Сарадња комуниста и равногораца

[Svecovek]

eto, i onda bi se ti na zidanom mostu pozivao na ženevsku konvenciju a slaviš čoveka koji je služio sistemu koji je kršio sve postojeće ljudske konvencije.

Хајде наброј све злочине СДК,ја мислим да укупни злочини СДК не могу да превазиђу само једно пасје гробје или кочевје рог?

 

[вук са Авале]

tako je! Spomenik Marisavu Petroviću da se sećaju Kragujevčani na svog spasioca!

Колико је Марисав људи спасао?

Мислим, колико су Немци требали да стрељају, а Марисав, ето, умањио број

 

[Aurora.Borealis]

pitah da li je Ljotić pogrešio nešto u svojoj besedi na Kolarcu početkom marta 1944 ? kada je govorio o tri puta....pročitaj pa mi javi gde je pogrešio.

čim nađem link, javljam.

 

[Ненад]

Турнер је тада рекао Недићу и Љотићу: „Шта мислите шта би сада Фирер урадио када би ове ужасе видео? Овако нешто још се није догодило у Европи.То је чисто балканско дивљаштво.Не само сто за једног већ ово може довести да се одмазда још више пооштри.“

Ни у хапшењеу, ни у извођењу на стрељање, а још мање у стрељању, добровољци нису имали никаквог удела.Када су се стицајем околности ту нашли, покушавали су да спасу што већи број људи
Извор-Бора Карапанџић-Споменица Добровољаца

Јел ја опет као папагај морам да понављам да унаказивања лешева није било?

Љотићевски извори, међутим, другачије тумаче немачку одмазду. Они кажу да су Немце у борбама код Љуљака, од 14. до 16. октобра, ликвидирали партизани, унаказивши том приликом немачке лешеве: Ископали су им очи: исекли полне органе па им ставили у уста: посекли им трупове, па доњи део поставили са ногама раскреченим у вис, имитирајући тиме Хитлерово В - викторија.52
Који су докази за ову тврдњу? Боривоје Карапанџић, водећи љотићевски историчар, пише да му је о томе причао пуковник Пантић, члан Дражине делегације на преговорима са Немцима у селу Дивци, 11. новембра 1941. Немци су наводно показали Дражи фотографије лешева својих унакажених војника, рекавши му: "Ми имамо сигурна обавештења да су у тој борби учествовали и Ваши људи под командом мајора Палошевића". Борба је вођена, рекли су наводно Немци, "8. октобра код села Љуљака".53
Сем омашке у датуму, Карапанџића демантују још неке чињенице. Прво, у немачком записнику са састанка у Дивцима уопште се не помиње оно што је Карапанџићу наводно причао пуковник Пантић.54 Друго, као што смо видели, комунисти нису учествовали у борбама од 14. до 16. октобра на друму Крагујевац-Горњи Милановац. Треће, нико није могао прићи немачким лешевима: Немци су своје погинуле одмах стављали у камионе.55 Четврто, нико од четника учесника борби, као и присутних на састанку у Дивцима, не помиње случај са унакаженим немачким лешевима.
Љотићевцима је, дакле, овај случај потребан да би скренули пажњу са своје улоге приликом стрељања 21. октобра у Шумарицама. Цео Крагујевац их је видео како сакупљају таоце и потом учествују у бирању грађана за стрељање. Љотићевци заправо тврде да су многе спасили стрељања,56 а после рата су често објављивали сведочења тих спашених људи. У овоме има истине: љотићевци су заиста извлачили грађане испред митраљеских цеви. Према Марисаву Петровићу, команданту љотићевске јединице о којој је овде реч, Петог добровољачког одреда, на овај начин је издвојено чак 1.300 људи. Комунисти тврде да је Петровић издвајао "оне који су имали легитимације крајскомандантуре, припаднике Љотићевог покрета и оних занимања која су била Немцима неопходна (лекари, апотекари, техничари итд)".57 Међутим, према подацима Музеја "21. октобар", Петровић је, ипак, највише издвајао ђаке, иначе би они страдали још више. За замену једних другима понекад је одлучивао тако мали детаљ, попут дуге косе. Ево како је то описивао, у својим сећањима, Марисав Петровић:
У трећој стотини таоца, прилико издвајања ђака гимназијалаца за ослобођење, ухватио сам за рамена једног одраслог и врло развијеног ђака, који је сигурно био из 8. разреда гимназије и кад га хтедох предати добровољцима ради спасавања, Словенац тумач ухвати ме за руку и рече: "Не могу вам дозволити да тог ђака издвојите за ослобођење!"
На моје зачуђено питање: "Зашто, молим Вас?" Словенац ми објасни зар не видим да има дугачку косу - како он рече - "комунистичку фризуру" и да је свакако Скојевац - а ја да не би губио време нисам реагирао на речи тумача Словенца, сећајући се мисли друга Председника (Д. Љотића): "Ко све брани, све изгуби..." те спасавах друге млађе ђаке.58
Али, љотићевци не кажу да су уместо ових људи Немци стрељали друге, тако да се, уствари, не може говорити о спашавању. О спашавању би могло бити речи само да је смањена планирана бројка. Овако, Немци су стрељали онолико грађана колико су планирали, па још и више. Љотићевски допринос у смањењу трагедије овог страшног дана, састоји се у томе што је стрељано мање ђака а више старијих особа.
Љотићевској верзији донекле у прилог иде немачки плакат лепљен по Крагујевцу 22. октобра, чији текст гласи:
Кукавички и подмукли напади у току прошле недеље на немачке војнике, којом приликом је погинуло 10 а рањено 26 немачких војника, морали су бити кажњени. Због тога је за сваког погинулог немачког војника стрељано 100, а за сваког рањеног 50 становника, и то пре свега комуниста, бандита и њихових помагача, укупно 2.300. Убудуће ће се за сваки сличан случај, па била то само саботажа, поступити са истом строгошћу.59
У својој пропаганди, Немци су за немире у Србији оптуживали комунисте, а често и Јевреје. С једне стране, то је било у складу са њиховом нацистичком идеологијом. С друге, пак, сматрали су да ће Срби радије чути оптужбе против странаца, него против своје војске. Тако је настала разлика између немачких јавних и интерних докумената: у другима се чешће помиње име Драже Михаиловића и његових "банди".
Када је о љотићевцима реч, они су тих ратних дана писали другачије него после рата. Ево цитата из њиховог листа "Наша борба" од 16. новембра 1941. године:
Крагујевац и цела околина изгледају другачије од њихова изгледа од пре неких двадесетину дана. После свега што се одиграло задњих дана, настала је промена прилика. Никада навала пријава за радну службу или Љотићеве одреде није била већа него ових дана. Сам Београд вапи за Страхињом Јањићем. Он има наредника и помоћника Васу, који удара 25 или 50 батина насред пијаце, свакој шуши по заслузи. Када Београд буде завео тај систем онда ће оздравити не само он него и цео српски народ.60

