Sarmatski Srbi

[supertruper]

Милановићу, а који је доказ да су Хрвати "убачени" сем те твоје спекулације?

U prvom prevodu one dvojice pokatoličenih Grka pominje se jedna zemlja Srba imenom Hrvatska- a ne Hrvati.Posle je to vrli Dubrovčanin prepravio pa posle njega mnogi drugi.Naravno, u pitanju su istoričari na službi u Vatikanu.

 

[supertruper]

@RasKrinkani 5 puta, sa tobom ne vredi razgovarati. Falsifikati su se radili i radiće se, to što je BB škola nastala kasnije ne sprečava je da se koristi tim falsifikatima. Germani su oduvek bili protiv Srba a savezništvo sa Vatikanom uvek dobro dođe. Nisi opovrgao niti jednu jedinu rećenicu iz moga posta nego si nastavio sa lupetanjima i zaključcima, ne na osnovu činjenica,već unapred donesenih sudova. A sad ti lepo reci koji to vizantolog uzima ozbiljno Porfirogeneta a da nije pripadnik BB škole? Niti jedan! Prema tome, knjigu u šake, al sa razumom- ovi štreberski fazoni više ne pale ni kod stare babe.

 

[supertruper]

Krinka, taman dodjoh iz lokalnog trznog centra, pomislio sam da obradujem strinu za rodjendan jednim autenticnim primjerkom srpske baludzistanske keramike ali ljupka asistentica prodaje mi rece da jos nije stigla...

Pitanje za internetsku intelektualnu boraniju: u kojim se radovima velikana srpske arheologije (sto se bestidno blate na ovoj temi) spominju savezi slovenskih plemena u prvom milenijumu prije Hrista?

Tandarabroć je postao ljubitelj baludžistanske keramike. Lepo. Čak vrlo vrlo lepo. Ali, ima jedna falinka- ni sa dvogledom je ne bi prepoznao. Zahvaljujući keramici, između ostalog se mogu pratit narod i njihove migracijei kroz istoriju. Ali za tebe je to špansko selo - jel. ko na avatar kači 2 cice u životu ima muke da nađe makar jednu. Zar ne? Tako mlad a tako ciničan! Pravi Чича Глиша.

 

[Hrastovnik]

Moje desetogodisnje iskustvo na forumima pokazuje da oni koji izgube sve argumente pocinju da spamuju forum kao duhovitim zackoljicama i ruganjem. To je normalna psihicka reakcija za sve one cija imena nisu javna i ta reakcija dolazi njima kao samoutjeha prije nego se trajno izgube ili mijenjaju nick. Dok su bili takvi moderatori po forumima, udarali su ljudima trajne banove i tako su svoje misljenje odrzavali kao zvanicno misljenje foruma. Srecom, ovdje je to vrijeme proslo i hvala urednicima Krste na uvazavanju raznolikosti misljenja zasnovanih na cinjenicama.

 

[supertruper]

Други међународни конгрес словенских археолога у Берлину????

Берлинско-бечка школа, где има дима има и ватре

Još jedan od trikova BB škole - pozovu ove naše resavce i domaće izdajnike, daju im neku kintu i ovi guslaju kako gazda kaže. Bedno! I Mirjana i Jovan su ispodprosečni arheolozi, poluobrazovani i kao takvi - na prodaju. Uopšte mi nije jasno kako neko može takve nakaze da citira. Pa oni ni do dana današnjeg nisu napisali nešto a da nije naručeno - ili iz Zagreba ili Beča.

 

[supertruper]

Moje desetogodisnje iskustvo na forumima pokazuje da oni koji izgube sve argumente pocinju da spamuju forum kao duhovitim zackoljicama i ruganjem. To je normalna psihicka reakcija za sve one cija imena nisu javna i ta reakcija dolazi njima kao samoutjeha prije nego se trajno izgube ili mijenjaju nick. Dok su bili takvi moderatori po forumima, udarali su ljudima trajne banove i tako su svoje misljenje odrzavali kao zvanicno misljenje foruma. Srecom, ovdje je to vrijeme proslo i hvala urednicima Krste na uvazavanju raznolikosti misljenja zasnovanih na cinjenicama.

