- Poruka
- 7.211
Svake godine širom sveta umre više od 50 miliona ljudi. Najrasprostranjeniji i najprihvaćeniji način obavljanja pogrebnih običaja su kremacija i sahrana.
Zoroastrijanci iz Bombaja, u Indiji, su mala zajednica koja svoje mrtve ostavlja na otvorenom, u takozvanim tornjevima tišine, da ih pojedu lešinari.
U prošlosti su neke civilizacije svoje mrtve mumificirali. Metodologijom istraživanja, zasnovanog na duhovnoj nauci, ispitali smo efekte nekih u današnje vreme najrasprostranjenijih vrsta pogrebnih običaja, iz perspektive pomaganja našim precima u egzistenciji posle smrti.
Popularni koncept kaže da posle smrti duša ide prema svetlu, ili ima svoje voljene koji je čekaju na drugoj strani, da joj požele dobrodošlicu... itd. itd.
Kada pročitate ovaj tekst razumećete kako suptilne duše predaka mogu da budu ometane u životu posle smrti i kako možemo da im pomognemo. Drugo popularno verovanje je da naši preci mogu da nam pomognu na Zemlji. Međutim, ovo je daleko od istine. Većini naših preminulih predaka je očajnički potrebna pomoć. Jedini koji mogu da im pomognu su njihovi potomci na Zemlji. Jedini način na koji mogu da privuku pažnju svojih potomaka je da ih ometaju. Ovo ometanje može da bude u različitim oblicima dok se ne dostigne tačka u kojoj će potomak kao jedini izlaz da prihvati da obavlja neku duhovnu praksu koja će ga osloboditi ometanja od strane suptilnih tela preminulih predaka.
Način na koji sahranjujemo svoje mrtve može doprineti, ili umanjiti, neprijatnosti kroz koje predak mora da prođe u suptilnoj dimenziji.
Ponekad ljudi odmeravaju razloge za i protiv različitih vrsta pogrebnih običaja razmatrajući njihov uticaj na životnu sredinu. Ovo je jedan način razmišljanja. Međutim, najveća šteta se čini u duhovnom okruženju, kada se primenom duhovno štetnog pogrebnog običaja dovede do daljih neprijatnosti za suptilno telo preminulog pretka.
Šta se dešava sa fizičkim telom posle smrti?
Kad osoba umre, samo fizičko telo se gasi, ali suptilno telo, koje se sastoji od uma, intelekta i ega, koji sadrži sve želje i impresije, nastavlja da postoji. Um, intelekt i suptilni ego formiraju ličnost osobe. Ove karakteristike ličnosti ostaju netaknute i fizičko umiranje ni na koji način ne menja osobu.
Kad osoba umre nisu joj poznata sva iskustva života posle smrti. Zbog toga osoba teži telu koje poznaje i svetu iz koga je došla, iako je mrtva. Ovo je još jače izraženo kad je telo ostalo sačuvano, kad se telo balzamuje, ili zamrzne za kasniju sahranu. Suptilno telo oseća povezanost sa svojim fizičkim telom, i još mu je teže da se odvoji i da nastavi sa svojim daljim putovanjem, jer ne može da ostavi svoju “prethodnu” kuću - svoje fizičko telo.
U trenutku smrti iz tela se oslobađaju gasovi. Ovi gasovi su obični fizički gasovi koji nastaju raspadanjem tela. Pošto se radi o gasovima koji izlaze iz raspadajućeg tela, njihove frekvencije i vibracije su po prirodi negativne, što u neposrednom okruženju povećava komponentu tame. Duhovi budu privučeni ovim negativnim frekvencijama i ulaze u okruženje mrtvog tela.
Sledeću seriju slika nacrtali tragaoci su za istinom, koji imaju razvijeno šesto čulo, koje im omogućuje da “vide” ono što se dešava suptilnom telu mrtve osobe, kao i šta se dešava u okruženju fizičkog tela preminule osobe.
