Samoubistvo

Razmisljao sam o samoubistvu 1000000 puta ali nikad nisam doshao do granice da osetim to.Nadam se i da necu.Ali jednostavno kazhem sebi "ionako cu umreti kad tad".Ili kazhem sebi nisam pichka da se ubijem mogu ja to da uradim do kraja i uglavnom tako bude.
 
Imam jedan mit o samoubistvu u koji verujem....

Kad odlucish da prekratish svoje muke. Ni samo sto ne idesh u raj , niti nastavljash reinkarnacije. Nego ti je kazna ponovno prozivljavanje sopstvenog zivota , istog onakvog kakav je bio,sve dok ne dodjes do tacke u kojoj si se ubio,pa tako iznova i iznova,sve dok ne odluchis da se ne ubijesh pa ne nastavish dalje Bdw. svi imate deja vu pojave...ono nesto vam se prvi put deshava a vi imate osecaj kao da vam se to vec desilo.
E pa ja shvatam te pojave kao odbleske proslog zivota , buduci da sam se u nekom od proslih zivota ubila odprilike par dana nakon.Kao upozorenje da se ne ubijem. I obavezno nakon deja vu-a ce mi se desiti neka tragedija...ali he...josh sam ziva ;)
 
hmm, imao sam mnogo "deja vu" u zivotu, ali mi se nista tragichno nije desilo posle toga..
inache, mnogo sam razmisljao o samoubistvu u proteklih godinu dana, ta misao mi se mnogo vrti po glavi, ali nikada nisam hteo niti mogao da uradim tako nesto. prvo ne zbog moje porodice, koja bi ceo svoj zivot provela tugujuci za mnom i pitajuci se zbog cega sam uradio tako nesto. a drugo nisam mogao zbog toga sto je samoubistvo greh, i kao sto je Zefirra napisala, ne ides ni u raj, niti nastavljas reinkarnacije.
Mada, u drugoj polovini druge godine srednje skole, upao sam u katastrofalnu depresiju. Mnogo sam se zatvorio, promenio, poceo sam da odbijam ljude koji se nalaze oko mene, zatvorio sam se bukvalno u samog sebe. Poceo sam da cutim, da ne izlazim vise sa prijateljima do grada kao sto smo to stalno radili, prestao sam da radim stvari koje su me u proslosti cinile srecnim.
Ne bi li pronasao neku vrstu pomoci, poceo sam da odlazim kod psihologa, misleci da cu u tome naci neku pomoc. Ali svi ti razgovori sa njom, su me nekako uvek vracali na to najdepresivnije stanje u kojima sam bio, tako da ne vidim neku pomoc u tome.. Mozda jednoga dana i pomogne..
Tako da, iako sam mnogo puta pomislio na samoubistvo, nikada se nisam usudio da uradim to.
 
Pa nista ne mora da znaci. Ja verujem. A ne namecem nikom tu filozofiju,veru,sta god....;)....al svejedno.Meni je samoubistvo opravdano jedino u slucaju rata...kad te uhvati neprijatelj i spremaju se da te mrcvare , siluju , seku deo po deo...muce te na sve nacine....e onda bih se ubila radje nego da neko ima to zadovoljstvo da se izivljava na taj nacin nad mojim telom,,,
 
Ja mislim da o samoubistvu nikada ne treba ni pomišljati ma koliko bilo teško.
Koliko god da je teško uvek se može promeniti na bolje, samo treba videti probleme na drugi način i verovati u sebe. Život je važniji od svih problema, bukvalno svih.
 
e ja sam sinoc hteo da se ubijem! pocinje drugo poluvreme zvezda-partizan, partizan se taman odlepi na 9 razlike i ............................... nestane struje! i eto- ja sam onda hteo da se ubijem...
al nisam jer onda nikad ne bih saznao rezultat...:-D 100:83 za sampiona !!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top