52 Б. Карапанџић, Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941, 16.
53 Б. Карапанџић, Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941, 37-38.
54 Зборник, том 14, књига 1, 871-878.
55 Изјава наредника Милуна Миловановића из Бара, учесника борбе, аутору, из књиге разговора са равногорцима која је у припреми. Миловановић је преминуо у Канади.
56 Б. Карапанџић, Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941, 58, као и на више других места у овој књизи.
57 Б. Карапанџић, Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941, 93. Према књизи Венцеслава Глишића Терор и злочин нацистичке Немачке у Србији 1941-1944.
58 Б. Карапанџић, Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941, 132.
59 Б. Карапанџић, Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941, 7.
60 Д. Сотировић и Б. Јовановић, Србија и Равна Гора, 451.

 

[Aurora.Borealis]

Хајде наброј све злочине СДК,ја мислим да укупни злочини СДК не могу да превазиђу само једно пасје гробје или кочевје рог?

ako nisi primetio, govorim o zločinima sistema koji je sdk podržavao, o nemcima. al sačekaj da pogledam ovaj mitin govor.

 

[Svecovek]

Колико је Марисав људи спасао?

Мислим, колико су Немци требали да стрељају, а Марисав, ето, умањио број

Петровић признаје да су он и добровољци учинили, у настојању да спасу што више Срба, и једно тешко огрешење; наиме ухватили су довели око 200 Цигана и заменили их Србима.

 

[Lautner]

Колико је Марисав људи спасао?

Мислим, колико су Немци требали да стрељају, а Марисав, ето, умањио број

Po braći Knežević u knjizi ,,Sloboda ili smrt,, Marisav je spasao 650 ljudi.
Po Dedijeru Marisav je spasao 1100 ljudi....

Ti veruj kome želiš a ja ću ti reći da je spasao i samo 10 on je heroj....

 

[Svecovek]

ВРАТИМО СЕ ТЕМИ!

Акције оргијања које су почеле имале су више терористички него ослободилачки карактер.Почело је формирање партизанских одреда и њихово повезивање са четницима тада пуковника Драже Михаиловића.После тога су уследили напади на Немце који су имали као последицу масовне одмазде у Мачви, Краљеву и Крагујевцу.Одмазда у Мачви била је директана последица четничко-партизанског напада на Шабац, извршеног у ноћи између 24. и 25. септембра 1941. године.То је био заједнички напад капетана Драгослава Рачића и Небојше Јерковића, комаданата партизана.Напад је потпуно пропао, али је изазвао оштру реакцију Немаца који су за угушење побуне ангажовали и усташке трупе.

 

[Ненад]

Петровић признаје да су он и добровољци учинили, у настојању да спасу што више Срба, и једно тешко огрешење; наиме ухватили су довели око 200 Цигана и заменили их Србима.

Јевреји и Цигани су стрељани претходног дана.

 

[Lautner]

čim nađem link, javljam.

читај и уживај,свака реч му је на месту....то је био велики човек.


