- Poruka
- 416
Dotaknu se linije zivota,Memory:
Dve sudbine sto k'o jedna traju,
Il' se dirnu,il' se ne dodirnu,
Al' jedna za drugu dobro znaju...
moj omiljeni stih iz ove pesme,jedno vreme sam je slusao svakog jutra.
-
- Popularno:
- Autorska tema: Da ste javna ličnost ili...
- Sa čime volite da jedete palačinke?
- Crkva Svetog Marka....prve stolice do...
- Sa ciljem da sebe "izmeri", Đilas je...
- Небо изнад Ниша брани најјаче кинеско...
- Muškarac koji ima ovih pet osobina...
- Trinaesta plata
- Hrvati su mnogo veći vernici od Srba
- Da li je bolji život na selu?
- Ko će biti premijer ako "studentska...
Samo jednom se voli!
- Začetnik teme JAGGE®™
- Datum pokretanja
Dve sudbine sto k'o jedna traju,
Il' se dirnu,il' se ne dodirnu,
Al' jedna za drugu dobro znaju...
moj omiljeni stih iz ove pesme,jedno vreme sam je slusao svakog jutra.
Memory
Zainteresovan član
- Poruka
- 391
Sjajan tekst! Slažem se...Često slušam ovu pesmu i još nekoliko njegovih kao što su "Fijaker stari", "Govori se da me varaš", "Svaku ženu volim ja"...Tako su divni tekstovi...
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Uvek sam ga imala toga koga nema
uvek je bio u meni samoj
i nijeda ga nemam
imam ga
toliko ga imam da nemogu reci da ga nemam
uvek je bio u meni samoj
i nijeda ga nemam
imam ga
toliko ga imam da nemogu reci da ga nemam
redsonia
Aktivan član
- Poruka
- 1.152
...Sedim sama na pustom ostrvu... okean misli oko mene... i sve struje idu ka tebi...
- Poruka
- 37.726
*****
Recite mu
da sam sjenka,opsena laznih nada,
slazite bilo sta i bilo kako,
jer,
ne smije da me voli.
Recite da ne postojim
da kosmar sam u besanoj noci,
slazite,
tuga ce ga proci.
Zasto,pitate?
Ne pitajte nista,
ja sam samo u pustinji fatamorgana
umornog vodica karavana,
ja sam bol sto ce da boli do
samog dna
tuga sto nema sna
i recite mu da nisam tu,
slazite,
ne smije da bude u tom
ruznom snu.
A zivot ide,proci ce sjeta,
i sve je od mene bolje
jer ja sam putnik putem
kojim se ne putuje
putem kojim se nikuda ne stize
Recite mu
da sam sjenka,opsena laznih nada,
slazite bilo sta i bilo kako,
jer,
ne smije da me voli.
Recite da ne postojim
da kosmar sam u besanoj noci,
slazite,
tuga ce ga proci.
Zasto,pitate?
Ne pitajte nista,
ja sam samo u pustinji fatamorgana
umornog vodica karavana,
ja sam bol sto ce da boli do
samog dna
tuga sto nema sna
i recite mu da nisam tu,
slazite,
ne smije da bude u tom
ruznom snu.
