Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[mupi]

Dnevnik Hitlerovog generаlа
(Glez fon Horstenаu, “Između Hitlerа i Pаvelićа“, “Nolit“, Beogrаd, 2007)

O PARTIZANIMA
Pišući o pripremаmа zа Operаciju “Vаjs“ protiv pаrtizаnа, Horstenаu nаvodi dа se o njoj nisu smeli obаvestititi “ni poslаnik Kаše, а ni Hrvаti“. Ovim se potvrđuje niz dokumenаtа, kаko nemаčkih, tаko i drugih, o vezi kojа je postojаlа između komunistа i ustаšа. Horstenаu tаkođe potvrđuje ono što znаmo iz četničkih izvorа: dа su komunisti, nа početku operаcije, silom nаterаli u zbeg veliki broj srpskih civilа, ne dozvoljаvаjući im dа odu nа obližnju bezbednu itаlijаnsku okupаcionu zonu ili nа četničku teritoriju (172-173). J. B. Tito i drugi komunisti tvrdili su dа je nаrod sа njimа pošаo dobrovoljno. Tаdа je od ustаšа, аli i od glаdi i zime, strаdаlo više desetinа hiljаdа Srbа, što je jedаn od nаjvećih zločinа komunistа počinjenih tokom rаtа.
Horstenаu otkrivа još jednu komunističku tаjnu: dа mu je glаvni izаslаnik J. B. Titа zа vezu sа Nemcimа, Vlаdimir Velebit, “rekаo svoje prаvo ime“. O Velebitu piše: “U Zаgrebu smo gа lepo smestili, u komаndi grаdа, а uživаo je punu slobodu kretаnjа, pа je mogаo dа poseti svoje roditelje“. Horstenаu je bio prijаtelj sа Velebitovim ocem, bivšim аustrougаrskim oficirom. On je cenio fаmiliju Velebit, jer su unаzаd još dve generаcije dаle oficire аustrijskoj vojsci. U vezi onogа što komunisti nаzivаju “mаrtovskim pregovorimа“, Horstenаu piše dа je i Kаše “pristаo nа sаrаdnju“, аli sve nije ispаlo dovoljno dobro zаto što se “sа svih strаnа, neprestаno, neznаlice upliću u posаo“ (234).

Ponovo sam sebe demantuješ.

Pišeš da komunisti nistu dozvolili prelazak u italijansku okupacijsku zonu,da bi u slučaju kada se opisuješ prodor proleterskih brigada iz istočne Herrcegovine do Bihaća kroz italijansku zonu 1942 taj prodor opisivao kao saradnju.

Pokušaj se odlučiti,što je dogovor,kada mogu da uđu u talijansku zonu 1942 godine ili kada nemogu da uđu u operaciji Vajs.

 

[Battlecat]

Ja vas molim da diskusiju ne skrecete i da ostanete na temi. Pogotovu ne na ratove 90-tih i dnevno-politicke dogadjaje ... Inace zbog ogromne kolicine spama moramo da zatvaramo temu radi servisa i ostalo.

Drzite se teme striktno molim. Hvala.

 

[Лекизан]

Hrvati su odabrali onu stranu koja im je garantovala državu.
Na Neretvi učestvuju 1 dalmatinska brigada,2 dalmatinska brigada,3 dalmatinska brigada,4 dalmatinska brigada,5 dalmatinska brigada.
Od 3,4,5 je februara 1943 godina formirana 9.dalmatinska divizija koja je nakon bitke zbog gubitaka rasformisana.

U kojoj pre navedenoj bitki su Srbi bili nenoružani?

Na kojem teritoriju Hrvatske je izvršen genocid i etničko čišćenje Srba u 2. svetskom ratu? Valjda se podrazumeva da na tom području Srba nema više?
Nešto slično etničkim čišćenjima kao u ratovima 90-ih

Свако има право да бира па тако и Хрвати, само онда не можемо да кажемо да су Хрвати антифашисти јер нису.
А у тим далматинским бригадама почетком те 1943 године већину су чинили управо Срби, уз то тешко да се та битка може назвати партизанском победом, да не помињем да су као залеђе Партизани тада имали споразум о ненападању са Немцима.
Геноцид је извршен тамо где су могли, тамо где су народ бранили превасходно Четници, као у случају северне Далмације и источне Лике (ДЧД) до геноцида у толиком размерама није дошло.
То је решено деведесетих година новим геноцидом и протеривањем србског становништва са тог простора уз аминовање међународне заједнице.

 

[mupi]

Свако има право да бира па тако и Хрвати, само онда не можемо да кажемо да су Хрвати антифашисти јер нису.
А у тим далматинским бригадама почетком те 1943 године већину су чинили управо Срби, уз то тешко да се та битка може назвати партизанском победом, да не помињем да су као залеђе Партизани тада имали споразум о ненападању са Немцима.
Геноцид је извршен тамо где су могли, тамо где су народ бранили превасходно Четници, као у случају северне Далмације и источне Лике (ДЧД) до геноцида у толиком размерама није дошло.
То је решено деведесетих година новим геноцидом и протеривањем србског становништва са тог простора уз аминовање међународне заједнице.