УВОД

На оном првом путу везаном за Москву људи говоре: ,,Овим путем треба ићи,народе српски,а не другим којим путем;ово је наш пут,јер ово је пут који је благословила Москва.’’А на оном трећем путу,говоре они који тамо воде: ,,Овим путем треба ићи,народе српски,ово је пут који су благословили Лондон и Вашингтон.’’Генерал Недић пак на свом путу, на народном српском путу на коме он води,не може да се позове ни на благослов Москве ни на благослов Лондона.Генерал Недић није се ни трудио да добије ни благослов Вашингтона ни благослов Москве.Генерал Недић се чак није трудио да добије благослов Берлина за тај пут.За благослов он се обратио српској историји.

ПРВИ ПУТ

Има три пута који претендују да избаве српски народ из садашње ситуације.Ми сада треба да видимо који пут има највише услова да одговори на она три акутна питања српског народа:слободу треба донети српском народу,јединство унутрашње треба донети српском народу и јединство спољашње треба донети српском народу.Који од та три пута најбоље одговара интересима сроског народа?Слободу,Москва вели,ја ћу ти донети,српски народе.Ја ћу ти донети прво,јер имам најјачу масу материјала и,ево,моје армије од 5 јула 1943године непрестано напредују и,ето,још мало па ћу повратити све земље које је Совјетски савез изгубио у току прошле две године.А кад то повратим,ја ћу онда да се спустим преко Румуније,и ево ме у долини Дунава.Ја ћу ти донети слободу.Тако вели Москва.

А ми на то одговарамо:рецимо да ти имаш право,рецимо да ћеш ти заиста доћи за пола године или за годину дана у долаину Дунава,али Ко си ти? Ти Русија ниси,ти си Сојус совјетских социјалистичких република,ти си СССР.Да си Русија ја бих могао поверовати да ми ти носиш слободу,али Русија ниси.Што би ти крио своје име? Што ако си Русија?
Ко је тебе натерао да промениш име? Знам да ниси Русија,прво зато што се тако не зовеш а друго јер си настао на Руској несрећи,још нешто кад отворим твој Устав и кад га прочитам,видим да ниси Русија,ти ниси оруђе Руске мисли,ти си инструмент јеврејско-марксистичке мисли.Тако каже грб твој,тако каже кугла земаљска у твом грбу,тако кажу срп у чекић укрштени у твоме грбу,тако каже наслоб ,,Пролетери свих земаља уједините се!,,.

Кад отворим твој Устав,такође прочитам да је Руски народ мајоризиран,статистика каже да Руса има 77% а по твом Уставу руских посланика у у представништву народа СССР највише може бити 17,6%.Ти ниси Русија,ти си само СССР,ти си организација,ти си иструмент,ти си алат јеврејско-марксистичке мисли којој је задатак општа светска револуција а на којој једна етапа треба да буде то што ти зовеш мојим ослобођењем.

Али не само то ! Шта ми доносиш ти који кажеш да ми носиш Слободу? У теби данас влада комунистичка мисао.Можеш ти ту комунистичку мисао да облепиш разним етикетама.Мо по потреби преко ње да удариш руску тробојку,можеш да удариш и Православни Крст,али све то не помаже...Ја знам шта је тај комунизам који ти носиш,У духовном погледу то је борба против Бога,у националном погледу то је борба против сваке нације и Краља,а у социјалном погледу то је борба против домаћина.

Комунизам је против нација.Комунизам је против свих нација,говоре ли они свим нацијама ,,падните нам у братски загрљај,, Не! кога они зову? ,,Пролетери свих земаља уједините се,, само пролетере зову на уједињење,а оно друго,што није пролетер,то им не треба.Куд сте дакле кренули,ви који нисте пролетери?

Знам да ако резултат ове борбе која се води данас на Истоку,неком несрећом буде ишао у прилог бољшевизма,знам да кад би сви народи Европе мирно ставили свој врат у јарам бољшевички,знам један народ који то никада неби учинио.Тај народ није далеко од нас,то је наш народ.

 

[Svecovek]

Па сви четници су до 1942. сарађивали са комунистима.

Слава Дреновићу,Ђекићу и Пећанцу,али ови што су сарађивали са левичарима су одрод.
Четници су у борбама код Горњег Милановца заробили 70 немачких војника. Пошто је седам пута мењао госоподара град је био потпуно спаљен.О борбама у Горњем Милановцу остала је следећа забелешка.Прво су се жандарми у договору са четницима повукли из града, а Немци се забаракадирали у згради основне школе.У току борбе партизани су привукли згради у којој су се налазили Немци авионске бомбе.Они су их укопали у темеље зградe у намери да изазову експлозију и тако побију Немце који су се налазили унутра.Видећи ту опасност Немци су понудили преговоре о својој предаји.Изјавили су жељу да се цела њихова јединица са све оружјем преда четницима.Војно руководство четничко-партизанских јединица пристало је на тај услов.Око 70 Немаца предало је своје оружје које су четници углавном задржали за себе.У борбама у Горњем Милановцу убијен је један Немац, а један је рањен.Партизани су имали једног мртвог и три рањена.

