Saradnja četnika sa ustašama

[MajorTom]

PORUKA DRAŽE MIHAILOVIĆA ANTI PAVELIĆU

Vrhovna komanda, 15 aprila 1945

Poštovani gospodine B-u,1

Zahvalan sam Vam za obaveštenja, koja ste mi učinili o rezultatu Vaših razgovora sa Ekselencijom,2 u cilju vođenja jedne zajedničke borbe protivu partizana. U posebnim aktima, koji su Vam zajedno sa ovim pismom uručeni, sadržane su potrebne odluke u pogledu dovršenja ovih razgovora i zaključenje jednog željenog aranžmana. Meni je, međutim, želja da se ovim pismom pozabavim isključivo pitanjem učinjenog mi predloga od strane Ekselencije za moju ličnu posetu i direktnog uređenja ovog narodnog posla, te Vas lepo molim, da budete ljubazni i da Ekselenciju upoznate sa sadržinom njegovom.

1. – U prvom redu Vas molim, da u moje ime zahvalite Ekselenciji na ljubaznosti i pozivu, koji mi je preko Vas uputio. Čisto principijelni razlozi, izgrađeni tokom ove četiri godine, ne dopuštaju mi, nažalost, da se ovom ljubaznom pozivu odazovem.
2. – Svakako mi je stalo, da Ekselenciju ubedite, da u konkretnom slučaju moja lična bezbednost ne dolazi pod pitanje. Jer, ja sam apsolutno uveren, da bi mi Ekselencija, na svom području, pružio bezuslovnu sigurnost i obezbeđenje.
3. – Tokom ove četiri godine, ja se nijednom prilikom nisam odvajao od svojih trupa. Tu okolnost su moji komandanti, koje sam odmah upoznao sa sadržinom predloga Ekselencije, istakli i izričito me molili da ne otstupam od ustaljene tradicije trapa i da izbegnem svako unošenje nemira u njihove redove.

Moleći Vas da budete veran tumač ovih razloga pred Ekselencijom, ja koristim ovu priliku, da preko Vas Ekselenciju umolim, da gospodi oficirima, kojima sam vođenje pregovora poverio, pokloni puno poverenje i da na taj način omogući uspešno završenje ovoga posla na korist oba naroda. Molim Vas isto tako, da podvučete moju rešenost da se u provođenju projektovanog sporazuma, zajedno sa svojim potčinjenim komandantima i trupama, striktno pridržava svih utanačenja, koja gospoda delegati u ime Vrhovne komande budu prihvatili. Sa svoje strane ja izražavam svoju nadu i duboko uverenje, da će tim istim duhom držanja vojničke časne reči biti prožeti Ekselencija, Njegovi komandanti i trupe.

Zbornik XIV, 4, str. 934-935
Saopštavajući sadržinu ovoga pisma Ekselenciji, molim Vas da Mu izvolite izraziti moje poštovanje.

Vama zahvaljujem na požrtvovanju i naporima, što ih unosite u ostvarenje ovoga po narod korisnog posla i verujem da ćete i u buduće u svakoj prilici i na svakom mestu umeti da poslužite interesima naše otadžbine, čije Vam priznanje, nadam se, ne će izostati.

Srdačno Vas pozdravlja
Vaš,
Đeneral Drag. M. Mihailović

Zbornik XIV, 4, str. 934-935

1 Ranko Brašić
2 Ante Pavelić

*

PISMO DRAŽE MIHAILOVIĆA ALOJZIJU STEPINCU

Vrhovna Komanda, 15 aprila 1945.

Preuzvišenosti,

Preplavivši Srbiju i druge srpske pokrajine, komunistički val od nekoga vremena zapljuskuje i one pokrajine, koje nastanjuje hrvatski narod. On se sve više širi i, naročito poslednjih dana, preti da preplavi i te krajeve onako isto kako je to bio slučaj u minuloj godini sa srpskim krajevima. Prilikom prve audijencije, kojom ste donosiocu ovoga pisma učinili čast, imao je on prilike da obavesti Vašu Preuzvišenost o svima nevoljama i patnjama, što ih je komunizam prouzrokovao srpskome narodu u toku nekoliko minulih meseci.

Osećajući u ovim časovima potrebu da, pored ostalih, i Vašoj Preuzvišenosti, kao duhovnome vođi hrvatskoga naroda skrenem pažnju na sve strahote eventualnog komunističkog osvajanja hrvatskog prostora, meni je čast da u prilogu dostavim Vašoj Preuzvišenosti jedan memoar u kome su izložena moja gledišta na sadašnji vojni i politički položaj. Donosilac ovoga pisma biće Vašoj Ekselenciji na raspoloženju za eventaulna dalja obaveštenja.

Bez obzira na sve one momente i okolnosti, koji su nas ili koji bi nas mogli deliti, ja smatram za svoju dužnost, da zamolim i Vašu Preuzvišenost, da uloži sav svoj uticaj i sve svoje napore u cilju aktiviranja svih nacionalnih snaga hrvatskoga naroda u borbi protivu boljševizma. Upućujući Vam ovu molbu, ja želim da verujem, da će Vaša Preuzvišenost, idući stopama svojih velikih prethodnika, odgovoriti svim onim istorijskim dužnostima i zadatcima, koji se pred Vašu Preuzvišenost postavljaju u današnjim teškim vremenima. Jer, od pravilnoga shvatanja tih dužnosti i zadataka sa strane Vaše Preuzvišenosti zavisiće i mesto, što će ga istorija hrišćanstva, a napose hivatskoga naroda, Vašoj Preuzvišenosti dodeliti.

Zbornik XIV, 4, str. 989-990
U tom verovanju i nadi, ja preporučujem Vašoj blagonaklonoj pažnji donosioca ovoga pisma i molim Vašu Preuzvišenost, da i ovom prilikom primi izraze moga osobitoga poštovanja.

Njegovoj Preuzvišenosti
d-ru Alojziju Stepincu,
nadbiskupu zagrebačkom i
mitropoliti hrvatskom
Zagreb

armijski general
Drag. M. Mihailović

Zbornik XIV, 4, str. 989-990

https://hamdocamo.wordpress.com/2017/09/08/pismo-draze-mihailovica-anti-pavelicu-15-aprila-1945/

 

[MajorTom]

Jos malo cetnicke saradnje sa njemackim fasistima.

 

[MajorTom]

Mrtvacka lobanja na crnoj fasistickoj zastavi je ukazivala na ovo :

 

[MajorTom]

Domobranski major Emil Rataj, ustaški logornik Konstantin Urumović, četnički vojvoda Uroš Drenović i ustaški kotarski predstojnik Marko Jungic u Mrkonjic Gradu u Bosni 1942 godine.

 

[Лекизан]

Vama koji 3 decenije uporedo sa novim cetnickim zlocinima tokom 90tih, skoro identicnim poput onih tokom 2 svjetskog rata, lazima radite na reviziji istorije, da bi opravdali danasnju nacional kriminalnu politicku scenu u Srbiji i besomucne pljacke naroda, logicno da more dokumenata, tonskih i pisanih zapisa, fotografija, nista ne znaci.Ali to nas Titove antifasiste ne zanima, mi cemo se truditi da i dalje dokazujemo istinu, sa kojom je upoznata citava svjetska istoriografija.
Te cetnicke lazi mozete plasirati samo u Srbiji i nigdje vise na planeti.
Ovo je vasa istorija, da cetnicke popovske koljace koji su ubijali prvenstveno Srbe, proglasavate svetcima.

Са становишта једног Хрвата то вероватно јесте тачно.Само што љубитељи лика и дела Анте Павелића нису меродавни по овим питањима, изузев у броју начина да се ликвидирају Срби, ту су ненадмашни.
Дакле других конкретних замерки на оно што сам изнео немаш.
Споменике Дражи имаш и на западу, знају и они истину не брини.

PORUKA DRAŽE MIHAILOVIĆA ANTI PAVELIĆU

Vrhovna komanda, 15 aprila 1945

Poštovani gospodine B-u,1

Zahvalan sam Vam za obaveštenja, koja ste mi učinili o rezultatu Vaših razgovora sa Ekselencijom,2 u cilju vođenja jedne zajedničke borbe protivu partizana. U posebnim aktima, koji su Vam zajedno sa ovim pismom uručeni, sadržane su potrebne odluke u pogledu dovršenja ovih razgovora i zaključenje jednog željenog aranžmana. Meni je, međutim, želja da se ovim pismom pozabavim isključivo pitanjem učinjenog mi predloga od strane Ekselencije za moju ličnu posetu i direktnog uređenja ovog narodnog posla, te Vas lepo molim, da budete ljubazni i da Ekselenciju upoznate sa sadržinom njegovom.

1. – U prvom redu Vas molim, da u moje ime zahvalite Ekselenciji na ljubaznosti i pozivu, koji mi je preko Vas uputio. Čisto principijelni razlozi, izgrađeni tokom ove četiri godine, ne dopuštaju mi, nažalost, da se ovom ljubaznom pozivu odazovem.
2. – Svakako mi je stalo, da Ekselenciju ubedite, da u konkretnom slučaju moja lična bezbednost ne dolazi pod pitanje. Jer, ja sam apsolutno uveren, da bi mi Ekselencija, na svom području, pružio bezuslovnu sigurnost i obezbeđenje.
3. – Tokom ove četiri godine, ja se nijednom prilikom nisam odvajao od svojih trupa. Tu okolnost su moji komandanti, koje sam odmah upoznao sa sadržinom predloga Ekselencije, istakli i izričito me molili da ne otstupam od ustaljene tradicije trapa i da izbegnem svako unošenje nemira u njihove redove.

Moleći Vas da budete veran tumač ovih razloga pred Ekselencijom, ja koristim ovu priliku, da preko Vas Ekselenciju umolim, da gospodi oficirima, kojima sam vođenje pregovora poverio, pokloni puno poverenje i da na taj način omogući uspešno završenje ovoga posla na korist oba naroda. Molim Vas isto tako, da podvučete moju rešenost da se u provođenju projektovanog sporazuma, zajedno sa svojim potčinjenim komandantima i trupama, striktno pridržava svih utanačenja, koja gospoda delegati u ime Vrhovne komande budu prihvatili. Sa svoje strane ja izražavam svoju nadu i duboko uverenje, da će tim istim duhom držanja vojničke časne reči biti prožeti Ekselencija, Njegovi komandanti i trupe.

Zbornik XIV, 4, str. 934-935
Saopštavajući sadržinu ovoga pisma Ekselenciji, molim Vas da Mu izvolite izraziti moje poštovanje.

Vama zahvaljujem na požrtvovanju i naporima, što ih unosite u ostvarenje ovoga po narod korisnog posla i verujem da ćete i u buduće u svakoj prilici i na svakom mestu umeti da poslužite interesima naše otadžbine, čije Vam priznanje, nadam se, ne će izostati.

Srdačno Vas pozdravlja
Vaš,
Đeneral Drag. M. Mihailović

Zbornik XIV, 4, str. 934-935

1 Ranko Brašić
2 Ante Pavelić

*

PISMO DRAŽE MIHAILOVIĆA ALOJZIJU STEPINCU

Vrhovna Komanda, 15 aprila 1945.

Preuzvišenosti,

Preplavivši Srbiju i druge srpske pokrajine, komunistički val od nekoga vremena zapljuskuje i one pokrajine, koje nastanjuje hrvatski narod. On se sve više širi i, naročito poslednjih dana, preti da preplavi i te krajeve onako isto kako je to bio slučaj u minuloj godini sa srpskim krajevima. Prilikom prve audijencije, kojom ste donosiocu ovoga pisma učinili čast, imao je on prilike da obavesti Vašu Preuzvišenost o svima nevoljama i patnjama, što ih je komunizam prouzrokovao srpskome narodu u toku nekoliko minulih meseci.