Duhovi napadaju mrtvo telo ostvarujući kontrolu nad pet vitalnih i sub-vitalnih energija, koje su u trenutku smrti u procesu oslobađanja iz tela u univerzum. Oni na mrtvo telo emituju crnu energiju u obliku dima koji ga obavija i stvara crni pokrivač preko njega. Ovaj dim je nevidljiv za oko, ali može da se primeti pomoću šestog čula (nadčulnog opažanja). Na mrtvo telo se zbog napada duhova prenose crne frekvencije i leš se njim napuni.
Pošto duhovi uspostave kontrolu nad fizičkim telom, pet vitalnih energija i sub-vitalnim energijama, svoju pažnju usmeravaju na hvatanje suptilnog tela preminule osobe.
Suptilno telo prosečne osobe je obično puno svetovnih želja i kruži okolo u Zemljinom regionu. Ono ima suptilnu vezu sa svojim bivšim fizičkim telom i to zbog psihološke vezanosti za njega, kao i zbog vitalne energije koja se oslobađa iz mrtvog tela u atmosferu, u periodu od nekoliko dana. Duhovi koriste ovu suptilnu vezu da dopru do suptilnog tela. Oni hvataju u zamku suptilno telo tako što prenose vrtlog crne energije prema njemu i tako ga vuku u svoje polje napada.
Zatim oni hvataju suptilno telo u mrežu crnih frekvencija. Ovo onemogućuje slobodno kretanje suptilnog tela i tako stvara prepreku u njegovom daljem putovanju posle smrti. Posle nekog vremena, mnogo duhova se pridružuje napadu na suptilno telo stvaranjem dodatnih omotača crnih frekvencija, čime preuzimaju potpunu kontrolu nad njim. Na ovaj način, duhovi potpuno preuzimaju kontrolu nad mrtvim telom i suptilnim telom preminulog pretka.
Iz duhovne perspektive, pogrebni običaji treba da imaju sledeće ciljeve:
- svesti mogućnost napada duhova na najmanju moguću meru;
- pomoći suptilnom telu da se reši vezanosti za fizičko telo;
- pružiti podsticaj i zaštitu suptilnom telu u njegovom daljem putovanju posle smrti.
Informacije i slike u tekstu koje slede je prenela gospođa Anđeli Gadgil, tragalac za Istinom sa vrlo razvijenim šestim čulom. Informacije i slike su dobijene od univerzalnog uma i intelekta, i pokazuju tačno šta se suptilno događa kada je osoba kremirana, sahranjena ili ostavljena lešinarima da je pojedu.
Kremacija tela
Kremacija je praksa spaljivanja leša.
Važno je napomenuti da kremacija treba da se obavi što je ranije moguće, a najbolje je pre zalaska Sunca. Ako je osoba umrla noću, sa kremacijom se može sačekati do jutra. Ubrzavanjem pogreba umanjuje se uticaj duhova (demona, đavola, negativnih energija) na mrtvo telo.
Ovo je sled događaja koji su posmatrani:
- u toku kremacije (sa efektom apsolutnog elementa vatre), praćene recitovanjem specifičnih mantri, pet vitalnih energija, sub-vitalne energije i gasovi koji se oslobađaju iz leša se isteruju i dezintegrišu u atmosferi;
- zahvaljujući apsolutnom elementu vatre i mantrama, oko tela koje gori se stvara suptilni zaštitni omotač koji ga štiti od napada duhova;
- zahvaljujući potpunoj dezintegraciji pet vitalnih energija i sub-vitalnih energija, svaka suptilna veza koju je suptilno telo imalo sa fizičkim telom je prekinuta;
- apsolutni element vatre i mantre takođe čiste suptilno telo od frekvencija “Rađa-Tame” i stvaraju zaštitini omotač oko njega;
- tako suptilno telo koje je sada očišćeno od frekvencija “Rađa-Tame” postaje lakše i više “Satvik”, što mu olakšava dalje putovanje izvan Zemljinog regiona.
Ukratko, analiza kremacije pokazuje da ona ispunjava sve kriterijume efikasnosti pogrebnog običaja.
Ako telo nije potpuno spaljeno, i dalje mu preti opasnost od napada od strane suptilnih duhova.