Potpuno sam saglasan sa ovim stavom. raskrinkani 5 puta ne kaže ništa o falsifikatorima Porfirogenita, o dve verzije, o onom dubrovačkom jezuiti ili Maruliću što je svuda turao Hrvate gde može, ali zato kaže danas imamo verziju koja je tobože tačna. Mi o toj verziji(??) ovde ne govorimo već o falsifikovano koja se pojavila u ko zna kom izdanju zadnji put pre 52 godine. Izdavač vatikan! kad bih se ja pozvao na izanja SPC i tandarabroć i raskrinkani bi me popljuvali. Govorimo činjenički a ne držimo lekcije jedni drugima moja je poruka njima!

 

[Hrastovnik]

Potpuno sam saglasan sa ovim stavom. raskrinkani 5 puta ne kaže ništa o falsifikatorima Porfirogenita, o dve verzije, o onom dubrovačkom jezuiti ili Maruliću što je svuda turao Hrvate gde može, ali zato kaže danas imamo verziju koja je tobože tačna. Mi o toj verziji(??) ovde ne govorimo već o falsifikovano koja se pojavila u ko zna kom izdanju zadnji put pre 52 godine. Izdavač vatikan! kad bih se ja pozvao na izanja SPC i tandarabroć i raskrinkani bi me popljuvali. Govorimo činjenički a ne držimo lekcije jedni drugima moja je poruka njima!

Tacno tako: samo dokaze na vidjelo, a ne suplja prica.

 

[Hrastovnik]

Spojler

Lake Meotis = Azovsko jezero:

http://en.wikipedia.org/wiki/Sea_of_Azov

http://en.wikipedia.org/wiki/Alans

Procopius kaze: Drevni Skiti = Goti = Geti = Visigoti = Vandali = Sarmati i ostali skitski narodi

 

[krinka5]

@RasKrinkani 5 puta, sa tobom ne vredi razgovarati. Falsifikati su se radili i radiće se, to što je BB škola nastala kasnije ne sprečava je da se koristi tim falsifikatima. Germani su oduvek bili protiv Srba a savezništvo sa Vatikanom uvek dobro dođe. Nisi opovrgao niti jednu jedinu rećenicu iz moga posta nego si nastavio sa lupetanjima i zaključcima, ne na osnovu činjenica,već unapred donesenih sudova. A sad ti lepo reci koji to vizantolog uzima ozbiljno Porfirogeneta a da nije pripadnik BB škole? Niti jedan! Prema tome, knjigu u šake, al sa razumom- ovi štreberski fazoni više ne pale ni kod stare babe.

Supergluperu , tvojim glupostima nema kraja , lepo sam ti napisao da se originalni prepis iz druge polovine XI veka nalazi u Parizu i da je od njega nastalo najmanje 10 izdanja . Nabrojaću najvažnija a počeću od kraja ; izdanje iz 1989 pa izdanje iz1967 pa 1949 pa 1840 pa 1711 pa 1617 i na kraju prvo izdanje iz 1611 .

Znači ako je dubrovački benediktanac Anselmo Bonduri (1670-1743) i falsifikovao svoje izdanje (iz 1711) i ako je on Hrvate ubacio, kako to da su kasnija izdanja koja nisu rađena prema njegovom izdanju već prema originalnom prepisu imali te iste Hrvate. Takođe kako to da predhodna dva izdanja iz 1617 i 1611 takođe poseduju te Hrvate . Isto tako kako da u dva prepisa nastalih od glavnog Codex Parisinus - a a koji su prepisani jedan 1509 g a drugi između 1560 i 1589 g takođe imaju Hrvate.

Naravno na sve ovo postoji odgovor da su i druga izdanja kao i prepisi falsifikati i da su svi koji su učestvovali u prevođenju i prepisivanju obični falsifikatori, no sve se to dešava kada se diletantizam i glupost pomeša sa teškim kompleksima.