Osećajući u ovim časovima potrebu da, pored ostalih, i Vašoj Preuzvišenosti, kao duhovnome vođi hrvatskoga naroda skrenem pažnju na sve strahote eventualnog komunističkog osvajanja hrvatskog prostora, meni je čast da u prilogu dostavim Vašoj Preuzvišenosti jedan memoar u kome su izložena moja gledišta na sadašnji vojni i politički položaj. Donosilac ovoga pisma biće Vašoj Ekselenciji na raspoloženju za eventaulna dalja obaveštenja.

Bez obzira na sve one momente i okolnosti, koji su nas ili koji bi nas mogli deliti, ja smatram za svoju dužnost, da zamolim i Vašu Preuzvišenost, da uloži sav svoj uticaj i sve svoje napore u cilju aktiviranja svih nacionalnih snaga hrvatskoga naroda u borbi protivu boljševizma. Upućujući Vam ovu molbu, ja želim da verujem, da će Vaša Preuzvišenost, idući stopama svojih velikih prethodnika, odgovoriti svim onim istorijskim dužnostima i zadatcima, koji se pred Vašu Preuzvišenost postavljaju u današnjim teškim vremenima. Jer, od pravilnoga shvatanja tih dužnosti i zadataka sa strane Vaše Preuzvišenosti zavisiće i mesto, što će ga istorija hrišćanstva, a napose hivatskoga naroda, Vašoj Preuzvišenosti dodeliti.

Zbornik XIV, 4, str. 989-990
U tom verovanju i nadi, ja preporučujem Vašoj blagonaklonoj pažnji donosioca ovoga pisma i molim Vašu Preuzvišenost, da i ovom prilikom primi izraze moga osobitoga poštovanja.

Njegovoj Preuzvišenosti
d-ru Alojziju Stepincu,
nadbiskupu zagrebačkom i
mitropoliti hrvatskom
Zagreb

armijski general
Drag. M. Mihailović

Zbornik XIV, 4, str. 989-990

https://hamdocamo.wordpress.com/2017/09/08/pismo-draze-mihailovica-anti-pavelicu-15-aprila-1945/

Писма су комунистичка измишљотина и већ доказани фалсификат за потребе суђења Дражи Михајловићу, а и тамо су одбачена као такви.
Може да буде доказ само каквим нечасним методама се комунисти служе, зато су и пропали уосталом.
Погледај тему о фалсификатима, ту имаш детаљније разрађено због чега су то фалсификати.

Domobranski major Emil Rataj, ustaški logornik Konstantin Urumović, četnički vojvoda Uroš Drenović i ustaški kotarski predstojnik Marko Jungic u Mrkonjic Gradu u Bosni 1942 godine.

Pogledajte prilog 1134009

Урумовића нема на слици, а договорите се ви комунисти одакле је ова слика, из Мркоњић града или из Бања Луке, нема смисла стварно.
Или можда прока да проба да помогне, он је експерт за музеје.

 

[Лекизан]

Jos malo cetnicke saradnje sa njemackim fasistima.
Pogledajte prilog 1133995

Ко је на слици?

Mrtvacka lobanja na crnoj fasistickoj zastavi je ukazivala na ovo :

Pogledajte prilog 1134001

Саборци се забављају у тренуцима одмора, ништа злочиначко, има оваквих слика колико хоћеш.

Najneverovatnija i začuđujuća delatnost u okviru saradnje četnika sa okupatorima i kvislinzima, odigravala se u domenu četničko-ustaških odnosa. To je najbolnija strana četničkog kolaboracionizma. Četnička propaganda je tvrdila kako se Mihailovićeve formacije na teritoriji NDH, tobože, bore protiv ustaša radi spasavanja Srba i srpstva od ustaških genocidnih postupaka prema srpskom narodu. Praksa i stvarnost su, međutim, bile drugačije. Saradnja četnika odvijala se ne samo sa ustašama i drugim vojnim ili poluvojnim formacijama NDH, već i sa vlastima te marionetske tvorevine, u svim svojim aspektima.

Kontakt između Mihailovićevog predstavnika Dobrosava Jevđevića, italijanskog konfidenta, sa Pavelićevim izaslanikom logornikom Poljakom, održan je u Splitu, 30 decembra 1941. Razgovaralo se o opštim sukobima i odnosima Srba i Hrvata. Takođe je bilo reci o favorizovanju jednih ili drugih od strane Italijana. Poljak je pozvao Jevđevića da dođe u Zagreb radi razgovora sa Pavelićem. Jevđević je to prihvatio, rekavši: “Do viđenja, dakle, u Zagrebu i pozdravite mi ministra dr Artukovića'”.

U Bosni i Lici, kao i u nekim drugim krajevima, izvršeni su u prvoj polovini 1942. od strane pročetničkih pristalica, mnogi pučevi u partizanskim odredima. U tome su značajnu ulogu igrale italijanska, nemačka i ustaška obaveštajna služba. Povod za prelazak iz partizanske na četničku stranu, najčešće se među samim četnicima objašnjavao tako što se govorilo da su u partizanske jedinice počeli da se “uvlače” Hrvati i muslimani, koje su, bez razlike, optuživali za masakre nad Srbima. Sa tim “dželatima” nisu mogli biti u istom stroju. Otvoren sukob u redovima srpskuh ustanika, zbog pučista i “odmetnika” od partizanskih odreda, rezultirao je podelom na dosledne antifašiste i one koji će naći izgovor za saradnju sa naci-fašistima.

Budući da su se vođe vojno-četničkih odreda osećali nedovoljno snažnim da osiguraju svoj opstanak, našli su oslonac u sporazumevanju sa ustašama. Četnički komandanti su rešenost na izdaju svojih saboraca i orjentaciju na zbližavanje sa okupatorima i Pavelićevim režimom, objašnjavali kao da žele “da na taj način zaštite narod od daljeg klanja i uništavanja narodne imovine pljačkom i paljevinom”. Tako se u praksi četničko spasavanje Srba od ustaša, svelo na saradnju četnika sa ustašama u borbama protiv samih Srba, to jest antifašističkih boraca u partizanskim redovima. Ubrzo su uspostavljeni čvršći kontakti sa predstavnicima vlasti NDH, a posle toga usledili su sporazumi između četnika i ustaških predstavnika.

Jedan od prvih koji je potpisao sporazum sa predstavnicima NDH o priznavanju ustrojstva te tvorevine bio je Uroš Drenović. On je to uradio 27. aprila 1942. u Mrkonjić Gradu (oni vele u Varcer Vakufu). S pravne tačke gledišta, ugovor je veoma stručno sastavljen, precizan i obavezujući. Naglašena je odredba kojom je regulisano da će četnici zajedno sa oružanim formacijama NDH “zaštićavati srpska sela’ od napada “komunista odnosno tzv. partizana”. Zanimljiva je Drenovićeva izjava, kojom iskazuje spremnost da će se, nakon što zajedno likvidiraju partizanske snage, sa svojim ljudstvom staviti na raspolaganje ustaško-domobranskoj komandi. Sadržaj ovoga ugovora po mnogo čemu odražava bit sadržaja ostalih ugovora koje su drugi četnički komandanti sklopili sa predstavnicima NDH na teritoriji Bosne.

Ubrzo su i ostali četnički komandanti, poput Rade Radića, Lazara Tešanovića, popa Save Božića, Cvijetina Todića i Radivoja Kerovića, sklopili pisane sporazume sa ustaškim predstavnicima. U, bezmalo, svim ugovorima stoji naglašena klauzula, da četnici “Priznaju vrhovništvo Nezavisne Države Hrvatske i kao njeni državljani izrazuju lojalnost i odanost njenom poglavaru, poglavniku i privrženost Nezavisnoj Državi Hrvatskoj”. Slične sporazume o saradnji četnika sa ustašama i priznavanju NDH, potpisali su i neki četnički komandanti u Lici, kao što su major Slavko Bjelajac i kapetan Miodrag Kapetanović. Momčilo Đujić je vrlo rano uspostavio veze sa predstavnicima ustaške države. Sagovornik sa ustaške strane i organizator susreta sa Đujićem bio je veliki župan u Kninu David Sinčić. On je Đujiću dodelio veću sumu novca, pomoć u hrani i drugim ratnim potrebama. Đujić je, proširujući saradnju sa ustašama, u prvom redu u zajedničkim borbenim akcijama sa njima, stekao veliko poverenje i kod najviših vlasti
NDH.

Poglavnik Ante Pavelić nije imao nikakve rezerve niti bojazni od “osvetničkog” ispada četnika prema formacijama i vlastima NDH. Zato je 21. decembra 1944. naredio da se izađe u susret Đujiću sa njegovih 6.000 četnika kako bi se povukli ispod udara snaga NOVJ i izvukli se u Istru i Slovenačko primorje. Podstrek za saradnju sa ustašama četnički komandanti su našli u činjenici da je to bilo u sferi strateških opredeljenja Draže Mihailovića u odnosu na okupatore i njihove satelite. Vojvoda Uroš Drenović, čija saradnja sa ustašama i vlastima NDH, personifikuje četničko-endehazijske odnose, poveo se postupkom Draže Mihailovića. Objašnjavajući kako je došlo do potpisivanja sporazuma sa ustašama, Drenović je naveo: “Ja sam odmah u početku i prvi slao svoje kurire u Srbiju. Pošto su na mome sektoru bili Italijani, moja komanda mi je naredila da radim sporazumno sa fašistima, ja sam to i radio jer sam dobio takva uputstva”. Dalje, Drenović kaže: “I Draža Mihailović je 1 marta 1942. napravio sporazum sa Hrvatima i Slovencima. Taj zapisnik nije daleko od ovoga našega”.

U jednom nedatiranom dokumentu iz 1942. godine, Mihailović opravdava sporazume “četnika u Bosni i Hercegovini i Lici i Pavelićevih vlasti”. Jedino što se Mihailoviću nije dopalo, jeste to što su sporazumi bili formlni, zvanični i javni, i što ljaga za to pada na četnički vojno-politički vrh. Mihailović, međutim, nije iskazao ljutnju niti zamerke Drenoviću, pa ni onda kada su Mihailovića viši četnički funkcioneri upozoravali na preterano i, za opštu četničku stvar, štetno zajedništvo Drenovića i ustaša. Komandant četnika u zapadnoj Bosni major Vranješević, nadležni Drenovićev starešina, izvestio je 3. februara 1943. Dražu Mihailovića daje Drenović “bolesno ambiciozan”, te “se ne ustručava da zapliva u Nemačke i Hrvatske vode”, što je “dovelo do propasti njegovog odreda”. Dalje, Vranješević piše: “Slao je poklonstvenu deputaciju u ime Bosanske Krajine da izjavi lojalnost poglavniku i vladici Germogenu u Zagreb. Večito je sa Hrvatima i Nemcima u B. Luci.”

Petar Baćović je 7. februara 1943. izvestio Mihailovića da “Drenović ide zajedno sa Nemcima i Hrvatima”. Mihailović je, međutim, smatrao da je to model i način na koji četnici “spasavaju” Srbe, pa je sutradan obavestio Zaharija Ostojića da “Drenović ide zajedno sa Nemcima i ustašama i Lorković ga hvali”. Kada je Mihailović pobegao iz Srbije u Bosnu, lično je u ime Kralja Petra, unapređivao ustaške oficire, delio im odlikovanja i radio na objedinjavanju četničkoustaških borbenih aktivnosti. Obim, vreme i modalitete četničko-ustaške saradnje određivao je Mihailović, a potčinjeni su to u praksi, na terenu realizovali.