И овде је немачка одмазда учинила своје.Крупањ је био разорен и спаљен од немачких трупа, становништво већином поубијано; Пецка и Љубовија биле су бомбардоване авијацијом, а Горњи Милановац је сравњен са земљом прво нападом \"Штука\", а потом продором немачких трупа у њега, јер су се четници и партизани повукли ... Али највећи део становништва није имао где да се склони, те су преостали мушкарци или на лицу места од немачких трупа поубијени, или су узети за таоце.

 

[вук са Авале]

Петровић признаје да су он и добровољци учинили, у настојању да спасу што више Срба, и једно тешко огрешење; наиме ухватили су довели око 200 Цигана и заменили их Србима.

Овде причаш о Циганима, а на теми Ноћ каме спомињеш Арбанасе, муслимане и Хрвате.

Стварно, како те није срамота?

 

[Lautner]

Други пут,равногорски...


Има и други пут,онај који се позива на Лондон и Вашингтон.Лако је нама,разграничити се са Титом и титовцима,то није ни мало тешко.Ни један Србин неће против Бога,Краља и домаћина....али тешко је разграничити се са са онима који нису против Бога исто као и ми,нису против Краља исто као и ми нису против домаћинства.А не иду путем којим Србе данас водим Генерал Недић,већ имају Други пут,свој који су ставили под заставу Лондона и Вашингтона.

Наш народ овако резонује...Слободу сам изгубио без обзира да ли сам то заслужио или не,Неко ми ју је узео.Ко је тај? Разуме се,Немци.Да није њих било,био бих слободан.У рату су против Немаца,Американци и Енглези.Тамо ми је и Краљ.Према томе Енглези и Американци кад победе,они ће ми донети Слободу.То је најбржи и најлакши пут.

Ви који сте за овај пут,ви који верујете да ће Лондон и Вашингтон донети Слободу,ви сте истовремено као и ми у отвореном сукобу са Титом,нисте се тукли са њим зато што је ружан или зато што има косе очи,већ зато што је он представник комунистичке партије а ви не желите да Српски народ буде комунистички,исто као и ми.Добро!

Разумем да сте против бољшевика,то је сасвим јасно,само зар ви не видите како ствари иду,зар ви не видите да Лондон и Вашингтон данс док између њих и Стаљина постоји 300 немачких дивизија које штите и њих чак од Стаљинових таласа,зар ви не видите сад кад постоји тај зид од три стотине немачки дивизија да су ти ваши велики савезници у сувише великој зависти пред Стаљином? А шта мислите сутра,кад би се тај зид срушио,шта мислите сутра кад не буде тог зида,зар би Енглези и Американци били јачи пред Стаљином? Ако то мислите онда ту нема логике.

По овоме како замишљају наша браћа развој рата,Енглези и Американци ће донети слободу на тај начин што ће под навалом са Истока и Запада Немачка да се сруши и онда ће Совјети поћи са Истока и доћи до једне границе коју им је поставила нека атлантска карта или нека друга конвенција и даље неће ићи.

Можемо сви ми гласати на демократски начин у неке кутије и рећи; ја сам за то решење али стварност то решење неће изгласати,неће изгласати из простог разлога ако би се сутра Немачка срушила онда би најјача сила у Европи-не кажем за Африку,не кажем за Индију,не кажем за Америку и Аустралију,мој народ се не налази тамо него у Европи и према томе говорим о Европи-најјача сила у Европи били би бољшевици.

И ако се то догоди...кад Совјети преплаве Румунију и Мађарску,који је тај Енглез или Американац који би се смео успротивити њиховом доласку на Балкан? У томе пре,што је совјетска дипломатија успела да натера Енглезе и Американце да признају Тита ,те према томе Тито је тај који има пресудну реч на Балкану,па ће овде у име Стаљина побости заставу коју он буде хтео.

И зато ми кажемо тој нашој браћи,Ваша шема,како ви замишљате развој ствари,иако изгледа истина,иако формално са спољне стране изгледа тачна,та шема се не поклапа са стварношћу,тако се ствари развијати не могу,а да не могу види се по томе како се ствари развијају сада.

На прошлом предавању сам показао како је Енглеска противно својој стопоедесетогодошњој политици допустила да јој намећу Тита,иако би требал да помаже Дражу Михаиловића,али она то не чини.Не зато што је то њена политика,веч зато што јој не дају њени господари,јевреји,који је терају да буде послушна према Совјетима и зато дозвољава приступ Совјете на Балкан а преко њиховог експонента Јосипа Броза Тита.Очигледно је да положај наш не зависи од Америке и Енглеске већ од Совјетије.