 

[krinka5]

Potpuno sam saglasan sa ovim stavom. raskrinkani 5 puta ne kaže ništa o falsifikatorima Porfirogenita, o dve verzije, o onom dubrovačkom jezuiti ili Maruliću što je svuda turao Hrvate gde može, ali zato kaže danas imamo verziju koja je tobože tačna. Mi o toj verziji(??) ovde ne govorimo već o falsifikovano koja se pojavila u ko zna kom izdanju zadnji put pre 52 godine. Izdavač vatikan! kad bih se ja pozvao na izanja SPC i tandarabroć i raskrinkani bi me popljuvali. Govorimo činjenički a ne držimo lekcije jedni drugima moja je poruka njima!

Reprinti izdanja Anselma Bondura za koga Milanović tvrdi da je tobože falsifikovao objavljena su 1729. i 1864 , znači ne radi se velikom broju reizdanja a naravno da nije reizdat pre 52 godine.
Ako se mislilo na Izdanje iz 1949 godine (znači pre 62 godine), ono je rađeno prema originalnom prepisu .

 

[ZIGOMAR!]

Supergluperu , tvojim glupostima nema kraja , lepo sam ti napisao da se originalni prepis iz druge polovine XI veka nalazi u Parizu i da je od njega nastalo najmanje 10 izdanja . Nabrojaću najvažnija a počeću od kraja ; izdanje iz 1989 pa izdanje iz1967 pa 1949 pa 1864 pa 1840 pa 1711 pa 1617 i na kraju prvo izdanje iz 1611 .

Znači ako je dubrovački benediktanac Anselmo Bonduri (1670-1743) i falsifikovao svoje izdanje (iz 1711) i ako je on Hrvate ubacio, kako to da su kasnija izdanja koja nisu rađena prema njegovom izdanju već prema originalu imali te iste Hrvate. Takođe kako to da predhodna dva izdanja iz 1617 i 1611 takođe poseduju te Hrvate . Isto tako kako da u dva prepisa nastalih od glavnog Codex Parisinus - a a koji su prepisani jedan 1509 g a drugi između 1560 i 1589 g takođe imaju Hrvate.

Naravno na sve ovo postoji odgovor da su i druga izdanja kao i prepisi falsifikati i da su svi koji su učestvovali u prevođenju i prepisivanju obični falsifikatori, no sve se to dešava kada se diletantizam i glupost pomeša sa teškim kompleksima.

The earliest surviving copy was made by John Doukas' confidential secretary, Michael, in the late 11th century.This manuscript (marked in the book as P=codex Parisinus gr. 2009) will be fully copied later, in 1509 year, by Antony Eparchus. The copy, marked as V=codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, has a number of notes in Greek and Latin, added by late readers. The third full copy, marked as F=codex Parisinus gr.2967, will be actually copy of the manuscript V, started by Eparchus and continued and finished by Michael Damascene. Dates when it was done are not given. The fourth and incomplete, M=codex Mutinensis gr. 179, is copy of the manuscript P, done by Andrea Darmari in between 1560 and 1586. Two of the manuscripts (P and F) are now located in Bibliothèque Nationale in Paris, and the third (V) complete in the Vatican Library. The one partially completed (M) is in Modena.

The Greek text is its entirety was published seven times. The first edition (based on manuscript V) was published in 1611 by Johannes Meursius, who gave it the Latin title by which it is now universally known, and which translates as On Administering the Empire. Six years later, the same edition will be a literal copy of the first one. The next copy belongs to A. Bandur (1711) which is collated copy of the first edition and manuscript P. Bandur's edition was reprinted twice: in 1729 in the Venetian collection of the Byzantine Historians and in 1864 Migne republished Bandur's text with a few corrections.

Constantine himself had not given the work a name, preferring instead to start the text with the standard formal salutation: "Constantine, in Christ the Eternal Sovereign, Emperor of the Romans, to [his] own son Romanos the Emperor crowned of God and born in the purple".

De Administrando Imperio

_________________________________________

Не само да је копија (не постоји оригинал) била стално ''коригована'' и допуњавана (и та верзија је нама данас позната) од стране разних ликова већ и да је Порфирогенетов оригинални запис преживео требали би да приметимо огромну временску дистанцу између Ираклија и Порфирогенита - неких 350 година, и не само то, Порфирогенит нема никакве родбинске или крвне везе са династијом Ираклије, све те чињенице компромитују тај наводни рад Профирогенита и зато може слободно да се одбаци његова ''историјска вредност'' (и 350 година закаснело сведочанство) увези ''досељавања'' Словена на балканском полуострву.

