Читаоцима, чији матерински језик је СРПСКИ, учинићемо можда задовољство, наводећи овде само неколико имена ведских митских бића, имена, која српском уху не могу да буду страна, па чак ако читалац нема ни једног разреда школе:
ШУШНА, ВАЛА, НАМУЧИ, САРАНИЈУ, ЈАМА, ЈАМИ, ДИВОДАСА, НАПАТ, АГНИ ("пелазгијски" ОГЕН, данашњи српски ОГАЊ), АПСАРАС, БАГА, ЧИЊАРА, ДАБИТИ, ГОША, ДИРГАТАМА, ГОТАМА, ЈАХУША, ЈУЈАВА, МАНУ, МАМАНТА, МУРАДЕВА, ПАДГРИБИ, ПАРЈАНИЈА, ПИТИНА, ПРАЈАПАТИ, ПРАСКАНВА, ПРИЈАМЕДА, ПУРУМИТРА, ПУРУША, РАЈИ, РАКА, РАСА, РЕБА, РИБУКША, РУЧАМА, РУДРА, РУМА, САРАСВАТ, САВЈА, САВИТАР, САРАЈУ, ШОМА, СРИЊАЈА, СУРА, СУРАДА, СВАРНАРA, ТРИЧОКА, ТУГРA, ТВАШТРИ, УЧАНА, УРАНА, ВАЈНИЈА, ВАЛА, ВАРАЧИКА, ВАРУЊА, ВАСИШТA, ВИЧВАРУПА, ЈАДВА, ЈАКШУ, ЈАМУЊA, ЈАТУ, ЈАТУМАВАТ, ЈАЈАТИ, итд
Као што видимо, изгледа сасвим логично, да је најлакше да се приђе ведској митологији са становишта језика српског народа, чији истраживаоци ће - што би било сасвим природно - моћи у овом смислу да дају значајнији допринос од многих других. Можда ћемо ту грађу моћи да обрађујемо у обновљеној Милојевићевој Српској Аутохтонистичкој Школи, или у неком Српском Институту, или како предложише неки уметници - у Српској Академији Знања. Јер - требаће много добре воље, много напора и много руку, да се исправе све "криве Дрине", које су од прасрпских речи направили непознаваоци - како српског, тако исто и осталих словенских језика, одн. дијалеката, како то кажу најупућенији међу лингвистима славистике... Толико само са жељом, да са другим прегаоцима на великој српској њиви изоремо већ одавно покопане истине и вратимо српској нацији свако слово почев од најстаријих Веда, које су његове од давнина!