Госпође и Господо Српски народ има поред осталих још једну несрећу.Од априла месеца 1941 лишен је свога Краља.Влада пошто је својом незапамћеном политиком увела народ у рат и пошто је потписала капитулацију и предала нас у робље,узела је младог Краља и одлетела из земље.Не могу а да не подвучем верност коју народ има према своме Краљу.То је наша срећа,јер је то обележје сваког правог народа.Нисмо ми као народ везани за једну личност,ми смо везани за један принцип.Краљ наш,то је застава слободе и јединства нашег,зато је народ Српски свом душом одан Краљу свом,јер је на тај начин веран и слободи својој.

Краљ је међутим,тамо с оне стране границе.Енглеска пропагандна машина га је често злоупотребљавала у своје сврхе.Срећом наши уставотворци су на време то решили,Народ увек дугује вероност Краљу кад је Краљ на своме месту,кад је на своме престолу,а не када се налази у иностранству.Ми смо говорили,Краљу смо верни,али по законима које су потисали његови претци а на које је он потписао заклетву,Краљу се дугује послушност када је у својој земљи.

Међутим ,,наши верни савезници,, како то имају обичај да кажу наша браћа са овог другог пута поручили су Српском народу после Техерана,ништа се не брините уредили смо са Стаљином да се после рата гласа да ли ће овом земљом владати Краљ Петар или Јосип Броз.Ми смо на то одговорили хвала вам,наши велики ,,верни савезници,, али ми то не разумемо,па ми сад под окупацијом знамо,тврдимо и исповедамо да је у овој земљи владао,влада и владаће Краљ Петар Други,а ви хоћете слободу да нам донесете па после тога кад нам слободу донесете,онда нам тек предстоји хоћемо ли Краља или Тита? Па каква је то Слобода? Па зар до сада под окупацијом Ми владалчка права Краља Петра сачувасмо неокрњена а онда кад нам ви слободу донесете ми Краља на гласање да метнемо? Има ствари о којима се не гласа....

Лако би ми са црвенима,али ова браћа што се позивају на Лондон и Вашингтон,ту су скоро држала некакву конференцију у неком селу код Ваљева,које се зове Ба,па су на тој конференцији дословно примили ту понуду,па и они са поносом кажу,разуме се,неће се никоме Краљ наметати него после рата на потпуно демократски начин ставићемо Краља на гласање.

И та наша браћа примише слепо оно што им се из Лондона и Вашингтона поручује,примише оно што смо ми мислили да нико осим Тита неће примити.
На тој истој конференцији донесоше наша браћа и разне друге ствари,сличне које сам мало час поменуо,то све заједно показује да се наша браћа налазе под утицајем и под упливом потпуно туђинског духа да још нису прогледали својим српским очима и да још не мисле потпуно својом српском главом,него место тога држе на очима својим скоро потпуно јеврејске наочари,па било да се оне узимале из радње која се зове демократија или масонерија.

Унапред се они на тој конференцији ограђују се од помисли да би могао да буде заведен какв чврст облик државног система.Они као кажу;немојте се плашити ми ћемо завести најздравији демократски облик државног система.

Прошлог пута сам рекао да иако малобројни јевреји владају светом захваљујући својим алатима и полугама.Четири полуге они имају;
-Капитализам
-Масонерија
-Демократија
-Марксизам

Демократија је владавина туђина,у Француској после француске револуције на чело је дошао јеврјески манијак Леон Блум,од 90 чланова француског министарства тога времена 40 је било јевреја,40 масона и свега 10 Француза,они су нацију довели до пропасти.У нашем случају издавачка кућа Геца Кон је 1939 постала све и свја и у књижевном и у политичком животу.Геца Кон је једини човек који је шест недеља пре пада Стојадиновића знао да овај пада,саопштио је то својим пријатељима,не кријући да је ту информацију добио од својих веза из иностранства.Демократија је такв облик политичког живота у коме јеврејство уствари успева да завлада економијом,политиком,духовним вредностима,и изворима народног живота.

А ето,ова наша браћа са овог другог пута унапред дижу руке и објављују свима и свакоме,да кад нам слобода дође,тада нико не треба да се плаши неког чврстог режима,такав режим неће доћи,него ће уместо њега доћи демократија....

 

[Svecovek]

Овде причаш о Циганима, а на теми Ноћ каме спомињеш Арбамнасе, муслимане и Хрвате.

Стварно, како те није срамота?

Тешку судбину доживело је и Краљево са својом околином и њеним становништвом.Као важан саобраћајни чвор.У намери да заузму Краљево Михаиловићеви четници и партизани су образовали Оперативни штаб, који је требао да руководи борбом.Сачињавала су га два представника партизана, Момчило Радосављевић-Миле и Ратко Митровић, и два представника четника, мајор Радослав Ђурић и капетан Јован Дероко. Бројна јачина ових заједничких снага износила је око 3.000 бораца, који су од тешког наоружања имали само четири топа без нишанских справа.