A zivot ide,proci ce sjeta,
i sve je od mene bolje
jer ja sam putnik putem
kojim se ne putuje
putem kojim se nikuda ne stize
- Poruka
- 37.726
Djordje Balašević - Mrtvi
Od loših vesti i reklama prognan
Utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska
Svi oni gegovi i lica ista
Slikovnica što se lista
Setno, k'o na dnu škrinje nađena sveska
Osmeh se zaledi na čas
Gde su sad' Laurel i Hardi
I ovaj ljuti zrika, i njegov beli psić
O, svi su mrtvi, odnešeni
Bršljan je davno prekrio stih
Od zla i briga su rešeni
Al' divna ludost, k'o oreol, još rominja oko njih
Bila je berba, osta' fotka od nje
Leto neznano gospodnje
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena
Ćale s' kačketom, čuvenim, od tvida
Putunju sa leđa skida
Deda pred vranca spušta otkose sena
U smeđoj senci bresaka
Samo po bluzi poznam majku
I k'o da čujem mobu i kikote niz drum
Al' svi su mrtvi i blaženi
Bršljan je davno prekrio stih
Od zlih vremena su spašeni
A trag poštenja i dobrote
K'o oreol još rominja oko njih
U godišnjaku škole
Važna lica šmekera i bubalica
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto
Sanjari, genijalci, šampioni
Žrtvovani k'o pioni
Pale su zastave u četrdes' petoj
Kadgod ih sretnem, žale se
Šapuću k'o zaverenici
Al' pijan dah je vetar što zmaja ne diže
Ma, već su mrtvi, a hodaju
Ja nisam rođen da čekam smak, ne
Moj život nije na prodaju
A kada pleteš svoj oreol
Za to i nema boljeg mesta nego mrak
Od loših vesti i reklama prognan
Utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska
Svi oni gegovi i lica ista
Slikovnica što se lista
Setno, k'o na dnu škrinje nađena sveska
Osmeh se zaledi na čas
Gde su sad' Laurel i Hardi
I ovaj ljuti zrika, i njegov beli psić
O, svi su mrtvi, odnešeni
Bršljan je davno prekrio stih
Od zla i briga su rešeni
Al' divna ludost, k'o oreol, još rominja oko njih
Bila je berba, osta' fotka od nje
Leto neznano gospodnje
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena
Ćale s' kačketom, čuvenim, od tvida
Putunju sa leđa skida
Deda pred vranca spušta otkose sena
U smeđoj senci bresaka
Samo po bluzi poznam majku
I k'o da čujem mobu i kikote niz drum
Al' svi su mrtvi i blaženi
Bršljan je davno prekrio stih
Od zlih vremena su spašeni
A trag poštenja i dobrote
K'o oreol još rominja oko njih
U godišnjaku škole
Važna lica šmekera i bubalica
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto
Sanjari, genijalci, šampioni
Žrtvovani k'o pioni
Pale su zastave u četrdes' petoj
Kadgod ih sretnem, žale se
Šapuću k'o zaverenici
Al' pijan dah je vetar što zmaja ne diže
Ma, već su mrtvi, a hodaju
Ja nisam rođen da čekam smak, ne
Moj život nije na prodaju
A kada pleteš svoj oreol
Za to i nema boljeg mesta nego mrak
- Poruka
- 37.726
Pitam se..da li su Andjeli tu..sa nama...
Joj dje me nadje. Isti problem samo sto ja ne odustajem. UPORNOSCU SE SVE POSTIZE. 99% da cu jednog dana i 100% potvrditi ovo Svako ima nekog koga nema al do tada da cu sve da imam toga koga nemam.
Da se nisi meni nadala
ne bi sada pusta ostala
kao zemlja kise zedna
kao majka djece zeljna
cekajuc' ti dusa presahla
Iz mog srca raste kopriva
koja te je davno opekla
kad si moju ljubav brala
ti si meni vjerovala
da ja nisam tugom otrovan
Da, to sam ja, prazna postelja
u kojoj niko ne sanja
meni je mrak i kad je dan
ja sam ti, bona, nesretan
Da se nisi meni nadala
ne bi sada pusta ostala
kao zemlja kise zedna
kao majka djece zeljna
cekajuc' ti dusa presahla
Iz mog srca raste kopriva
koja te je davno opekla
kad si moju ljubav brala
ti si meni vjerovala
da ja nisam tugom otrovan
Da, to sam ja, prazna postelja
u kojoj niko ne sanja
meni je mrak i kad je dan
ja sam ti, bona, nesretan
... ne samo što me još u onom periodu mog detinjstva,uvek kad sam dolazio u vašu kuću,gledala kao svog sina,spremajući mi tad kolače i pite koje sam strašno voleo i koje nikada neću zaboraviti,što me je svaki put sa osmehom dočekivala i sa senkom tuge u svojim uvek vedrim očima stalno ispraćala,što je pokušavala da upotpuni ono što tada nisam imao i da mi pruži svu majčinsku ljubav koja mi je tako puno značila.Hvala joj za mnogo toga lepog što je za mene u dugom nizu godina činila.Za sve lepe reči,za sve savete,za svu pažnju i za svaku vrstu njene naklonosti i zaštite prema meni.
No,najviše joj hvala što je tebe rodila.Tebe koja si u svakom pogledu njena najvernija kopija.
Tebe,koja u sebi imaš dušu anđela,Božju dobrotu i lice kako se ne viđa ni na naslovnim stranama najpoznatijih časopisa.