Sahrana
Proizvođači pogrebnih sanduka prave sanduke sa nevidljvim bravama i gumenim zaptivačima. Ovi sanduci su poznati i kao zapečaćeni sanduci. Sanduci su napravljeni tako da ne dozvoljavaju prodiranje vode, zemlje i vazduha unutra. Međutim, oni takođe vrlo uspešno zadržavaju sve gasove koji se oslobađaju u sanduku. Suptilni pritisak u sanduku raste kako se negativne frekvencije koje leš zrači materijaliziraju u sanduku i pretvaraju se u crni omotač oko tela. Ovaj proces materijalizacije stvara neprijatne, tople frekvencije trenja. Ove frekvencije stvaraju suptilni negativni zvuk koji privlači duhove.
Duhovi ulaze u sanduk i preuzimaju kontrolu nad pet vitalnih energija i sub-vitalnih energija, i počinju da obavijaju leš omotačem crne energije. Pošto se telo sahranjuje u zemlju, ono privlači negativne frekvencije iz regiona pakla, koje formiraju omotač od crnih frekvencija preko leša. Duhovi koriste kontrolu koju imaju nad fizičkim telom, pet vitalnih energija i sub-vitalnih energija, da bi pristupili suptilnom telu. Posle izvesnog vremena, sa navalom crne energije, od strane duhova se povećava i težina suptilnog tela. Suptilno telo biva povučeno prema sanduku i uhvaćeno u njega, i postaje plen za napade duhova.
Pošto su suptilna tela sahranjenih zarobljena u regionu zemlje, njihova mogućnost da postanu duhovi je veća nego kod onih čija su tela kremirana. Čak i ako je osoba vodila relativno dobar život dok je bila živa, samim činom sahrane njena mogućnost da postane duh, iako protiv svoje volje, mnogostruko se uvećava. Pod uticajem drugih duhova, ona je prisiljena da čini dela zbog kojih se povećavaju gresi koji osobu vuku dublje ka nižim regionima univerzuma.
Suptilna analiza metode sahranjivanja pokazuje da ona ne ispunjava nijedan od kriterijuma efektivnosti pogrebnog običaja.
Zoroastrijanci iz Bombaja, u Indiji, su mala zajednica koja svoje mrtve ostavlja na otvorenom, u takozvanim tornjevima tišine, da ih pojedu lešinari.
U prošlosti su neke civilizacije svoje mrtve mumificirali. Metodologijom istraživanja, zasnovanog na duhovnoj nauci, ispitali smo efekte nekih u današnje vreme najrasprostranjenijih vrsta pogrebnih običaja, iz perspektive pomaganja našim precima u egzistenciji posle smrti.
Popularni koncept kaže da posle smrti duša ide prema svetlu, ili ima svoje voljene koji je čekaju na drugoj strani, da joj požele dobrodošlicu... itd. itd.
Kada pročitate ovaj tekst razumećete kako suptilne duše predaka mogu da budu ometane u životu posle smrti i kako možemo da im pomognemo. Drugo popularno verovanje je da naši preci mogu da nam pomognu na Zemlji. Međutim, ovo je daleko od istine. Većini naših preminulih predaka je očajnički potrebna pomoć. Jedini koji mogu da im pomognu su njihovi potomci na Zemlji. Jedini način na koji mogu da privuku pažnju svojih potomaka je da ih ometaju. Ovo ometanje može da bude u različitim oblicima dok se ne dostigne tačka u kojoj će potomak kao jedini izlaz da prihvati da obavlja neku duhovnu praksu koja će ga osloboditi ometanja od strane suptilnih tela preminulih predaka.
Način na koji sahranjujemo svoje mrtve može doprineti, ili umanjiti, neprijatnosti kroz koje predak mora da prođe u suptilnoj dimenziji.
Ponekad ljudi odmeravaju razloge za i protiv različitih vrsta pogrebnih običaja razmatrajući njihov uticaj na životnu sredinu. Ovo je jedan način razmišljanja. Međutim, najveća šteta se čini u duhovnom okruženju, kada se primenom duhovno štetnog pogrebnog običaja dovede do daljih neprijatnosti za suptilno telo preminulog pretka.