Vrhunac odnosa sa ustaškim vlastima, predstavlja svakako upućivanje Mihailovićeve delegacije u aprilu 1945. poglavniku Paveliću radi sporazumevanja o zajedničkim naporima da se zaustavi oslobođenje zemlje od strane snaga Jugoslovenske armije. U delegaciji su bili general Svetomir Đukić, major Žika Andrić, inženjer Vladimir Predavač i dr Ranko Brašić. Oni su pregovarali sa delegacijom u kojoj su bili Pavelić, Andrija Artuković, ustaški generali Ante Maškov, Đorđe Gruić i Vjekoslav Luburić, kao i pukovnik Jozo Rukavina. Da bi izrazio važnost i potrebu zajedničkih dogovora, Mihailović je poslao lična pisma: jedno za Alojzija Stepinca, a drugo naslovljeno na advokata Ranka Brašića, s čijom je sadržinom ovaj upoznao Pavelića.

SPORAZUM UROŠA DRENOVIĆA SA USTAŠAMA O PRIZNAVANJU VLASTI NDH

ZAPISNIK
sastavljen u kotarskom predstojništvu u Varcar Vakufu dana 27/IV. 1942. g. u svrhu smirenja i pacificiranja cielog područja, a u smislu postojećih odredaba danas su se sastali u kotarskom predstojništvu ispred hrvatskih vlasti g. Emil Rataj – bojnik, kao predstavnik domobranstva, g. Marko Jungić – kotarski predstojnik, kao predstavnik upravnih vlasti i g. Konstantin Urumović, kao predstojnik kotarskog suda, kao politički predstavnik, a sa srpske strane odnosno četničke komande “Kočić” g. Uroš Drenović, komandant četničke organizacije, i g.Tode Mitrović, kao predstavnik političkih četničkih organizacija.

Na sastanku je zaključeno slijedeće:

I.

Na obim stranama pokazana je volja i spremnost za likvidiranje uzajamnog neprijateljstva.

II.

Zajedničkim saradnjama ima se odmah nakon ovoga sastanka poraditi na pomoći svih stanovnika kako u gradu tako i u selu. Time se podrazumjeva uzajamni saobraćaj i zamjena svih dobara, a u tu svrhu omogućiti nesmetani dolazak i odlazak seljaka bez razlike u grad. Državne vlasti će svojim autoritetom kao i materijalom pomoći obnavljanje porušenih ili popaljenih domova.

III.

Hrvatske oružane snage će svojom snagom zaštićivati srpska sela u zajednici sa četnicima od napada komunista odnosno t.zv. “partizana”.

IV.

Ima se odmah ustanoviti i imenovati općinski povjerenik za sela Podbrdo, Podrašnica, Medna, Baraći i Gerzovo, koji će sarađivati sa kotarskom oblasti.

V.

Hrvatske oružane snage zajedno sa četnicima u gradu kao i na terenu suzbijati će i uništavati komunističke bande.

VI.

Obitelji čiji su hranioci u zarobljeništvu, a koji ne pripadaju komunističkoj partiji dobivati će odmah podporu u smislu postojećih odredaba i to za ženu 16 Kn, a za djete Po 10 kn dnevno.

VII.

Isto tako sve udovice koje su stradale prilikom akcija oko suzbijanja pobuna a čiji hranilac nije bio komunista, dobit će odmah podporu od strane države.

VIII.

Svim stanovnicima pravoslavne vjeroispovjesti garantuje se apsolutno slobodno ispovjedanje svoje vjere, slavljenje svojih vjerskih praznika i slave, kao i jednakost pred zakonima. U tu svrhu svećenici pravoslavne vjere mogu slobodno vršiti svoju dužnost. Državne i vojne vlasti materijalno će pomoći oko popravljanja porušenih crkava.

IX.

Извор за текст?

Дакле записник са састанка као што то лепо пише а не споразум.

 

[MajorTom]

Са становишта једног Хрвата то вероватно јесте тачно.Само што љубитељи лика и дела Анте Павелића нису меродавни по овим питањима, изузев у броју начина да се ликвидирају Срби, ту су ненадмашни.
Дакле других конкретних замерки на оно што сам изнео немаш.
Споменике Дражи имаш и на западу, знају и они истину не брини.

Писма су комунистичка измишљотина и већ доказани фалсификат за потребе суђења Дражи Михајловићу, а и тамо су одбачена као такви.
Може да буде доказ само каквим нечасним методама се комунисти служе, зато су и пропали уосталом.
Погледај тему о фалсификатима, ту имаш детаљније разрађено због чега су то фалсификати.


Урумовића нема на слици, а договорите се ви комунисти одакле је ова слика, из Мркоњић града или из Бања Луке, нема смисла стварно.
Или можда прока да проба да помогне, он је експерт за музеје.

Sa stanovista svjetske istorije, postoji "milion" dokumenata, fotografija koji cinjenicno dokazuju nedicevsko, ljoticevsko cetnicke zlocine i saradnju sa njemackim, italijanskim, bugarskim, madjarskim okupatorom i sa ustasama.Sto ovdje argumentirano prezentiram,a naravno da je onima po kojima su u zadnjem ratu na Markalama u Sarajevu u masakru stradale lutke a ne zivi ljudi, i u Srebrenici takodjer zakopavane lutke laz sve ono sto se kosi sa njihovim revizionistickim lazima, kojima pokusavaju dati alibi danasnjem nacionalizmu u Srbiji, kao podlozi za besomucni kriminal i pljacku naroda.Ali ne samo u Srbiji, Hrvatska, Bosna, ista praksa.

Naravno da na zapadu cetnicke pobjegulje i izdajnici dizu spomenike ratnom zlocincu D Mihailovicu, sta je tu cudno.U ocima "zapada" Draza anonimus, potpuno nepoznat lik , moze se samo uociti jako nizak stepen inteligencije i zelje ka istini onih koji takvog koljaca i izdajnika slave kao heroja.

Vasa cetnicka revizionisticka istorija i negiranje cinjenica su poptpuno u skladu sa danasnjim stepenom morala i odgovornosti prema Srbiji od strane Vucicevih " nazadnjaka", gdje cinjenica da u citavoj Srbiji ne postoji jedna jedina ljevicarska stranka, u potpunosti oslikava razloge vasih pokusaja da istinu lazima okrenete u svoju korist.
Kako rekoh mozete to da radite u takvoj Srbiji i nigdje vise na planeti.

Draža Mihailović je na početku stvaranja svoje organizacije, tokom leta 1941. stupio u kontakt sa kvislinškim režimom Milana AcimovicaMihailović je smatrao da se kvislinške snage Aćimovića i posle njega Nedica mogu višestruko iskoristiti:

• one suzbijaju komunizam i u tom svojstvu su koristan partner;
• one mogu služiti kao paravan za privremenu legalizaciju četničkih odreda u kriznim situacijama;
• one su potencijalni izvor snabdevanja - bilo dobrovoljnog, bilo putem fingiranih ili stvarnih prepada
• one omogućuju posrednu vezu sa okupacionom silom;
• njihovi pripadnici će preći pod Mihailovićevu komandu u trenutku raspada okupacionog sistema;

Sa Nedićem je bio u kontaktu, dobijao od njega pare, i obećanja "da će se angažovati kod nemačkih vlasti da Mihailović ne bude zarobljen ili kažnjen."[ Mihailović je preko Nedića tražio kontakt sa Nemcima za "borbu protiv komunizma", ali Nedić im je preneo da se Mihailović nalazi neposredno pred uništenjem, da želi da dobije u vremenu da bi se spasao, naročito preko zime, da je potpuno nepouzdana ličnost i da nema svrhe pregovarati.[ Kakogod, o želji Mihailovića da pregovara je obaveštena i nemačka Vrhovna komanda:

13.11.41: Vrhovna komanda oružanih snaga traži provjeru vijesti da je „izvjesni“ Mihailović poslao delegate Nediću, i preko njih ponudio Nijemcima pregovore.

Uprkos potonjem neuspehu pregovora sa Nemcima, četnici su ipak postigli dogovor sa kvislinškom vladom. Sukladno postignutim dogovorima viših instanci, Štab 1. valjevskog četničkog odreda 13. decembra 1941. naređuje saradnju sa kvislinškim vlastima u borbi protiv partizana:

2) Da komandir opštinskih četa stupa u dodir sa postavljenom opštinskom upravom i ne pokazujući ovaj akt saopšti joj da je određen da formira oružane snage na teritoriji opštine koje će služiti kao potpora vlasti radi održavanja mira i poretka a naročito kao oružana snaga za suzbijanje komunista ako se i kad pojave na teritoriji opštine. Ovaj štab će preduzeti sve potrebne mere da ovakav rad bude prećutno odobren i od strane Nedićevih odnosno nemačkih vlasti.

6) Komandiri će narediti svojim seoskim komandirima da odmah otpočnu sa patroliranjem. Ova mera je neophodna jer se komunisti pošto su razbijeni vuku kroz sva sela u bednom stanju i malim grupama a u interesu je naše stvari da ih odmah razoružavamo.
— Naređenje Štaba 1. valjevskog četničkog odreda za saradnju sa vlastima srpske kvislinške vlade (13. decembra 1941.)

​

Jedna od povijesnih tema kojoj se pristupa na pogrešan način, i u kojoj je nacionalizam odnio pobjedu nad činjenicama, jest i ona o četnicima, tj. o njihovoj ulozi u Drugom svjetskom ratu. Naime, u Srbiji već desetljećima dominira teza, koju su u međuvremenu prihvatili i mnogi koje se doista ne može smatrati nacionalistima, da su četnici poput partizana bili antifašisti i da su se borili protiv onih koji su okupirali Jugoslaviju.

Ta teza je i ozakonjena pa su četnički veterani izjednačeni u mirovinskim pravima s partizanskim veteranima. Ne samo u Srbiji, nego i bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj. Osim spomenutih zakona, dokaz revizionističkog odnosa prema četnicima su i sudski procesi kojima se nastojalo (i uspijevalo) rehabilitirati istaknute četničke vođe koji su nakon Drugog svjetskog rata osuđeni kao ratni zločinci, udžbenici povijesti, mediji, političari koji se javno deklariraju kao sljedbenici četničkog pokreta, ulice imenovane po četnicima, spomenici podignuti u čast četničkim zapovjednicima, zidni murali posvećeni četničkim vođama itd.

Zašto je odnos prema četnicima pogrešan? Zato što nije ispravno antifašistima i borcima protiv okupatora nazivati one koji su cijelo vrijeme rata surađivali s fašistima i okupatorima. Opravdanje da su surađivali zato da bi zaštitili srpski narod djelomično stoji, ali i nepobitno dokazuje da četnički pokret nije bio niti antifašistički niti pokret otpora. Osim toga, i partizani su, puno više nego četnici, spašavali srpski narod, ali se niti u jednom trenutku nisu odlučili na suradnju s fašistima i okupatorima.



Evo i nekoliko konkretnih primjera. Može li se antifašizmom nazvati četnička suradnja s talijanskim fašistima u Crnoj Gori, Dalmaciji i Lici? Mogu li sporadični vojni okršaji s Nijemcima na samom početku rata biti dovoljni da se četnike proglasi sudionicima pokreta otpora, ili je postupak četničkog zapovjednika Draže Mihailovića kada potkraj listopada 1941. šalje svog predstavnika njemačkim oficirima u Beograd na pregovore o zajedničkoj borbi protiv partizana, odnosno kada se s istim ciljem sredinom studenoga 1941. osobno sastao s predstavnicima Wermahta u selu Divci nedaleko od Valjeva, ipak nedvosmislen dokaz kolaboracije?

Ukazuju li njemački izvještaji iz 1942. na otpor ili kolaboraciju kada govore o četničkim odredima Draže Mihailovića i Koste Pećanca koji priznaju njemačku vojnu komandu? Kako kao opredijeljenost na otpor shvatiti Dražinu zapovijed četničkim formacijama iz 1943. da izbjegavaju sukobe s okupatorima? Uostalom, ako se na prste jedne ruke i mogu nabrojiti eventualni raniji sukobi s Nijemcima, najkasnije od listopada 1943. pa sve do svibnja 1945. četnička komanda na čelu s Dražom Mihailovićem nije naredila niti jednu vojnu operaciju usmjerenu protiv žive sile njemačkog okupatora. Naprotiv, u tom periodu četnici i Nijemci su najlojalniji vojni saveznici, a kao saveznici i zajedno bježe pred partizanima.

