
Tenkovi su opet doneli mrak

A sećam se bio je mart
Za mnoge od vas sasvim običan
Ali u mome srcu ostao je trag
Hladno mi je u rovu sam sam
O svemu tome sada razmišljam
Ispred mene je pust razrušen grad
I crne mi misli evo dolaze
Vidim kako me mrtvog odnose
Ja nikada neću videti dan

Živ se sigurno neću predati
Poslednji u cevi cu sačuvati
Kao i pismo u kome će pisati
Smrt je samo tren jer metak je brz
I ne boli koliko me vređa
Što im ipak neću videti leđa

 

[bobba]

Ostaću zauvek tvoja!

Ostaću zauvek tvoja!
Ne želim da ti pišem i počnem sa: dragi i mili, nikada te neću zaboraviti... Neću da kazem: sećaj se večno moga lika, kao i tvoj polako bledi u mome sećanju. Još malo si tu, u mojim razdraganim mislima, a govorili smo da se mnogo volimo i večno. Neću te nazvati ni voljenim jer ti to ne želiš, a ni imenom jer me to stalno boli. Rastajemo se zauvek. Nemoj plakati kao što ja sada plačem jer ovo se jednom moralo desiti. Ja ću i dalje uzalud čekati tvoje pismo. Ko će mi ubuduće pisati onako lepa i duga pisma i ko će mi ubuduće slati najlepše razglednice.

Noćas sam ponovo bila u ono našem izgubljenom, starom svetu ljubavi. Prisećam se svega: ne, ja ustvari ne želim da to zaboravim!! Neću da nestane iz moga sećanja ono jedino što sam volela i zbog čega je vredelo živeti. Da li ću ikada moći da izbrišem iz sećanja godine provedene sa tobom: ma gde i sa kim bila, u meni će ostati deo tebe. Jednog dana shvatićeš mene i moju ljubav, ali biće kasno, kasno za početak, kasno za nas. Od danas, za sve što je bilo lepo, moram da kažem - bilo je, za sve što volim - prošlo je. Naša ljubav se raspala u najvećim rascepima neba. U meni - ostalo je nešto prazno... Pustoš i praznina: tuga i bol bez plača. Ne znam kako da objasnim taj deo svoga života, jer je to bilo nešto drugo. Nešto novo što je imalo svoj početak i kraj. I sada šetam po ruševinama svoje izgubljene sreće i ljubavi. Veruj.. teško je biti sam... užasno teško. Shvatićeš to ka jedne večeri, budeš čuo usamljene korake na uglu ulice i jecaj nečije senke u uglu... Ali ne! To neću biti ja... Ja daleko lutam ulicama. Poklanjam svoje usamljene šetnje usnulom gradu, stihove, luckaste snove moje mladosti koje imaju oči boje peska u tvoje ime... samoća je uništila moju dušu. MRZIM TE... O ne, luda je to varka, znam. Suviše uspomena sreće... Možda i sam znaš da te još uvek neumorno čekam, volim i patim zbog svega što se zbilo. Verovatno znaš da ti to nezaslužuješ, ali ipak činim sve da te zamrznem i uništim ideale koje sam navodno stvorila u tebi. Jedan deo moga srca odneo si sa sobom i evo već po koji put pitam se: "Zašto si to učinio?" Zašto si želeo da odeš od mene a da mi, osim bola, ne ostaviš ništa. Želim ti puno sreće, ljubavi. Svega onoga što sam poželela za nas dvoje a ti to nisi dopustio.

Poslednji put zbogom. Neću se više osvrtati na prošlost. I zaklinjem se, nikada više neću pisati o tome, jer sećanja bole. Zbogom, i ne zaboravi koliko sam te volela... A ti si ipak surovo oteo dane moga života. Neka ti ovo pismo kaže da ću moći da zaboravim tebe i neizmerni idol ljubavi, tražeći put ka obali sreće, put kojim smo nekada zajedno krenuli...

Na kraju ti opraštam sve, a pokušavam da ti napišem one dve lepe reči i iskrene.
Ostaću zauvek tvoja !!!

Bojan Mrđanov
​

 

[Daringo]

SECANJE NA MARIJU A.