Na ovoj temi svatko može da lupa što mu padne na pamet pa tako i da su dalmatinske partizanske brigade bile većinski srpske.

Prva dalmatinska proleterska udarna brigada formirana je 6. septembra 1942. u selu Dobrom, blizu Livna. U njen sastav ušli su: 1. bataljun "Ante Jonić", 2 bataljun "Bude Borjan", 3. bataljun "Josip Jurčević" i 4. bataljun "Tadija Anušić". Brigada je prilikom osnivanja imala ukupno 1217 boraca, od toga 83 žene. Iz Dalmacije je bilo 1184 boraca, i to: iz Splita 204, Šibenika 182, Knina 143, Sinja 138, Makarske 129, Trogira 119, Vrgorca 62, Omiša 32, Korčule 22, Ploča 60, Zadra 15, Benkovca 4, Biograda 9, Drniša 16, Brača 3, Hvara 15, Imotskog 4, Visa 20, Metkovića 7, a 33 su izvan Dalmacije.
Kroz brigadu je prošlo oko 5500 boraca. U završnim operacijama popunjena je s oko 500 boraca - Albanaca s Kosova.

DRUGA DALMATINSKA BRIGADA
http://www.google.hr/url?sa=t&rct=j...QPnAmmBezYNqtyw&bvm=bv.47810305,d.Yms&cad=rja...

TREĆA DALMATINSKA BRIGADA
http://www.google.hr/url?sa=t&rct=j...B8hG6mPqDttu4ig&bvm=bv.47810305,d.Yms&cad=rja

1. proleterska brigada o formirana naredbom nakon bega iz Uzica od onoga sto je ostalo u partizanima....dva crnogorska bataljona i cetiri iz Srbije...ukupno oko 1200 ljudi.
Brigada je na Sutjesci imala sledece poginule.
240 Srba
101 Hrvat
48 Crnogoraca

Zločina na području severne Dalmacije i Like nije došlo jer je to bilo italijansko okupaciono područje gde nisu smele da budu ustaše.
.

 

[Лекизан]

Na ovoj temi svatko može da lupa što mu padne na pamet pa tako i da su dalmatinske partizanske brigade bile većinski srpske.

Prva dalmatinska proleterska udarna brigada formirana je 6. septembra 1942. u selu Dobrom, blizu Livna. U njen sastav ušli su: 1. bataljun "Ante Jonić", 2 bataljun "Bude Borjan", 3. bataljun "Josip Jurčević" i 4. bataljun "Tadija Anušić". Brigada je prilikom osnivanja imala ukupno 1217 boraca, od toga 83 žene. Iz Dalmacije je bilo 1184 boraca, i to: iz Splita 204, Šibenika 182, Knina 143, Sinja 138, Makarske 129, Trogira 119, Vrgorca 62, Omiša 32, Korčule 22, Ploča 60, Zadra 15, Benkovca 4, Biograda 9, Drniša 16, Brača 3, Hvara 15, Imotskog 4, Visa 20, Metkovića 7, a 33 su izvan Dalmacije.
Kroz brigadu je prošlo oko 5500 boraca. U završnim operacijama popunjena je s oko 500 boraca - Albanaca s Kosova.

DRUGA DALMATINSKA BRIGADA
http://www.google.hr/url?sa=t&rct=j...QPnAmmBezYNqtyw&bvm=bv.47810305,d.Yms&cad=rja...

TREĆA DALMATINSKA BRIGADA
http://www.google.hr/url?sa=t&rct=j...B8hG6mPqDttu4ig&bvm=bv.47810305,d.Yms&cad=rja

1. proleterska brigada o formirana naredbom nakon bega iz Uzica od onoga sto je ostalo u partizanima....dva crnogorska bataljona i cetiri iz Srbije...ukupno oko 1200 ljudi.
Brigada je na Sutjesci imala sledece poginule.
240 Srba
101 Hrvat
48 Crnogoraca

Zločina na području severne Dalmacije i Like nije došlo jer je to bilo italijansko okupaciono područje gde nisu smele da budu ustaše.
.

Вала баш, и да напише нешто о истим бригадама где се нигде не види национална припадност, као да у том Сплиту, Шибенику, Сињу, Книну нема ниједног Србина.
Причамо о Неретви а ти оде на Сутјеску, што је велики помак јер си од слике ослобођења Загреба отишао чак у Украјину.
Како да не, не знам само ко је убијао Србе у Госпићу и Јадовном.
Мешаш синак ти италијанску окупациону зону и италијанску интересну зону, то ти није исто.