Tebe,koja uvek pre nego što progovori dobro razmisli šta će reći,osobu koja se u pravom trenutku zna nasmešiti,a u najtežem dati podržku i snagu sa kojom se ne odustaje ni pred onim najtežim iskušenjima.Tebe koja u sebi nosiš sve one najlepše stvari ljudskog bića,tebe koju ni najveći slikari ne mogu oslikati,niti najveštiji majstorii pisane reči ne mogu opisati,a da pri tome bar malo ne zatamne svu tu anđeosku svetlost,koja je samo u tebi jedinstvena.
Bezgranično joj hvala i molim te,bez obzira što znam da je i sama toga svesna,reci joj da je volim,sa istim žarom,sa istom snagom i sa istom iskrenošću kao što volim tebe,samo sa jednom jedinom razlikom.Tebe volim kao ženu svog života,osobu koja me ispunjava i u svakom trenutku čini srećnim,a nju kao svoju majku i kao ženu bez koje ja nikada ne bih bio ja,čovek sa mnogim osobinama koje i ona sama poseduje,a koje je tokom svog života i ljubavi koju mi je kroz njega pružala,prosto ugradila u moju bit.
No,najviše joj hvala što je tebe rodila.Tebe koja si u svakom pogledu njena najvernija kopija.
Tebe,koja u sebi imaš dušu anđela,Božju dobrotu i lice kako se ne viđa ni na naslovnim stranama najpoznatijih časopisa.
Tebe,koja uvek pre nego što progovori dobro razmisli šta će reći,osobu koja se u pravom trenutku zna nasmešiti,a u najtežem dati podržku i snagu sa kojom se ne odustaje ni pred onim najtežim iskušenjima.Tebe koja u sebi nosiš sve one najlepše stvari ljudskog bića,tebe koju ni najveći slikari ne mogu oslikati,niti najveštiji majstorii pisane reči ne mogu opisati,a da pri tome bar malo ne zatamne svu tu anđeosku svetlost,koja je samo u tebi jedinstvena.
Bezgranično joj hvala i molim te,bez obzira što znam da je i sama toga svesna,reci joj da je volim,sa istim žarom,sa istom snagom i sa istom iskrenošću kao što volim tebe,samo sa jednom jedinom razlikom.Tebe volim kao ženu svog života,osobu koja me ispunjava i u svakom trenutku čini srećnim,a nju kao svoju majku i kao ženu bez koje ja nikada ne bih bio ja,čovek sa mnogim osobinama koje i ona sama poseduje,a koje je tokom svog života i ljubavi koju mi je kroz njega pružala,prosto ugradila u moju bit.
prelepo...
Tanja,hvala ti.
ranjena hiljadu puta
Obećava
- Poruka
- 82
NEKI LJUDI SU REKLI DA VELIKA SRCA VOLE,A MALA TRAZE DA BUDU VOLJENA,A TI SI OVIM GESTOM POKAZAO DA ZAISTA IMAS VELIKO SRCE.
milan11
Primećen član
- Poruka
- 748
super si ovo napisao, umalo mi suza nije posla i ako sam musko, ali gde tako da mi pocne week-end, sad ti je ostalo samo da sve ovo sto si napisao i kazes osobi kojoj je namenjeno, toliko je lepo da bi bila prava steta da nezna.
ovo je stvano prelepo, uz to i veoma snazno i puno emocija-sto naravno daje idealnu celinu
j-a-c-a
Primećen član
- Poruka
- 525
Jako lepo napisano
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
"Reci majci da je volim sto te rodila
na svet te ovaj donela sa svim tvojim manama i vrlinama
reci joj da bez tebe ja sam samo pola osobe
reci majci da kroz tebe volim sve ....
na svet te ovaj donela sa svim tvojim manama i vrlinama
reci joj da bez tebe ja sam samo pola osobe
reci majci da kroz tebe volim sve ....
dusala000
Elita
- Poruka
- 15.105
Reci su suvisne ovo je fenomenalno i emocijalno tera suze na oci
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Moram da dodam da je tema predivna
i da je i mene inspirisala za redove gore
naravno namenjene nekom drugom i nekoj drugoj mami
i da je i mene inspirisala za redove gore
naravno namenjene nekom drugom i nekoj drugoj mami
Ja volim tu zenu...