 

[MajorTom]

Cijelo vrijeme rata četnici aktivno surađuju i s onima najodgovornijima za genocid nad srpskim narodom, tj. vlastima NDH. Osim što se rame uz rame bore s ustašama protiv partizana, ranjeni četnici dobivaju mogućnost liječenja u bolnicama na teritoriju NDH, a udovice poginulih četnika od ustaških vlasti dobivaju financijsku pomoć.

Pred sam kraj rata Draža Mihailović u nekoliko navrata šalje svoje izaslanike da pregovaraju s Antom Pavelićem o zajedničkoj borbi protiv partizana, ali i o mogućnosti prolaska preko teritorija NDH pri bijegu na Zapad. Kako izvještava Svetomir Đukić, Dražin izaslanik, ustaški poglavnik je: "poslao kamione sa lekovima i municijom, a sem toga da je izdao potrebna naređenja nadležnim organima, da se Dražina grupa propusti kroz Hrvatsku, u pravcu Slovenije".



Ovdje navedene, ali i brojne nenavedene činjenice o stalnoj i aktivnoj kolaboraciji s nacistima, fašistima i ustašama neosporan su dokaz da četničko ratovanje nije bilo usmjereno na borbu protiv fašista, niti protiv okupatora. Isto tako, brojni dokumenti govore o masovnim zločinima koje su pripadnici četničkih formacija konstantno činili nad civilnim stanovništvom tijekom rata. I dok se uglavnom priča o zločinima nad nesrpskim stanovništvom oni nad pripadnicima vlastitog naroda nekako uvijek ostaju u sjeni. A radi se o stotinama svirepo mučenih i zatim ubijenih srpskih muškaraca, žena i djece.

Pa zašto su onda suradnici Talijana, Nijemaca i ustaša dobili u Srbiji jednak tretman s onima koji su se doista jedini hrabro i dosljedno borili protiv fašizma i okupatora? I zašto se u Srbiji danas, unatoč masovnim četničkim zločinima nad muslimanskim, hrvatskim, ali i srpskim civilima, ponose četnicima i koriste ih kao primjer srpskog junaštva? Zato što je to karakteristika svakog društva u kojem nacionalizam, predstavljen kao patriotizam, nadglasa humanizam, u kojem veću važnost od znanstveno utvrđenih činjenica imaju mitovi, legende i obiteljske priče, u kojima se zločini nad pripadnicima drugih nacija uvijek opravdavaju interesima vlastite nacije, i u kojima društveno utjecajne vjerske vođe pokazuju više razumijevanja za zločine vjernika, nego za dobra djela nevjernika.

S obzirom na količinu posla koju moraju obaviti kako bi promijenila i uljepšala prošlost jasno je zašto takva društva nemaju vremena baviti se sadašnjošću i budućnošću.

Iako je ovo bio tekst o (ne)suočavanju s prošlošću u Srbiji svaka sličnost s hrvatskom praksom je namjerna. I, nimalo slučajna.

 

[Лекизан]

Sa stanovista svjetske istorije, postoji "milion" dokumenata, fotografija koji cinjenicno dokazuju nedicevsko, ljoticevsko cetnicke zlocine i saradnju sa njemackim, italijanskim, bugarskim, madjarskim okupatorom i sa ustasama.Sto ovdje argumentirano prezentiram,a naravno da je onima po kojima su u zadnjem ratu na Markalama u Sarajevu u masakru stradale lutke a ne zivi ljudi, i u Srebrenici takodjer zakopavane lutke laz sve ono sto se kosi sa njihovim revizionistickim lazima, kojima pokusavaju dati alibi danasnjem nacionalizmu u Srbiji, kao podlozi za besomucni kriminal i pljacku naroda.Ali ne samo u Srbiji, Hrvatska, Bosna, ista praksa.

Тако нешто не постоји, поставио си пар докумената из архива у Вашингтону и то истргнутих из контекста, и већ уобичајене фалсификате комунистичке историје.Скакање на сасвим другу тематику ти не помаже у томе, чак је сигнал слабости.

Naravno da na zapadu cetnicke pobjegulje i izdajnici dizu spomenike ratnom zlocincu D Mihailovicu, sta je tu cudno.U ocima "zapada" Draza anonimus, potpuno nepoznat lik , moze se samo uociti jako nizak stepen inteligencije i zelje ka istini onih koji takvog koljaca i izdajnika slave kao heroja.

Па што не пробају и Хрвати да подигну Павелићу онда!Дража не да није анонимус него је признат од стране тог истог запада као први герилац поробљњене Европе.

Vasa cetnicka revizionisticka istorija i negiranje cinjenica su poptpuno u skladu sa danasnjim stepenom morala i odgovornosti prema Srbiji od strane Vucicevih " nazadnjaka", gdje cinjenica da u citavoj Srbiji ne postoji jedna jedina ljevicarska stranka, u potpunosti oslikava razloge vasih pokusaja da istinu lazima okrenete u svoju korist.
Kako rekoh mozete to da radite u takvoj Srbiji i nigdje vise na planeti.

Већ сам ти рекао да се држиш теме.У Србије не постоји левичарска странка, а шта је СПС, дај престани са будалаштинама.Али жалосно је што још увек постоје.

Draža Mihailović je na početku stvaranja svoje organizacije, tokom leta 1941. stupio u kontakt sa kvislinškim režimom Milana AcimovicaMihailović je smatrao da se kvislinške snage Aćimovića i posle njega Nedica mogu višestruko iskoristiti:

• one suzbijaju komunizam i u tom svojstvu su koristan partner;
• one mogu služiti kao paravan za privremenu legalizaciju četničkih odreda u kriznim situacijama;
• one su potencijalni izvor snabdevanja - bilo dobrovoljnog, bilo putem fingiranih ili stvarnih prepada
• one omogućuju posrednu vezu sa okupacionom silom;
• njihovi pripadnici će preći pod Mihailovićevu komandu u trenutku raspada okupacionog sistema;

Sa Nedićem je bio u kontaktu, dobijao od njega pare, i obećanja "da će se angažovati kod nemačkih vlasti da Mihailović ne bude zarobljen ili kažnjen."[ Mihailović je preko Nedića tražio kontakt sa Nemcima za "borbu protiv komunizma", ali Nedić im je preneo da se Mihailović nalazi neposredno pred uništenjem, da želi da dobije u vremenu da bi se spasao, naročito preko zime, da je potpuno nepouzdana ličnost i da nema svrhe pregovarati.[ Kakogod, o želji Mihailovića da pregovara je obaveštena i nemačka Vrhovna komanda:

Uprkos potonjem neuspehu pregovora sa Nemcima, četnici su ipak postigli dogovor sa kvislinškom vladom. Sukladno postignutim dogovorima viših instanci, Štab 1. valjevskog četničkog odreda 13. decembra 1941. naređuje saradnju sa kvislinškim vlastima u borbi protiv partizana:

Jedna od povijesnih tema kojoj se pristupa na pogrešan način, i u kojoj je nacionalizam odnio pobjedu nad činjenicama, jest i ona o četnicima, tj. o njihovoj ulozi u Drugom svjetskom ratu. Naime, u Srbiji već desetljećima dominira teza, koju su u međuvremenu prihvatili i mnogi koje se doista ne može smatrati nacionalistima, da su četnici poput partizana bili antifašisti i da su se borili protiv onih koji su okupirali Jugoslaviju.

Ta teza je i ozakonjena pa su četnički veterani izjednačeni u mirovinskim pravima s partizanskim veteranima. Ne samo u Srbiji, nego i bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj. Osim spomenutih zakona, dokaz revizionističkog odnosa prema četnicima su i sudski procesi kojima se nastojalo (i uspijevalo) rehabilitirati istaknute četničke vođe koji su nakon Drugog svjetskog rata osuđeni kao ratni zločinci, udžbenici povijesti, mediji, političari koji se javno deklariraju kao sljedbenici četničkog pokreta, ulice imenovane po četnicima, spomenici podignuti u čast četničkim zapovjednicima, zidni murali posvećeni četničkim vođama itd.

Zašto je odnos prema četnicima pogrešan? Zato što nije ispravno antifašistima i borcima protiv okupatora nazivati one koji su cijelo vrijeme rata surađivali s fašistima i okupatorima. Opravdanje da su surađivali zato da bi zaštitili srpski narod djelomično stoji, ali i nepobitno dokazuje da četnički pokret nije bio niti antifašistički niti pokret otpora. Osim toga, i partizani su, puno više nego četnici, spašavali srpski narod, ali se niti u jednom trenutku nisu odlučili na suradnju s fašistima i okupatorima.

Такође сам ти напоменуо да мораш да постављаш изворе, а ове сплачине су са хрватске Википедије која је овде забрањена јер је расадник усташтва.
Дража је генерал југословенске војске и нема никакве везе са Недићем.
Контакти свих страна су постојали у рату, чак и легалне војске четника и бандита комуниста па нико не каже да су сарађивали.

Evo i nekoliko konkretnih primjera. Može li se antifašizmom nazvati četnička suradnja s talijanskim fašistima u Crnoj Gori, Dalmaciji i Lici? Mogu li sporadični vojni okršaji s Nijemcima na samom početku rata biti dovoljni da se četnike proglasi sudionicima pokreta otpora, ili je postupak četničkog zapovjednika Draže Mihailovića kada potkraj listopada 1941. šalje svog predstavnika njemačkim oficirima u Beograd na pregovore o zajedničkoj borbi protiv partizana, odnosno kada se s istim ciljem sredinom studenoga 1941. osobno sastao s predstavnicima Wermahta u selu Divci nedaleko od Valjeva, ipak nedvosmislen dokaz kolaboracije?

Ukazuju li njemački izvještaji iz 1942. na otpor ili kolaboraciju kada govore o četničkim odredima Draže Mihailovića i Koste Pećanca koji priznaju njemačku vojnu komandu? Kako kao opredijeljenost na otpor shvatiti Dražinu zapovijed četničkim formacijama iz 1943. da izbjegavaju sukobe s okupatorima? Uostalom, ako se na prste jedne ruke i mogu nabrojiti eventualni raniji sukobi s Nijemcima, najkasnije od listopada 1943. pa sve do svibnja 1945. četnička komanda na čelu s Dražom Mihailovićem nije naredila niti jednu vojnu operaciju usmjerenu protiv žive sile njemačkog okupatora. Naprotiv, u tom periodu četnici i Nijemci su najlojalniji vojni saveznici, a kao saveznici i zajedno bježe pred partizanima.

Наравно да може, јер као што рекох то није сарадња него су постојали контакти за које су знали и савезници и који су их одобравали.Окршаји четника са Немцима су постојали цело време рата, за разлику од њих комунисти немају ниједну операцију против Немаца све до доласка Црвене армије.У Дивцима се десио састанак који је пропао јер је Дража тражио престанак немачких репресалија а Немци предају и разоружање четника, шта је онда састанак партизана и Немаца у Загребу ако је ово сарадња.Коста Пећанац је сарадник Немаца од јесени 1941 године и није био под Дражином командом, ликвидиран је од стране Дражиних људи.
Па те 1943 је изведена највећа антиосовинска операција у Југославији пре доласка Совјета, када су четници напали и усташе и Немце и опседали Сарајево.
Никакве везе повлачење четника нема са повлачењем Немаца, они су се под ударима пре свега Црвене армије повлачили према савезницима а Немци у Немачку.Набрајање неоснованих тврдњи у којима нема истине.

 

[Лекизан]

Cijelo vrijeme rata četnici aktivno surađuju i s onima najodgovornijima za genocid nad srpskim narodom, tj. vlastima NDH. Osim što se rame uz rame bore s ustašama protiv partizana, ranjeni četnici dobivaju mogućnost liječenja u bolnicama na teritoriju NDH, a udovice poginulih četnika od ustaških vlasti dobivaju financijsku pomoć.