Славко Голдштајн, Срби и Хрвати у народноослободилачкој борби у Хрватској:
Међу 7000 хрватских партизана поткрај 1941. године, према процјенама које су, чини се, доста точне, било је приближно 5400 Срба те по 800 Хрвата и осталих те непознатих националности (по 11,5 посто). Тијеком те године погинуло их је 1188: Срба 927 (78,0), Хрвата 231 (19,4) те осталих и непознатих националности 30 (2,6 посто). Постотак Хрвата у партизанима до коловоза 1942. расте на 32, а до рујна 1943. на 34 посто: тада је, наводно, у партизанима у Хрватској било приближно 19.500 Срба и 10.500 Хрвата.

 

[Koča]

Tebi netreba sagovornik na ovoj temi.Ti si smešan lik koji svojim postovima sam sebe demantuješ.
Kako je moguća saradnja ustaša i partizana kada su svi Hrvati ustaše?
Koji su onda hrvatski partizani komunisti u istočnoj Hercegovini 1942 koji sarađuju sa Crnom legijom? Nemoj da zaboraviš,o toj saradnji u Hercegovini si pisao na ovoj temi bar 20 puta.
Pretpostavljam maestralan zaključak u idućem postu: srpski partizani su sarađivali sa ustašama.

ne demantujem ja sebe nigde,... da ne mozes da shvatis poentu...a stvar je vrlo prosta...ali ti i nisi bitan u celoj prici, osim sto dodjes kao odlican materijal za dokazivanje onoga sto zelim da dokazem, a sto i te kako shvataju oni koji trebaju da shvate...
da, mupi, svi Hrvati su...bili na strani partizana ili ustasa ciljevi su im isti...to je poenta...i to najbolje opisuju i oni clanci Proletera iz 1938. gde KPJ pruza podrsku ustaskom pokretu u borbi protiv Srba...sto se tice hrvatskih komunista u Istocnoj Hercegovini, oni koji se pominju u nemackim izvestajima, i ti tu svojim glupostima nista ne mozes...

a inace, sto se tice hrvatskih partizana, evo gde su doduse malo cudno da hrvatske funjare-preletaci se vracaju u ustase te 44...ali znali su da ce se opet lako vratiti i na stranu partizana kada dodje vreme za to...

Izveštaj komande 15. brdskog armijskog korpusa komandi 2. oklopne armije od 9. aprila 1944. o formiranju novih ustaških jedinica u Dalmaciji od bivših partizana:

"28. marta 1944. molio je k-t 771. inž. des. bataljona za odobrenje da iz Rijeke u Ražanac (20 km severno-severoist. od Zadra) prebaci 400 ustaških oficira i podoficira. Grupa armija »F« uputila je ustaše na njega. Korpus je dao svoju saglasnost. Prilog 14.

7. aprila javio se kod komandanta korpusa i komandanta 264. div. ustaški pukovnik Servaci sa svojim načelnikom štaba, ustaškim pukovnikom Čudinom, i predao zapovest koja je priložena u prevodu...

O vojnim pitanjima pukovnik Servaci je izložio:
On je u operativnom pogledu potčinjen k-tu 15 (brd.) AK i moli za podatak u kom rejonu treba da se smiri i da radi. Njegov rejon sada doseže od Novog do Trogira, pri čemu je izuzet rejon Gospića. On će, širenjem svog područja, da pređe na celo područje korpusa. Sa Desantnim inžinjerijskim bataljonom on je poveo 108 oficira i službenika, 282 ustaška podoficira i vojnika, poneo 130 tona opreme (uz to 4.000 garnitura odeće). Na raspolaganju mu stoje kao načelnik štaba ustaški pukovnik Čudina, a kao k-t novoformirane brigade ustaški pukovnik Cecet; ovaj zadnji na izričitu želju 264. div. (pukovnik C. bio je dosada komandant ustaške pukovnije na području divizije).

Sa dovedenim kadrom formiraju se navodno najpre jedna bojna Telesne garde i 7 ust. brig. (5 bojni). Vojnika ima u dovoljnom broju, većinom partizana kojima je dosadilo gerilsko ratovanje. Oficiri i podoficiri dolaze u dovoljnom broju, pošto je poglavnik za ustaše odustao od vrbovanja među domobranskim oficirima i podoficirima. Mesta formiranja su uglavnom veća mesta kao Obrovac, Benkovac, Zemunik, Drniš itd. Uzimaju se u obzir želje K-de korpusa. Mesta akcije i akciju određuje sam k-t korpusa. Između ostalog, moli se da se iziđe u susret željama za organizaciju i umirenje određenih rejona."

Zbornik, tom 12, knjiga 4, 187.