Sitnim koracima sedmogodisnjeg deteta sam trckarala iza svoje majke, koja me je vukla za ruku dok sam je placuci molila da me vodi na Kacin rodjendan. Secam se da su mi te cipelice bile jako teske, bele hulahopke su mi spale gotovo do kolena, naborale se i sputavale me, tregeri karirane haljinice su mi spali ispod ramena i nekako se uvrnuli, dok me je ona, moja majka, vukla za rukav, iduci ispred mene, prebrzo za moja sitna stopala. Kroz skolski hol je odjekivao, nekako sablasno, samo topot njenih vrtoglavih potpetica, dok su joj platinaste lokne u istom ritmu odskakale od ramena. Nije mi nikad dozvolila da ih dotaknem. Cula sam iza sebe neku graju pa sam se okrenula. To je bio on, sa svojim bratom, jurili su se, zacikivali jedan drugog, dok je jedna zena, duge, smedje kose jurcala za njima, pokusavajuci da ih stigne i utisa. Trckarali su u krug oko nje, a ona se smejala. Stisak moje majke je postajao bolan, zuljalo me njeno groteskno prstenje, pa sam pokusala da ga se oslobodim, i prosula se tu, iza njenih nogu. Okrenula se i histericnim glasom rekla “Stoko!”, i ponovo me povukla za ruku pokusavajuci da me podigne. On je doskakutao, onako zadihan i crvenih obraza me pitao zasto placem, jesam li se udarila, gde me boli. Jecajuci sam rekla da mama nece da me vodi na rodjendan jer ima nekog drugog posla. Jos uvek se jasno secam momenta kad je nasmejana zena prisla, namestila mi taj nesrecni, zapetljani treger i podigla me, dok je moja majka prevrtala ocima po plafonu i lupkala nogom od pod. Ta zena joj se predstavila, rekla da je njegova mama, da ju je videla na roditeljskom sastanku, da ce joj biti drago da, posto vec vodi njega, povede i mene na taj rodjendan. Za citavu glavu vislja od te mile zene, moja majka je sarala pogledom negde iznad nje, i naprcivsi svoj porculanski nos, izvadila iz tasne neki papiric, naskrabala nesto i rekla joj da cu biti spremna u 18, da dodje po mene i da ne bi trebalo da kasni. Nisam se tad posebno razumela u medjuljudske odnose, nisam u maminom gestu videla nista lose, nista pokvareno, samo sam bila srecna do neba sto cu biti na tom rodjendanu. I do neba zahvalna njegovoj mami. I kasnije me vodila svuda, kad god moja majka nije imala vremena, a nikad nije. Ispracala me na ekskurzije, rekreativne nastave, dopracala me i uvek uredno i na vreme dovodila kuci. I nikad me nije rasplakala, i nikad me nije vukla za rukav, niti isla ispred mene. Kupovala mi je sarene, drecave narukvice za koje je moja majka govorila da su kiceraj, i one mirisljave blokcice, roze, sa medvedicima, i sarene perlice za kosu... Dopustala mi je da joj diram kosu, i da unistavam njene karmine. I da stojim pored nje dok pravi tortu i umacem prste u slag. I nikad mi nije zabranjivala da gledam televizor i da igram igrice. Krisom mi je davala da obucem pantalonice i da se valjam po prasini, i prikrivala tragove. Cokolada i sladoled su se podrazumevali, nikako nisu bili zabranjeni, i nisu bile bitne fleke po njenom namestaju i tepisima. Skakanje i vristanje i trcanje je bilo cak pozeljno i normalno... Nikada me ta zena nije zaboravljala, i nikada nije zaboravljala svoja obecanja, nikad me nije ostavila da cekam, i nikad se nisam osecala napusteno od nje. Objasnila mi je da menstruacija nije smrtonosna i da grudi moraju, i treba da rastu, i da su lepe kakve god da su, i da mi nije nos veci nego sto bi trebalo da bude, da nije ni manji...i da mi oci nisu razrooke, i da mi celo nije previsoko, i da sam lepa, lepa bas takva kakva jesam... I grlila me je cesto, nezno, kad god je trebalo. Volela me je ta najdraza zena, i ja sam volela nju. I ne znam sta se kasnije, jos kasnije, desilo samnom, samo znam – DOTLE PAMTIM, A DALJE SE STIDIM ...
