Šapat duše

[Branko Lori]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[Zelena milja]

Izgubljeno me vuče sebi.Lomljava pri dnu srca,to padaju delići tebe,sve dublje i dublje.Znam taj osećaj.Tako ja pohranjujem nešto drago.Ako je već zagubljeno ,neka se gubi u meni.Jednom ću te pronaći.Tuga jutarnjeg buđenja neće biti uzaludna.Jer ti živiš u meni.Duboko.

 

[Branko Lori]

Ne može tebe niko da ima..
Ostaješ iluzija,
Nežna erotska bajka,
Kao potreba
I jedno preglasno ludilo
Koje samo sebi
Smem da poželim..
Još me ne budi, ne dodiruj me,
Izdaću sebe
Kada god ti prilazim samo da ne izustim
Ono što oboje znamo ....
Prodji prstima kroz moju dušu
Jednom samo jednom osećaj se kao ja
Veruj kao što ja verujem
Pogledaj u pravcu u kome gledam
I ja ću te pronaći
B.L.

 

[Manga Hilux]

u dane kada mene nema
čudim se kako može
postojanje jednog da
zavisi od drugog
u te dane kada me nema
ipak postoji
svet
napolje od mojih svetova
gde buba mara ne poleti
sa mojeg prsta uperen
ka nebu
u te dane postojie i svet
mimo svih mojih
svetova
koje ipak plače iznad mene

_posvećeno onoj deci tamo negde na nebu_

 

[RužicaRužaRuška]

 

[*VILA*]

 

[KPCTAHK]

Evo, onako sam od sebe, ili ga Neko namerno šalje kod mene, silazi sumrak sa Urala i Karpata, nazirem ih dušom, jer tamo daleko preko njih imam moju Srbiju, kćerkicu, seju i brata, i sve postaje hladnije. Jedino misao na Tebe, nezaboravu moj, me greje. Ona mi daje snagu da izdržim ove hladne siburske vetrusine. Oh, kako sam mislima odenuo tvojom vrelom dušicom moju napaćenu dušu kako bih je spasio od prehlade, studeni straha, one neprolazeće zebnje za Tobom, i krvledeće samoće koji me, kao reka ponornica, negde u nedođiju vuče da me tamo, daleko, u tom bezdanu gde se gubi svaka nada, gde ne postoji sada, skroz na skroz, dotuče ...

 

[RužicaRužaRuška]

 

[Zelena milja]

Ogledalo kao odraz duše,jedan drugi svet u koji ću preći ,bez bola i svega šta me zakovalo.
Pogled na sebe samu i pejzaži u magli ,mame me i dozivaju. Dok tišina bude tekla,saznaću jednom,da li sam to zaista prava ja ispred sebe ,u liku što me gleda.

 

[RužicaRužaRuška]

 

[Branko Lori]

Ogledalo kao odraz duše,jedan drugi svet u koji ću preći ,bez bola i svega šta me zakovalo.
Pogled na sebe samu i pejzaži u magli ,mame me i dozivaju. Dok tišina bude tekla,saznaću jednom,da li sam to zaista prava ja ispred sebe ,u liku što me gleda.Pogledajte prilog 1349010

https://forum.krstarica.com/threads/upoznaj-tisinu-i-tminu-tusta-i-tma.932411/post-44757300

https://www.pinterest.com/pin/644437027950833257/

 

[Zelena milja]

Noćima je nemirno spavala.Kada je pitao zašto se,drhteći ,umotava u prekrivače i sklanja glavu pod jastuke,prošaptala je da oseća dimljivi sneg u vazduhu .Izdaleka.Miris paljevine bio je nepodnošljiv.Nosio je strahove iz predhodnih života.Najgore je bilo to što nije mogla da se seti odakle dolaze ti prastari užasi i osećaj gubitka.Na rubu svesti ,stajale su senke.Kazneni odred .Utvare .
Svaku noć su čekale da zaspi,kad je bila najranjivija.Kako je mogla da mu objasni da postoje stvari gore od smrti.Stvari koje nemaju ime .Lude stvari...
Kako je uopšte mogao da razume njenu očajnu potrebu za varljivom placentom belog pamuka ,koja je prigušivala dozivanje iz tame..