 

[Utah]

''Saradnja'' koja se spomnje ovde nikada nije ni postojala. Pregovori ( ,a ne saradnja ) odnosili su se na razmenu zarobljenika.
Pregovori su vrlo brzo i prekinuti, a Nemci,Italijani,ustase,cetnici ( Na Neretvi ) ce sa jos vecom zestinom krenuti u napad na partizane.
Hitler je partizane smatrao za bandite, a ne da pravi saradnju sa njima.
Nije postojala nikakva saradnja nego samo pregovori, kakve su Nemci imali sa Staljinom kada su hteli da menjaju njegovog sina,ili kada je Jna pregovarala sa hrvatskom vojskom o prekinu vatre i razmene zarobljenika,pregovori Jna sa zelenim beretka o pustanju Alije u zamenu da Jna sa Kukanjcom napusti Sarajevo.
Znaci nema saradnje,nego samo pregovori.

 

[Koča]

''Saradnja'' koja se spomnje ovde nikada nije ni postojala. Pregovori ( ,a ne saradnja ) odnosili su se na razmenu zarobljenika.
Pregovori su vrlo brzo i prekinuti, a Nemci,Italijani,ustase,cetnici ( Na Neretvi ) ce sa jos vecom zestinom krenuti u napad na partizane.
Hitler je partizane smatrao za bandite, a ne da pravi saradnju sa njima.
Nije postojala nikakva saradnja nego samo pregovori, kakve su Nemci imali sa Staljinom kada su hteli da menjaju njegovog sina,ili kada je Jna pregovarala sa hrvatskom vojskom o prekinu vatre i razmene zarobljenika,pregovori Jna sa zelenim beretka o pustanju Alije u zamenu da Jna sa Kukanjcom napusti Sarajevo.
Znaci nema saradnje,nego samo pregovori.

znaci kad si ti tako rekla, onda je tako...znaci, znaci ne moras ni jedan argument da izneses za to, tvoja rec se ovde vazda ceni

steta sto je ta saradnja ovde dokazana na desetine stranica, iz svih perioda rata i pre rata, iz izvora svih strana kao i tvoje lazi u vezi razmene zarobljenika ali tebe to ne sprecava da nastavis sa lazima...da te podsetim ne vredi ti to laganje i ponavljanje u nedogled,,,

iz partizanskih izvora, Miso Lekovic:

Za pregovore o razmeni zarobljenika mogli su se, kao i dotad, i kao sto ce biti praktikovano i kasnije, poslati manje reprezentativni pregovaraci, odnosno neka ovlascena lica koja bi zastupala neku partizansku komandu.


I cinjenica da partizanska delegacija nije na pregovore dosla sa spiskom lica koje trazi za razmenu (trazeni su poimenicno samo Ivo Marinkovic u prvim razgovorima, a kasnije i Herta Haas) i da su nemacki zarobljenici pusteni na slobodu pre postignutog dogovora i utvrdjenog aranzmana o broju i imenima partizanskih zarobljenika koje ce nemacka strana osloboditi, potvrdjuje zakljucak da je pitanje razmene zarobljenika trebalo da posluzi kao povod za razgovore o ostala dva, nesumnjivo glavna pitanja.....

str 210

a i sam Tito se mucki trudio da ih objasni Staljinu, pa u odgovoru Kominterni koja negoduje zbog ovih pregovora (Zbunjuje nas...Upucujete im delegate koji vode svakakve pregovore sa Nemcima, kao i to sto je nemacki poslanik u Zagrebu izrazio zelju da se sastane licno sa Vama...), cak spominje o kojim zarobljenicima je rec

Sto se tice razmene ratnih zarobljenika, stvar je u ovome:

1. Kod nas u zarobljenistvu bilo je svega 27 Nijemaca, vecinom gradjanskih lica....

Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1943/114

____________

Hehehehe, dakle i sam Miso Lekovic priznaje da nema nikakve razmene zarobljenika vec ja ona samo povod za dalju saradnju...a i sam Tito priznaje da nema nikakve razmene

Nemci takodje kazu SARADNJA

Horstenаu piše dа je i Kаše “pristаo nа sаrаdnju“, аli sve nije ispаlo dovoljno dobro zаto što se “sа svih strаnа, neprestаno, neznаlice upliću u posаo“ (234).

Da, Hitler nije hteo saradnju sa banditima...ali su je hteli partizani i nemacki generali u Srbiji, i saradjivali su na mahove citav rat...kada se ta saradnja prekine, na zahtev Nemaca, Tito kuka

Tito je uzbudjeno masuci izvestajem, doviknuo Rankovicu i meni: To znaci da Nemci lazu! Nikada nismo bili u vecoj opasnosti! Odlazeci od Tita ja sam Rankovicu dobacio - zajedljivo prema sebi koliko i prema Titu: Eto nam pregovora s Nemcima! A Rankovic uvredjeno, manje na Tita i sebe nego na mene: Sad ne treba nista pricati.