 

[krinka5]

The earliest surviving copy was made by John Doukas' confidential secretary, Michael, in the late 11th century.This manuscript (marked in the book as P=codex Parisinus gr. 2009) will be fully copied later, in 1509 year, by Antony Eparchus. The copy, marked as V=codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, has a number of notes in Greek and Latin, added by late readers. The third full copy, marked as F=codex Parisinus gr.2967, will be actually copy of the manuscript V, started by Eparchus and continued and finished by Michael Damascene. Dates when it was done are not given. The fourth and incomplete, M=codex Mutinensis gr. 179, is copy of the manuscript P, done by Andrea Darmari in between 1560 and 1586. Two of the manuscripts (P and F) are now located in Bibliothèque Nationale in Paris, and the third (V) complete in the Vatican Library. The one partially completed (M) is in Modena.

The Greek text is its entirety was published seven times. The first edition (based on manuscript V) was published in 1611 by Johannes Meursius, who gave it the Latin title by which it is now universally known, and which translates as On Administering the Empire. Six years later, the same edition will be a literal copy of the first one. The next copy belongs to A. Bandur (1711) which is collated copy of the first edition and manuscript P. Bandur's edition was reprinted twice: in 1729 in the Venetian collection of the Byzantine Historians and in 1864 Migne republished Bandur's text with a few corrections.

Constantine himself had not given the work a name, preferring instead to start the text with the standard formal salutation: "Constantine, in Christ the Eternal Sovereign, Emperor of the Romans, to [his] own son Romanos the Emperor crowned of God and born in the purple".

De Administrando Imperio

_________________________________________

Не само да је копија (не постоји оригинал) била стално ''коригована'' и допуњавана (и та верзија је нама данас позната) од стране разних ликова већ и да је Порфирогенетов оригинални запис преживео требали би да приметимо огромну временску дистанцу између Ираклија и Порфирогенита - неких 350 година, и не само то, Порфирогенит нема никакве родбинске или крвне везе са династијом Ираклије, све те чињенице компромитују тај наводни рад Профирогенита и зато може слободно да се одбаци његова ''историјска вредност'' (и 350 година закаснело сведочанство) увези ''досељавања'' Словена на балканском полуострву.

Inače uopšte ne znaš o čemu se radi. Da ne pišem koliko su ti zaključci proizvoljni tako da mi je glupo da komentarišem.

 

[ZIGOMAR!]

Inače uopšte ne znaš o čemu se radi. Tako da mi je glupo da komentarišem.

Naravno na sve ovo postoji odgovor da su i druga izdanja kao i prepisi falsifikati i da su svi koji su učestvovali u prevođenju i prepisivanju obični falsifikatori, no sve se to dešava kada se diletantizam i glupost pomeša sa teškim kompleksima.

Глупо ти је да коментаришеш јер си сам увидео колико нема везе са стварношћу Порфирогенитов рад.

 

[krinka5]

Глупо ти је да коментаришеш јер си сам увидео колико нема везе са стварношћу Порфирогенитов рад.

Prvo treba da razlučiš dve stvari . Prva stvar je - da li je DAI u današnjem obliku verodostojan to jest da li je falsifikat . Druga stvar je da li je to što piše Porfirogenit istinito.
O ovoj drugoj stvari uopšte nismo raspravljali , raspravljali smo o verodestojnosti današnjeg oblika DAI. Ono što sam ja tvrdio to je da on u današnjem obliku nije falsifikovan već da je koliko je moguće ispravno rastumačen i preveden .
Znači nismo raspravljali o samoj istinitosti porfirogenitovih pisanja.

 

[krinka5]

The earliest surviving copy was made by John Doukas' confidential secretary, Michael, in the late 11th century.This manuscript (marked in the book as P=codex Parisinus gr. 2009) will be fully copied later, in 1509 year, by Antony Eparchus. The copy, marked as V=codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, has a number of notes in Greek and Latin, added by late readers. The third full copy, marked as F=codex Parisinus gr.2967, will be actually copy of the manuscript V, started by Eparchus and continued and finished by Michael Damascene. Dates when it was done are not given. The fourth and incomplete, M=codex Mutinensis gr. 179, is copy of the manuscript P, done by Andrea Darmari in between 1560 and 1586. Two of the manuscripts (P and F) are now located in Bibliothèque Nationale in Paris, and the third (V) complete in the Vatican Library. The one partially completed (M) is in Modena.

