goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Rasprava je bezizlazna,Milanne je zacementiran u svojim uverenjima...
-
- Popularno:
- Da li je vecina stanovnistva uopste...
- Šta bi se desilo da je srpska vojska...
- Šta preporučuje Bokana za Narodno...
- Џефри Сакс открива ШОКАНТНУ истину о...
- Vidim plutajuće končiće i mušice
- Вучић на ТВ Прва: Србија је мој живот и...
- Вучић је оптужио студенте да су...
- Da li ste skoro gledali neki pornić?
- Amerika napala Iran
- Деамериканизација Планете
Saradnja nacista i četnika
- Začetnik teme gost 41715
- Datum pokretanja
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
A izvor?
Poslednja izmena od moderatora:
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Ko Će Gevaru da su pitali...
Salamander011
Zainteresovan član
- Poruka
- 170
Jeste mozda i nista, ali se odnosi na besuspesne Nojbaherove pokusaje da shvati Drazine motive.
'Ajde sad placi od ocaja posto si se vec nahisterisao ko zena
E pa ni ja ne mogu da shvatim tvoje motive da "bezuspesnim Nojbaherovim Shvatanjima Drazinih motiva" dokazujes saradnju Draze sa Nemcima...
Poslednja izmena od moderatora:
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Odlomak iz memoranduma OSS-a za Frenklina D. Ruzvalta:
https://www.cia.gov/library/center-...ence/kent-csi/vol9no2/html/v09i2a07p_0001.htm
27. Jun 1944.
MEMORANDUM ZA PREDSEDNIKA:
Sledi parafraza telegrama Generala Donovana [direktora OSS-a] koju je tražio da Vam bude dostavljena:
,,Danas sam ručao sa Generalom Ser Mejtlendom Vilsonom. General Vilson je izjavio da je razgovor između Tita i Šubašića prošao bolje nego što se očekivalo. Zaključeno je sledeće:
,,1. Šubašićeva vlada bi imala predstavnika kod Tita.
,,2. Tito bi, kao deo svoje vojske, prihvatio Mihajlovićeve trupe, kojima bi bilo dopušteno da nose kraljevska obeležja umesto Titove crvene zvezde. To bi se takođe važilo i za pomorske snage.
,,3. Da bi konačna odluka o Kraljevom položaju bila odložena do završetka rata.
Vilson je prokomentarisao da je jurnjava po planinama koju su nacisti priredili Titu imala pozitivan uticaj. I Petar i Šubašić se vraćaju u London."
25. Avgust 1944.
MEMORANDUM ZA PREDSEDNIKA:
General Donovan (koji je trenutno u Londonu) tražio je da vam se dostavi sledeći izveštaj o razgovoru koji je 21. avgusta obavio sa Premijerom Šubašićem:
,,U ponedeljak sam razgovarao sa Šubašićem i rekao mi je sledeće:
,,,20. avgusta sam razgovarao sa Adamom Pribićevićem, potpredsednikom odbora Draže Mihajlovića. Kada me je Pribićević zamolio za pomoć da zaustavim partizansku borbu protiv četnika, koja sada besni svom snagom i kada me je pitao da li bismo mogli srediti pomirenje između partizana i četnika, odgovorio sam:
,,,…Ako hoćete da se borite sa partizanima kao sa komunistima – svesni činjenice da su sinovi naše nacije – i zbog toga prihvatate pomoć i saradnju sa Nemcima, ne možete ništa očekivati od Kralja, Kraljevske vlade niti Saveznika…’”
Saradnja Draze i njegovih cetnika uopste nije sporna, vec je cak i Nemce zbunjivalo toliko izdajnistvo.
Verovatno kao u doba Osmanlija, kad je poturica morao biti krvav do ramena, tako su morali i cetnici, da bi se dodvorili svojim nacistickim saveznicima.
https://www.cia.gov/library/center-...ence/kent-csi/vol9no2/html/v09i2a07p_0001.htm
27. Jun 1944.
MEMORANDUM ZA PREDSEDNIKA:
Sledi parafraza telegrama Generala Donovana [direktora OSS-a] koju je tražio da Vam bude dostavljena:
,,Danas sam ručao sa Generalom Ser Mejtlendom Vilsonom. General Vilson je izjavio da je razgovor između Tita i Šubašića prošao bolje nego što se očekivalo. Zaključeno je sledeće:
,,1. Šubašićeva vlada bi imala predstavnika kod Tita.
,,2. Tito bi, kao deo svoje vojske, prihvatio Mihajlovićeve trupe, kojima bi bilo dopušteno da nose kraljevska obeležja umesto Titove crvene zvezde. To bi se takođe važilo i za pomorske snage.
,,3. Da bi konačna odluka o Kraljevom položaju bila odložena do završetka rata.
Vilson je prokomentarisao da je jurnjava po planinama koju su nacisti priredili Titu imala pozitivan uticaj. I Petar i Šubašić se vraćaju u London."
25. Avgust 1944.
MEMORANDUM ZA PREDSEDNIKA:
General Donovan (koji je trenutno u Londonu) tražio je da vam se dostavi sledeći izveštaj o razgovoru koji je 21. avgusta obavio sa Premijerom Šubašićem:
,,U ponedeljak sam razgovarao sa Šubašićem i rekao mi je sledeće:
,,,20. avgusta sam razgovarao sa Adamom Pribićevićem, potpredsednikom odbora Draže Mihajlovića. Kada me je Pribićević zamolio za pomoć da zaustavim partizansku borbu protiv četnika, koja sada besni svom snagom i kada me je pitao da li bismo mogli srediti pomirenje između partizana i četnika, odgovorio sam:
,,,…Ako hoćete da se borite sa partizanima kao sa komunistima – svesni činjenice da su sinovi naše nacije – i zbog toga prihvatate pomoć i saradnju sa Nemcima, ne možete ništa očekivati od Kralja, Kraljevske vlade niti Saveznika…’”
Saradnja Draze i njegovih cetnika uopste nije sporna, vec je cak i Nemce zbunjivalo toliko izdajnistvo.
Verovatno kao u doba Osmanlija, kad je poturica morao biti krvav do ramena, tako su morali i cetnici, da bi se dodvorili svojim nacistickim saveznicima.
Poslednja izmena od moderatora:
Salamander011
Zainteresovan član
- Poruka
- 170
Rekao mu Subasic, to je dovoljno
Saradnja Draze i njegovih cetnika uopste nije sporna, vec je cak i Nemce zbunjivalo toliko izdajnistvo.
Verovatno kao u doba Osmanlija, kad je poturica morao biti krvav do ramena, tako su morali i cetnici, da bi se dodvorili svojim nacistickim saveznicima.
Saradnja Draze i Nemaca ne postoji nigde sem u crvenim glavama, to je potvrdjeno odavno, o tome se ne vredi raspravljati, neces naci nista koliko god budes trazio, Postavi nesto konkretno a ne izjave hrvatskih politicara i razmisljanja nemackih komandanata.
Otvorio si temu,na osnovu dve izjave, daj Drazin potpis na nekom dokumentu, nesto konkretno.
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 10.741
NA ZALOST, pises ovde kao da su narod u okupiranoj Jugoslaviji Nemci(nacisti) mazili za vreme rata,zrtve tog rata bi se prevrtale u grobu da citaju ovakve komentare.
Ako hoces da kazes da je bilo kome bilo dobro za vreme okupacije onda je to zabrinjavajuce,toliko je bilo dobro da su za jednog ubijenog Nemca streljali 100 civila
Немци су били окупатор,као и комунисти....према томе не видим чему твоје чуђење?
Salamander011
Zainteresovan član
- Poruka
- 170
Potpuno tacno, gledajuci sa ove vremenske distance, moglo bi se reci i daleko vece zlo.
- Poruka
- 10.741
За Србију и Србе свакако!
Нека неки коментаришу мој пост како желе,ја немам намеру оправдавати Немачку и њена злодела али Немци нису убијали зато што су желели убијати,већ је неко убио Немца да би Он убио 100 Срба! Проблем је био у заблуделим главама којима је једна Немачка глава била вреднија од 100 Србских.
Даље,Срби су под немачком окупацијом очували ИМЕ,ГРБ,ХИМНУ,СИМБОЛЕ, доласком комуниста изгубили су СВЕ!
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Jashta, kraljev chovek...
To jeste konkretno i jesu dokazi na osnovu kojih su Saveznici bacili Drazu na smetliste istorije.
Da li se on sa nekim dogovarao usmeno ili pismeno, to je sasvim sporedna stvar.
Jasno je kao dan da je Draza bio nacisticki kolaborator.