_______________

Da ne pricamo da su komunisti nudili Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika...to je najveca izdaja...

papa lazovcino...ajde sad ponovi jos koji put iste lazi

 

[Utah]

znaci kad si ti tako rekla, onda je tako...znaci, znaci ne moras ni jedan argument da izneses za to, tvoja rec se ovde vazda ceni

steta sto je ta saradnja ovde dokazana na desetine stranica, iz svih perioda rata i pre rata, iz izvora svih strana kao i tvoje lazi u vezi razmene zarobljenika ali tebe to ne sprecava da nastavis sa lazima...da te podsetim ne vredi ti to laganje i ponavljanje u nedogled,,,

iz partizanskih izvora, Miso Lekovic:

Za pregovore o razmeni zarobljenika mogli su se, kao i dotad, i kao sto ce biti praktikovano i kasnije, poslati manje reprezentativni pregovaraci, odnosno neka ovlascena lica koja bi zastupala neku partizansku komandu.


I cinjenica da partizanska delegacija nije na pregovore dosla sa spiskom lica koje trazi za razmenu (trazeni su poimenicno samo Ivo Marinkovic u prvim razgovorima, a kasnije i Herta Haas) i da su nemacki zarobljenici pusteni na slobodu pre postignutog dogovora i utvrdjenog aranzmana o broju i imenima partizanskih zarobljenika koje ce nemacka strana osloboditi, potvrdjuje zakljucak da je pitanje razmene zarobljenika trebalo da posluzi kao povod za razgovore o ostala dva, nesumnjivo glavna pitanja.....

str 210

a i sam Tito se mucki trudio da ih objasni Staljinu, pa u odgovoru Kominterni koja negoduje zbog ovih pregovora (Zbunjuje nas...Upucujete im delegate koji vode svakakve pregovore sa Nemcima, kao i to sto je nemacki poslanik u Zagrebu izrazio zelju da se sastane licno sa Vama...), cak spominje o kojim zarobljenicima je rec

Sto se tice razmene ratnih zarobljenika, stvar je u ovome:

1. Kod nas u zarobljenistvu bilo je svega 27 Nijemaca, vecinom gradjanskih lica....

Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1943/114

____________

Hehehehe, dakle i sam Miso Lekovic priznaje da nema nikakve razmene zarobljenika vec ja ona samo povod za dalju saradnju...a i sam Tito priznaje da nema nikakve razmene

Nemci takodje kazu SARADNJA

Horstenаu piše dа je i Kаše “pristаo nа sаrаdnju“, аli sve nije ispаlo dovoljno dobro zаto što se “sа svih strаnа, neprestаno, neznаlice upliću u posаo“ (234).

Da, Hitler nije hteo saradnju sa banditima...ali su je hteli partizani i nemacki generali u Srbiji, i saradjivali su na mahove citav rat...kada se ta saradnja prekine, na zahtev Nemaca, Tito kuka

Tito je uzbudjeno masuci izvestajem, doviknuo Rankovicu i meni: To znaci da Nemci lazu! Nikada nismo bili u vecoj opasnosti! Odlazeci od Tita ja sam Rankovicu dobacio - zajedljivo prema sebi koliko i prema Titu: Eto nam pregovora s Nemcima! A Rankovic uvredjeno, manje na Tita i sebe nego na mene: Sad ne treba nista pricati.


_______________

Da ne pricamo da su komunisti nudili Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika...to je najveca izdaja...

papa lazovcino...ajde sad ponovi jos koji put iste lazi

Javi se koca alijas baron Minhauzen.
Sta je bilo sa sradnjom na Neretvi ( kada su bili pregovori ) , na Sutjesci posle ?
Koji su rezultati ''saradnje'' koje spominje baron
Bitka na Sutjesci, od 15. maj do 16. jun 1943. bila je zajednički napad Sila osovine koji je za cilj imao uništenje jugoslavenskih partizanskih jedinica u bilzini Sutjeske u jugoistočnoj Bosni. Odbijanje te ofenzive je bila prekretnica za Jugoslaviju u Drugom svjetskom ratu.

Nemci su nazvali taj plan Operacija Schwarz ("Crno"). Ova ofanziva je usledila nakon Operacije Fall Weiss (Bitka na Neretvi) koja nije uspela ostvariti isti cilj: slomiti partizane i zarobiti njihovog vođu Josipa Broza Tita, Nemcima poznatog kao "Walter" (što mu je bilo tajno ime prije rata u komunikaciji sa SSSR-om). U poslijeratnoj Jugoslaviji ta se operacija nazivala i Peta neprijateljska ofenziva.
Sile Osovine su okupile oko 127,000 kopnenih vojnika i oklopnih vozila, uključujući Nemačke, Talijanske, ustaško-domobranske, i Bugarske jedinice, te preko 300 aviona, pod Nemačkim zapovedništvom, protiv 18,000 vojnika operacijske grupe od 16 brigada Jugoslavenske Narodnooslobodilaček vojske. Nakon što su okupili trupe, Niemci su započeli sa ofenzivom na 15. maj 1943. Sile Osovine su iskoristile svoju prednost u početnoj poziciji da okruže i izoliraju partizane na području Durmitora, koji se nalazi izmađu rijeka Tare i Pive u planinskom dijelu severne Crne Gore i natjerale ih u žestoke borbe kroz celi mesec na krševitom terenu.
Suočena sa skoro isključivo njemačkim trupama u završnom okruženju NOA se konačno uspela probiti preko Sutjeske kroz linije 118. Nemačke, 104. Jägerske i 369. Hrvatske Pješačke divizije na severozapadnom pravcu, prema istočnoj Bosni. Tri brigade i središnja bolnica sa preko 2000 ranjenika su ostale okružene, i po Hitlerovoj naredbi, Njemački vrhovni zapovjednik general Alexander von Löhr je naredio i izvršio njihovo uništenje, okrutni Njemački vojnici su ubijali bez biranja, ubivši i ranjenike te nenaoružano liječničko osoblje. Uz to jedinice NOA trpile su i od nedostatka hrane i lijekova, i mnoge je pokosio tifus.