The Greek text is its entirety was published seven times. The first edition (based on manuscript V) was published in 1611 by Johannes Meursius, who gave it the Latin title by which it is now universally known, and which translates as On Administering the Empire. Six years later, the same edition will be a literal copy of the first one. The next copy belongs to A. Bandur (1711) which is collated copy of the first edition and manuscript P. Bandur's edition was reprinted twice: in 1729 in the Venetian collection of the Byzantine Historians and in 1864 Migne republished Bandur's text with a few corrections.

Constantine himself had not given the work a name, preferring instead to start the text with the standard formal salutation: "Constantine, in Christ the Eternal Sovereign, Emperor of the Romans, to [his] own son Romanos the Emperor crowned of God and born in the purple".

De Administrando Imperio

_________________________________________

Не само да је копија (не постоји оригинал) била стално ''коригована'' и допуњавана (и та верзија је нама данас позната) од стране разних ликова већ и да је Порфирогенетов оригинални запис преживео требали би да приметимо огромну временску дистанцу између Ираклија и Порфирогенита - неких 350 година, и не само то, Порфирогенит нема никакве родбинске или крвне везе са династијом Ираклије, све те чињенице компромитују тај наводни рад Профирогенита и зато може слободно да се одбаци његова ''историјска вредност'' (и 350 година закаснело сведочанство) увези ''досељавања'' Словена на балканском полуострву.

.Hajde malo da pomognem ZIGOMAR!-u pošto mu očigledno nisu jasne neke stvari.
Prvo - Original Porfirogenitov rukopis ne postoji . Naravno ovde niko nije ni tvrdio da on postoji . Postoji originalan prepis s kraja 11 veka koji se čuva u Parizu . Znači prepis nije isto što i autograf.
Drugo (boldovano) - sam originalan prepis nije korigovan niti dopunjavan . Onakav kakav je napisan u XI veku takav stoji i danas u Parizu. Korigovani i dopunjavana su nova izdanja i prevodi tako da na primer izdanje iz 1989 godine nije isto kao ono iz recimo 1840 godine . Ovo ostalo što je napisao u vezi vremenske razlike između Porfirogenita i seoba ću preskočiti jer trenutno ne raspravljamo o istinitosti samog spisa.
Na kraju bi napravio najkraće moguću rekonstrukciju
Da počnem od originalanog prepisa s kraja 11 veka koji se čuva u Parizu, to je taj Codex Parisinus 2009 . Od njega nastaju dva prepisa , prvi 1509 g a drugi između 1560 i 1589 g. Od jednog od ova dva nastaje još jedan koji nije celovit i nije bitan za našu priču.
E sada , na osnovu ovog glavnog pariskog prepisa (Codex Parisinus 2009) nastaju prevodi i štampana izdanja. Prvi je 1611, pa 1711 pa 1729, pa 1840 pa 1864, pa 1949, pa 1989 godine . Verovatno je bilo još izdanja samo ja ne mogu da nađem. Izdanje iz 1711 godine prevodi i uređuje izvesni dubrovčanin Anselma Bondura za koga Milanović tvrdi da je tobože falsifikovao . Njegovo izdanje je reprintovano dva puta i to 1729. i 1864 . Sva ostala izdanja su rađena po originalnom prepisu koji se čuva u Parizu.
Na kraju , naravno da je originalan prepis bio nanovo prevođen sa dopunama i korekcijama ; prvo jer su se posle nekoliko vekova sami jezici menjali, a drugo svako ko bar malo zna hermeneutiku istoriskih spisa zna ne samo to koliko je to komplikovano već i da nova istorijska saznanja utiču na nova tumačenja.

 

[ZIGOMAR!]