Sitnim koracima sedmogodisnjeg deteta sam trckarala iza svoje majke, koja me je vukla za ruku dok sam je placuci molila da me vodi na Kacin rodjendan. Secam se da su mi te cipelice bile jako teske, bele hulahopke su mi spale gotovo do kolena, naborale se i sputavale me, tregeri karirane haljinice su mi spali ispod ramena i nekako se uvrnuli, dok me je ona, moja majka, vukla za rukav, iduci ispred mene, prebrzo za moja sitna stopala. Kroz skolski hol je odjekivao, nekako sablasno, samo topot njenih vrtoglavih potpetica, dok su joj platinaste lokne u istom ritmu odskakale od ramena. Nije mi nikad dozvolila da ih dotaknem. Cula sam iza sebe neku graju pa sam se okrenula. To je bio on, sa svojim bratom, jurili su se, zacikivali jedan drugog, dok je jedna zena, duge, smedje kose jurcala za njima, pokusavajuci da ih stigne i utisa. Trckarali su u krug oko nje, a ona se smejala. Stisak moje majke je postajao bolan, zuljalo me njeno groteskno prstenje, pa sam pokusala da ga se oslobodim, i prosula se tu, iza njenih nogu. Okrenula se i histericnim glasom rekla “Stoko!”, i ponovo me povukla za ruku pokusavajuci da me podigne. On je doskakutao, onako zadihan i crvenih obraza me pitao zasto placem, jesam li se udarila, gde me boli. Jecajuci sam rekla da mama nece da me vodi na rodjendan jer ima nekog drugog posla. Jos uvek se jasno secam momenta kad je nasmejana zena prisla, namestila mi taj nesrecni, zapetljani treger i podigla me, dok je moja majka prevrtala ocima po plafonu i lupkala nogom od pod. Ta zena joj se predstavila, rekla da je njegova mama, da ju je videla na roditeljskom sastanku, da ce joj biti drago da, posto vec vodi njega, povede i mene na taj rodjendan. Za citavu glavu vislja od te mile zene, moja majka je sarala pogledom negde iznad nje, i naprcivsi svoj porculanski nos, izvadila iz tasne neki papiric, naskrabala nesto i rekla joj da cu biti spremna u 18, da dodje po mene i da ne bi trebalo da kasni. Nisam se tad posebno razumela u medjuljudske odnose, nisam u maminom gestu videla nista lose, nista pokvareno, samo sam bila srecna do neba sto cu biti na tom rodjendanu. I do neba zahvalna njegovoj mami. I kasnije me vodila svuda, kad god moja majka nije imala vremena, a nikad nije. Ispracala me na ekskurzije, rekreativne nastave, dopracala me i uvek uredno i na vreme dovodila kuci. I nikad me nije rasplakala, i nikad me nije vukla za rukav, niti isla ispred mene. Kupovala mi je sarene, drecave narukvice za koje je moja majka govorila da su kiceraj, i one mirisljave blokcice, roze, sa medvedicima, i sarene perlice za kosu... Dopustala mi je da joj diram kosu, i da unistavam njene karmine. I da stojim pored nje dok pravi tortu i umacem prste u slag. I nikad mi nije zabranjivala da gledam televizor i da igram igrice. Krisom mi je davala da obucem pantalonice i da se valjam po prasini, i prikrivala tragove. Cokolada i sladoled su se podrazumevali, nikako nisu bili zabranjeni, i nisu bile bitne fleke po njenom namestaju i tepisima. Skakanje i vristanje i trcanje je bilo cak pozeljno i normalno... Nikada me ta zena nije zaboravljala, i nikada nije zaboravljala svoja obecanja, nikad me nije ostavila da cekam, i nikad se nisam osecala napusteno od nje. Objasnila mi je da menstruacija nije smrtonosna i da grudi moraju, i treba da rastu, i da su lepe kakve god da su, i da mi nije nos veci nego sto bi trebalo da bude, da nije ni manji...i da mi oci nisu razrooke, i da mi celo nije previsoko, i da sam lepa, lepa bas takva kakva jesam... I grlila me je cesto, nezno, kad god je trebalo. Volela me je ta najdraza zena, i ja sam volela nju. I ne znam sta se kasnije, jos kasnije, desilo samnom, samo znam – DOTLE PAMTIM, A DALJE SE STIDIM ...
dusala000
Elita
- Poruka
- 15.105
JAGGE®™
Posebna rec MAJKA mene u srce dira,veruj mi da nisam procitala nesto lepse nego sto si ti napisao, onako iz srca, iz tvoje duse i znas
upravo sta znaci velika rec Majka, TI kao muskarac upecatljivo si se iskazao i za pohvalu je, i nisam te slagala kad sam ti rekla da tera suze na oci, da bas prava ljubav to cini....