Ukupno je stradao 6,391 partizan, više od trećine vojnika koji su ušli u borbe. Nemački zapovjednik na bojnom polju general Rudolf Lüters je u svom završnom izvješću opisao "komunističke pobunjenike" kao "dobro organizirane, vješto vođene i s nevjerojatno visokim borbenim moralom".

Odmah po proboju NOA se regrupirala i započela protuofenzivu u istočnoj Bosni, čisteći utvrde Sila Osovine u Vlasenici, Srebrenici, Olovu, Kladanju i Zvorniku tokom sledećih 20 dana.

Ta bitka je bila prekretnica prema partizanskoj kontroli zemlje i postala je važan dio kulture u poslijeratnoj Jugoslaviji.

Dokaz ',saradnje'' barona Minhauzena, tj koce o ''saradnji'' patizana i okupatora i domacih izdajnika.
p.c cetnici su razbije na Neretvi, i posle toga prakticno ne postoje.

 

[Ненад]

Занимљиво како на овој теми

http://forum.krstarica.com/showthread.php/295456-Saradnja-komunista-sa-Nemcima
Корисник кисели/сабљар по питању тзв. Мартовских преговора користи врло сличне аргументе као Јута...

 

[Utah]

Занимљиво како на овој теми

http://forum.krstarica.com/showthread.php/295456-Saradnja-komunista-sa-Nemcima/page14

Корисник кисели/сабљар по питању тзв. Мартовских преговора користи врло сличне аргументе као Јута...

Ti koristis kocine argumente, koji je zakljucak ?

 

[Koča]

pa ti ne prestajes da iznenadjujes...s vikiepdije si presla na youtube...kopiras komentare sa youtube...pa dokle moderatori misle da tolerisu ovu spodobu i dopustaju joj da unistava ovaj pdf i pravi sprdnju od njega...

Evo jos malo partizanskih pregovora o razmeni zarobljenika, ovaj put sa ustasama

nemacki izvestaji su jasni, partizani i ustase zajedno se bore protiv cetnika

Ustasko-partizanska saradnja iz nemackih izvora

Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.

str. 44-46

Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.

U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''

U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''

Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**

Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***

____________

Oznake za dokumenta

17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.

*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.

**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).

***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)

 

[Utah]

koca ne zna za bitku na Neretvi, a ni na Sutjesci....
Samo kaci sta nadje na pogledima.

 

[Koča]

Занимљиво како на овој теми

http://forum.krstarica.com/showthread.php/295456-Saradnja-komunista-sa-Nemcima
Корисник кисели/сабљар по питању тзв. Мартовских преговора користи врло сличне аргументе као Јута...

brate kiseli jeste lazov i falsifikator ali nije retardiran...tako da ne verujem da je u nekoj vezi sa jutom...mada je i on imao obicaj da kopira tudje postove sa raznoraznih foruma pa cak i da se poziva na jutjub...

 

[Ненад]

Ti koristis kocine argumente, koji je zakljucak ?

Не, ја и он немамо исти стил писања и лако нас је разликовати.
Ако не верујеш потражи нам ИП адресе.
А на основу твог нивоа разговора имам право да сумњам да си ти заправо кисели знајући да исти увек на неколико форума прави милион налога...

- - - - - - - - - -

brate kiseli jeste lazov i falsifikator ali nije retardiran...tako da ne verujem da je u nekoj vezi sa jutom...mada je i on imao obicaj da kopira tudje postove sa raznoraznih foruma pa cak i da se poziva na jutjub...

Богме не бих рекао...Знајући на шта је све способан ово му не би било ни прво ни задње, а управо то што си сада рекао ми да је право да још више сумњам да је он у питању...