Jedino sa cime razmisljanja nacistickih komandanata imaju veze su da OPET pomenem Drazini zacudjujuci motivi za izdaju svog naroda.
Komunisti su bili u svojoj drzavi, tako da nisu mogli da budu okupatori.
Mozes eventualno da ih nazoves pobunjenicima, ako ti je tako lakse, mada je cinjenica da su oslobodioci.
Crvena armija je po Nemackom porazu napustila Jugoslaviju, tako da ti malo shuplja ta argumentacija.
Poslednja izmena od moderatora:
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Ево ради правилног схватања односа Немаца и четника поставићу следећа писанија госн. Самарџића.
5. НЕМАЧКА СТРАТЕГИЈА ТОКОМ БИТКЕ ЗА СРБИЈУ
(...) Од борби на Ибру крајем марта, па до доласка Стаљинове војске крајем септембра, Битка за Србију 1944. године била је битка између четника и партизана, док су Немци и њихови савезници били посматрачи. Прецизније речено, они су учествовали у појединим периферним окршајима, док су главне, велике битке, намерно и систематски избегавали.
Своју стратегију Немци су први пут успешно применили током Битке за Јужну Србију, у којој су са једне стране учествовали 4. група јуришних корпуса, Расинско-топличка група корпуса и 2. косовски корпус, као и јединице Команде Јужне Србије (укупно око 15.000 четника), а са друге стране четири партизанске дивизије (21, 22, 24. и 25; са локалним одредима укупно око 10.000 партизана).
Стратегију попут немачке покушао је да примени и Дража: док су Немци чекали да четници нападну комунисте у Јужној Србији, он је чекао да то учине Немци, како би своју најјачу формацију, 4. групу јуришних корпуса, могао да пошаље на запад, тј. на Лим, одакле је претила највећа опасност. Наиме, четнички команданти из Јужне Србије, потпуковници Младен Младеновић, Радослав Ђурић и Милутин Радојевић, известили су Врховну команду 11. маја 1944. године о концентрацији 15.000 Немаца, са 70 тенкова, у Куршумлији, Прокупљу, Житорађи, Пуковцу и Лесковцу. Истог дана потпуковник Мирко Лалатовић је писао потпуковнику Ђурићу, команданту Јужне Србије, да ће Немци ''изгледа'' предузети акцију против комуниста, настављајући: ''Ову акцију треба искористити за коначно чишћење Топлице и Јабланице од комуниста''.102
Тако је Дража створио следећи план: јединице из те регије, Расинско-топличка група корпуса потпуковника Драгутина Кесеровића (Расински, Јастребачки и Топлички корпус), команда Источног сектора потпуковника Младена Младеновића (Књажевачки, Нишавски и Чегарски корпус) и Команда Јужне Србије потпуковника Радослава Ђурића (Јабланички, Власински, Вардарски, Јужноморавски и 1. косовски корпус), треба да задрже партизанске дивизије у њиховом напредовању према северу, док не почне немачка офанзива. Када Немци нападну партизане у Јужној Србији, 4. група јуришних корпуса одлази на западни фронт, против комунистичке главнине.
Међутим, време је пролазило, а немачка офанзива није почињала. Зато Дража 20. маја пита Кесеровића: ''Да ли су почели Немци акцију у правцу Пусте Реке| По Вашим обавештењима, да ли има припрема за акцију Немаца на Јастрепцу|''103
У наставку депеше, Дража први пут каже да ће у помоћ Кесеровићу доћи јединице намењене западном фронту, ''чим будемо у могућности''. Четири дана потом, о немачком нападу на комунисте још није било вести. ''Добро пратите припреме Немаца и искористите њихову акцију'', писао је Дража Кесеровићу, обавештавајући га да му је послао појачања из Источне Србије, по 500 војника из Млавског и Делиградског корпуса.104
Дошао је и месец јун, а ситуација се није мењала. Испред очију Немаца, енглески авиони избацивали су товаре оружја, муниције и опреме партизанима у Топлици и Јабланици. Енглески официри су на лицу места учествовали у формирању партизанских дивизија, а Немци су ипак мирно стајали, јер су знали да Енглези и партизани неће нападати њихове гарнизоне, већ само четнике. Тако је и било: како је која комунистичка јединица формирана, упућивана је на север, против Кесеровића. Расинско-топличка група корпуса повлачила се све до почетка јула, тако да је Дража најзад морао да пошаље 4. групу јуришних корпуса, под командом мајора Драгослава Рачића. Рачићева офанзива против комуниста почела је 5. јула, у подручју Копаоника. Пред његовим налетом разбијене комунистичке дивизије непрекидно су се повлачиле све до 27. јула, када је гоњење заустављено 200 километара јужније, у области планине Кукавице.
У међувремену, Немци су планирали извођење операције против комуниста, за случај да Дража не пошаље своје главне снаге у Јужну Србију. Петнаест хиљада Немаца које је помињао потпуковник Лалатовић већ су били напустили ту област, тако да су у планираној операцији Немци могли рачунати на следеће јединице:
- 27. бугарска дивизија,
- 22. бугарска дивизија,
- Борбена група ''Дизенер'', која се сада састојала од пет батаљона љотићеваца (вероватно око 3.000 људи) и једне немачке тенковске чете.
- 5. СС полицијски пук (око 1.000 људи).105
Почетак напада на комунисте на Јастрепцу Немци су планирали за 10. јул, под шифром ''Трумпф'', односно, касније, ''Кераус''. Напад на комунисте у Јабланици требало је да почне 15. јула, под шифром ''Халали''. Међутим, четницима то није било познато, па су своју офанзиву почели 5. јула, док су немачке операције остале мртво слово на папиру. Да је Дража знао како на немачку акцију треба сачекати још свега пет дана, 4. група јуришних корпуса би отишла на западни фронт.
Дакле, Битка за Јужну Србију - односно Топличко-јабланичка операција, како је називају комунисти - била је битка између четника и партизана, што показују и немачка, и комунистичка и четничка документа.
5. НЕМАЧКА СТРАТЕГИЈА ТОКОМ БИТКЕ ЗА СРБИЈУ
(...) Од борби на Ибру крајем марта, па до доласка Стаљинове војске крајем септембра, Битка за Србију 1944. године била је битка између четника и партизана, док су Немци и њихови савезници били посматрачи. Прецизније речено, они су учествовали у појединим периферним окршајима, док су главне, велике битке, намерно и систематски избегавали.
Своју стратегију Немци су први пут успешно применили током Битке за Јужну Србију, у којој су са једне стране учествовали 4. група јуришних корпуса, Расинско-топличка група корпуса и 2. косовски корпус, као и јединице Команде Јужне Србије (укупно око 15.000 четника), а са друге стране четири партизанске дивизије (21, 22, 24. и 25; са локалним одредима укупно око 10.000 партизана).
Стратегију попут немачке покушао је да примени и Дража: док су Немци чекали да четници нападну комунисте у Јужној Србији, он је чекао да то учине Немци, како би своју најјачу формацију, 4. групу јуришних корпуса, могао да пошаље на запад, тј. на Лим, одакле је претила највећа опасност. Наиме, четнички команданти из Јужне Србије, потпуковници Младен Младеновић, Радослав Ђурић и Милутин Радојевић, известили су Врховну команду 11. маја 1944. године о концентрацији 15.000 Немаца, са 70 тенкова, у Куршумлији, Прокупљу, Житорађи, Пуковцу и Лесковцу. Истог дана потпуковник Мирко Лалатовић је писао потпуковнику Ђурићу, команданту Јужне Србије, да ће Немци ''изгледа'' предузети акцију против комуниста, настављајући: ''Ову акцију треба искористити за коначно чишћење Топлице и Јабланице од комуниста''.102
Тако је Дража створио следећи план: јединице из те регије, Расинско-топличка група корпуса потпуковника Драгутина Кесеровића (Расински, Јастребачки и Топлички корпус), команда Источног сектора потпуковника Младена Младеновића (Књажевачки, Нишавски и Чегарски корпус) и Команда Јужне Србије потпуковника Радослава Ђурића (Јабланички, Власински, Вардарски, Јужноморавски и 1. косовски корпус), треба да задрже партизанске дивизије у њиховом напредовању према северу, док не почне немачка офанзива. Када Немци нападну партизане у Јужној Србији, 4. група јуришних корпуса одлази на западни фронт, против комунистичке главнине.