Све ми јасно, болдовао сам делове у коме се наводи Ватикански препис и допуне тог записа. (сумња у ''нечисте'' интервенције)

''V=codex Vaticanus-Palatinus'' ''...has a number of notes in Greek and Latin, added by late readers''

По мени је тај Ватикански препис (препис париског) круцијалан јер је он био највише дистрибуиран, он је образац за остале преписе, читао сам да је Бондур заправо користио Ф=Париски кодекс уместо P=codex Parisinus gr. 2009, а Ф (иако париски) манускрипт је опет препис ватиканског кодекса. (Ово задње не могу тренутно да докажем јер ми фале документи за то)

The third full copy, marked as F=codex Parisinus gr.2967, will be actually copy of the manuscript V, started by Eparchus and continued and finished by Michael Damascene. Dates when it was done are not given.

Истина је да ниједан од тих преписа није фалсификован, довољне су ти минорни ''додатци'' да читалаца наведу на погрешо тумачење истога. Да би доказали фалсификовање неког документа морали би га прво видети па онда стручно проверити итд (нико то од нас није учинио па ни Миловановић, што нас води опет у сферу спекулација и завера).

Хвала ти на изванредном објашњењу и извини што сам ти направио ''посао'' у ове касне сате. Касније нам објасни твоје мишљење о истинитости Порфирогенитових писања? (ако желиш)

ПС: Добро јутро

 

[pometen]

Draško Šćekić u svojoj knjizi “Sorabi - istina o srpstvu od iskone” iznosi da su Srbi na našim današnjim prostorima živeli više od 7.500 godina. On takođe tvrdi da su Srbi zvanično počeli da broje godine od 5508. godine pre Hrista, prema čemu se navodi da je despot Stefan Đurađ Branković poginuo 6935. godine i da je knez Lazar poginuo na Kosovu 6893. godine. Prema tome, autor ovoga teksta pise ovo godine 7511. u Kanadi. Šćekić takođe navodi da su Mesopotamci počeli brojati godine 3.200 a Egipcani 3.000 godina pre Hrista, Rimljani od 743. godine pre n.e. (godina stvaranja Rima), Grci od 776. godine pre nove ere, od prvih olimpijskih igara. Prema tome Srbi su počeli meriti vreme davno pre svih. Prema tom srpskom kalendaru Car Dušan je proklamovao svoj Zakonik na praznik Vaznesenja, 21. Maja 6857. godine. Dušanov Zakonik ima gotovo svetovni karakter, baziran na hiljadugodišnjim tradicijama srpskog naroda, koje se nalaze u Vedama, a one nose pečat neprolazne mudrosti izvan vremena i prostora. Svi današnji slovenski narodi bili su ujedinjeni pod imenom Srbi, govorili su zajedničkim jezikom, iz koga se kasnije razvilo 12 različitih govora. Šćekić takođe prikazuje, kad je reč o prakolevci srpstva, Indiji, da je tamo nastala prva Srbija, pod imenom Sarbarska. Odatle su oko 4.500 godina pre Hrista započele prve seobe i to u tri pravca: prva u pravcu rajske zemlje Mesopotamije, druga ka srednjoj Aziji, a treća ka severnoj Aziji, današnjoj Rusiji, gde je stvorena plemenska država nazvana Sirbidija, Sirbirija ili Sirbija - Sibir. Ovo je u saglasnosti i sa drugim autorima koji će u daljem tekstu biti prikazani


U traganjima za srpskim korenima Ognjen Radulović navodi da je Balkansko poluostrvo bio prvi naseljeni region iz koga su kasnije naseljavani ostali delovi Evrope. Srbi se ovde nisu doselili, već su tu živeli od svoga početka i odatle su se raseljavali. Podunavlje je kolevka evropske, pa i svetske civilizacije. Prema tome, sadašnji stanovnici Balkana su potomci plemena Rašana, koji su tu živeli od najstarijih vremena. Istoriju Tribala, trinaest vekova pre Hrista, Herodot smešta u Pomoravlje, kako kaže zapadno od reke Istkar, gde iz ilirske zemlje reka Angro teče na sever i uliva se u Astkar. To prema sadašnjem stanju odgovara slivu zapadne i velike Morave i Dunava. U knjizi “Civilizacija Germana i Vikinga” izdatoj 1976. godine u Švajcarskoj, Patrik Lut (Patrick Louth) pise da su 2.000 godina pre Hrista u Skandinavske prostore došli narodi iz Podunavskih ravnica. Za mnoge istrazivače ostali su “misteriozan” narod. Drugi Švajcarac Judžin Pitar (Eugene Pittard) kaže da su ti “misteriozni” narodi naselili i obale Norveške i Škotske, a smatrali su ih pripadnicima dinarske rase, bili su visokog stasa i lepi. Po Pitaru kretali su se od Venecije, preko Centralne Evrope i Nemačke, do Švedske i Norveške, a druga grana prešla je moreuz Kale i nastanila britanska ostrva. Sve su to bili naši pretci, Srbi.