Познато је да су усташе волеле да помажу Србима!!!!
Једино је познато да се усташки злочинац Јуре Франчетић лечио у партизанској болници.

Pred sam kraj rata Draža Mihailović u nekoliko navrata šalje svoje izaslanike da pregovaraju s Antom Pavelićem o zajedničkoj borbi protiv partizana, ali i o mogućnosti prolaska preko teritorija NDH pri bijegu na Zapad. Kako izvještava Svetomir Đukić, Dražin izaslanik, ustaški poglavnik je: "poslao kamione sa lekovima i municijom, a sem toga da je izdao potrebna naređenja nadležnim organima, da se Dražina grupa propusti kroz Hrvatsku, u pravcu Slovenije".

Он је слао изасланике да преговарају са Мачеком и вођством ХСС а не Павелићем, о томе пише његов емисар Владимир Предавец.

Ovdje navedene, ali i brojne nenavedene činjenice o stalnoj i aktivnoj kolaboraciji s nacistima, fašistima i ustašama neosporan su dokaz da četničko ratovanje nije bilo usmjereno na borbu protiv fašista, niti protiv okupatora. Isto tako, brojni dokumenti govore o masovnim zločinima koje su pripadnici četničkih formacija konstantno činili nad civilnim stanovništvom tijekom rata. I dok se uglavnom priča o zločinima nad nesrpskim stanovništvom oni nad pripadnicima vlastitog naroda nekako uvijek ostaju u sjeni. A radi se o stotinama svirepo mučenih i zatim ubijenih srpskih muškaraca, žena i djece.

Ови трактати које преносиш су део комунистичке пропаганде, другим речимо оно што би они волели да је истина али није.И одавно су оборени.

Pa zašto su onda suradnici Talijana, Nijemaca i ustaša dobili u Srbiji jednak tretman s onima koji su se doista jedini hrabro i dosljedno borili protiv fašizma i okupatora? I zašto se u Srbiji danas, unatoč masovnim četničkim zločinima nad muslimanskim, hrvatskim, ali i srpskim civilima, ponose četnicima i koriste ih kao primjer srpskog junaštva? Zato što je to karakteristika svakog društva u kojem nacionalizam, predstavljen kao patriotizam, nadglasa humanizam, u kojem veću važnost od znanstveno utvrđenih činjenica imaju mitovi, legende i obiteljske priče, u kojima se zločini nad pripadnicima drugih nacija uvijek opravdavaju interesima vlastite nacije, i u kojima društveno utjecajne vjerske vođe pokazuju više razumijevanja za zločine vjernika, nego za dobra djela nevjernika.

S obzirom na količinu posla koju moraju obaviti kako bi promijenila i uljepšala prošlost jasno je zašto takva društva nemaju vremena baviti se sadašnjošću i budućnošću.

Iako je ovo bio tekst o (ne)suočavanju s prošlošću u Srbiji svaka sličnost s hrvatskom praksom je namjerna. I, nimalo slučajna.

Зато што нису сарадници Немаца, Италијана и усташа.......Зато што таквих злочина нема, бар не у толикој мери као поменутих народа према Србима....зато што је комунизам пао као и комунистичке лажи пропагиране деценијама....
Никакве везе Срби немају са Хрватима који се ни са гнусним усташким злочинима још нису суочили.

 

[MajorTom]

Тако нешто не постоји, поставио си пар докумената из архива у Вашингтону и то истргнутих из контекста, и већ уобичајене фалсификате комунистичке историје.Скакање на сасвим другу тематику ти не помаже у томе, чак је сигнал слабости.

Па што не пробају и Хрвати да подигну Павелићу онда!Дража не да није анонимус него је признат од стране тог истог запада као први герилац поробљњене Европе.

Већ сам ти рекао да се држиш теме.У Србије не постоји левичарска странка, а шта је СПС, дај престани са будалаштинама.Али жалосно је што још увек постоје.

Такође сам ти напоменуо да мораш да постављаш изворе, а ове сплачине су са хрватске Википедије која је овде забрањена јер је расадник усташтва.
Дража је генерал југословенске војске и нема никакве везе са Недићем.
Контакти свих страна су постојали у рату, чак и легалне војске четника и бандита комуниста па нико не каже да су сарађивали.

Наравно да може, јер као што рекох то није сарадња него су постојали контакти за које су знали и савезници и који су их одобравали.Окршаји четника са Немцима су постојали цело време рата, за разлику од њих комунисти немају ниједну операцију против Немаца све до доласка Црвене армије.У Дивцима се десио састанак који је пропао јер је Дража тражио престанак немачких репресалија а Немци предају и разоружање четника, шта је онда састанак партизана и Немаца у Загребу ако је ово сарадња.Коста Пећанац је сарадник Немаца од јесени 1941 године и није био под Дражином командом, ликвидиран је од стране Дражиних људи.
Па те 1943 је изведена највећа антиосовинска операција у Југославији пре доласка Совјета, када су четници напали и усташе и Немце и опседали Сарајево.
Никакве везе повлачење четника нема са повлачењем Немаца, они су се под ударима пре свега Црвене армије повлачили према савезницима а Немци у Немачку.Набрајање неоснованих тврдњи у којима нема истине.

Da Usa je inace poznata kao drzava sa socijalistickim tj komunistickim drzavnim uredjenjem, pa izvore sa kojima raspolaze " pristrasna" americka nacionalna arhiva u Washingtonu, vezane za 2 svjetski rat, treba preispitati

Postavljas mi cesto pitanja koja izlaze iz domena teme o kojoj je rijec,a kada ti odgovorim na njih, onda mene " optuzjujes" kako se ja ne drzim teme, zaista nigdje veze.A ako ti ne odgovorim umislices da si u pravu, sto ni u kom slucaju nisi.
Nije meni stalo da tebe pobijedim ni u cemu, nego da pokusam da ti otvorim oci, sto je izgleda bezuspjesno.

Ne mogu da vjerujem sta pitas, pa na taj nacin sto konstatujes da hrvatska postjugoslovenska politika nije rehabilitovala Antu Pavelica i nigdje mu nije digla spomenik, za razliku srpske politike koja izdajnika i ratnog zlocinca Drazi Mihailovica jeste, samo ide u prilog beneficnoj reklami Hrvatske koja se zahvaljujuci iskljucivo djelovanju narodnooslobodilackog Titovog pokreta, na njenom prostoru, i danas ubraja medju pobjednice 2 svjetskog rata, za razliku od Srbije koja rehabilitovanjem izdajnickih cetnika cini sve da se se usiljeno stavi na stranu porazenih fasistickih snaga u 2 svjetskom ratu.Bez obzira sto i u danasnjoj Hrvatskoj realno imamo dosta postovaoca lika i djela Hitlerove fasisticke i marionetske drzave zvane NDH.

SPS ciji prvi predsjednik, inace od " milja" nazvan " balkanskim kasapinom" Milosevic koji je 1988 " antibirokratskom revolucijom" krenuo da rusi Jugoslaviju, da provodi fasizam, pravi primjer " ljevicara", a da ne govorim o njegovom nasljedniku Dacicu, Vucicevom desnicarskom poltronu i kriminalcu koji mu ne izlazi iz anusa.
To i jeste tragedija danasnje Srbije, sto tamo ne postoji jasna podjela izmedju desnice i ljevice, kako i bi kada su od 1992 i cetnici preko noci postali ljevicari

Knjigu povjesničara Vlatke Vukelić i Vladimira Šumanovića Četničke postrojbe u službi Nezavisne države Hrvatske, koja opisuje osnovna obilježja političkoga poretka nakon što je određen broj četničkih postrojbi potpisao sporazume o priznanju vrhovništva NDH, objavila je Školska knjiga, javlja Hina.

Nakladnik ističe da su u knjizi, osim opisa vojno-političkih događaja na osnovi dostupnih arhivskih dokumenata, skicirane i životne realnosti u vezi s funkcioniranjem međuljudskih odnosa na područjima obuhvaćenim tim sporazumima.

Činjenica da su ti sporazumi potpisani, naglašava se, vidljiva je ne samo u tekstovima sporazuma, nego i u drugim onodobnim zapisima civilnih i vojnih tijela NDH te dokumentima njemačkih vojnih ustanova.

U Školskoj knjizi ocjenjuju da su sporazumi, kojima su te četničke postrojbe priznale vrhovništvo NDH, imali cijeli niz odredaba kojima su njihovi potpisnici detaljno definirali svoje odnose.

Prva knjiga na temu četnika u NDH​

Knjiga Četničke postrojbe u službi Nezavisne države Hrvatske jedinstvena je i po tome što je prvo takvo djelo koje je dosad objavljeno o ovoj temi, napominje nakladnik.

Dodaje da je temeljena na iscrpnoj arhivskoj građi te donosi mnogo dosad nepoznatih elemenata o višestruko burnom i kontroverznom razdoblju ne samo hrvatske povijesti, nego i šireg prostora susjednih zemalja.

Vlatka Vukelić je rođena u Sisku 1979. Predstojnica je Odsjeka za povijest na Hrvatskim studijima te koordinatorica doktorskoga studija povijesti. Vladimir Šumanović rođen je 1988. u Zagrebu. Docent je na Odsjeku za povijest na Hrvatskim studijima.( Pronadji knjigu pa citaj)

 

[MajorTom]

U izvješću Poglavniku veliki zupan NDH i ustaski stozernik Sinčić govori o situaciji u srpskim selima u svojoj župi u kojima vlast imaju «glavari grko-istočne vjere», te da oni priznaju hrvatsku vlast. Sinčić navodi da su ti ljudi na čelu seoskih straža koje čuvaju red i mir protiv komunista i pljačkaša. On tvrdi da je potrebnije na području II. zone držati vlast i pomoću Srba, nego tu vlast izgubiti u potpunosti, pa je stoga dao konkretne prijedloge za politiku smirivanja. Ovdje iznosim neke od njih:

• pravilno dijeliti hranu pučanstvu svih vjera;
• nastojati da sve Velike župe raspolažu dovoljnim količinama novca u povjerljive svrhe i u svrhu pomaganja najviše postradalih, opljačkanih, bez razlike na vjere, osobito onih u čijoj porodici je netko ubijen;
• preuzimati barem one niže činovnike, zvaničnike, podvornike grčko-istočne vjere, otpuštene iz državne službe, koji prave molbe i koje predlažu za prijem Veliki župani;
• nije dovoljno izvješćivati, da Talijani rade s četnicima. Treba uočiti i razumjeti uzroke, treba nešto uraditi, da se ti Talijani ili četnici pridobiju, razdvoje i sl.

