ČETNIČKO-USTAŠKA BITKA: Lijevče polje nije Dražin poraz
Бојан Димитријевић / Милослав Самарџић
Битка на Лијевчу пољу током које су се сукобили четници под командом Павла Ђуришића и усташе 1945. године има кључни значај само за црногорске четнике, којима је умногоме одредила будућу судбину. Ђуришићеве снаге у време сукоба са хрватским одредима биле су ван ланца командовања Југословенске војске у отаџбини. За ширу оцену Равногорског покрета она је готово – без значаја.
Бој подно Козаре с пролећа 1945. године, који је последњих дана изазвао велико интересовање јавности у светлу писања хрватских медија, овако коментаришу српски историчари. Загребачки „Јутарњи лист“ у свом посебном издању „Повијест“ овај сукоб назива „Пировом победом снага НДХ над четницима“. У хрватској јавности већ дуже време се подгрева мит о катастрофалном поразу четничких снага на Лијевчу пољу, али и вишеструким везама четничких и усташких снага током рата.
Историчар Бојан Димитријевић каже да су Ђуришићеви четници у време ових борби 1945. године били изоловани од штаба Драже Михаиловића, чије су се јединице у то време налазиле на линији Добој – Дервента и које уопште нису учествовале у овом сукобу.
Он не спори да су постојале интерне везе између зараћених војски, али то узима као једну од карактеристика југословенског сукоба.
– У Југославији се током Другог светског рата водио грађански рат под окупацијом. То прецизно значи да су сви актери имали тачке сукоба, али и сарадње у борби против осталих. То се односи и на ЈВуО, партизане, усташе, немачке и италијанске окупаторе, црногорске и далматинске четнике – наводи Димитријевић.
Самарџић истиче и да је то време свеопштег калкулисања и атмосфера у којој је свака страна хтела другу да искористи и одбаци. Хрватске снаге (обједињене усташе и домобрани) извели су слаб, такорећи декларативни напад, у коме су успели да убију само издвојене и незаштићене четничке групе.
– Ђуришић се непосредно пре ових догађаја разишао са Михаиловићем и пришао Српском добровољачком корпусу – недићевцима. Тиме се дефинитивно сврстао у линију команде сила Осовине. Његове снаге зато су бежале ка Аустрији, заједно са усташама,
док је циљ повлачења Дражиних четника била Италија, где су били савезници – појашњава Самарџић.
https://srbin.info/2018/10/31/cetnicko-ustaska-bitka-lijevce-polje-nije-drazin-poraz/?lang=lat
*****************************
Замера ми се што о четницима Равногорцима пишем негативно. Ево једног написа који прихватам као историјску чињеницу.
Али неке детаље сам болдовао.
Бојан Димитријевић каже да су постојале интерне везе између зараћених страна. Па то сам увек тврдио: усташе и четници су током рата били управо у тим интерним везама. Сарађивали су!
А.економски историчар и хроничар
М.Самарџић каже да су Дража и четници кренули ка Италији чији је циљ био САВЕЗНИЦИ. Наравно када су Совјети почели да хапсе четнике по Србији (улазак Совјета и партизана у Крушевац) мислили су да би им спас био Савезници са западне стране и очекивали су њихово искрцавање на Јадрану. Лоша процена као и током целог рата.
У Блајбургу су стрељани махом окупатори и помагачи окупатора које су Савезници испоручили партизанима. Било је ту, поред осталих, и четника Равногораца. То су изгледа они који нису знали за ,,Пацовске канале'' а тако су били близу истих. Опет лоша процена.