Међутим, време је пролазило, а немачка офанзива није почињала. Зато Дража 20. маја пита Кесеровића: ''Да ли су почели Немци акцију у правцу Пусте Реке| По Вашим обавештењима, да ли има припрема за акцију Немаца на Јастрепцу|''103
У наставку депеше, Дража први пут каже да ће у помоћ Кесеровићу доћи јединице намењене западном фронту, ''чим будемо у могућности''. Четири дана потом, о немачком нападу на комунисте још није било вести. ''Добро пратите припреме Немаца и искористите њихову акцију'', писао је Дража Кесеровићу, обавештавајући га да му је послао појачања из Источне Србије, по 500 војника из Млавског и Делиградског корпуса.104
Дошао је и месец јун, а ситуација се није мењала. Испред очију Немаца, енглески авиони избацивали су товаре оружја, муниције и опреме партизанима у Топлици и Јабланици. Енглески официри су на лицу места учествовали у формирању партизанских дивизија, а Немци су ипак мирно стајали, јер су знали да Енглези и партизани неће нападати њихове гарнизоне, већ само четнике. Тако је и било: како је која комунистичка јединица формирана, упућивана је на север, против Кесеровића. Расинско-топличка група корпуса повлачила се све до почетка јула, тако да је Дража најзад морао да пошаље 4. групу јуришних корпуса, под командом мајора Драгослава Рачића. Рачићева офанзива против комуниста почела је 5. јула, у подручју Копаоника. Пред његовим налетом разбијене комунистичке дивизије непрекидно су се повлачиле све до 27. јула, када је гоњење заустављено 200 километара јужније, у области планине Кукавице.
У међувремену, Немци су планирали извођење операције против комуниста, за случај да Дража не пошаље своје главне снаге у Јужну Србију. Петнаест хиљада Немаца које је помињао потпуковник Лалатовић већ су били напустили ту област, тако да су у планираној операцији Немци могли рачунати на следеће јединице:
- 27. бугарска дивизија,
- 22. бугарска дивизија,
- Борбена група ''Дизенер'', која се сада састојала од пет батаљона љотићеваца (вероватно око 3.000 људи) и једне немачке тенковске чете.
- 5. СС полицијски пук (око 1.000 људи).105
Почетак напада на комунисте на Јастрепцу Немци су планирали за 10. јул, под шифром ''Трумпф'', односно, касније, ''Кераус''. Напад на комунисте у Јабланици требало је да почне 15. јула, под шифром ''Халали''. Међутим, четницима то није било познато, па су своју офанзиву почели 5. јула, док су немачке операције остале мртво слово на папиру. Да је Дража знао како на немачку акцију треба сачекати још свега пет дана, 4. група јуришних корпуса би отишла на западни фронт.
Дакле, Битка за Јужну Србију - односно Топличко-јабланичка операција, како је називају комунисти - била је битка између четника и партизана, што показују и немачка, и комунистичка и четничка документа.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Када је реч о немачким документима, неопходна је напомена да она 4. групу јуришних корпуса и њој потчињене одреде називају Група ''Вајел'', представљајући је као јединицу под својом командом, а борбе четника као своје операције. Био је то један од начина убеђивања немачких виших инстанци у потребу наоружавања четника, о чему ће бити речи касније. На овом месту видећемо како немачка документа одговарају на питање: ко се борио у Јужној Србији|
Према забелешци телефонског разговора између фон Гајтнера и пуковника Зелмајера, од 18. јула, Гајтнер је рекао:
Дана 17. јула црвене снаге отпочеле су напад јужно од Куршумлије (јужни део Србије) на четничке јединице под командом мајора Вајела... Одбрана почива само на четницима, а упућен је један руски батаљон као коефицијент сигурности уз слабљење новоорганизоване одбране Дрине.106
Дакле, овде се директно каже да у борбама учествују само четници. Био је то један од неуспелих комунистичких контранапада. Немачко Оперативно одељење Београд - Дедиње, 19. јула је јавило:
Четничка група ''Вајел'' са задатком запречавања линије Маторовска - Тулари налази се у наизменичним борбама са црвеним бандама које су продрле преко Топлице у правцу запада све до простора Брус. Јужно од тога истурене јединице комуниста допрле су у правцу Ибра да простора северно од Подујева.107
Сутрадан, Оперативно одељење Београд - Дедиње извештава:
Приликом наших акција чишћења комунистичких група на простору Куршумлија - Прокупље, непријатељ је пружио снажан отпор.108
У наведеном подручју, као ни другде ван нишке пруге, није било немачких јединица, тј. Немци су четнике представљали као своје трупе. Следећег дана, 21. јула, генерал фон Гајтнер је телефоном саопштио пуковнику Зелмајеру:
Четничка група ''Вајел'' је одбацила црвене снаге преко Топлице у правцу југа и наводно је имала великог успеха.109
Гајтнер је рекао ''наводно'', јер на фронту није било ни једног Немца који би могао да пренесе тачне информације. А командант Југоистока 22. јула јавља Врховној команди Вермахта:
''Кераус'': противник наставља покрет извлачења према југу и југоистоку, наша борбена група има само незнатан додир с непријатељем. Делови 22. бугарске дивизије с потчињеним 5. полицијским пуком (без 3. батаљона) наступили против црвених снага у рејону северно од Сокобање.110
Пети СС полицијски пук био је стациониран у Алексинцу, ради чувања нишке пруге, и сада је послат у Источну Србију, тј. даље од Топлице и Јабланице.111
Оперативно одељење Београд - Дедиње 23. јула шаље нови извештај:
Операција ''Кераус'': Непријатељ пружа местимично упоран отпор. Непријатељ жилаво држи гребене Соколске и Арбанашких планина и супротставља се нападима 22. бугарске дивизије. Четничка група ''Вајел'' наводно је одбацила непријатеља преко пута Куршумлија - Босиљево у правцу североистока. До сада је јављено о 229 мртвих код непријатеља, 100 заробљених а заплењено је седам енглеских митраљеза и 40 пушака.112
Према новом извештају Оперативног одељења Београд - Дедиње, од 26. јула, ситуација се развијала овако:
Операција ''Кераус'': очигледно да је главнина непријатељских снага снажно потучена и као таква повукла се преко српско-албанске демаркационе линије (тј. на Косово и Метохију - прим. аут). Додир са непријатељем одржава се само са заштитницама. Операција је тиме завршена, накнадно чишћење се продужава борбеним групама које учествују. Мада се у току операције није успело у разбијању главнине непријатељских снага, ипак је пошло за руком, нарочито масовном употребом четника, да се осујети намера непријатеља да продре у правцу Ибра.113
А 28. јула Оперативно одељење Дедиње - Београд кратко извештава:
У Србији Операција ''Кераус'' је постигла потпуни успех; непријатељ је био принуђен да измакне у правцу југа.114
Савладавши комунисте, 4. група јуришних корпуса је у ово доба већ била на путу према Копаонику, а на освојену територију долази Борбена група ''Дизенер''. Према извештају Оперативног одељења Дедиње - Београд од 29. јула, догађаји су се онда одвијали овако:
Главнина непријатељских снага у Операцији ''Кераус'', која се повукла у правцу југа из простора 20 км југозападно од Лебана, прешла је у противнапад у правцу севера и нешто мало је потиснула Борбену групу ''Дизенер'' ка северу.115
Видевши да се Борбена група ''Дизенер'' слабо држи, Немци су тог дана, 29. јула, планирали да јој у помоћ пошаљу два од три батаљона 5. СС полицијског пука, из Алексинца, као и 300 есесоваца и једну тенковску чету из Лесковца. Из докумената се не види да ли је ово тенковска чета из састава Борбене групе ''Дизенер'', или је доведена још једна тенковска чета. Такође се не види о којим есесовцима је реч.116
Комунисти су заобишли Немце и љотићевце и ''продрли'' на територију коју су држали Бугари, код Лебана. ''Високи губици код Бугара у оружју и несталима'', пишу Немци, не наводећи да су ти ''нестали'' бугарски војници заправо прешли у партизанске редове.
Да су Немци само гледали битку између четника и партизана у Топлици и Јабланици, то показују и комунистичка документа. Тако, командант свих партизанских јединица у овој области, Коча Поповић, 24. јула извештава Ј. Б. Тита да се са својим штабом повукао на Косово и Метохију, настављајући:
Ситуација се нагло и озбиљно компликовала, 21. и 24. дивизија праћене од непријатеља, првенствено четника, пошле су за нама.117
За његовим штабом се, уз 21. и 24, повлачила и 25. дивизија, али Поповић то још није знао.