Четници и партизани у заседи очекују немачку колону
Партизани и четници су у неколико махова предузимали лудачке неуспеле нападе на немачке положаје у Краљеву, понегде допирали до предграђа и једном у сам град, али су увек одбајани уз велике губитке.После ових акција Немци су хапсили групе грађана и стрељали.По подацима Дојчила Митровића, опседнути немачки гарнизон стрељао је за неколико дана 3-4000 грађана као одмазду за своје погинуле војнике.За време борби око Краљева погинуло је на четничко-партизанској страни око 800 људи, а свега 23 Немаца.За ова 23 Немаца убијено је 19. и 20. октобра 1941. године 2.300 Срба и Словенаца, који су се нашли у Краљеву после прогона из Словеније.Међу стрељанима било је и 200 припадника ЈНП Збор.

 

[Ненад]

Слава Дреновићу,Ђекићу и Пећанцу,али ови што су сарађивали са левичарима су одрод.
Четници су у борбама код Горњег Милановца заробили 70 немачких војника. Пошто је седам пута мењао госоподара град је био потпуно спаљен.О борбама у Горњем Милановцу остала је следећа забелешка.Прво су се жандарми у договору са четницима повукли из града, а Немци се забаракадирали у згради основне школе.У току борбе партизани су привукли згради у којој су се налазили Немци авионске бомбе.Они су их укопали у темеље зградe у намери да изазову експлозију и тако побију Немце који су се налазили унутра.Видећи ту опасност Немци су понудили преговоре о својој предаји.Изјавили су жељу да се цела њихова јединица са све оружјем преда четницима.Војно руководство четничко-партизанских јединица пристало је на тај услов.Око 70 Немаца предало је своје оружје које су четници углавном задржали за себе.У борбама у Горњем Милановцу убијен је један Немац, а један је рањен.Партизани су имали једног мртвог и три рањена.

И овде је немачка одмазда учинила своје.Крупањ је био разорен и спаљен од немачких трупа, становништво већином поубијано; Пецка и Љубовија биле су бомбардоване авијацијом, а Горњи Милановац је сравњен са земљом прво нападом \"Штука\", а потом продором немачких трупа у њега, јер су се четници и партизани повукли ... Али највећи део становништва није имао где да се склони, те су преостали мушкарци или на лицу места од немачких трупа поубијени, или су узети за таоце.

Значи и Ђујић који је преговарао са комунистом Љубом Бабићем, и Дангић, и Тодоровић...Дреновић је из комуниста побегао у четнике.

 

[Lautner]

Пут Ђенерала Недића

Трећи пут смем да назовем народним путем ка слободи не мислим да сам ни мало погрешио.Генерал Недић има право да тврди да једино његов пут води ка слободи.Разме се води,али не мора довести.Једном је Генерал Недић некоме рекао(био је утучен тога дана) и на питање како му је одговорио ; Како ми је? не могу да издржим тешко ми је,има негде један пут,то је српски пут.Тај пут води средином једне литице,пут широк,рече генерал Недић извадивши једну писаљку из џепа,колико и ова писаљка.Козја стаза била би аутострада у односу на његову ширину.Испод тога налази се амбис лудости српске а изнад тога пута налази се литица немачког неповерења и неразумевања.Кад бих могао да проширим,рече генерал Недић,пут на српску страну,ја бих победио немачко неразумевање,а кад бих могао да проширим пут на Немачку страну ја бих победио српску лудост.Али не могу да проширим ни на једну страну.Пут је широк колико једна писаљка,испод њега амбис а изнад њега литица,па ипак тим путем треба да се спасе не један човек,већ читав српски народ.И нема другог пута осим тог и таквог пута.

То је прошлост,то је разговор из давнашњих дана.Данас је тај пут изашао из оних првих и уских услва,данас је он знатно шири,не много али није ни узан као некада.
Има једна бујица,ударили пљускови и направили бујицу и бујица се сручила низ планину и дере коритом једног потока и носи коње и јунаке.Преко те бујице саградио је тешком муком од брвана један мост генерал Недић и зове народ,изволте ево места спасења српског народа.Једни веле;хајдемо,други кажу;нећемо! Шта је управо та бујица? Нико и ништа.Ми ћемо јуначки преко те бујице.Па једни ударе лево од моста а други ударе десно од моста.А кад бујица почне да носи коње и јунаке,а носи их,као што вам је познато,две ипо године,онда наста лелек,па се чују гласови;па добро шта је то Генерал Недић урадио? Кога је спасио? Што прича да је његов пут,пут спасења српског народа кад су се толики људи удавили? Зна се тачно кога Генерал Недић није спасио...а не зна се колико и кога је спасио.Зна се да је неколико десетина хиљада у Србији однела бујица,мутна и крвава,највећи део њих однела је може бити зато што нису хтели искрено и поштено да се послуже мостом Генерала Недића,него су хтели јуначки,лево и десно од моста...

Па ипак ће се знати колико је Генерал Недић спасио,јер ко упореди Србију са неким другим крајем,тај види разлику између Србије и других крајева.Замишљам не да људе питате већ да у пролеће и лето и у јесен кад земља говори,замишљам да се успнете авионом,па да полетите изнад Србије и да полетите изнад несрећне Босне,или Срема и Славоније,немојте људе питати,питајте земљу нека вам каже шта је у овом крају урадио Генерал Недић,јер није био тамо....