U senci sljive vreme stalo tiho,
Bio je plavi septembarski dan
I bledu, mirnu dragu ja sam njiho
U zagrljaju, kao tihi san
Na letnjem nebu lezao je meko
Nad nama oblak.
Gledao sam nju.
Bio je beo i mnogo daleko taj oblak.
Posle nije bio tu.

Dani su prosli, meseci protekli,
Niz reke plovi i dobro i zlo.
Mozda su ljudi sljive sve posekli,
A pitas li, dal bese ljubav to?
Ja cu ti teci: ne secam se niceg,
Pa ipak znam sta mislis, znam to, da,
Al stvarno vise ne znam njeno lice,
Znam samo jos: poljubio sam ga.

(Bertold Breht)

 

[bobba]

Na rubu usana

Nestaneš svaki put kad te snovima dotaknem,
i opet iznova na rubu tuge i radosti.
Čudne su te stanice naše sujete.
i vjerujem i ne,
i volim te ili možda ne.
Sve dok se ne dodirujemo
sve dok mi ne znaš ukus usana,
i miris kose,
puštam te.
Ne odustajem.
Naći ću tog dječaka u tebi,
probudiću i onu poslednju iskru požude.
Jednom kad bude sve a opet ništa ne bude,
Jednom kad se umoriš od bježanja,
zaspaćeš na mojim rukama.
I pustićemo kiše da pjevaju,
pisaćemo pjesme bez riječi i rime,
sjetićeš se neke davne zime,
i reći da sam tvoja ludica.
Ona ista koja je čekala sve ove godine,
samo jedno sneno svitanje,
jedan čežnjiv pogled u daljine.
Dok ti budem usnama tražila sve tajne puteve,
tu negdje na tvojim ledjima...
Ne budi me i ne reci mi da voliš me.
Ljubav je ta lažna spoznaja
Sebična i ranjiva.
Ukradi mi osmjehe lažljive i sakrij u svoje dzepove...
Ugnijezdi se u moje oči sanjive,
i ostani tu do kraja vremena...
zarobljen izmedju svijetova,
u javi svog sna,
tu na rubu mojih usana.

 

[Daringo]

NJENE OCI

Tako je tiho u predvecerje Ciriha,
gledam dugo jezero, pred zalazak sunca,
zrake koje se njezno prostiru
u naj ljepsim bojama...
Miluju povrsinu jezera i prirode, a ja se
osjecam pomilovana i posuta zvjezdanom
prasinom iz njenih ociju,
jer su joj oci ljepse od zvijezda,
ljepse od raja...od zraka i zalaska sunca.
Onako ozarenoj od topline i ljepote,
naviru sjecanja na voljenu,
na njezne zagrljaje...
Sve me ove divne boje podsjecaju na nju,
na nas dvije i nasu ljubav...
Na ceznju koja se budi i zivi u meni...
Njezno se prostire mojom dusom,
ljepsa od zraka pred zalazak sunca.
Gleda me duboko u oci, a oci joj ljepse
od zvijezda na nebu, sto trepere...
Tako gledajuci je, ponese me ko krhku
barku na vodi, sto nosi oluja...
U mirnu luku: ceznje, strasti i ljubavi...



(crnaa)

 

[majcheki]

Ти си причао…
Не знам да ли је ико тако упорно
брбљао крај мог врата као ти.
Не, нико никада није толико причао.
Сатима,
данима,
годинама….
А никада те нисам слушала.
Чешће сам уживала у твом гласу
него што сам се трудила да саслушам.
Ти си причао….
Твој глас ме је мазио као ветар напуштено штене
кратка појава твог осмеха кроз моје уши
до мисли претопљена у тренутак
који ћу знам, заборавити.
Нисам те волела.
Стресла би се сваки пут када би додирнула
твоју необично малу шаку.
Нисам волела твоје руке.
''Казанунда….
други највећи љубавник на свету
и продавац мердевина…''

А онда, некако одједном,
из густе вечерње магле
појавио би се твој не обично велики нос.
Не, нисам волела твој нос.
Са леве и десне стране њега
пиљила су у мене два сићушна, коса ока.
А ако би, не дај Боже,
сунце допрло до твог лица,
освануо би одсјај наранџасте јутарње браде.
Никада нисам видела нешто налик теби.
Стално сам те нудила жвакама
са укусом еукалиптуса.
Било је очајно.
У пар наврата
потрудила сам се да те ''жмурећки'' волим,
не вреди.
Користила сам те да би уживала на месечини,
да би добила песму само за себе и ту и тамо,
можда неки цвет.
Ти си причао…
Мени стварно није јасно шта.
Извини.