Најдетаљнији комунистички документ о Бици за Јужну Србију је извештај комунистичког Главног штаба Србије шефу совјетске војне мисије, генерал мајору Горшкову, писан 14. септембра 1944. године. У извештају, који је потписао начелник ''Главног штаба НОВ и ПО Србије'', Рудолф Приморац, најпре се даје размештај партизанских пет дивизија (21, 22, 23, 24. и 25), а затим се прелази на ''груписање непријатељских снага''. Под ''а'' Приморац набраја пет пукова недићеваца и љотићеваца, размештених у Лебану и околини. Под ''б'' даје распоред јединица 27. бугарског пука (Лесковац и Топлица; у ствари то је била 27. дивизија). Најзад, под ''ц'', Приморац даје преглед четничких јединица. Ова ставка заузима троструко више простора него претходне две заједно. Комунисти су, почетком јула 1944, сматрали да се испред њих налази пет група корпуса, у широкој лепези од Косанице, преко јужних падина Јастрепца, до источних падина Копаоника. Састав и називе корпуса наводе погрешно. Као команданта Великоморавског корпуса, који није учествовао у овој бици, Приморац наводи Љубу Михаиловића, који је још маја месеца заробљен од Немаца и одведен у логор. Затим, у овој акцији нису учествовале ни јединице Златиборског корпуса, као што то пише Приморац, већ се командант ове јединице, капетан Душан Радовић, налазио на дужности обавештајног официра 4. групе јуришних корпуса. Две бригаде Златиборског корпуса налазиле су се у саставу 4. јуришног корпуса 4. групе јуришних корпуса. Међутим, 4. јуришни корпус није долазио у Топлицу и Јабланицу, већ је упућен као појачање снагама које су браниле Лим. У Топлицу и Јабланицу није долазио ни капетан Радовић. Приморац, иначе, није ни знао да постоји 4. група јуришних корпуса.
Под ставком ''укупна јачина непријатеља'', Приморац је записао: ''Бугара - 8.000; добровољаца - 6.000; четника - око 12.000''. После овога, он даје следећу напомену: ''Поред изнетог, у Лебану се налазио један немачки моторизовани батаљон и један батаљон шуц-полиције (око 20 тенкова, 80 камиона и 1.800 Немаца)''.118
Под ставком ''ток операција'', у Приморчевом извештају наводи се да су до повлачења на Косово и Метохију, 26. јула, комунисти само једном нападнути од стране осовинских трупа. Било је то 19. јула, када је један пук Бугара напао њихову 25, а други, заједно са љотићевцима, 24. дивизију. Опис свих осталих борби односи се на четнике. Немце Приморац помиње само у једном пасусу, који гласи: ''Према сигурним подацима, у селима на северним падинама Кукавице налазило се око 3.000 Немаца, о чему се морало водити рачуна иако још није била испољена намера непријатеља да нас и са овим снагама нападне''. Другим речима, Немци уопште нису нападали комунисте током Топличко-јабланичке операције.119
О разлозима повлачења комуниста на Косово и Метохију, Приморац пише: ''У времену 19. до 23. јула јединице 21. и 24. дивизије водиле су жестоке борбе и одбиле све нападе много надмоћнијег непријатеља наневши му знатне губитке. Међутим, у току 23. јула јаче четничке снаге успеле су да изманевришу положаје 24. дивизије, обухвате њено лево крило и избију у бок и позадину наших снага преко Соколовог виса на В. Под и Шопот...''120
Приморац пише да су се 21, 24. и 25. дивизија вратиле са Косова и Метохије практично одмах, 27. јула, зато што нису могле да издрже нападе Албанаца. У ствари, комунисти су имали задатак да се боре само против Срба, а не и против Албанаца, што из неког разлога нису желели да саопште Совјетима. Њихов повратак са Косова и Метохије уследио је на вест да је 4. група јуришних корпуса усиљеним маршем кренула на север, према Копаонику. (...)
ИЗВОРИ:
102, 103, 104 Зборник докумената, том 14, књига 3, 645, 651, 652.
105 Зборник докумената, том 12, књига 4, 891, 901.
106, 107 Зборник докумената, том 12, књига 4, 890, 891.
108, 109, 110 Зборник докумената, том 12, књига 4, 892, 894, 438.
111 Зборник докумената, том 12, књига 4, 891, 901.
112 Зборник докумената, том 12, књига 4, 895.
113, 114, 115 Зборник докумената, том 12, књига 4, 898, 900, 901.
116 Зборник докумената, том XИИ, књига 4, 891, 901.
117 Савезничко бомбардовање Лексовца 6. септембра 1944, 8.
118 Зборник докумената, том 1, књига 20, 690.
119 и 120 Зборник докумената, том 1, књига 20, 693.
(Милослав Самарџић, ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', четврти том, стр. 398-404; НИП ''Погледи'', Крагујевац, 2008.)
Према забелешци телефонског разговора између фон Гајтнера и пуковника Зелмајера, од 18. јула, Гајтнер је рекао:
Дана 17. јула црвене снаге отпочеле су напад јужно од Куршумлије (јужни део Србије) на четничке јединице под командом мајора Вајела... Одбрана почива само на четницима, а упућен је један руски батаљон као коефицијент сигурности уз слабљење новоорганизоване одбране Дрине.106
Дакле, овде се директно каже да у борбама учествују само четници. Био је то један од неуспелих комунистичких контранапада. Немачко Оперативно одељење Београд - Дедиње, 19. јула је јавило:
Четничка група ''Вајел'' са задатком запречавања линије Маторовска - Тулари налази се у наизменичним борбама са црвеним бандама које су продрле преко Топлице у правцу запада све до простора Брус. Јужно од тога истурене јединице комуниста допрле су у правцу Ибра да простора северно од Подујева.107
Сутрадан, Оперативно одељење Београд - Дедиње извештава:
Приликом наших акција чишћења комунистичких група на простору Куршумлија - Прокупље, непријатељ је пружио снажан отпор.108
У наведеном подручју, као ни другде ван нишке пруге, није било немачких јединица, тј. Немци су четнике представљали као своје трупе. Следећег дана, 21. јула, генерал фон Гајтнер је телефоном саопштио пуковнику Зелмајеру:
Четничка група ''Вајел'' је одбацила црвене снаге преко Топлице у правцу југа и наводно је имала великог успеха.109
Гајтнер је рекао ''наводно'', јер на фронту није било ни једног Немца који би могао да пренесе тачне информације. А командант Југоистока 22. јула јавља Врховној команди Вермахта:
''Кераус'': противник наставља покрет извлачења према југу и југоистоку, наша борбена група има само незнатан додир с непријатељем. Делови 22. бугарске дивизије с потчињеним 5. полицијским пуком (без 3. батаљона) наступили против црвених снага у рејону северно од Сокобање.110
Пети СС полицијски пук био је стациониран у Алексинцу, ради чувања нишке пруге, и сада је послат у Источну Србију, тј. даље од Топлице и Јабланице.111
Оперативно одељење Београд - Дедиње 23. јула шаље нови извештај:
Операција ''Кераус'': Непријатељ пружа местимично упоран отпор. Непријатељ жилаво држи гребене Соколске и Арбанашких планина и супротставља се нападима 22. бугарске дивизије. Четничка група ''Вајел'' наводно је одбацила непријатеља преко пута Куршумлија - Босиљево у правцу североистока. До сада је јављено о 229 мртвих код непријатеља, 100 заробљених а заплењено је седам енглеских митраљеза и 40 пушака.112
Према новом извештају Оперативног одељења Београд - Дедиње, од 26. јула, ситуација се развијала овако:
Операција ''Кераус'': очигледно да је главнина непријатељских снага снажно потучена и као таква повукла се преко српско-албанске демаркационе линије (тј. на Косово и Метохију - прим. аут). Додир са непријатељем одржава се само са заштитницама. Операција је тиме завршена, накнадно чишћење се продужава борбеним групама које учествују. Мада се у току операције није успело у разбијању главнине непријатељских снага, ипак је пошло за руком, нарочито масовном употребом четника, да се осујети намера непријатеља да продре у правцу Ибра.113
А 28. јула Оперативно одељење Дедиње - Београд кратко извештава:
У Србији Операција ''Кераус'' је постигла потпуни успех; непријатељ је био принуђен да измакне у правцу југа.114
Савладавши комунисте, 4. група јуришних корпуса је у ово доба већ била на путу према Копаонику, а на освојену територију долази Борбена група ''Дизенер''. Према извештају Оперативног одељења Дедиње - Београд од 29. јула, догађаји су се онда одвијали овако:
Главнина непријатељских снага у Операцији ''Кераус'', која се повукла у правцу југа из простора 20 км југозападно од Лебана, прешла је у противнапад у правцу севера и нешто мало је потиснула Борбену групу ''Дизенер'' ка северу.115
Видевши да се Борбена група ''Дизенер'' слабо држи, Немци су тог дана, 29. јула, планирали да јој у помоћ пошаљу два од три батаљона 5. СС полицијског пука, из Алексинца, као и 300 есесоваца и једну тенковску чету из Лесковца. Из докумената се не види да ли је ово тенковска чета из састава Борбене групе ''Дизенер'', или је доведена још једна тенковска чета. Такође се не види о којим есесовцима је реч.116
Комунисти су заобишли Немце и љотићевце и ''продрли'' на територију коју су држали Бугари, код Лебана. ''Високи губици код Бугара у оружју и несталима'', пишу Немци, не наводећи да су ти ''нестали'' бугарски војници заправо прешли у партизанске редове.