Na ove prijedloge se mogu nadovezati i oni iz Sinčićevog izvješća od 27. lipnja 1942. u kojem on još predlaže da se isplaćuju mirovine udovicama pravoslavnih državnih službenika, koji su ubijeni od ustaša ili partizana, a isto tako bi, prema Sinčiću, trebalo obiteljima četnika koji poginu u borbi protiv partizana, plaćati potpore onako, kako se plaćaju za poginule katolike. Sinčić smatra da je potrebno povratiti i oduzetu imovinu («makar i ostatke») preživjelim pravoslavcima na čitavom području NDH. Potrebno je, prema Sinčiću, otpuštene oružnike pravoslavce hitno vratiti u državnu službu kao oružnike NDH jer su oni srž četničkih odreda i temelj četničke organizacije.
​

Vojvoda Mene Rokvić: «Jedini je spas u potpunoj suradnji četnika sa hrvatskim vlastima, a u prvom redu sa hrvatskom vojskom»​

Podžupan župe Bribir i Sidraga, Ante Vatavuk, u izvješću od 18. svibnja 1942. govori o pregovorima i suradnji sa četničkim vođama. Tako se sastao 16. svibnja sa Manom Rokvićem, zapovjednikom svih četnika od Bos. Petrovca do Drvara. Rokvić mu je govorio o borbi sa komunistima od kojih prijeti opasnost da zavladaju prostorom na kojem djeluju i njegovi četnici. Zbog toga Rokvić smatra da je «jedini spas u potpunoj suradnji njih četnika sa hrvatskim vlastima, a u prvom redu sa hrvatskom vojskom», te predlaže da se u Bos. Petrovac upute jače snage hrvatske vojske (ali ne ustaške postrojbe) koje bi ga mogle držati, a potom u suradnji sa formacijama četnika krenuti u čišćenje čitavog kraja od komunista. Podžupan Vatavuk u izvješću smatra da treba prihvatiti ponuđenu suradnju, pa je u tom pravcu i poduzeo određene radnje jer je zapovjedio da se u Bos. Petrovac odmah uputi 5.000 kg kukuruza i 6.000 kg soli.(
Ipak je Ministar Lorković podržao suradnju četnika Tromeđe i vlasti NDH i njoj je davao važan vojni i politički značaj jer:

• «smanjuje broj unutarnjih neprijatelja koje treba slomiti silom i olakšava (njihovom suradnjom) daljnje borbe;
• prebacuje pitanje tih pravoslavaca u unutarnju politiku Hrvatske tj. znači slom onaj dio Politike Dalmate i talijanske tendencije uopće, koje su u graničnoj zoni htjeli stvoriti element koji je za Italiju, ali protiv Hrvatske, a povezuje ipak u jakoj mjeri (tj. nakon oružane suradnje) taj element sa Hrvatskom i otežava mu za kasnije stav protiv Hrvatske, možda ga čak i onemogućuje;
• omogućuje u kratko vrijeme toliko potrebnu prirodnu djelatnost u velikom području, tj. izvoz drva i drugih sirovina, promet».

Lorković 26. svibnja 1942. depešom obavještava «vrhovništvo» Velike župe Bribir i Sidraga da se odobrava dogovor donačelnika općine Knin (Josipa Laće) sa četničkim zapovjednicima Knina, Zrmanje, Gračaca, Bosanskog Grahova i Drvara, pod uvjetom da se s istima ne sklapa nikakav pismeni dogovor jer je ta suradnja privremena. Depešom se daje i suglasnost da se Momčilu Đujiću, Mani Rokviću, Bogunoviću, Paji Popoviću i Paji Omčikusu dodijeli pomoć od milijun kuna, 200 pušaka i 10 strojnica. Isplata je obavljena početkom lipnja o čemu je Sinčić obavijestio Pavelića.

Pravac i rezultati suradnje sa četnicima vide se iz izvješća Davida Sinčića od 18. lipnja 1942. u kojem on podsjeća na izvješće od dan ranije gdje je konstatirao da je postignut sporazum između hrvatskih državnih vlasti (osim Sinčića razgovoru su prisustvovali i zapovjednik VII. operativne zone Knin i zapovjednik oružničkog krila) i predstavnika četnika s područja zapadne Bosne, Dalmacije i južne Like. Ta suradnja je utanačena osobito sa Manom Rokvićem (Drvar, Bos. Petrovac), Branom Bogunovićem (Bos. Grahovo), Stevom Rađenovićem (Srb) i popom Momčilom Đujićem, a oni su iskazali svoju želju za smirenjem i suradnjom i obećali da će sve učiniti da onemoguće kod pravoslavaca ispade i izraze mržnje prema Hrvatskoj državi i Hrvatima. U duhu te suradnje Sinčić ističe kako je na zamolbu četnika za hranom, oružjem i streljivom reagirao pozitivno, te je četnicima izručio skromnu količinu hrane, a vojno zapovjedništvo im je stavilo na raspolaganje 20.000 metaka, 100 pušaka i 10 dobrovoljaca (puškomitraljezaca s oružjem).Itd

​

​

 

[Лекизан]

Da Usa je inace poznata kao drzava sa socijalistickim tj komunistickim drzavnim uredjenjem, pa izvore sa kojima raspolaze " pristrasna" americka nacionalna arhiva u Washingtonu, vezane za 2 svjetski rat, treba preispitati.

Видим да ти логика није јача страна као и познавање другог светског рата уосталом.Да документа се чувају у архиву у Вашингтону и никакве друге везе немају са Американцима и позната су одавно, али се од недавно скенирају па је нешто доступно и на интернету.
То такође не значи да је све што је написано тачно већ се сваки документ мора ставити у контекст догађаја.
Ниједан документ не доказује сарадњу Драже са Немцима, а документа јесу углавном немачке провинијенције.

Postavljas mi cesto pitanja koja izlaze iz domena teme o kojoj je rijec,a kada ti odgovorim na njih, onda mene " optuzjujes" kako se ja ne drzim teme, zaista nigdje veze.A ako ti ne odgovorim umislices da si u pravu, sto ni u kom slucaju nisi.
Nije meni stalo da tebe pobijedim ni u cemu, nego da pokusam da ti otvorim oci, sto je izgleda bezuspjesno.

Ниси ми одговорио ни на једно питање и очекујеш да те не сматрам шарлатаном.

Ne mogu da vjerujem sta pitas, pa na taj nacin sto konstatujes da hrvatska postjugoslovenska politika nije rehabilitovala Antu Pavelica i nigdje mu nije digla spomenik, za razliku srpske politike koja izdajnika i ratnog zlocinca Drazi Mihailovica jeste, samo ide u prilog beneficnoj reklami Hrvatske koja se zahvaljujuci iskljucivo djelovanju narodnooslobodilackog Titovog pokreta, na njenom prostoru, i danas ubraja medju pobjednice 2 svjetskog rata, za razliku od Srbije koja rehabilitovanjem izdajnickih cetnika cini sve da se se usiljeno stavi na stranu porazenih fasistickih snaga u 2 svjetskom ratu.Bez obzira sto i u danasnjoj Hrvatskoj realno imamo dosta postovaoca lika i djela Hitlerove fasisticke i marionetske drzave zvane NDH.

Али цела влада иде на комеморацију усташама у Блајбург, подижу се споменици усташама, геноцид над Србима се јавно умањује и негира и то раде јавне личности, све то говори да је Хрватска дубоко усташизована земља још увек.
Као што рекох Дража није Павелић и не видим због чега му се не би подизали споменици, он је савезнички командант који се борио на страни савезника као и већина српског народа и за то од њих и награђиван, то што су га на крају рата убили комунисти не значи да се није борио против нациста и да данас не треба да га славимо као борца и против једног и другог зла.
Највећи број Хрвата се у другом свтском рату борио на страни нациста а не у партизанима или четницима.

SPS ciji prvi predsjednik, inace od " milja" nazvan " balkanskim kasapinom" Milosevic koji je 1988 " antibirokratskom revolucijom" krenuo da rusi Jugoslaviju, da provodi fasizam, pravi primjer " ljevicara", a da ne govorim o njegovom nasljedniku Dacicu, Vucicevom desnicarskom poltronu i kriminalcu koji mu ne izlazi iz anusa.
To i jeste tragedija danasnje Srbije, sto tamo ne postoji jasna podjela izmedju desnice i ljevice, kako i bi kada su od 1992 i cetnici preko noci postali ljevicari

Нико га тако није звао.Југославију су рушили Месић и ратни злочинац Туђман, овај први то и јавно признао.
Све у свему нема никакве везе са четницима, нити су Србију водили четници тада.

Knjigu povjesničara Vlatke Vukelić i Vladimira Šumanovića Četničke postrojbe u službi Nezavisne države Hrvatske, koja opisuje osnovna obilježja političkoga poretka nakon što je određen broj četničkih postrojbi potpisao sporazume o priznanju vrhovništva NDH, objavila je Školska knjiga, javlja Hina.

Nakladnik ističe da su u knjizi, osim opisa vojno-političkih događaja na osnovi dostupnih arhivskih dokumenata, skicirane i životne realnosti u vezi s funkcioniranjem međuljudskih odnosa na područjima obuhvaćenim tim sporazumima.

Činjenica da su ti sporazumi potpisani, naglašava se, vidljiva je ne samo u tekstovima sporazuma, nego i u drugim onodobnim zapisima civilnih i vojnih tijela NDH te dokumentima njemačkih vojnih ustanova.

U Školskoj knjizi ocjenjuju da su sporazumi, kojima su te četničke postrojbe priznale vrhovništvo NDH, imali cijeli niz odredaba kojima su njihovi potpisnici detaljno definirali svoje odnose.

Prva knjiga na temu četnika u NDH​

Knjiga Četničke postrojbe u službi Nezavisne države Hrvatske jedinstvena je i po tome što je prvo takvo djelo koje je dosad objavljeno o ovoj temi, napominje nakladnik.

Dodaje da je temeljena na iscrpnoj arhivskoj građi te donosi mnogo dosad nepoznatih elemenata o višestruko burnom i kontroverznom razdoblju ne samo hrvatske povijesti, nego i šireg prostora susjednih zemalja.

Vlatka Vukelić je rođena u Sisku 1979. Predstojnica je Odsjeka za povijest na Hrvatskim studijima te koordinatorica doktorskoga studija povijesti. Vladimir Šumanović rođen je 1988. u Zagrebu. Docent je na Odsjeku za povijest na Hrvatskim studijima.( Pronadji knjigu pa citaj)

Већ дикутовано о тој сплачини о књиге, као и о ауторима исте где тврде да геноцид у НДХ нису починиле усташе него Срби!!!!
https://forum.krstarica.com/threads...j-su-srbi-igor-vukic-i-vlatka-vukelic.918681/
https://srbin.info/drustvo/hrvatska-istoricarka-genocid-u-ndh-su-pocinili-srbi-a-ne-ustase/?lang=lat
И онда да верујемо великохрватској пропаганди.....

U izvješću Poglavniku veliki zupan NDH i ustaski stozernik Sinčić govori o situaciji u srpskim selima u svojoj župi u kojima vlast imaju «glavari grko-istočne vjere», te da oni priznaju hrvatsku vlast. Sinčić navodi da su ti ljudi na čelu seoskih straža koje čuvaju red i mir protiv komunista i pljačkaša. On tvrdi da je potrebnije na području II. zone držati vlast i pomoću Srba, nego tu vlast izgubiti u potpunosti, pa je stoga dao konkretne prijedloge za politiku smirivanja. Ovdje iznosim neke od njih:

• pravilno dijeliti hranu pučanstvu svih vjera;
• nastojati da sve Velike župe raspolažu dovoljnim količinama novca u povjerljive svrhe i u svrhu pomaganja najviše postradalih, opljačkanih, bez razlike na vjere, osobito onih u čijoj porodici je netko ubijen;
• preuzimati barem one niže činovnike, zvaničnike, podvornike grčko-istočne vjere, otpuštene iz državne službe, koji prave molbe i koje predlažu za prijem Veliki župani;
• nije dovoljno izvješćivati, da Talijani rade s četnicima. Treba uočiti i razumjeti uzroke, treba nešto uraditi, da se ti Talijani ili četnici pridobiju, razdvoje i sl.