Hvala sto si se javio i nikad ama bas nikad nemoj da se menjas.....
Ljubav je na svetu najvise, a ti si mi i od ljubavi vise!
Posebna rec MAJKA mene u srce dira,veruj mi da nisam procitala nesto lepse nego sto si ti napisao, onako iz srca, iz tvoje duse i znas
upravo sta znaci velika rec Majka, TI kao muskarac upecatljivo si se iskazao i za pohvalu je, i nisam te slagala kad sam ti rekla da tera suze na oci, da bas prava ljubav to cini....
Hvala sto si se javio i nikad ama bas nikad nemoj da se menjas.....
Ljubav je na svetu najvise, a ti si mi i od ljubavi vise!
Kad noći duge nemaju spokoj
i vatre bola zasija plam,
kad život preda sudbini zloj
svaku ti noć i svaki dan
da kao ptici lomi ti krilo.
Kad svako jutro bolom te budi
posle teških,košmarnih noći,
za nečim novim duša ti žudi
a ne budeš imala ikuda poći,
shvatićeš,tako je i meni bilo.
i vatre bola zasija plam,
kad život preda sudbini zloj
svaku ti noć i svaki dan
da kao ptici lomi ti krilo.
Kad svako jutro bolom te budi
posle teških,košmarnih noći,
za nečim novim duša ti žudi
a ne budeš imala ikuda poći,
shvatićeš,tako je i meni bilo.
Kad izgubiš sve u životu
i svakog trena ko rob se patiš,
osuđena na večnu golgotu,
tada ćeš jedino moći da shvatiš
sve moje tuge,sve moje boli.
Kad dan ti bude crnji od tame,
a noći strašne ko ružan san,
iz oka suze teći će same,
shvatićeš kako je kada si sam,
a srce ti uzalud voli.
i svakog trena ko rob se patiš,
osuđena na večnu golgotu,
tada ćeš jedino moći da shvatiš
sve moje tuge,sve moje boli.
Kad dan ti bude crnji od tame,
a noći strašne ko ružan san,
iz oka suze teći će same,
shvatićeš kako je kada si sam,
a srce ti uzalud voli.
Moja te sudbina ko kazna čeka,
oči Gospodnje sve grehe vide,
život je more,beskrajna reka,
koja u ponor samoće ide
kanjonom užasne tame.
Bog će te kazniti,ma gde god bila
za svaku tugu što si mi dala,
za ljubav moju koju si gazila
i moju sreću koju si krala,
za sve protekle dane!
oči Gospodnje sve grehe vide,
život je more,beskrajna reka,
koja u ponor samoće ide
kanjonom užasne tame.
Bog će te kazniti,ma gde god bila
za svaku tugu što si mi dala,
za ljubav moju koju si gazila
i moju sreću koju si krala,
za sve protekle dane!
A ja ću uvek,dok svest me prati
za oproštaj tebi Boga da molim,
ne mora bolom za bol da vrati,
nek' mesto tebe ja bole bolim,
a gresi tvoji nek' mene rane.
Za tvoje grehe nek' ja ispaštam,
do kraja života nek' sam u žalosti,
za svaku tugu ja ti opraštam,
neka ti i Bog k'o ja oprosti
za sve protekle dane.
za oproštaj tebi Boga da molim,
ne mora bolom za bol da vrati,
nek' mesto tebe ja bole bolim,
a gresi tvoji nek' mene rane.
Za tvoje grehe nek' ja ispaštam,
do kraja života nek' sam u žalosti,
za svaku tugu ja ti opraštam,
neka ti i Bog k'o ja oprosti
za sve protekle dane.
Z.Jović
Uzelela sam se ovako dobrih reci i po staroj (dobroj) navici dajem sebi slobode da se poigram recima i malo promenim TVOJE stihove:ne sa loson namerom vec samo da u njima potpuno vidim sebe.