Да су Немци само гледали битку између четника и партизана у Топлици и Јабланици, то показују и комунистичка документа. Тако, командант свих партизанских јединица у овој области, Коча Поповић, 24. јула извештава Ј. Б. Тита да се са својим штабом повукао на Косово и Метохију, настављајући:
Ситуација се нагло и озбиљно компликовала, 21. и 24. дивизија праћене од непријатеља, првенствено четника, пошле су за нама.117
За његовим штабом се, уз 21. и 24, повлачила и 25. дивизија, али Поповић то још није знао.
Најдетаљнији комунистички документ о Бици за Јужну Србију је извештај комунистичког Главног штаба Србије шефу совјетске војне мисије, генерал мајору Горшкову, писан 14. септембра 1944. године. У извештају, који је потписао начелник ''Главног штаба НОВ и ПО Србије'', Рудолф Приморац, најпре се даје размештај партизанских пет дивизија (21, 22, 23, 24. и 25), а затим се прелази на ''груписање непријатељских снага''. Под ''а'' Приморац набраја пет пукова недићеваца и љотићеваца, размештених у Лебану и околини. Под ''б'' даје распоред јединица 27. бугарског пука (Лесковац и Топлица; у ствари то је била 27. дивизија). Најзад, под ''ц'', Приморац даје преглед четничких јединица. Ова ставка заузима троструко више простора него претходне две заједно. Комунисти су, почетком јула 1944, сматрали да се испред њих налази пет група корпуса, у широкој лепези од Косанице, преко јужних падина Јастрепца, до источних падина Копаоника. Састав и називе корпуса наводе погрешно. Као команданта Великоморавског корпуса, који није учествовао у овој бици, Приморац наводи Љубу Михаиловића, који је још маја месеца заробљен од Немаца и одведен у логор. Затим, у овој акцији нису учествовале ни јединице Златиборског корпуса, као што то пише Приморац, већ се командант ове јединице, капетан Душан Радовић, налазио на дужности обавештајног официра 4. групе јуришних корпуса. Две бригаде Златиборског корпуса налазиле су се у саставу 4. јуришног корпуса 4. групе јуришних корпуса. Међутим, 4. јуришни корпус није долазио у Топлицу и Јабланицу, већ је упућен као појачање снагама које су браниле Лим. У Топлицу и Јабланицу није долазио ни капетан Радовић. Приморац, иначе, није ни знао да постоји 4. група јуришних корпуса.
Под ставком ''укупна јачина непријатеља'', Приморац је записао: ''Бугара - 8.000; добровољаца - 6.000; четника - око 12.000''. После овога, он даје следећу напомену: ''Поред изнетог, у Лебану се налазио један немачки моторизовани батаљон и један батаљон шуц-полиције (око 20 тенкова, 80 камиона и 1.800 Немаца)''.118
Под ставком ''ток операција'', у Приморчевом извештају наводи се да су до повлачења на Косово и Метохију, 26. јула, комунисти само једном нападнути од стране осовинских трупа. Било је то 19. јула, када је један пук Бугара напао њихову 25, а други, заједно са љотићевцима, 24. дивизију. Опис свих осталих борби односи се на четнике. Немце Приморац помиње само у једном пасусу, који гласи: ''Према сигурним подацима, у селима на северним падинама Кукавице налазило се око 3.000 Немаца, о чему се морало водити рачуна иако још није била испољена намера непријатеља да нас и са овим снагама нападне''. Другим речима, Немци уопште нису нападали комунисте током Топличко-јабланичке операције.119
О разлозима повлачења комуниста на Косово и Метохију, Приморац пише: ''У времену 19. до 23. јула јединице 21. и 24. дивизије водиле су жестоке борбе и одбиле све нападе много надмоћнијег непријатеља наневши му знатне губитке. Међутим, у току 23. јула јаче четничке снаге успеле су да изманевришу положаје 24. дивизије, обухвате њено лево крило и избију у бок и позадину наших снага преко Соколовог виса на В. Под и Шопот...''120
Приморац пише да су се 21, 24. и 25. дивизија вратиле са Косова и Метохије практично одмах, 27. јула, зато што нису могле да издрже нападе Албанаца. У ствари, комунисти су имали задатак да се боре само против Срба, а не и против Албанаца, што из неког разлога нису желели да саопште Совјетима. Њихов повратак са Косова и Метохије уследио је на вест да је 4. група јуришних корпуса усиљеним маршем кренула на север, према Копаонику. (...)
ИЗВОРИ:
102, 103, 104 Зборник докумената, том 14, књига 3, 645, 651, 652.
105 Зборник докумената, том 12, књига 4, 891, 901.
106, 107 Зборник докумената, том 12, књига 4, 890, 891.
108, 109, 110 Зборник докумената, том 12, књига 4, 892, 894, 438.
111 Зборник докумената, том 12, књига 4, 891, 901.
112 Зборник докумената, том 12, књига 4, 895.
113, 114, 115 Зборник докумената, том 12, књига 4, 898, 900, 901.
116 Зборник докумената, том XИИ, књига 4, 891, 901.
117 Савезничко бомбардовање Лексовца 6. септембра 1944, 8.
118 Зборник докумената, том 1, књига 20, 690.
119 и 120 Зборник докумената, том 1, књига 20, 693.
(Милослав Самарџић, ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', четврти том, стр. 398-404; НИП ''Погледи'', Крагујевац, 2008.)
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
6. МАЈОР ВАЈЕЛ
Као што смо видели, немачки команданти са Балкана систематски су слали лажне извештаје у Берлин, настојећи да ублаже Хитлеров антисрпски став. Вајкс и Нојбахер су чак писали да се најјача четничка јединица, 4. група јуришних корпуса, налази под њиховом командом, тј. под командом немачког мајора Вајела. Међутим, када су 22. августа отишли код Хитлера, они нису смели директно, у очи, да му саопште ту лаж. Према записнику са овог састанка у Вучјој јами, Вајкс и Нојбахер нису ни наговестили да имају неки утицај на четнике, а камо ли да командују њиховом највећом јединицом.142
С друге стране, у Ратном дневнику Вермахта за 22. август 1944. године, поред осталог је записано:
Нојбахер и генерал фон Вајкс предочили су фиреру стање у Србији: очекивани упад Тита у Србију и скоро повлачење бугарске окупационе војске из Србије биће веома неповољни по Вермахт, јер наше снаге у Србији данас нису довољне да се ефикасно суоче са новонасталом ситуацијом. Четници су у Србији од марта до августа изгубили у борбама са комунистима око 5.000 бораца, а према немачкој окупационој сили у последње време нису више непријатељски расположени. Око 10.000 четника боре се заједно са немачким трупама у Јужној Србији и то под командом немачког мајора Вајела.143
Очигледно, у Ратни дневник су унети подаци из ранијих Вајксових и Нојбахерових извештаја, а не из записника са састанка. На састанку није речено оно што је записано у Ратном дневнику, а оно што је записано није било тачно. Четврта група јуришних корпуса напустила је Јужну Србију три седмице пре 22. августа. Тога дана, она се налазила у области између Крушевца и Краљева, спремајући контраофанзиву против комуниста у правцу Копаоника. Такође, за претходна четири месеца у борбама против комуниста у Србији није пало 5.000 четника, већ вероватно испод 1.000.