Na ove prijedloge se mogu nadovezati i oni iz Sinčićevog izvješća od 27. lipnja 1942. u kojem on još predlaže da se isplaćuju mirovine udovicama pravoslavnih državnih službenika, koji su ubijeni od ustaša ili partizana, a isto tako bi, prema Sinčiću, trebalo obiteljima četnika koji poginu u borbi protiv partizana, plaćati potpore onako, kako se plaćaju za poginule katolike. Sinčić smatra da je potrebno povratiti i oduzetu imovinu («makar i ostatke») preživjelim pravoslavcima na čitavom području NDH. Potrebno je, prema Sinčiću, otpuštene oružnike pravoslavce hitno vratiti u državnu službu kao oružnike NDH jer su oni srž četničkih odreda i temelj četničke organizacije.
​

Vojvoda Mene Rokvić: «Jedini je spas u potpunoj suradnji četnika sa hrvatskim vlastima, a u prvom redu sa hrvatskom vojskom»​

Podžupan župe Bribir i Sidraga, Ante Vatavuk, u izvješću od 18. svibnja 1942. govori o pregovorima i suradnji sa četničkim vođama. Tako se sastao 16. svibnja sa Manom Rokvićem, zapovjednikom svih četnika od Bos. Petrovca do Drvara. Rokvić mu je govorio o borbi sa komunistima od kojih prijeti opasnost da zavladaju prostorom na kojem djeluju i njegovi četnici. Zbog toga Rokvić smatra da je «jedini spas u potpunoj suradnji njih četnika sa hrvatskim vlastima, a u prvom redu sa hrvatskom vojskom», te predlaže da se u Bos. Petrovac upute jače snage hrvatske vojske (ali ne ustaške postrojbe) koje bi ga mogle držati, a potom u suradnji sa formacijama četnika krenuti u čišćenje čitavog kraja od komunista. Podžupan Vatavuk u izvješću smatra da treba prihvatiti ponuđenu suradnju, pa je u tom pravcu i poduzeo određene radnje jer je zapovjedio da se u Bos. Petrovac odmah uputi 5.000 kg kukuruza i 6.000 kg soli.(
Ipak je Ministar Lorković podržao suradnju četnika Tromeđe i vlasti NDH i njoj je davao važan vojni i politički značaj jer:

• «smanjuje broj unutarnjih neprijatelja koje treba slomiti silom i olakšava (njihovom suradnjom) daljnje borbe;
• prebacuje pitanje tih pravoslavaca u unutarnju politiku Hrvatske tj. znači slom onaj dio Politike Dalmate i talijanske tendencije uopće, koje su u graničnoj zoni htjeli stvoriti element koji je za Italiju, ali protiv Hrvatske, a povezuje ipak u jakoj mjeri (tj. nakon oružane suradnje) taj element sa Hrvatskom i otežava mu za kasnije stav protiv Hrvatske, možda ga čak i onemogućuje;
• omogućuje u kratko vrijeme toliko potrebnu prirodnu djelatnost u velikom području, tj. izvoz drva i drugih sirovina, promet».

Lorković 26. svibnja 1942. depešom obavještava «vrhovništvo» Velike župe Bribir i Sidraga da se odobrava dogovor donačelnika općine Knin (Josipa Laće) sa četničkim zapovjednicima Knina, Zrmanje, Gračaca, Bosanskog Grahova i Drvara, pod uvjetom da se s istima ne sklapa nikakav pismeni dogovor jer je ta suradnja privremena. Depešom se daje i suglasnost da se Momčilu Đujiću, Mani Rokviću, Bogunoviću, Paji Popoviću i Paji Omčikusu dodijeli pomoć od milijun kuna, 200 pušaka i 10 strojnica. Isplata je obavljena početkom lipnja o čemu je Sinčić obavijestio Pavelića.

Pravac i rezultati suradnje sa četnicima vide se iz izvješća Davida Sinčića od 18. lipnja 1942. u kojem on podsjeća na izvješće od dan ranije gdje je konstatirao da je postignut sporazum između hrvatskih državnih vlasti (osim Sinčića razgovoru su prisustvovali i zapovjednik VII. operativne zone Knin i zapovjednik oružničkog krila) i predstavnika četnika s područja zapadne Bosne, Dalmacije i južne Like. Ta suradnja je utanačena osobito sa Manom Rokvićem (Drvar, Bos. Petrovac), Branom Bogunovićem (Bos. Grahovo), Stevom Rađenovićem (Srb) i popom Momčilom Đujićem, a oni su iskazali svoju želju za smirenjem i suradnjom i obećali da će sve učiniti da onemoguće kod pravoslavaca ispade i izraze mržnje prema Hrvatskoj državi i Hrvatima. U duhu te suradnje Sinčić ističe kako je na zamolbu četnika za hranom, oružjem i streljivom reagirao pozitivno, te je četnicima izručio skromnu količinu hrane, a vojno zapovjedništvo im je stavilo na raspolaganje 20.000 metaka, 100 pušaka i 10 dobrovoljaca (puškomitraljezaca s oružjem).Itd​

​

Опет неке хрватске сплачине за које не наводиш извор.
И да напоменем Мане Роквић кога оптужују за сарадњу са усташама је убијен од тих истих усташа, а пре тога водио огорчене борбе са њима како би се подигао устанак против НДХ и успоставила Динарска четничка област, комунистичка демагогија.

 

[MajorTom]

Видим да ти логика није јача страна као и познавање другог светског рата уосталом.Да документа се чувају у архиву у Вашингтону и никакве друге везе немају са Американцима и позната су одавно, али се од недавно скенирају па је нешто доступно и на интернету.
То такође не значи да је све што је написано тачно већ се сваки документ мора ставити у контекст догађаја.
Ниједан документ не доказује сарадњу Драже са Немцима, а документа јесу углавном немачке провинијенције.

Ниси ми одговорио ни на једно питање и очекујеш да те не сматрам шарлатаном.

Али цела влада иде на комеморацију усташама у Блајбург, подижу се споменици усташама, геноцид над Србима се јавно умањује и негира и то раде јавне личности, све то говори да је Хрватска дубоко усташизована земља још увек.
Као што рекох Дража није Павелић и не видим због чега му се не би подизали споменици, он је савезнички командант који се борио на страни савезника као и већина српског народа и за то од њих и награђиван, то што су га на крају рата убили комунисти не значи да се није борио против нациста и да данас не треба да га славимо као борца и против једног и другог зла.
Највећи број Хрвата се у другом свтском рату борио на страни нациста а не у партизанима или четницима.

Нико га тако није звао.Југославију су рушили Месић и ратни злочинац Туђман, овај први то и јавно признао.
Све у свему нема никакве везе са четницима, нити су Србију водили четници тада.

Већ дикутовано о тој сплачини о књиге, као и о ауторима исте где тврде да геноцид у НДХ нису починиле усташе него Срби!!!!
https://forum.krstarica.com/threads...j-su-srbi-igor-vukic-i-vlatka-vukelic.918681/
https://srbin.info/drustvo/hrvatska-istoricarka-genocid-u-ndh-su-pocinili-srbi-a-ne-ustase/?lang=lat
И онда да верујемо великохрватској пропаганди.....

Опет неке хрватске сплачине за које не наводиш извор.
И да напоменем Мане Роквић кога оптужују за сарадњу са усташама је убијен од тих истих усташа, а пре тога водио огорчене борбе са њима како би се подигао устанак против НДХ и успоставила Динарска четничка област, комунистичка демагогија.

O tvojoj logici govore tvoji zakljuci u smislu da su zapadni saveznici kao kapitalisti podrzali Tita kao komunistu, jer su valjda ideolosko politicki bili blizi, u odnosu na cetnike kojima je zbog te kapitalisticko komunisticke saradnje bila uzaludna borba protiv okupatora

Ja sam ovdje za razliku od tebe prilozio more dokumenata, fotografija, pisanih i tonskih zapisa, i sve sto sam zelio da kazem potkrijepio sam argumentima, bilo bi me stid da poput tebe usiljeno konzriram istini i da koristim poziciju moderatora da mogu da lupam nebuloze koje nemaju veze ni sa 2 svjetskim ratom ni sa cinjenicama vezanim za isti.To mozes da radis ovdje, u Srbiji i nigdje vise na planeti, iskreno.

O ustaskim zlocinima nad Srbima, iako u Jasenovcu nisu ubijani samo Srbi nego i Jevreji, Romi, Hrvati, Bosanci itd je za vrijeme K Partije na vlasti, za 45 godina, snimljeno jedno 20tak i vise dokumentarnih filmova, napisano jos vise knjiga, i ta tematika stradanja Srba u NDH, je sasvim dobro obradjena.

Jos ces reci da su cetnici Vojvodinu iscupali iz ruku fasisticke NDH, od Rumuna i Madjara, a ne Titovi partizani.

Od strane Ustasa je ubijen cetnicki izdajnik i koljac Pavle Djurisic, koji je citav rat surovao sa italijanskim i njemackim fasistima, samim tim bio na istoj strani sa Ustasama, pa kada je poklao nekoliko katolickih sela u sjevernoj Bosni ubise ga Ustase na Lijevca polju.Kriminalci se uvijak na kraju " pokolju" izmedju sebe, a ustase i cetnici su bili maloumni nacisticko kriminalni sljam, identicnog nazadnog mentalnog sklopa.

Kako pop Djujic pobjeze iz Jugoslavije, pa ustaskom rutom.

 

[Лекизан]

O tvojoj logici govore tvoji zakljuci u smislu da su zapadni saveznici kao kapitalisti podrzali Tita kao komunistu, jer su valjda ideolosko politicki bili blizi, u odnosu na cetnike kojima je zbog te kapitalisticko komunisticke saradnje bila uzaludna borba protiv okupatora

Не него јер су такав договор имали са Стаљином, због чега би друго западни савезници подржали овде једну комунистичку протуву!

Ja sam ovdje za razliku od tebe prilozio more dokumenata, fotografija, pisanih i tonskih zapisa, i sve sto sam zelio da kazem potkrijepio sam argumentima, bilo bi me stid da poput tebe usiljeno konzriram istini i da koristim poziciju moderatora da mogu da lupam nebuloze koje nemaju veze ni sa 2 svjetskim ratom ni sa cinjenicama vezanim za isti.To mozes da radis ovdje, u Srbiji i nigdje vise na planeti, iskreno.

Јеси, море фалсификата и набацаних текстова без извора, који не доказују ништа, поготово ако се погледа и анализира позадина тога свега.
Па сви на планети признају ово што пишем, подижу се споменици Дражи, четници шетају као победници по парадама по свету, рецимо у Аустралији, где ли ти живиш.

O ustaskim zlocinima nad Srbima, iako u Jasenovcu nisu ubijani samo Srbi nego i Jevreji, Romi, Hrvati, Bosanci itd je za vrijeme K Partije na vlasti, za 45 godina, snimljeno jedno 20tak i vise dokumentarnih filmova, napisano jos vise knjiga, i ta tematika stradanja Srba u NDH, je sasvim dobro obradjena.

Јасеновац је направљен пре свега због Срба а не због ових осталих.
Зато комунисти никада попис жртава нису урадили и после три године распустили су све комисије које су то радиле а да нису биле ни близу завршетка посла.Зато никада тачан попис жртава нећемо сазнати.Споменик је подигнут тек 15 гдина по рату уз бројне контраверзе, многе јаме забетониране и необележене.Који је то филм снимљен о Јасеновцу тада?

Jos ces reci da su cetnici Vojvodinu iscupali iz ruku fasisticke NDH, od Rumuna i Madjara, a ne Titovi partizani.

Војводина је српска још пре рата шта има да је чупају.Само је Срем био у НДХ, румунска никада није била, тешко незнање показујеш.

Od strane Ustasa je ubijen cetnicki izdajnik i koljac Pavle Djurisic, koji je citav rat surovao sa italijanskim i njemackim fasistima, samim tim bio na istoj strani sa Ustasama, pa kada je poklao nekoliko katolickih sela u sjevernoj Bosni ubise ga Ustase na Lijevca polju.Kriminalci se uvijak na kraju " pokolju" izmedju sebe, a ustase i cetnici su bili maloumni nacisticko kriminalni sljam, identicnog nazadnog mentalnog sklopa.

Ђуришић који је био на страни усташа убијен од усташа, размисли мало када пишеш овакве небулозе да ти се не смеје неко.

Kako pop Djujic pobjeze iz Jugoslavije, pa ustaskom rutom.Pogledajte prilog 1136065

Усташе су се повлачиле са Немцима у Аустрију и Немачку, а Ђујић са својим четницима према Италији код савезника, празне флоскуле.
Дража је послао генерала Дамјановића у Словенију где је био Ђујић и Јевђевић да окупе све снаге тамо под његовом командом и формирају фронт према комунистима, док ће он у Србији отворити други фронт.
Тада му је пришло и два батаљона љотићеваца од пет колико је било, под Мушицким, од којих је формирана шумадијска дивизија.
Матија Парац је генерал ЈВуО, Хрват наравно.
Пошто није било могуће направити фронт повукли су се код савезника.
Нигде везе са усташама.