U HEBOTE koja postavka i koji zakljuci, Pa tebe treba pod hitno nagraditu na ovu temu a jos KALENDAR?????

 

[sumljiv_tip]

Pa dobro sigurno da je bilo interpolacija kod Porfirogenita, pa on tamo pominje 60 000 hrvatski konanjika! Pa to ni Franacka nije mogla tada da skupi.

 

[Hrastovnik]

.Hajde malo da pomognem ZIGOMAR!-u pošto mu očigledno nisu jasne neke stvari.
Prvo - Original Porfirogenitov rukopis ne postoji . Naravno ovde niko nije ni tvrdio da on postoji . Postoji originalan prepis s kraja 11 veka koji se čuva u Parizu . Znači prepis nije isto što i autograf.
Drugo (boldovano) - sam originalan prepis nije korigovan niti dopunjavan . Onakav kakav je napisan u XI veku takav stoji i danas u Parizu. Korigovani i dopunjavana su nova izdanja i prevodi tako da na primer izdanje iz 1989 godine nije isto kao ono iz recimo 1840 godine . Ovo ostalo što je napisao u vezi vremenske razlike između Porfirogenita i seoba ću preskočiti jer trenutno ne raspravljamo o istinitosti samog spisa.
Na kraju bi napravio najkraće moguću rekonstrukciju
Da počnem od originalanog prepisa s kraja 11 veka koji se čuva u Parizu, to je taj Codex Parisinus 2009 . Od njega nastaju dva prepisa , prvi 1509 g a drugi između 1560 i 1589 g. Od jednog od ova dva nastaje još jedan koji nije celovit i nije bitan za našu priču.
E sada , na osnovu ovog glavnog pariskog prepisa (Codex Parisinus 2009) nastaju prevodi i štampana izdanja. Prvi je 1611, pa 1711 pa 1729, pa 1840 pa 1864, pa 1949, pa 1989 godine . Verovatno je bilo još izdanja samo ja ne mogu da nađem. Izdanje iz 1711 godine prevodi i uređuje izvesni dubrovčanin Anselma Bondura za koga Milanović tvrdi da je tobože falsifikovao . Njegovo izdanje je reprintovano dva puta i to 1729. i 1864 . Sva ostala izdanja su rađena po originalnom prepisu koji se čuva u Parizu.
Na kraju , naravno da je originalan prepis bio nanovo prevođen sa dopunama i korekcijama ; prvo jer su se posle nekoliko vekova sami jezici menjali, a drugo svako ko bar malo zna hermeneutiku istoriskih spisa zna ne samo to koliko je to komplikovano već i da nova istorijska saznanja utiču na nova tumačenja.

Ako ne postoji original, kako se moze znati da je prepis zaista prepis, a ne originalna izmisljena i napisana laz "prevodioca"? Bez originala ili barem njegovog pominjanja negdje jos, svaka kopija (prepis) ne vrijedi pisljiva boba.

 

[ZIGOMAR!]

U HEBOTE koja postavka i koji zakljuci, Pa tebe treba pod hitno nagraditu na ovu temu a jos KALENDAR?????

Није он ништа крив, имао је добру намер цитирао је текст неког Драшка Шћекића.
Та прича око календра је већ легендарна Византијски календар пре њега је постојао и сличан календар под називом александријска ера из Александрије. Тај календар никако не може да се узима као стари српски јер просто немамо доказе за тако нешто и то спада у сферу спекулација.

 

[ZIGOMAR!]