На овим страницама Ратни дневник Вермахта подешен је тако да нагласи борбени допринос четника, док су на другом месту унети подаци који другачије описују исте догађаје. Реч је о опису почетка четвртог - Немци кажу другог - покушаја комуниста да упадну у Србију. Подсећајући да су немачке ''главне јединице'' са подручја окупиране Краљевине Југославије управо биле одведене у Мађарску, Ратни дневник Вермахта констатује:
Немачком војном команданту у Београду на располагању су, практично, стајале само бугарске окупационе снаге, мале полицијске снаге Милана Недића, те део дивизије ''Бранденбург''.144
Следи део о повлачењу Бугара без борбе, после чега се преувеличава број комуниста у покрету од Лима ка Ибру. У ратном Дневнику пише да их је било чак 17.000, док су, као што смо видели, немачки официри са лица места прецизно извештавали о бројном стању Оперативне групе дивизија (5.000 партизана). Више него троструко повећање броја партизана писцима Ратног дневника Вермахта било је потребно ради извлачења следећег, веома повољног закључка по своје трупе:
Нама је пошло за руком да релативно малим снагама уништимо Титове елитне јединице, које су изгубиле 1.500 бораца. Овом је акцијом Титова моћ била знатно ослабљена. Партизанске јединице распршиле су се у мање групе и кренуле су поново у Босну.145
За четнике се на овом месту каже само да су се, почев од 29. априла, ''умешали'' у борбу против комуниста, ''и то на простору Србије, Санyака и Босне''. У ствари, као што је напред наведено, Команда Југоистока је још 12. марта известила Врховну команду Вермахта: ''Четници су одбили покушај црвених банди да 22. марта од Вишеграда пређу Лим''.146
Ратни дневник Вермахта није дневник у смислу да су подаци записивани сваког дана, већ су често војни историчари накнадно уписивали преглед догађаја према извештајима који су пристизали у Врховну команду, а очигледно и према политичким потребама. Када је требало преувеличати снагу Вермахта, ови војни историчари записали су да је неколико хиљада Немаца савладало 17.000 партизана. А када је требало припремати терен за уступке Србима, на ред је дошло преувеличавање четничких жртава, итд.
Додуше, војним историчарима су отежавали посао противуречни извештаји из Србије. Тако је Абвер - немачка војна обавештајна служба - 1. јула 1944. извештавао да су четници у околини Бруса зауставили комунисте ''у садејству са нашим трупама'', док у наставку истог извештаја пише: ''Треба да се утврди и то да је у порасту непријатељски став четника према окупатору у целој земљи.''147
Иначе, у то време у области Бруса није било Немаца, као ни Бугара и љотићеваца.
Командант Југоистока више пута је 4. групу јуришних корпуса назвао ''Борбена група `Вајел`'', али је упоредо извештавао и о четничким антиосовинским акцијама. У извештају од 25. јула он констатује: ''Напади четника на базе са снабдевање на територији старе Србије''.148
Оно што је истина у свему овоме, то је да су четници заиста тражили муницију од Немаца, а да је у немачким редовима за испоруке муниције четницима био задужен мајор Вајел. Док су у извештајима Берлину мајора Вајела представљали као команданта највеће четничке јединице, у међусобној преписци водеће немачке личности са Балкану пишу другачије. Тако, када је 14. јула извештавао о састанку са капетаном Нешком Недићем, начелником штаба 4. групе јуришних корпуса, Фелбер је писао Вајксу:
Немачки официр за везу, мајор Вајел, носилац Крста витешког реда, који се од пре дужег времена налази код четника, изразио ми је исто схватање о озбиљности понуде.149
Напомена о одликовању указује да Вајкс није познавао Вајела, што не би било могуће да је његова улога била тако важна. Вајел се у ствари налазио у четничкој позадини, међу четничким агентима одређеним за ове послове. Један од тих агената, под шифром ''Милош'', која није откривена, 7. јула 1944. године послао је потпуковнику Драгутину Кесеровићу следећи радиограм:
Дошао сам у Крушевац. За попуну муниције надлежан је само мајор Вајл. Великоморавска група упућена на реон има 350 људи. Они немају муниције. Одавде не могу добити. Обратиће се Вама...150
Истог дана ''Милош'' шаље Кесеровићу још једну депешу:
Данас одлазим у Брус ради састанка са мајором. Њему је поверено све у вези са акцијом. Са пријатељем налазићу се стално код њега. Сада ће све ићи брже. Милош.151
И Оперативно одељење Београд - Дедиње сматрало је мајора Вајела официром за везу са четницима. ''Постављањем официра за везу у четничким бандама треба њихово држање стално надзирати'', записано је 2. августа у извештају овог одељења.152
Међутим, нема ни четничких ни немачких докумената која би потврдила да је мајор Вајел заиста био официр за везу. Агенти попут ''Милоша'' држали су овог мајора даље од четничких команди и јединица, да би му се отежало прикупљање обавештајних података, као и да би се спречило компромитовање. Најтачнија формулација била би следећа: мајор Вајел је за четнике био нужност да би се дошло до муниције, док је за Немце био обавештајац, убачен да би контролисао ефикасност немачке стратегије склањања испред комуниста, како би четници увек били везани борбом против њих.
Преко мајора Вајела, Немци су заиста испоручили четницима извесне количине муниције, које су увек ограничаване тако да четници не ојачају превише. Испорука је било и ван овог канала, о чему је сведочио капетан Yорy Мусулин. Њему су четници 2. равногорског корпуса причали како би ''немачки камиони са муницијом пошли из Чачка, зауставили се негде у планини, избацили муницију, окренули се и вратили у Чачак, а нешто доцније дошле би Михаиловићеве трупе и покупиле муницију''. Четници су објаснили Мусулину да је то ''један од начина на који се у герилском рату долази до муниције''. Он је о томе одмах известио своју базу у Барију.153
Покушаји да се од Немаца добију значајније количине муниције, као и нешто оружја, које би биле макар приближне савезничким испорукама комунистима, нису успели. Најпознатији од ових покушаја је одлазак капетана Нешка Недића у Крушевац, на састанак са генералом Фелбером, 14. јула 1944. године. Из Фелберовог извештаја Вајксу види се да је Недић обећавао немачком генералу куле и градове, ради ''испоруке муниције и наоружања, а нарочито тешког наоружања''. Нудио је ''сваку гаранцију да ће се испоручено наоружање употребити само против комунизма''. На Недићев захтев за хитном испоруком, генерал Фелбер је, како наводи, одговорио: ''Ја сам указао на штету коју су припадници ДМ нанели немачким оружаним снагама на другом месту, а нарочито у Београду и на североистоку, а исто тако и на непријатељску пропаганду која се упражњава у новинама и на другим местима''. Зато је немачки генерал тражио ''темељну промену'', а капетан Недић је ''и ово обећао''.
Затим је Нешко Недић молио ''за признање српског народа као највећег непријатеља комунизма на Балкану'', да би, на крају разговора, рекао и оно што су Немци највише волели да чују: ''Као доказ свог унутрашњег расположења, понудио се да се лично даље бори на Источном фронту после чишћења Србије од комунизма'', писао је Фелбер.
Наступ капетана Нешка Недића био је веома убедљив, јер Фелбер закључује: ''Мој лични утисак је да се овог пута ради о потпуно озбиљној понуди четника, коју треба прихватити''.
Вајксов штаб није уважио Фелберову препоруку. На полеђини Фелберовог извештаја неко из команде Групе армија ''Ф'' руком је дописао: ''Сви Срби су превртљиви''.154
За веће количине муниције четници су и даље морали да нападају немачке транспортне возове и да разоружавају осовинске војнике.
ИЗВОРИ:
142 Зборник докумената, том 12, књига 4, 529-532.
143, 144 Срби у ратном дневнику Вермахта, 140, 131.
145 Срби у ратном дневнику Вермахта, 132.
146, 147, 148 Зборник докумената, том 12, књига 4, 165, 387-388, 456.
149 Зборник докумената, том 12, књига 4, 422.
150 и 151 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18\1.
152 Зборник докумената, том 12, књига 4, 905.
153 Родољуб или издајник: случај ђенерала Михаиловића, 276.
154 Зборник докумената, том 12, књига 4, 420-422.
(М. Самарџић, нав. дело у посту #38, четврти том, стр. 411-415)
Надам се да је сад јасна права природа немачко-четничких односа 1944.