 

[MajorTom]

ДА БИ СЕ МОГЛО ,,ослобађати Босну",
МОРАЛИ СУ УСТАШЕ И ДРАЖА
(преко свог команданта ЛАЗОВИЋА),
ПОТПИСИВАТИ СПОРАЗУМЕ...
ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ БОРБУ ПРОТИВ ПАРТИЗАНА (КОМУНИСТА).
_________________________________________________________________
IZVEŠTAJ KOMANDE SMEDEREVSKOG KORPUSA OD 23. JANUARA 1945. NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE O SPORAZUMU SA USTAŠKO-DOMOBRANSKIM JEDINICAMA ZA BORBU PROTIV JEDINICA NOVJ U REJONU MODRIČE (*1)
KOMANDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE
U OTADŽBINI GORSKI ŠTAB 73
Br. 65 23 I 1945 god.
SLOBODNE SRPSKE PLANINE
NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE.
—Na osnovi dobijenog ovlašćenja sastao sam se na dan 21. januara 1945. godine u s. Čardak sa zapovednikom Avgustinom Domazetom 2 i sa njime postigao sporazum sledeće sadržine:
»Na dan 21. januara 1945 godine u s. Čardaku sporazumeli smo se: Komandant Smederevskog korpusa major Lazović i Zapovednik iz Čardaka Avgustin Domazet sledeće:
1) — Da se prekine pokolj,
2) — Sigurnost lična i imovna svakome,
3) — Zajednička borba protivu crvenih,
4) — Svaki pod svojom zastavom,
5) — Da se obostrane izbeglice vrate svojim kućama,
6) — Svako u svom selu,
7) — Prolaz kroz sela po odobrenju,

— Zajedničke patrole drumom i zajedničko raspravljanje krivica s tim, da obe strane sude krivicu i
9) — Obe strane imaju ovo poštovati.
Komandant Smeder. korpusa major Živ. S. Lazović s.r.
Zapovednik Avgustin Domazet, s.r. M.P.
Molim da se rezultat pregovora saopšti svima jedinicama kako ne bi i dalje vršili nasilnu rekviziciju i time doveli u pitanje održavanje postignutog sporazuma.
Molim da se ovo smatra kao VRLO HITNO!
KOMANDANT
major Živ. O. Lazović
____________________________________________
(*1) Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 128, reg. br. 12/11 (S-X-436)

 

[Лекизан]

ДА БИ СЕ МОГЛО ,,ослобађати Босну",
МОРАЛИ СУ УСТАШЕ И ДРАЖА
(преко свог команданта ЛАЗОВИЋА),
ПОТПИСИВАТИ СПОРАЗУМЕ...
ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ БОРБУ ПРОТИВ ПАРТИЗАНА (КОМУНИСТА).
_________________________________________________________________
IZVEŠTAJ KOMANDE SMEDEREVSKOG KORPUSA OD 23. JANUARA 1945. NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE O SPORAZUMU SA USTAŠKO-DOMOBRANSKIM JEDINICAMA ZA BORBU PROTIV JEDINICA NOVJ U REJONU MODRIČE (*1)
KOMANDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE
U OTADŽBINI GORSKI ŠTAB 73
Br. 65 23 I 1945 god.
SLOBODNE SRPSKE PLANINE
NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE.
—Na osnovi dobijenog ovlašćenja sastao sam se na dan 21. januara 1945. godine u s. Čardak sa zapovednikom Avgustinom Domazetom 2 i sa njime postigao sporazum sledeće sadržine:
»Na dan 21. januara 1945 godine u s. Čardaku sporazumeli smo se: Komandant Smederevskog korpusa major Lazović i Zapovednik iz Čardaka Avgustin Domazet sledeće:
1) — Da se prekine pokolj,
2) — Sigurnost lična i imovna svakome,
3) — Zajednička borba protivu crvenih,
4) — Svaki pod svojom zastavom,
5) — Da se obostrane izbeglice vrate svojim kućama,
6) — Svako u svom selu,
7) — Prolaz kroz sela po odobrenju,

— Zajedničke patrole drumom i zajedničko raspravljanje krivica s tim, da obe strane sude krivicu i
9) — Obe strane imaju ovo poštovati.
Komandant Smeder. korpusa major Živ. S. Lazović s.r.
Zapovednik Avgustin Domazet, s.r. M.P.
Molim da se rezultat pregovora saopšti svima jedinicama kako ne bi i dalje vršili nasilnu rekviziciju i time doveli u pitanje održavanje postignutog sporazuma.
Molim da se ovo smatra kao VRLO HITNO!
KOMANDANT
major Živ. O. Lazović
____________________________________________
(*1) Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 128, reg. br. 12/11 (S-X-436)


Pogledajte prilog 1138153

Све све али командант из Чардака!!!

 

[MajorTom]

Све све али командант из Чардака!!!

 

[Лекизан]

И какве везе имам овај са једном ногом у гробу са оним командантом из Чардака!?
Кажем ја да је цела комунистичка историја на нивоу бајки типа причао ми један човек, још ако тај има партијску књижицу то боље.

 

[MajorTom]

И какве везе имам овај са једном ногом у гробу са оним командантом из Чардака!?
Кажем ја да је цела комунистичка историја на нивоу бајки типа причао ми један човек, још ако тај има партијску књижицу то боље.

Vama su " bajke" svi oni argumentovani dokazi i cinjenice koje se zapravo kose sa vasim revizionistickim lazima i izmisljotinama.

Ma i ovo su komunisticke " lazi"

 

[MajorTom]

 

[Лекизан]

Vama su " bajke" svi oni argumentovani dokazi i cinjenice koje se zapravo kose sa vasim revizionistickim lazima i izmisljotinama.

Ma i ovo su komunisticke " lazi"

Pogledajte prilog 1139364

Ове бојанке које постављаш истргнуте из контекста не представљају никакве аргументоване доказе за било шта, зато ни основне ствари ниси у стању да објасниш.

Pogledajte prilog 1139389

Где су четници!!???

 

[MajorTom]

Evo drazinih cetnika, antifasista

 

[Лекизан]

Evo drazinih cetnika, antifasista

Pogledajte prilog 1139576

Да са разоружаним Немцима.

Него одакле Дражи две немачке потернице, шта би јеси смислио коначни одговор?

 

[MajorTom]

Да са разоружаним Немцима.

Него одакле Дражи две немачке потернице, шта би јеси смислио коначни одговор?

Potjernice su sa pocetka rata dok je Drazi jos uvijek uspjevalo da igra igru laznog antifasiste, dok se u potpunosti nije stavio pod kontrolu njemackih i italijanskih fasista, te otvoreno poceo da saradjuje i sa Ustasama.

NAPAD NA JASENOVAC I ČETNIČKA ASISTENCIJA NEMCIMA
Jedan od najidiotskijih i najbolesnijih revizionističkih mitova i laži vezanih za NOB i partizane je taj da je Jasenovac sve vreme rata radio bez ikakvih smetnji i da nikad nije napadnut, i ta priča prolazi već decenijama unazad u javnosti bez da iko postavi bilo kakvo pitanje koje bi indiciralo da to nije tako. Ako neko i skupi hrabrost da uoči nelogičnost u tom revizionističkom, a nadasve ultranacionalističkom i (pre svega) antikomunističkom narativu, on momentalno biva proglašen drugosrbijancem, autošovinistom i kriptoustašom.
Jasenovac je svakako najstrašnija stvar koja je zadesila srpski narod, tu nema govora, i zato je pogrešno vaditi stvari iz konteksta za dnevnopolitičke i ideološke potrebe i konstrukcije. Na stranu što je to silovanje istorije, to je pre svega nepoštovanje i omalovažavanje žrtava. A na kraju, priča da Jasenovac nikad nije napadan prosto nema nikakve logike i smisla. Zašto? Glavni razlog je upravo njegov geografski položaj. Tu su Slavonija, Banija, Kordun, Lika, a tu je i Kozara, sa koje je možda bilo najviše ljudi među jasenovačkim logorašima. Svim ovim teritorijama je zajedničko to što je na njima ustanak bio najmasovniji i što je narod tih krajeva bio uz partizane. To čak priznaju i revizionisti i ekstremni nacionalisti.
Činjenica je da se najviše ljudi u logoru našlo upravo posle ofanzive na Kozaru. Zar je neko stvarno toliko lud da misli da partizani sa Kozare i iz Slavonije nikada nisu ni pomišljali, a kamoli probali da napadnu logor i oslobode svoje porodice? Odakle onima koji tako misle ta bolesna ideja? Ali retardirani nacionalistički mitomani ne biraju sredstva i ne prezaju od najgorih i najglupljih laži samo da svojim umobolnim konstrukcijama daju malo relevantnosti.
Evo jednog nemačkog dokumenta u kojem jasno piše datum partizanskog napada na Jasenovac. Napad, kao što znamo, nije uspeo jer je u pitanju svakako odlično čuvan teren koji je sam po sebi vrlo problematičan, ali je notorna i ozbiljna laž da su partizani namerno pustili da logor nesmetano radi da što više Srba bude ubijeno. Takve teze zastupaju uglavnom simpatizeri četnika. U isto vreme nam ovaj dokument daje odličan uvid u to šta su četnici radili u isto vreme dok su partizani pokušavali da izvedu uspešan napad na logor. Četnici su u to vreme bili u okolini Banja Luke i pomagali su Nemcima i ustašama da se odbrane od potencijalnih napada partizana. Da stvar bude bizarnija, u pitanju su četnici Radeta Radića, čoveka umešanog u ubistvo Mladena Stojanovića, koji je i više nego uspešno partizane sa Kozare vodio u borbama protiv ustaša.
AKO PARTIJA I STRANKA LAŽU, ORIGINALNI VOJNI DOKUMENT NE LAŽE!
P.S. U komentarima ćete naći sken ovog dokumenta.
Documents from National Archive WashingtonNAW
(114. Jäger Division), T315 roll 1294 f.495
MESEČNI IZVEŠTAJ OPERATIVNOG ODELJENJA 114. LOVAČKE DIVIZIJE OD 31. MAJA 1943. O VOJNO-POLITlCKOJ SITUACIJI, BORBAMA PROTIV JEDINICA NOV I POJ I OBOSTRANIM GUBICIMA NA PODRUČJU BANIJE I BOSANSKE KRAJINE'
114. LOVAČKA divizija Ia Izveštaj o delatnosti maj 1943
DNEVNI IZVEŠTAJI
12.5.1943 - Završena operacija „Ulrich“. Kod Kamenice borba sa partizanima jačine čete. Neprijatelj imao 16 mrtvih. ODBIJEN NAPAD NA JASENOVAC. GUBICI NEPRIJATELJA: 30 MRTVIH, SOPSTVENI: 2. Posle završetka operacije „Ulrih“ izbrojano je kod neprijatelja 39 mrtvih, 33 su zarobljena i uništeno skladište u barakama.
13. 5. - Partizanska grupa, jačine 1000 ljudi, zauzela je Staro Selo i prekinula put dotura za V. Kladušu. U rejonu V. Jasenice odbačena je na istok partizanska grupa jačine čete. Neprijatelj imao 18 mrtvih.
14. 5. - S obe strane Starog Sela snažne borbe.
16. 5. - Kod Starog Sela su uz podršku avijacije naneseni neprijatelju teški gubici. U rejonu Divan, 21 km ISTOČNO od 335 Banje Luke, ODBAČEN JE NA JUG NEPRIJATELJ jačine bataljona UZ PODRŠKU ČETNIKA (Radića). NEPRIJATELJ je imao 59 MRTVIH. Sopstveni gubici: 3 mrtva.