Reci ako smeta i nece se ponoviti
JOŠ SAMO JEDNU REČ
Dugo se lomim da l' da ti pišem,
da l' ima smisla za to?
U meni nade ne žive više,
sve je ugašeno.
Već dugo ti se meni ne javljaš,
savest ti za mene ne mari,
osećam da me polako stavljaš
u korpu nevažnih stvari.
Nikada neću moći da shvatim
čime sam to zaslužio?
Kad moram takvu cenu da platim,
čime sam te zadužio?
Spokoj te moj k'o Boga moli,
reci što je nedorečeno,
reci i to,pa nek' me i boli,
bar biće pošteno!
Z.Jović
Dugo se lomim da l' da ti pišem,
da l' ima smisla za to?
U meni nade ne žive više,
sve je ugašeno.
Već dugo ti se meni ne javljaš,
savest ti za mene ne mari,
osećam da me polako stavljaš
u korpu nevažnih stvari.
Nikada neću moći da shvatim
čime sam to zaslužio?
Kad moram takvu cenu da platim,
čime sam te zadužio?
Spokoj te moj k'o Boga moli,
reci što je nedorečeno,
reci i to,pa nek' me i boli,
bar biće pošteno!
Z.Jović
KASNO JE ZA SVE
[FONT='Verdana','sans-serif']Ne duguješ ništa,slobodno ti idi
i ništa ne reci,jer sve mi je jasno,
da me ti ne voliš po svemu se vidi,
pomoći nam nema,za sve je već kasno.
Ne pričajmo bajke,ne stvarajmo laži,
prihvatimo stvarnost,ne budimo ludi,
da počnemo opet,od mene ne traži,
jer ista se zora dva puta ne budi.
I ne pitaj mene da li me to boli,
zašto na mom licu više nema sreće,
ti ne umeš znati kad te neko voli,
sad ni moju tugu razumeti nećeš.
I na kraju samo želim ti još reći,
koliko ko greši,pokazaće vreme,
nek te puti tvoji odvedu ka sreći
i molim te nikad ne brini zbog mene.
Učio me život da dajem i gubim,
hiljadu sam puta preživeo zlo,
odlaziš od mene a srcem te ljubim,
ali ti ne brini,preživeću i to!
Z.Jović[/FONT]
[FONT='Verdana','sans-serif']Ne duguješ ništa,slobodno ti idi
i ništa ne reci,jer sve mi je jasno,
da me ti ne voliš po svemu se vidi,
pomoći nam nema,za sve je već kasno.
Ne pričajmo bajke,ne stvarajmo laži,
prihvatimo stvarnost,ne budimo ludi,
da počnemo opet,od mene ne traži,
jer ista se zora dva puta ne budi.
I ne pitaj mene da li me to boli,
zašto na mom licu više nema sreće,
ti ne umeš znati kad te neko voli,
sad ni moju tugu razumeti nećeš.
I na kraju samo želim ti još reći,
koliko ko greši,pokazaće vreme,
nek te puti tvoji odvedu ka sreći
i molim te nikad ne brini zbog mene.
Učio me život da dajem i gubim,
hiljadu sam puta preživeo zlo,
odlaziš od mene a srcem te ljubim,
ali ti ne brini,preživeću i to!
Z.Jović[/FONT]
Nekad sam znala ludo voleti,
Nekad sam umela ljudima verovati,
Nekada da ali vise ne,
Unistili me ljudi i slomile godine.
Nekad sam srecna i vedra bila,
Nekada sam vesele snove snila,
Nekada da ali vise ne,
Putevi sudbine me daleko odnese.
Nekad sam bila u svome gradu,
Nekad sam imala u ljubavi nadu,
Nekada da ali vise ne
Ljubav bledi, samo razum ostaje....
Nekad sam umela ljudima verovati,
Nekada da ali vise ne,
Unistili me ljudi i slomile godine.
Nekad sam srecna i vedra bila,
Nekada sam vesele snove snila,
Nekada da ali vise ne,
Putevi sudbine me daleko odnese.
Nekad sam bila u svome gradu,
Nekad sam imala u ljubavi nadu,
Nekada da ali vise ne
Ljubav bledi, samo razum ostaje....