Као што смо видели, немачки команданти са Балкана систематски су слали лажне извештаје у Берлин, настојећи да ублаже Хитлеров антисрпски став. Вајкс и Нојбахер су чак писали да се најјача четничка јединица, 4. група јуришних корпуса, налази под њиховом командом, тј. под командом немачког мајора Вајела. Међутим, када су 22. августа отишли код Хитлера, они нису смели директно, у очи, да му саопште ту лаж. Према записнику са овог састанка у Вучјој јами, Вајкс и Нојбахер нису ни наговестили да имају неки утицај на четнике, а камо ли да командују њиховом највећом јединицом.142
С друге стране, у Ратном дневнику Вермахта за 22. август 1944. године, поред осталог је записано:
Нојбахер и генерал фон Вајкс предочили су фиреру стање у Србији: очекивани упад Тита у Србију и скоро повлачење бугарске окупационе војске из Србије биће веома неповољни по Вермахт, јер наше снаге у Србији данас нису довољне да се ефикасно суоче са новонасталом ситуацијом. Четници су у Србији од марта до августа изгубили у борбама са комунистима око 5.000 бораца, а према немачкој окупационој сили у последње време нису више непријатељски расположени. Око 10.000 четника боре се заједно са немачким трупама у Јужној Србији и то под командом немачког мајора Вајела.143
Очигледно, у Ратни дневник су унети подаци из ранијих Вајксових и Нојбахерових извештаја, а не из записника са састанка. На састанку није речено оно што је записано у Ратном дневнику, а оно што је записано није било тачно. Четврта група јуришних корпуса напустила је Јужну Србију три седмице пре 22. августа. Тога дана, она се налазила у области између Крушевца и Краљева, спремајући контраофанзиву против комуниста у правцу Копаоника. Такође, за претходна четири месеца у борбама против комуниста у Србији није пало 5.000 четника, већ вероватно испод 1.000.
На овим страницама Ратни дневник Вермахта подешен је тако да нагласи борбени допринос четника, док су на другом месту унети подаци који другачије описују исте догађаје. Реч је о опису почетка четвртог - Немци кажу другог - покушаја комуниста да упадну у Србију. Подсећајући да су немачке ''главне јединице'' са подручја окупиране Краљевине Југославије управо биле одведене у Мађарску, Ратни дневник Вермахта констатује:
Немачком војном команданту у Београду на располагању су, практично, стајале само бугарске окупационе снаге, мале полицијске снаге Милана Недића, те део дивизије ''Бранденбург''.144
Следи део о повлачењу Бугара без борбе, после чега се преувеличава број комуниста у покрету од Лима ка Ибру. У ратном Дневнику пише да их је било чак 17.000, док су, као што смо видели, немачки официри са лица места прецизно извештавали о бројном стању Оперативне групе дивизија (5.000 партизана). Више него троструко повећање броја партизана писцима Ратног дневника Вермахта било је потребно ради извлачења следећег, веома повољног закључка по своје трупе:
Нама је пошло за руком да релативно малим снагама уништимо Титове елитне јединице, које су изгубиле 1.500 бораца. Овом је акцијом Титова моћ била знатно ослабљена. Партизанске јединице распршиле су се у мање групе и кренуле су поново у Босну.145
За четнике се на овом месту каже само да су се, почев од 29. априла, ''умешали'' у борбу против комуниста, ''и то на простору Србије, Санyака и Босне''. У ствари, као што је напред наведено, Команда Југоистока је још 12. марта известила Врховну команду Вермахта: ''Четници су одбили покушај црвених банди да 22. марта од Вишеграда пређу Лим''.146
Ратни дневник Вермахта није дневник у смислу да су подаци записивани сваког дана, већ су често војни историчари накнадно уписивали преглед догађаја према извештајима који су пристизали у Врховну команду, а очигледно и према политичким потребама. Када је требало преувеличати снагу Вермахта, ови војни историчари записали су да је неколико хиљада Немаца савладало 17.000 партизана. А када је требало припремати терен за уступке Србима, на ред је дошло преувеличавање четничких жртава, итд.
Додуше, војним историчарима су отежавали посао противуречни извештаји из Србије. Тако је Абвер - немачка војна обавештајна служба - 1. јула 1944. извештавао да су четници у околини Бруса зауставили комунисте ''у садејству са нашим трупама'', док у наставку истог извештаја пише: ''Треба да се утврди и то да је у порасту непријатељски став четника према окупатору у целој земљи.''147
Иначе, у то време у области Бруса није било Немаца, као ни Бугара и љотићеваца.
Командант Југоистока више пута је 4. групу јуришних корпуса назвао ''Борбена група `Вајел`'', али је упоредо извештавао и о четничким антиосовинским акцијама. У извештају од 25. јула он констатује: ''Напади четника на базе са снабдевање на територији старе Србије''.148
Оно што је истина у свему овоме, то је да су четници заиста тражили муницију од Немаца, а да је у немачким редовима за испоруке муниције четницима био задужен мајор Вајел. Док су у извештајима Берлину мајора Вајела представљали као команданта највеће четничке јединице, у међусобној преписци водеће немачке личности са Балкану пишу другачије. Тако, када је 14. јула извештавао о састанку са капетаном Нешком Недићем, начелником штаба 4. групе јуришних корпуса, Фелбер је писао Вајксу:
Немачки официр за везу, мајор Вајел, носилац Крста витешког реда, који се од пре дужег времена налази код четника, изразио ми је исто схватање о озбиљности понуде.149
Напомена о одликовању указује да Вајкс није познавао Вајела, што не би било могуће да је његова улога била тако важна. Вајел се у ствари налазио у четничкој позадини, међу четничким агентима одређеним за ове послове. Један од тих агената, под шифром ''Милош'', која није откривена, 7. јула 1944. године послао је потпуковнику Драгутину Кесеровићу следећи радиограм:
Дошао сам у Крушевац. За попуну муниције надлежан је само мајор Вајл. Великоморавска група упућена на реон има 350 људи. Они немају муниције. Одавде не могу добити. Обратиће се Вама...150
Истог дана ''Милош'' шаље Кесеровићу још једну депешу:
Данас одлазим у Брус ради састанка са мајором. Њему је поверено све у вези са акцијом. Са пријатељем налазићу се стално код њега. Сада ће све ићи брже. Милош.151
И Оперативно одељење Београд - Дедиње сматрало је мајора Вајела официром за везу са четницима. ''Постављањем официра за везу у четничким бандама треба њихово држање стално надзирати'', записано је 2. августа у извештају овог одељења.152
Међутим, нема ни четничких ни немачких докумената која би потврдила да је мајор Вајел заиста био официр за везу. Агенти попут ''Милоша'' држали су овог мајора даље од четничких команди и јединица, да би му се отежало прикупљање обавештајних података, као и да би се спречило компромитовање. Најтачнија формулација била би следећа: мајор Вајел је за четнике био нужност да би се дошло до муниције, док је за Немце био обавештајац, убачен да би контролисао ефикасност немачке стратегије склањања испред комуниста, како би четници увек били везани борбом против њих.
Преко мајора Вајела, Немци су заиста испоручили четницима извесне количине муниције, које су увек ограничаване тако да четници не ојачају превише. Испорука је било и ван овог канала, о чему је сведочио капетан Yорy Мусулин. Њему су четници 2. равногорског корпуса причали како би ''немачки камиони са муницијом пошли из Чачка, зауставили се негде у планини, избацили муницију, окренули се и вратили у Чачак, а нешто доцније дошле би Михаиловићеве трупе и покупиле муницију''. Четници су објаснили Мусулину да је то ''један од начина на који се у герилском рату долази до муниције''. Он је о томе одмах известио своју базу у Барију.153
Покушаји да се од Немаца добију значајније количине муниције, као и нешто оружја, које би биле макар приближне савезничким испорукама комунистима, нису успели. Најпознатији од ових покушаја је одлазак капетана Нешка Недића у Крушевац, на састанак са генералом Фелбером, 14. јула 1944. године. Из Фелберовог извештаја Вајксу види се да је Недић обећавао немачком генералу куле и градове, ради ''испоруке муниције и наоружања, а нарочито тешког наоружања''. Нудио је ''сваку гаранцију да ће се испоручено наоружање употребити само против комунизма''. На Недићев захтев за хитном испоруком, генерал Фелбер је, како наводи, одговорио: ''Ја сам указао на штету коју су припадници ДМ нанели немачким оружаним снагама на другом месту, а нарочито у Београду и на североистоку, а исто тако и на непријатељску пропаганду која се упражњава у новинама и на другим местима''. Зато је немачки генерал тражио ''темељну промену'', а капетан Недић је ''и ово обећао''.
Затим је Нешко Недић молио ''за признање српског народа као највећег непријатеља комунизма на Балкану'', да би, на крају разговора, рекао и оно што су Немци највише волели да чују: ''Као доказ свог унутрашњег расположења, понудио се да се лично даље бори на Источном фронту после чишћења Србије од комунизма'', писао је Фелбер.
Наступ капетана Нешка Недића био је веома убедљив, јер Фелбер закључује: ''Мој лични утисак је да се овог пута ради о потпуно озбиљној понуди четника, коју треба прихватити''.
Вајксов штаб није уважио Фелберову препоруку. На полеђини Фелберовог извештаја неко из команде Групе армија ''Ф'' руком је дописао: ''Сви Срби су превртљиви''.154
За веће количине муниције четници су и даље морали да нападају немачке транспортне возове и да разоружавају осовинске војнике.