 

[Daringo]

THE FIRST NIGHT-
...stranac mi je prisao i
rekao da jednostavno
mora imati moj broj,
uz simpatican smijesak
- dobio ga je,
iako ga ne dajem lako iz rukava...

-THE SECOND NIGHT-
...izasla sam van s
potpunim strancem,
pricali o svemu i svacemu,
hodali gradom, poljubili se...

-THE THIRD NIGHT-
...upoznala sam svog stranca,
kao da se poznajemo godinama,
pricali smo o - apsolutno svemu,
dotaknuli sve...

-TODAY-
...ja ga nisam vise vidjela,
i nedostaje mi on,
nedostaje mi,
ne stranac,
on...


(c.)

 

[bobba]

Zamrznuta princeza izgubljena na tragovima života

Gubim se u beskraju i
bescilju zaboravljenih dječjih snova ...
Hvatam maglu ...
Ubijam leptire ...
Gledam u nebo tražeći stepenice
koje vode k anđelima ...

Princeza sam u poderanoj haljini ...
Krvavoj i blatnoj ...
Čupam pramenove duge crne kose ...
Noktima grebem rumene obraze ...
Pokušavam skinuti masku ...
Ogledala govore ...
Ništa nema smisla ...

Trčim bosa kroz trnje ...
i maslačke... i crne ruže ...
Plešem sa palim zvezdama ...
I pticama bez krila ...
U odbačenim baletnim cipelicama ...
Vrtim se ... celi svet se okreće ...
Divne neke boje nastaju u tami mojih zenica ...
Svet me zove da ga zagrlim ...
Hajde, nije tako teško ...
Samo raširi ruke ...
Poljubi mesec ...
Pusti leptire ...

Sklupčaj se usred snegom prekrivenog polja,
Dok pahulje se igraju sa ostatcima tvoje kose,
Zaspi ... i ne budi se ...

Princezo, zaspi... i sanjaj...
... zauvijek ...

 

[zainteresovana]

Sećanja nam daruju san otvorenih očiju.

 

[Daringo]

U POSLJEDNJE VRIJEME

U posljednje vrijeme
U sjećanje mi dolaze dječje igre.
Ako ciglom ubiti pilića možemo nazvati igrom.
Ili spaliti živoga ježa.
Probiti šrafcigerom glavu kunića.
Daviti mačića u željeznoj bačvi za naftu punoj kišnice.
Djeca su ohola, okrutna i glupa.
A kad odrastu onda traže ljubav.
A kad ostare onda se boje smrti

(b.s.)

 

[atenaellada]

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš...
Zašumi saten... Tama se uznemiri...
I kao talas naiđes...

U školjki tvoga pupka leto zimuje...
Tu čuvaš mrve sunca za nas...
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje...
Dok kao talas nadireš...

I ništa više nije važno...
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas...
I niko više nije bitan...
Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas...

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst...
Niz tvoje sapi zvezda pala...
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst...
Kao talas izmičeš...

Ostavljaš slane kapi bistre...
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš...
Ostavljaš varljiv zalog pene...
U srcu ove napukle stene koju razbijaš...

Dj.Balasevic , naravno....Podsetio me je to pocetak teme...

 

[bobba]

'KAPLJICA' O SNOVIMA

SANJAJMO

Sanjati treba
Otvorenim očima
Ili tek u snu

Sanjati
Susret srodnih duša
U nepoznatom svijetu
Niz prekrasnih trenutaka
Međusobnog razumijevanja

Sanjajmo!
Neka nam bude
Svaki tih snova
Pun čarolije
Radosti
Ljubavi

Sanjati treba
Uvijek iznova...

 

[bobba]

Jednostavno znam...

