Srbi veruju nemačkim automobilima
Preuzeto sa : dw-world.de
Zašto Srbi i dalje imaju najveće poverenje u nemačke automobile? Koji su najpopularniji i kako prilikom uvoza izbeći podvale? O tome, u intervju za Dojče vele, govori Mladen Alvirović iz automobilske revije SAT.
Dojče vele: Srbi su oduvek bili naklonjeni nemačkim automobilima. Koji nemački proizvođači danas drže primat na srpskom tržištu?
Mladen Alvirović: To je teško reći jer kod nas još uvek cena odlučuje šta će biti kupljeno. Najbolje prolazi onaj proizvođač koji u nekom trenutku ima najpovoljniju akciju za kupce. Tako je jedno vreme Folksvagen prodavao apsolutno sve. Bilo je važno samo da ima znak VW, bez obzira na kvalitet tog pojedinačnog modela. U ovom trenutku, Opel je u velikom usponu – ima nekoliko veoma uspešnih modela koji predstavljaju ono što kupcima treba, ali po povoljnoj ceni. Ranije je ova firma imala ogroman uspeh sa klasičnim modelom Astre zbog veoma dobre cene.
DW: Šta preferiraju oni sa dubljim džepom?
MA: Isto je i ako pogledamo takozvane premijum brendove u kojima su Nemci lideri na svetskom tržištu. I tu se vodi bitka i nastaju smene: u jednom trenutku je Audi lider, u drugom BMW, a poslednjih meseci Mercedes se probudio velikim aktivnostima usmerenim na kupce. Recimo, test vožnje čak i najskupljih modela. Recimo, Mercedes SLS se pre nekoliko dana vozio po Srbiji.
DW: Ipak, malo ljudi u Srbiji ima novca za taj Mercedes…
MA: Nažalost, u Srbiji je i dalje je cena ta koja odlučuje. Tako, čovek ne kupuje auto jer je baš taj automobil dobar za njega, nego jer je baš ta cena dobra za njega. Ali u tom smislu, nemački automobili su vrlo poštovani u Srbiji i većina kupaca će se odlučiti za njih. To je zaslužena slika iz prošlosti koja se i danas nastavlja. Praktično, osim Renoa, Pežoa, Sitroena i donekle Tojote, sve ostale marke koje se trude oko kupaca u Srbiji – dolaze iz Nemačke.
DW: Nekada je svaki drugi strani automobil na srpskim ulicama bio Golf „dvojka“ ili Opel Kadet. Ima li sada tih „preživelih“ modela?
MA: Zanimljivo je da se vozni park veoma promenio u poređenju sa situacijom od pre 20 godina. Tada je Golf bio zakon, kako se to ovde kaže. I danas se tom automobilu izuzetno veruje, ali su postali zanimljivi i neki drugi, manje klasični, modeli. Recimo veoma je popularan Ford Fokus ili stara Fiesta. Dakle, onome što su nekada bili Opel Kadet ili Golf, reperi u svojoj klasi, danas se pridružuju neki drugi automobili koji, opet, stižu iz Nemačke.
Kako izbeći podvale kod uvoza polovnjaka?
DW: Iz Nemačke uglavnom stižu polovnjaci. Nemačka nije preterano daleko od Srbije, a automobili su povoljni. Da li su to glavni razlozi za uvoz iz ove zemlje?
MA: Sa jedne strane razlog je jednostavnost, a sa druge je to bogata ponuda. Dakle, ponuda je bogatija nego u drugim zemljama iz kojih Srbi mogu lako da dovezu automobil. Takođe, ovde ljudi više veruju da je neko dobro održavao svoje vozilo u Nemačkoj i vozio po dobrim putevima nego što veruju da se to dogodilo recimo u Italiji. Kada uvoze polovan automobil iz Nemačke, ljudi imaju veće poverenje da im nije podvaljeno.
DW: Obično oni koji uvoze automobil kažu da im to „završava jedan čovek“. Postoje ljudi koji poznaju tržište i uz nadoknadu dovoze automobile. To je verovatno sigurnije nego nabavljati preko oglasa?
MA: Najteže je pronalaziti automobil za uvoz preko oglasa jer se ne može pouzdati u takve informacije. Na kraju krajeva, svet je svuda isti. Ljudi u Srbiji češće kupuju od ovlašćenih dilera. Recimo, kod ovlašćenog dilera za BMW, koji prodaje nove automobile, takođe se mogu kupiti i polovni automobili koje su Nemci vratili u okviru premije „staro za novo“ ili slično. Generalno, kupovina iz inostranstva je mnogo sigurnija kada se obratite nekome ko posluje u okviru zvanične mreže proizvođača. Istina, cene su možda nešto više nego na plačevima gde se prodaju samo polovnjaci, ali je verovatnoća za podvalu minimalna.
DW: Može li u Srbiji da se govori o automobilu kao statusnom simbolu? Recimo, Mercedes „sa nišanom“ je oduvek bio znak dobrostojećih, dok je BMW važio za brz i „lud“ automobil…
MA: BMW, Audi i Mercedes su i dalje statusni simboli bez obzira na model i godinu proizvodnje. Ti automobili su pre svega kvalitetni po performansama i konforu – bez obzira da li su novi ili stari – i ljudi ih rado kupuju ako im se ukaže prilika. Na primer, pre nekoliko godina je u Srbiji počela prodaja japanskog Leksusa koji je tehnološki savršen, ali ljudi, kao i u celom svetu, više vole da vide znak Mercedesa jer se njemu više veruje.
DW: Da li masovna proizvodnja Punta u Kragujevcu može da oslabi poziciju nemačkih automobila u Srbiji? Punto je prilično povoljan…
MA: Čitava akcija sa Puntom i jeste smišljena da bi se sa puteva sklonili stari automobili. Da ono što je staro 15, 20 ili 25 godina konačno ode u istoriju, a da istovremeno ljudi koji imaju skromna primanja mogu sebi da priušte kakav-takav, ali potpuno nov automobil. Međutim, tržište novijih polovnjaka, starih do pet godina, i novih automobila – neće se promeniti. Istina je da je Zastavin Punto probudio jednu novu grupu kupaca – one koji nikada nisu ni razmišljali o automobilu ili jesu o nekoj najjeftinijoj mogućoj varijanti. Svi ostali koji imaju neki pristojniji novac – od 10 do 15 hiljada evra – neće ni gledati Punto i kupiće automobil koji im više odgovara.
(za ovo sam se smejao, ali završe ljudi i tamo ni krivi ni dužni).
