Остајала сама код куће са пет година, па ми било досадно, а нисам вољела ТВ.
Сама сам научила слова, а прву књигу сам читала цијеле двије недјеље (ишло је прилично споро, али сигурно) - "Сиви пони усамљеног ловца", Доналд Вустер. Још се сјећам описа неког брдашцета, дивна књига.
(Počela sam sa Pčelicom Majom pa nastavila s nekim ozbiljnijim)
Nisam mislila na slikovnice, već na one bajke raznih naroda, možda se sećate - Uralske bajke, Kaubojske bajke, Bajke Maja i Asteka, Vijetnamske bajke itd.
I ona edicija Plava ptica, divne knjige
...citav pubertet provela sam intenzivno citajuci....to mi je bas obiljezilo taj period zivota.......
jako rano....jos dok nisam znala da citam majka mi je redovno citala price i bajke..posto su moji apetiti bili sve veci onda je snimala to na traci pa sam mogla do mile volje da slusam.....pocetak osnovne nije bio narocito obiljezen citanjem (zbog nekih porodicnih okolnosti.......) e kasnije me je bas drmalo
Sa 5, kada me je pokojni tata i naucio da citam. Donosio je iz preduzeca one liste za putne naloge... pa sam po njima pisao i citao... onda sam presao na slikovnice, da bi mi u 1. razredu, kad je cula kako citam, uciteljica rekla da sam "genije"
Nije, ona je samo volela da se ulizuje djacima ciji su roditelji bili face
.