S

 

[Branko Lori]

Noćima je nemirno spavala.Kada je pitao zašto se,drhteći ,umotava u prekrivače i sklanja glavu pod jastuke,prošaptala je da oseća dimljivi sneg u vazduhu .Izdaleka.Miris paljevine bio je nepodnošljiv.Nosio je strahove iz predhodnih života.Najgore je bilo to što nije mogla da se seti odakle dolaze ti prastari užasi i osećaj gubitka.Na rubu svesti ,stajale su senke.Kazneni odred .Utvare .
Svaku noć su čekale da zaspi,kad je bila najranjivija.Kako je mogla da mu objasni da postoje stvari gore od smrti.Stvari koje nemaju ime .Lude stvari...
Kako je uopšte mogao da razume njenu očajnu potrebu za varljivom placentom belog pamuka ,koja je prigušivala dozivanje iz tame..

SPogledajte prilog 1352499

 

[Zelena milja]

Od svih trenutaka birala je onaj pred svitanje.
U izlomljenom odrazu svetlosti i senki ,videla bi njegov lik.
Znala ga je oduvek.
Živeo je u njenim snovima i njenom biću.
.......
Od svih bolova birala je njegov .
Pred buđenje bi joj se nasmešio
Otvorio sve rane
I nestajao
U njoj ,u dubine gde ga budna nije umela naći.

 

[Branko Lori]

Danima nisam svoj i ipak te ostim u glavi , osluškuješ vreme i prostor
Zatvorila si si mi puteve ka tebe i stojiš nema kao slika
Kao portret svih mojih ludila koje poznaješ , a ne spominješ
Osim kad postaneš tužna

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Isti si oduvek.Moje poznavanje tebe je vrtlog sećanja i tuge.
Moj ..Nedočekani ...

 

[RužicaRužaRuška]

Ne može tebe niko da ima..
Ostaješ iluzija,
Nežna erotska bajka,
Kao potreba
I jedno preglasno ludilo
Koje samo sebi
Smem da poželim..
Još me ne budi, ne dodiruj me,
Izdaću sebe
Kada god ti prilazim samo da ne izustim
Ono što oboje znamo ....
Prodji prstima kroz moju dušu
Jednom samo jednom osećaj se kao ja
Veruj kao što ja verujem
Pogledaj u pravcu u kome gledam
I ja ću te pronaći
B.L.

Još me ne budi, ne dodiruj me,
Izdaću sebe...
Prodji prstima kroz moju dušu
Jednom samo jednom osećaj se kao ja
Veruj kao što ja verujem
Pogledaj u pravcu u kome gledam
I ja ću te pronaći
B.L.

Prelepo!

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Mogli su se oni tražiti vekovima
Kroz močvarne misli,
U zvucima kiše,
Pod plahtama oronulog rađanja.
Tragovi su ostajali i bivali sve bleđi.
Mogli su se,možda,sresti,
Na zaboravljenim raskršćima,
U trenucima pred buđenje
(Ili umiranja)
Osetiti gorčinu i prepoznavanje,
Sve istovremeno u već bledećem nestajanju.
.......
Mogli su se samo mislima dotaći.
Jer ime joj je bilo Iskra.
Jer ime mu je bilo Tama

 

[Zelena milja]

Ćutnjom mi daj znak ,
Obećanje
I utehu...
.........
Čak i ako ne čuješ moj muk.
On je sveprisutan ,
On me rasipa ,

Na hiljadu misli o tebi ,
Na najlepšu bol za koju nisam ni slutila da postoji.

 

[Zelena milja]