Šta se dešava sa fizičkim telom posle smrti?
Kad osoba umre, samo fizičko telo se gasi, ali suptilno telo, koje se sastoji od uma, intelekta i ega, koji sadrži sve želje i impresije, nastavlja da postoji. Um, intelekt i suptilni ego formiraju ličnost osobe. Ove karakteristike ličnosti ostaju netaknute i fizičko umiranje ni na koji način ne menja osobu.
Kad osoba umre nisu joj poznata sva iskustva života posle smrti. Zbog toga osoba teži telu koje poznaje i svetu iz koga je došla, iako je mrtva. Ovo je još jače izraženo kad je telo ostalo sačuvano, kad se telo balzamuje, ili zamrzne za kasniju sahranu. Suptilno telo oseća povezanost sa svojim fizičkim telom, i još mu je teže da se odvoji i da nastavi sa svojim daljim putovanjem, jer ne može da ostavi svoju “prethodnu” kuću - svoje fizičko telo.
U trenutku smrti iz tela se oslobađaju gasovi. Ovi gasovi su obični fizički gasovi koji nastaju raspadanjem tela. Pošto se radi o gasovima koji izlaze iz raspadajućeg tela, njihove frekvencije i vibracije su po prirodi negativne, što u neposrednom okruženju povećava komponentu tame. Duhovi budu privučeni ovim negativnim frekvencijama i ulaze u okruženje mrtvog tela.
Sledeću seriju slika nacrtali tragaoci su za istinom, koji imaju razvijeno šesto čulo, koje im omogućuje da “vide” ono što se dešava suptilnom telu mrtve osobe, kao i šta se dešava u okruženju fizičkog tela preminule osobe.
Duhovi napadaju mrtvo telo ostvarujući kontrolu nad pet vitalnih i sub-vitalnih energija, koje su u trenutku smrti u procesu oslobađanja iz tela u univerzum. Oni na mrtvo telo emituju crnu energiju u obliku dima koji ga obavija i stvara crni pokrivač preko njega. Ovaj dim je nevidljiv za oko, ali može da se primeti pomoću šestog čula (nadčulnog opažanja). Na mrtvo telo se zbog napada duhova prenose crne frekvencije i leš se njim napuni.
Pošto duhovi uspostave kontrolu nad fizičkim telom, pet vitalnih energija i sub-vitalnim energijama, svoju pažnju usmeravaju na hvatanje suptilnog tela preminule osobe.
Suptilno telo prosečne osobe je obično puno svetovnih želja i kruži okolo u Zemljinom regionu. Ono ima suptilnu vezu sa svojim bivšim fizičkim telom i to zbog psihološke vezanosti za njega, kao i zbog vitalne energije koja se oslobađa iz mrtvog tela u atmosferu, u periodu od nekoliko dana. Duhovi koriste ovu suptilnu vezu da dopru do suptilnog tela. Oni hvataju u zamku suptilno telo tako što prenose vrtlog crne energije prema njemu i tako ga vuku u svoje polje napada.
Zatim oni hvataju suptilno telo u mrežu crnih frekvencija. Ovo onemogućuje slobodno kretanje suptilnog tela i tako stvara prepreku u njegovom daljem putovanju posle smrti. Posle nekog vremena, mnogo duhova se pridružuje napadu na suptilno telo stvaranjem dodatnih omotača crnih frekvencija, čime preuzimaju potpunu kontrolu nad njim. Na ovaj način, duhovi potpuno preuzimaju kontrolu nad mrtvim telom i suptilnim telom preminulog pretka.
Iz duhovne perspektive, pogrebni običaji treba da imaju sledeće ciljeve:
- svesti mogućnost napada duhova na najmanju moguću meru;
- pomoći suptilnom telu da se reši vezanosti za fizičko telo;
- pružiti podsticaj i zaštitu suptilnom telu u njegovom daljem putovanju posle smrti.