 

[Koča]

koca ne zna za bitku na Neretvi, a ni na Sutjesci....
Samo kaci sta nadje na pogledima.

ooo i te kako znam za Neretvu...npr sta kazu sami komunisti...nigde se ne spominju ''zarobljenici''

Tito je medjutim, uzimao u obzir i uticaj pregovora na duzi predah nemackih trupa izmedju dveju ofanziva. ''Taj predah u borbi sa okupatorom iskoristili smo za obracun sa cetnicima. Tu, na Neretvi cetnici su dobili udarac od koga se nisu oporavili.'' Napisao je Tito septembra 1965. A Djilas je u svojim memoarima naveo da je sredinom maja 1943, na vest o koncentraciji veoma jakih nemackih snaga u dolinama Lima i Tare, i o pocetku njihove ofanzive, Tito rekao da su nas Nemci prevarili, misleci ocigledno na pomenutu ''neutralizaciju'' Nemaca postignutu pregovorima.

Miso Lekovic, str 211

ili Majkl Liz, za Tita u toku Neretve:

Pregovaranjem sa Nemcima i pristankom da ne vrsi sabotaze na pruzi Zagreb-Beograd, a ni na drugim komunikacijama, on je dobio odlaganje koje mu je bilo potrebno da koncentrise celokupne mobilne snage protiv dobro organizovanih crnogorskih cetnika.


ili britanski istoricar naklonjem komunistima Stevan K. Pavlovic

Stevan K. Pavlovic u knjizi ''Yugoslavia'' koja je 1971. objavljena u Londonu, pise:

Drugim recima, partizani su porazili cetnike u bici na Neretvi jer su im Nemci omogucili ''slobodan put''


______________________

da, Misu Lekovica i Djilasa sam nasao na Pogledima eee, jado...postavljeni su ti izvori za sve i oznake dokumenata, tako da samo nastavi da demonstriras kakav si sitan lazov i falsifikator...moras jado jos da citas...nema sve na vikipediji i jutjubu

 

[Utah]

ooo i te kako znam za Neretvu...npr sta kazu sami komunisti

Tito je medjutim, uzimao u obzir i uticaj pregovora na duzi predah nemackih trupa izmedju dveju ofanziva. ''Taj predah u borbi sa okupatorom iskoristili smo za obracun sa cetnicima. Tu, na Neretvi cetnici su dobili udarac od koga se nisu oporavili.'' Napisao je Tito septembra 1965. A Djilas je u svojim memoarima naveo da je sredinom maja 1943, na vest o koncentraciji veoma jakih nemackih snaga u dolinama Lima i Tare, i o pocetku njihove ofanzive, Tito rekao da su nas Nemci prevarili, misleci ocigledno na pomenutu ''neutralizaciju'' Nemaca postignutu pregovorima.

Miso Lekovic, str 211

ili Majkl Liz

Pregovaranjem sa Nemcima i pristankom da ne vrsi sabotaze na pruzi Zagreb-Beograd, a ni na drugim komunikacijama, on je dobio odlaganje koje mu je bilo potrebno da koncentrise celokupne mobilne snage protiv dobro organizovanih crnogorskih cetnika.


ili britanski istoricar naklonjem komunistima Stevan K. Pavlovic

Stevan K. Pavlovic u knjizi ''Yugoslavia'' koja je 1971. objavljena u Londonu, pise:

Drugim recima, partizani su porazili cetnike u bici na Neretvi jer su im Nemci omogucili ''slobodan put''


______________________

da, Misu Lekovica i Djilasa sam nasao na Pogledima eee, jado...postavljeni su ti izvori za sve i oznake dokumenata, tako da samo nastavi da demonstriras kakav si sitan lazov i falsifikator...moras jado jos da citas...nema sve na vikipediji i jutjubu

Ko se borio na Neretvi ? Partizani,Nemci,ustase protiv cetnika ?
koca je izgleda ucio istoriju na pijaci

 

[Koča]

Не, ја и он немамо исти стил писања и лако нас је разликовати.
Ако не верујеш потражи нам ИП адресе.
А на основу твог нивоа разговора имам право да сумњам да си ти заправо кисели знајући да исти увек на неколико форума прави милион налога...

- - - - - - - - - -



Богме не бих рекао...Знајући на шта је све способан ово му не би било ни прво ни задње, а управо то што си сада рекао ми да је право да још више сумњам да је он у питању...

onda je brate tezak bolesnik...ko zna...