Usne tragaju,
umorne.
Koraci postaju tromiji.
I znam.
Ostaje trag.
Nedostajat ću ti,
gotovo kao i ti meni.
Jednostavno znam....
Nedostajat ću ti
onako zarobljena u tebi,
stisnuta u kutu
pred navalom osjećaja.
Kad ostaneš sam,
Kad noć proguta dan.
Usamljen bez vlastitog indentiteta.
Neće me biti,
da pronađeš zaklon.
Da prepoznaš svoj izgubljeni identitet.
Znam, sjetit češ se....
Bojim se, bit će kasno....
Plesat će samo trag sjena...

 

[sinnke]

Evo sad pisem o tome kako me mirisi vrachaju u proshlost ... i istina je ... mirisi imaju strashnu moch da nas vrate u vreme dok sme bili mladi ... pre shkole... pa u shkoli... pa dok smo imali 'smeshne' probleme... uglavnom u proshlost

Muzika s druge strane ima moch da nas podseti na ljude ... nekad i na cela drushtva (u tom sluchaju se vratite i u to nekakvo vrijeme u kojem je to drushtvo "zivelo" ili mozda bolje da kazem funkcioniralo )

Kako god bilo, muzika ima strashno puno utjecaja na nash zivot...na moj ima...))

Iskreno volim chuti neke "stare" pesme .... onda se zapitam shta je s tim ljudima... da li se i oni sete(?!) .. pre me to malo i patilo... a sad?!... sad znam da se sete... oho... josh kako se sete)


I sad da vas sve pitam ... kad shetate gradom (pada kisha, sneg, tucha ili sia sunce) i vetar donese bilo koji stih... npr. "...negde se pipnu nashi mali svemiri..." jel vam se razvuche osmjeh ... ili padnete u depresiju ?!

... i da, to je bilo retorichko pitanje )


Umem da se smesim sama sebi....ali to vam se samo cini....jer ja se bas tada smesim svojim prialjteljima........a vi...........)))))

Ima puno istine u tome sto si zakljucila. Ali ja imam par disco stvari koje me vezu za nesto, a i to je vec izbledelo tako da me nista ni ne seca vise.

 

[bobba]

Upozorenje

Kad ću biti stara nosit ću ljubičasto
S crvenim šeširom koji mi ne stoji
I potrošit ću svoju penziju na konjak i ljetne rukavice
I satenske sandale – i reći ću da nemamo novaca za maslac.
Kad ću biti umorna sest ću na rub pločnika
I jesti sve što nude u radnjama i pritiskat ću alarmna zvonca
I udarat ću štapom po javnim ogradama
I nadoknaditi treznost svoje mladosti
Hodat ću po kiši u papučama
I brati cveće u vrtovima drugih ljudi
I naučit ću pljuvati.

Tad ću moći nositi odurne košulje i biti debela
I pojesti tri funte kobasica u mahu
Ili jesti samo krastavce s lebom celi tedan
I zgrtati olovke i podmetače za pivo i druge stvari u kutijama.

Ali sad trebamo suhu odeću
I trebamo plaćati stanarinu i ne smemo psovati na ulici
I trebamo dati dobar primer djeci
Trebamo pozivati prijatelje na večeru i trebamo čitati novine.

Ali možda bih već sada mogla malo vežbati?
Da ljudi koji me poznaju ne budu previše šokirani i iznenađeni
Kad iznenada postanem stara i počnem nositi ljubičasto


a najgore je kad te uguse tvoja secanja
sta si mogao i kako si mogao
a vidis da si sad star

 

[bobba]

Ima puno istine u tome sto si zakljucila. Ali ja imam par disco stvari koje me vezu za nesto, a i to je vec izbledelo tako da me nista ni ne seca vise.

hm i ti mene jos ponekad iznenadis
dusu imas jos ponekad :-D

 

[sinnke]

hm i ti mene jos ponekad iznenadis
dusu imas jos ponekad :-D

Imam ja dusu vecu od tvoje.Sve sto je bilo je iza mene i oprasta se ali se ne zaboravljaju uzroci. To je moja logika i zato nemam pesmu koja me veze za nesto sto se nece nikada vratiti cak i da je tako nesto postojalo u mom zivotu. Treba ziveti za sutra ne za juce.

 

[bobba]

Imam ja dusu vecu od tvoje..

samo ti se tako cini