ИЗВОРИ:
142 Зборник докумената, том 12, књига 4, 529-532.
143, 144 Срби у ратном дневнику Вермахта, 140, 131.
145 Срби у ратном дневнику Вермахта, 132.
146, 147, 148 Зборник докумената, том 12, књига 4, 165, 387-388, 456.
149 Зборник докумената, том 12, књига 4, 422.
150 и 151 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18\1.
152 Зборник докумената, том 12, књига 4, 905.
153 Родољуб или издајник: случај ђенерала Михаиловића, 276.
154 Зборник докумената, том 12, књига 4, 420-422.
(М. Самарџић, нав. дело у посту #38, четврти том, стр. 411-415)
Надам се да је сад јасна права природа немачко-четничких односа 1944.
Poslednja izmena od moderatora:
Salamander011
Zainteresovan član
- Poruka
- 170
Jashta, kraljev chovek...
To jeste konkretno i jesu dokazi na osnovu kojih su Saveznici bacili Drazu na smetliste istorije.
Da li se on sa nekim dogovarao usmeno ili pismeno, to je sasvim sporedna stvar.
Jasno je kao dan da je Draza bio nacisticki kolaborator.
Jedino sa cime razmisljanja nacistickih komandanata imaju veze su da OPET pomenem Drazini zacudjujuci motivi za izdaju svog naroda.
Komunisti su bili u svojoj drzavi, tako da nisu mogli da budu okupatori.
Mozes eventualno da ih nazoves pobunjenicima, ako ti je tako lakse, mada je cinjenica da su oslobodioci.
Crvena armija je po Nemackom porazu napustila Jugoslaviju, tako da ti malo shuplja ta argumentacija.
Ja ti opet kazem da nisu nikakvi dokazi, zasto su Drazi okrenuta ledja to se zna,i hajde dokazi Drazinu izdaju? Konkretno kad i gde.!!!
A crveni su po Srbiji jedino oslobadjali od imovine,slobode i zivota
Sovjeti su napustili Jugoslaviju, ali su je ostavili drugu Valteru svom coveku,to sto su se kasnije razisli je druga prica,Staljin sigurno ne bi napustao Jugoslaviju da je znao sta ce se desiti 48
gost 183655
Veoma poznat
- Poruka
- 11.300
Pa da...zato sam i kazala da se ne moze homogeno posmatrati...koji izvor je uopste verodostojan? Ja zaista ne znam...preuzela sam tekst sa Wikipedie i Portala cetnika...nema ni mrvice komunistickog razmisljanja kod mene, samo me zanima koja bi knjiga bila verodostojna...za mene kao zainteresovano lice...obicno koristim Wikipediu i gomilu drugih online enciklopedija...ukoliko je istina to sto govoris morala bih da dovedem u pitanje sve sto sam procitala...informacija je sve danas a ja ocigledno nemam pravu...
Rechke
Veoma poznat
- Poruka
- 11.792
Izvor:
"Srbi u ratnom dnevniku Vermahta", priredio i preveo Nikola Živković, izdavač Službeni Glasnik SCG, Beograd 2003
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Sapienti sat.
foliranat1
Domaćin
- Poruka
- 3.680
Kako je pocelo ispasce da su Srbi sami sebe okupirali , za vreme dr.sv.rata.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
i ja kazem pametnom dosta...samo za tu pamet treba i procitati nesto
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=12802807&postcount=270
pa pogledaj kako izgleda iskrena saradnja, sa sve dokumentima
http://forum.krstarica.com/threads/295456&page=12
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
Мада сам слику већ поставио, морам и овде.
капетан Душан Радовић Кондор
капетан Душан Радовић Кондор
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Dejvid Martin, Mreza dezinformacija - Cercilova jugoslovenska greska
DSO - Direkcija za specijalne operacije
___________
Sledi pomenuti Hronoloski pregled akcija i sabotaza cetnika Draze Mihailovica, iz britanskih i americkih izvora, iz perioda kada je cetnicki pokret okarakterisan kao neaktivan...
DSO - Direkcija za specijalne operacije
___________
Sledi pomenuti Hronoloski pregled akcija i sabotaza cetnika Draze Mihailovica, iz britanskih i americkih izvora, iz perioda kada je cetnicki pokret okarakterisan kao neaktivan...
Poslednja izmena:
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Meni bilo dosta, al' tebi ocigledno nije...
samo za tu pamet treba i procitati nesto
I biti dovoljno hladne glave da se proveri nepristrasnost izvora koji se citiraju
Ili, ako je već ranije napravljen isti propust, biti dovoljno čovek, pa se ne praviti blesav kad se sledeći put naleti na takav izvor:
http://catalogue.nla.gov.au/Record/1319584
The rape of Serbia : the British role in Tito's grab for power, 1943-1944 / Michael LeesBib ID 1319584
Format Book
Author Lees, Michael, 1921-
Edition 1st ed.
Description San Diego : Harcourt Brace Jovanovich, c1990.
Opet onaj tvoj čuveni krug autora izdavačke kuće Vilijama Jovanovića, a?
Mis'im, obraz-djon...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Milance kapiram ja da bi tebi odgovarao vise neki Hrvat (vec si se pozivao na njih)...to nije sporno...ali da li si siguran da znas o cemu govoris...i o kome govoris?...ko je taj covek ciju si sliku postavio, i sta time zelis da dokazes?
Ko je Majkl Liz?
Ko je Dejvid Martin?
...tek ce te iznenaditi izvori koje koristi knjiga koju cu dalje predstaviti...
a, koji su izvori?
http://catalogue.nla.gov.au/Record/709763
samo pirmer...ima toga jos...
Ko je Majkl Liz?
Ko je Dejvid Martin?
...tek ce te iznenaditi izvori koje koristi knjiga koju cu dalje predstaviti...
a, koji su izvori?
http://catalogue.nla.gov.au/Record/709763
samo pirmer...ima toga jos...
Poslednja izmena od moderatora:
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Milance kapiram ja da bi tebi odgovarao vise neki Hrvat (vec si se pozivao na njih)...to nije sporno...ali da li si siguran da znas o cemu govoris...i o kome govoris?...ko je taj covek ciju si sliku postavio, i sta time zelis da dokazes?
Ko je Majkl Liz?
Ko je Dejvid Martin?
...tek ce te iznenaditi izvori koje koristi knjiga koju cu dalje predstaviti...
a, koji su izvori?
http://catalogue.nla.gov.au/Record/709763
samo pirmer...ima toga jos...
Dejvid Martin, kanadski novinar, sekretar ,,Odbora za pošteno suđenje Draži Mihajloviću”.
Majkl Liz, bivši oficir SOE-a pri Dražinom štabu, koji je čas pisao u svojim memoarima da je Draža izbegavao borbu sa nacistima da ne bi bilo odmazde prema narodu, a čas da je Dražino izbegavanje borbe bilo komunistička propaganda.
Inače, Liz nam je pružao moralnu podršku u ratu sa Hrvatskom (t.j. dolazio je sa Zapada da nama priča koliko se Zapad ogrešio o nas) i tri puta dolazio u Jugoslaviju da ,,demokratski nastrojenu omladinu” obučava u propagandi, prema njegovoj sopstvenoj izjavi za RTB.
Obojica su debelo zaglibila sa Dražom i njihovo prežvakavenje te pročetničke priče je bilo prvenstveno u sopstvenu odbranu.
Verovao ili ne, nisi me nimalo iznenadio Milovanom Đilasom, niti bi me iznenadio Aleksom Đilasom ili bilo kojim domaćim trockistom.
Meni se to sasvim uklapa u Jovanovićevo izdavaštvo. Amerika (i Zapadna Evropa) je od Hladnog rata obaćana zemlja za sve antikomuniste, pa bili četnici, fašisti, komunistički prebezi ili obični krimosi.
Jovanović je tu napravio lep posao i pametno unovčio takvo raspoloženje u SAD, ali je poenta u tome da je on kao sin predratnog srpskog emigranta, u zemlji gde se otvoreno vodila agresivna kampanja satanizovanja komunizma, pretpostavljam, sa gomilom novopristiglih članova kraljevske porodice i četnika u svom krugu prijatelja, bio izuzetno pristrasan i podložan propaganda.
Mislim, dovoljno je da se zapitaš zašto su navedeni autori najzastupljeniji u njegovoj izdavačkoj kući (iako je jedan Kanađanin, a drugi Britanac), a o zastupljenosti literature na datu temu, nema potrebe komentarisati.
Nadam se da si zadovoljan odgovorom druže Kosta.
Puno pozdrava za vazda dušebrižničku četničku dijasporu.