 

[Koča]

Ko se borio na Neretvi ? Partizani,Nemci,ustase protiv cetnika ?
koca je izgleda ucio istoriju na pijaci

ne, ucio sam je na vikipediji i youtube-u, ne idem na pijacu

gotovo sve postavljeno ti je iz komunistickih izvora, kao sto vidis u toku Neretve vrh KPJ saradjivao je sa Nemcima, obustavio neprijateljstva prema Nemcima, obecavao im zajednicku borbu protiv saveznika i dobio od Nemaca slobodan put da se obracuna sa cetnicima...nastavi da izigravas bespomocnu budalu, nemam nista protiv

 

[Utah]

ne, ucio sam je na vikipediji i youtube-u, ne idem na pijacu

gotovo sve postavljeno ti je iz komunistickih izvora, kao sto vidis u toku Neretve vrh KPJ saradjivao je sa Nemcima, obustavio neprijateljstva prema Nemcima, obecavao im zajednicku borbu protiv saveznika i dobio od Nemaca slobodan put da se obracuna sa cetnicima...nastavi da izigravas bespomocnu budalu, nemam nista protiv

Ko izgirava budalu vidi se , ko se borio na Neretvi ? Partizani i Nemci protiv Cetnika ?
Na Sutjesci su Nemci i Partizani ubijali cetnicke ranjenike ?
Smesan si....
Kada su ratovali to partizani sa Nemcima protiv saveznika ? Koje su to bile bitke ? lol

 

[mupi]

Вала баш, и да напише нешто о истим бригадама где се нигде не види национална припадност, као да у том Сплиту, Шибенику, Сињу, Книну нема ниједног Србина.
Причамо о Неретви а ти оде на Сутјеску, што је велики помак јер си од слике ослобођења Загреба отишао чак у Украјину.
Како да не, не знам само ко је убијао Србе у Госпићу и Јадовном.
Мешаш синак ти италијанску окупациону зону и италијанску интересну зону, то ти није исто.

Славко Голдштајн, Срби и Хрвати у народноослободилачкој борби у Хрватској:
Међу 7000 хрватских партизана поткрај 1941. године, према процјенама које су, чини се, доста точне, било је приближно 5400 Срба те по 800 Хрвата и осталих те непознатих националности (по 11,5 посто). Тијеком те године погинуло их је 1188: Срба 927 (78,0), Хрвата 231 (19,4) те осталих и непознатих националности 30 (2,6 посто). Постотак Хрвата у партизанима до коловоза 1942. расте на 32, а до рујна 1943. на 34 посто: тада је, наводно, у партизанима у Хрватској било приближно 19.500 Срба и 10.500 Хрвата.

Da bi pisao na temamo o istoriji morao bi da poznaješ istoriju.
Nakon bitke na Neretvi rasformisana je 9. dalmatinska divizija (3,4 i 5. dalmatinska brigada).Sa ostatkom ljudstva su popunjavana 1.,2. i 3. dalmatinska.Ubrzo je usledila bitka na Sutjesci.
Tko je sem 9. dalmatinske divizije na području istočne Hercegovine popunjavao ove 3 dalmatinske brigade (koju su sudelovale u bitki na Sutjesci) u kratkom vremenskom periodu između bitke na Neretvi i Sutjesci pa ti je neki podatak o nacionalnom sastavu brigada sporan?


Za 2. i 3. dalmatinsku smo videli da su hrvatske brigade,slede podaci za 1. dalmatinsku iz koje se vidi da je neosporno hrvatska brigada

http://www.znaci.net/00001/32_1.htm

http://www.znaci.net/00001/108_21.pdf


Hrvati su popunjavali i prvu proletersku brigadu
Dalmatinci u Prvoj proleterskoj brigadi.

http://www.znaci.net/00001/207_4.pdf

 

[Koča]

vec si dobila odgovore o Neretvi i Sutjesci...jbg nisu linkovi vikipedije, mora da sam te razocarao...

dokumentovano je i potvrdjeno i iz nemackih i iz komunistickih izvora da je vrh KPJ nudio Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika...kako nije doslo do iskrcavanja saveznika tako nije ni bilo ove zajednicke akcije...ali to ne menja sustinu...

Takodje se zna da su partizani imali nameru da ubiju neke pripadnike saveznickih misija, a verovatno su i ubili nekog pilota...jer americki piloti kazu da je Tito ubica, a da ih je Draza spasavao

 

[Utah]

Verovatnao je po koci ''saradnja'' ustasa i partizana bila i na Blajburgu.

 

[mupi]

pa ti ne prestajes da iznenadjujes...s vikiepdije si presla na youtube...kopiras komentare sa youtube...pa dokle moderatori misle da tolerisu ovu spodobu i dopustaju joj da unistava ovaj pdf i pravi sprdnju od njega...

Evo jos malo partizanskih pregovora o razmeni zarobljenika, ovaj put sa ustasama

nemacki izvestaji su jasni, partizani i ustase zajedno se bore protiv cetnika

Možete da čitate po 21. jubilarni put: "Bader i saradnja nepostojećih hrvatskih partizana i ustaša na teritoriju istočne Hercegovini početkom 1942 godine".

Kočo ponavljaš se u izmišljanju,npr što bi dao za ovaj podatak:

 

[Koča]

i po 22 ako treba...nemacki izvestaji su jasni...i ti tu nista ne mozes

Ustasko-partizanska saradnja iz nemackih izvora

Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.

str. 44-46

Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.

U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''

U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''

Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**

Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***

____________

Oznake za dokumenta

17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.

*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.

**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).

***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)