Ako ne postoji original, kako se moze znati da je prepis zaista prepis, a ne originalna izmisljena i napisana laz "prevodioca"? Bez originala ili barem njegovog pominjanja negdje jos, svaka kopija (prepis) ne vrijedi pisljiva boba.

Добра поента, можда је тај препис из Дукасове библиотеке Михајлова фикција?

 

[supertruper]

Ako ne postoji original, kako se moze znati da je prepis zaista prepis, a ne originalna izmisljena i napisana laz "prevodioca"? Bez originala ili barem njegovog pominjanja negdje jos, svaka kopija (prepis) ne vrijedi pisljiva boba.

Управо тако! Зато нпр. француски и енглески византинолози, па чак и славни Бури, Порфирогенета не узима за алфу и омегу било чега.. Али га УВЕК узимају ББ школарци када пишу о (обратите пажњу на ову посвемашну глупост!) прилозима за историју југословенских народа (сиц! и хиљаду пута сиц!!!) - тад никакви југо- народи нису постојали него само Срби! Католичењем и упадом Турака и, још касније, Брозовом интервенцијом, настали су бивши Срби и, ваљало је њима писати историју! Ето, и Ферјанчића на кога се Раскринкани( 5 пута у 5 секунди) позива је ухваћен да је преправљао Прилоге визант. аутора и о томе је писао Радоје Петровић! И, никем ништа. Ако су Хрвати аутохтон народ зашто говоре српским језиком?! Које је то њихово национално наслеђе а да га од Срба нису присвојили? Ни фалсификовани Порфирогенит им у томе не може помоћи. Највећа цака из фалсификата је како византијски цар познаје тобожња хрватска племена Туга и Буга. Па ово је за крепат! Вамо, ладно пиво!

 

[ZIGOMAR!]

Ватикански кодекс је имао на све касније преписе утицај, а и П кодекс је препис једне друге копије.

Constantine VII Porphyrogenitus (Emperor of the East),Gyula Moravcsik

Извор

 

[Hrastovnik]

Добра поента, можда је тај препис из Дукасове библиотеке Михајлова фикција?

Upravo to: namjenski smisljeno i potureno pod imenom Porfirogenita. Cuj molim te: originala nema, ima samo prepis! I u svakoj kopiji nesto sto u prvom "prepisu" nema. I tvrditi da je to istinito je van razuma.
Tako se iznenada "otkriju slike starih majstora" i odose na aukcijama budalama za grdne pare.

 

[ZIGOMAR!]

Управо тако! Зато нпр. француски и енглески византинолози, па чак и славни Бури, Порфирогенета не узима за алфу и омегу било чега.. Али га УВЕК узимају ББ школарци када пишу о (обратите пажњу на ову посвемашну глупост!) прилозима за историју југословенских народа (сиц! и хиљаду пута сиц!!!) - тад никакви југо- народи нису постојали него само Срби! Католичењем и упадом Турака и, још касније, Брозовом интервенцијом, настали су бивши Срби и, ваљало је њима писати историју! Ето, и Ферјанчића на кога се Раскринкани( 5 пута у 5 секунди) позива је ухваћен да је преправљао Прилоге визант. аутора и о томе је писао Радоје Петровић! И, никем ништа. Ако су Хрвати аутохтон народ зашто говоре српским језиком?! Које је то њихово национално наслеђе а да га од Срба нису присвојили? Ни фалсификовани Порфирогенит им у томе не може помоћи. Највећа цака из фалсификата је како византијски цар познаје тобожња хрватска племена Туга и Буга. Па ово је за крепат! Вамо, ладно пиво!

Најбоља цака тог списа јесте како се описују вође Хрвата, малтене је ''Порфирогенит'' све њих по имену познавао (и навео) од главног владара до ''Аскурђела'' док су Срби на балканско полуострво дошли предвођени од стране непознатог и имагинарног архонта Али зато исти аутор зна да су Срби добили своје име по робовској одећи

Смешно је исто како су Срби добили допуштење да се населе негде око Солуна (ако се сада не варам) али то им се није свидело па су се вратили - па опет дошли и јово наново, неки бирљив караван од неколико стотна хиљада душа - смешно, и на томе се базира читава прича о досељавању Срба на балканско полуострво ха ха ха ха!