Informacije i slike u tekstu koje slede je prenela gospođa Anđeli Gadgil, tragalac za Istinom sa vrlo razvijenim šestim čulom. Informacije i slike su dobijene od univerzalnog uma i intelekta, i pokazuju tačno šta se suptilno događa kada je osoba kremirana, sahranjena ili ostavljena lešinarima da je pojedu.
Kremacija tela
Kremacija je praksa spaljivanja leša.
Važno je napomenuti da kremacija treba da se obavi što je ranije moguće, a najbolje je pre zalaska Sunca. Ako je osoba umrla noću, sa kremacijom se može sačekati do jutra. Ubrzavanjem pogreba umanjuje se uticaj duhova (demona, đavola, negativnih energija) na mrtvo telo.
Ovo je sled događaja koji su posmatrani:
- u toku kremacije (sa efektom apsolutnog elementa vatre), praćene recitovanjem specifičnih mantri, pet vitalnih energija, sub-vitalne energije i gasovi koji se oslobađaju iz leša se isteruju i dezintegrišu u atmosferi;
- zahvaljujući apsolutnom elementu vatre i mantrama, oko tela koje gori se stvara suptilni zaštitni omotač koji ga štiti od napada duhova;
- zahvaljujući potpunoj dezintegraciji pet vitalnih energija i sub-vitalnih energija, svaka suptilna veza koju je suptilno telo imalo sa fizičkim telom je prekinuta;
- apsolutni element vatre i mantre takođe čiste suptilno telo od frekvencija “Rađa-Tame” i stvaraju zaštitini omotač oko njega;
- tako suptilno telo koje je sada očišćeno od frekvencija “Rađa-Tame” postaje lakše i više “Satvik”, što mu olakšava dalje putovanje izvan Zemljinog regiona.
Ukratko, analiza kremacije pokazuje da ona ispunjava sve kriterijume efikasnosti pogrebnog običaja.
Ako telo nije potpuno spaljeno, i dalje mu preti opasnost od napada od strane suptilnih duhova.
Sahrana
Proizvođači pogrebnih sanduka prave sanduke sa nevidljvim bravama i gumenim zaptivačima. Ovi sanduci su poznati i kao zapečaćeni sanduci. Sanduci su napravljeni tako da ne dozvoljavaju prodiranje vode, zemlje i vazduha unutra. Međutim, oni takođe vrlo uspešno zadržavaju sve gasove koji se oslobađaju u sanduku. Suptilni pritisak u sanduku raste kako se negativne frekvencije koje leš zrači materijaliziraju u sanduku i pretvaraju se u crni omotač oko tela. Ovaj proces materijalizacije stvara neprijatne, tople frekvencije trenja. Ove frekvencije stvaraju suptilni negativni zvuk koji privlači duhove.
Duhovi ulaze u sanduk i preuzimaju kontrolu nad pet vitalnih energija i sub-vitalnih energija, i počinju da obavijaju leš omotačem crne energije. Pošto se telo sahranjuje u zemlju, ono privlači negativne frekvencije iz regiona pakla, koje formiraju omotač od crnih frekvencija preko leša. Duhovi koriste kontrolu koju imaju nad fizičkim telom, pet vitalnih energija i sub-vitalnih energija, da bi pristupili suptilnom telu. Posle izvesnog vremena, sa navalom crne energije, od strane duhova se povećava i težina suptilnog tela. Suptilno telo biva povučeno prema sanduku i uhvaćeno u njega, i postaje plen za napade duhova.
Pošto su suptilna tela sahranjenih zarobljena u regionu zemlje, njihova mogućnost da postanu duhovi je veća nego kod onih čija su tela kremirana. Čak i ako je osoba vodila relativno dobar život dok je bila živa, samim činom sahrane njena mogućnost da postane duh, iako protiv svoje volje, mnogostruko se uvećava. Pod uticajem drugih duhova, ona je prisiljena da čini dela zbog kojih se povećavaju gresi koji osobu vuku dublje ka nižim regionima univerzuma.
Suptilna analiza metode sahranjivanja pokazuje da ona ne ispunjava nijedan od kriterijuma efektivnosti pogrebnog običaja.