Генерал Недић није желео да овде дођу Немци,и све је радио у том циљу,нажалост политика овде је била таква да овде ипак Немци дођу.Кад су Немци дошли,Генерал Недић се трудио и води такву политику да овде буде што мање Немаца,по могућству да овде остане само један Немац-немачки посланик.Али је опет и била друга политика која се трудила свом снагом да буде друкчије.Чим има мало Немаца представници те политике кажу; Аха има мало Немаца,наш народ је слаб. И запну и успеју,Генерал Недић са својом политиком пропаде.Признајем да није лепо што Генерал Недић у својој политици не успева.Та политика је ипак много јача од Генерала Недића.

Бесмртна је заслуга Генерала Недића пред Српском историјом,питао ме је онај сељак 1941 ,,Ехеј има ли ишта иђе добро да за Србина пише?,, Има Србине има! Зависи шта ћеш ти да пишеш,што ти сам напишеш,то ће се и читати,јер историју твоју не пишу други,пишеш је ти сам...

Три пута..један Срби увелико напуштају,тако да је све јасније да тај први,Титов пут није Српски.Многи уздишу због неслоге Другог и овог Трећег пута,Ми никада нисмо рекли као они за нас; то су издајице! Не! Ми чак нисмо хтели да им кажемо да су они донкихоти.Ми смо само рекли једну реч; то су људи пуни частољубља,који не виде још потпуно својим српским очима,не мисле својом српском главом,него гледају кроз туђе наочари и зато не виде праву стварност.

Верујте и ја уздишем због те неслоге.И знам да ако постоје два пута данас да сутра не смеју постојати,нека се изабере један српски пут,онај који је бољи,онај који је прави,онај који одговара Српски интересима и имаћете Србе сложне на том путу.
Али на ту нашу поруку они нам одговарају; ви идите вашим а ми ћемо нашим путем,али међу нам да не буде боја. А ми одговарамо; Чујте браћо наша,чујте ово! Ако у целој историји нађете само један само два брата који су икад могли да се споразумеју и да живе у љубави,да се не бију,а при томе један да зида а други да руши оно што овај зида,ако нађете таква два брата,само два,онда сте доказали да такв начин споразума и мири може бити.

Ви велите; ми смо у шумии и ми тражимо до вас само једно а то је да се не напдамо.
А ми одговарамо; ако је добро,браћо,да сте ви у шуми,докажите,па да и ми идемо у шуму.Зар мислите да ћете ви добро радити а ми зло? Докажите да је ваш пут добар,и ево свих нас у шуми.Ако не можете да нам докажете,дозволите да вама ми докажемо па ајте на наш пут...Хајте и ми браћо да се сложимо и да радимо један посао....

РЕЗИМЕ

Пут Титов прво није српски пут,већ интернационални.Али има Срба који су још на том путу...

1.Пут Титов не решава прво питање слободе,јер он доноси са собом бољшевизам.Уосталом милиони избеглица из Царске Русије добро знају ту ,,слободу,,.

2.Пут Титов не решава питање унутрашњег јединства јер он баш има задатак да разбије сваки народ изнутра,делећи га по унутрашњој линији на пролетере и буржује и гурајући их у међусобну борбу.

3.Пут Титов није решење питања спољњег јединства,јер ће у том случају српски народ бити распарчан у многе социјалистичке републике,бољшевизам се плаши Срба,зато мора да их поцепа и разједини

На Дражином путу има највише Срба...њима поручујем

1.Пут Дражин не доноси слободу,јер или ће Немачка сузбити Стаљина и онда се Дража неће питати шта жели или ће Стаљин сломити Немачку,е ту Стаљин неће питати шта Дража жели,већ преко Тита урадити шта му треба овде.Замисао Дражина да ће се опет питати Енглеска и Америка двоструко је штетна,овде се већ сад они несмеју појавити пред Стаљином и зато и оне морају Тита да подупиру.

2.Пут Дражин,чим не решава питање слободе,излишан је а и штетан,јер цепа српски народ без одговарајуће користи.Српски народ,по разуму не може за Дражом,по лудилу може.

А ми овде само о путу разума говоримо.

О путу Генерала Недића...

1.Пут Генерала Недића прави се српски пут.Он води разумом и мудрошћу хоће да врати Србима оно што су лудошћу изгубили.Што то иде тешко Српски народ нека се не чуди,јер се зна да само један луд за дан поквари оно што сто мудрих за годину саграде,а овде је било много више лудих,а мудрих је било мало.
Пут Генерала Недића решава питање слободе,јер хоће уједињење српског народног живота да постави на оне основе које одговарају нашем народном схватању.А с обзиром да Немачка нема територијалне претензије на Балкану,слобода се решава са оним ко данас Балкан држи у својој руци,а то су Немци.

2.Питање унутрашњег српског јединства решиће се на тај начин што ће пред народним искуством пасти и пут Титов и пу Дражин и сваки Србин тада мора видети да само један пут који има услове да Српство спасава.А то је пут Генерала Недића.

3.Питање спољашњег српског јединства може доћи на ред тек када се реши питање унутрашњег српског јединства.Шта ће Србима донети померање граница ако се Срби међу собом мрзе и убијају,раде зло један другом,иако ни два Србина не иду,већ сваки за себе,својим путем,за свој рачун? Да нам неко цео Балкан да,мали би био да такве људе,љуте осе међу собом смири.А на таквој неслози не одржава се заједница било велика,било мала.Србство мора да се сложи ти то прво овде у Србији...бар ми који смо за Бога,Краља и домаћина...

 

[вук са Авале]

Po braći Knežević u knjizi ,,Sloboda ili smrt,, Marisav je spasao 650 ljudi.
Po Dedijeru Marisav je spasao 1100 ljudi....

Ti veruj kome želiš a ja ću ti reći da je spasao i samo 10 on je heroj....

Његово 'спашавање' некога, други су платили главом и то добро знаш.

 

[Svecovek]

Лаутнер спамујеш тему!
Генерал Недић је, потрешен и забринут због свега онога што се дешава у Србији, упутио 2. новембра 1941. године поруку и опомену „онима у шуми“ покушавајући да бар неке од њих уразуми.
Равногорци су међутим наставили са терором.Њима није било стало ни до народа ни до његове слободе.Занети илузијама и похлепни на власт они су, безобзирно газећи преко хиљаде жртава недужних људи и преко згаришта српских села и градова, упорно ишли својим плаћеничким путем.

 

[Ненад]

Лаутнер спамујеш тему!
Генерал Недић је, потрешен и забринут због свега онога што се дешава у Србији, упутио 2. новембра 1941. године поруку и опомену „онима у шуми“ покушавајући да бар неке од њих уразуми.
Равногорци су међутим наставили са терором.Њима није било стало ни до народа ни до његове слободе.Занети илузијама и похлепни на власт они су, безобзирно газећи преко хиљаде жртава недужних људи и преко згаришта српских села и градова, упорно ишли својим плаћеничким путем.

А љотићевци нису плаћеници?

 

[вук са Авале]

Словесни булазниш к'о баба у болести.
Да ли знаш смислено да одговориш на питање, а не само да копираш те небулозе са љотанских сајтова?

 

[Svecovek]

Словесни булазниш к'о баба у болести.
Да ли знаш смислено да одговориш на питање, а не само да копираш те небулозе са љотанских сајтова?

народ је хтео да се брани, али он није имао снаге да се брани. Руке су му биле везане. Везао му руке “равногорски покрет”. У најодлучнијем тренутку, када је партизански коров једним потезом могао да се ишчупа, нашли су се у загрљају “равногорац” и партизан 1941 и кренули са тероризмом.

 

[Ненад]

народ је хтео да се брани, али он није имао снаге да се брани. Руке су му биле везане. Везао му руке “равногорски покрет”. У најодлучнијем тренутку, када је партизански коров једним потезом могао да се ишчупа, нашли су се у загрљају “равногорац” и партизан 1941 и кренули са тероризмом.

И како то да је народ више волео ,,равногорске терористе''?

 

[вук са Авале]

народ је хтео да се брани, али он није имао снаге да се брани. Руке су му биле везане. Везао му руке “равногорски покрет”. У најодлучнијем тренутку, када је партизански коров једним потезом могао да се ишчупа, нашли су се у загрљају “равногорац” и партизан 1941 и кренули са тероризмом.

Тај народ мора да је пуно волео љотане када их је прозвао кокошарима и крџалијама?

 

[Svecovek]

И људи пуковика Михаиловића и комунисти били су за народ „шумски људи”, и народ није видео неку страшну разлику међу њима. Ко је својим држањем помогао да дође до ширења црвене инфекције? Ко је тај устанак прижељкивао и помагао?

 

[Aurora.Borealis]

zasluženo ili nezasluženo izgubio slobodu!?

tako srbin ne razmišlja, sloboda se ne gubi zasluženo ili nezaluženo ona se narodu može oteti a onda se narod za nju mora boriti. i sami nemci pišu da će se za nedića i ljotića opredeliti deo elite i da tu podrška staje, upravo zato što oni nisu srpski narodni put a sa načinom na koji se srpstvo doživljava u srpskom nerodu nemaju nikakve stvarne veze. zasluženo ili nezasluženo izgubiti slobodu, zasluženo biti kažnjen od nemaca, kao da su nam nemci roditelji pa nas mogu kažnjavati. protiv takvih austrijskih ideja su srbi ginuli u Isv. ratu a sad bi ih mita ljotić vratio kao zdrav put.

govor ne da je problematičan već u svakom pasusu postoji problem pa ako baš hoćeš otvori temu ili ga najbolje postavi na onom sdk topicu. delovi o sssr-u su takođe interesantni za diskusiju.