Србији су, преко НИС-а, санкције увели Амери, не Руси.. Санкције које подразумијевају блокаду доставе сирове нафте. Увођење санкција, посебно оних који садрже блокаду доставе енергената јест чин непријатељаства. Нису Руси блокирали доставу нафте, учинили акт непријатељства, него Амери.
Енергенти, нафта и гас, јесу најважнији за сваку земљу, енергенти све покрећу или заустављају, енергенти покрећу живот, или заустављѕају. Србија јесте у јако тешкој ситуацији. Али смо и сами криви што смо дошли у ту ситуацију. Тачније политичке елите које су водиле Србију свих ових деценија.
Да је раније урађен нафтовод који би преко Мађарске повезао Панчево са јужним краком нафтовода "Дружба", не би дошли у ову ситуацију.
То је наравно задатак и у будућем времену, на томе се мора радити, посебно што Србија у Мађарској добија све пријатељскију земљу. И избјећи да Србија буде овисна од нафтовода ЈАНАФ гдје Хрватска наравно по америчкој директиви увијек може заврнути славину.
Шта чинити? Национализација јесте рјешење, но национализација је отимачина. Онај коме отимаш имовину не мора на то гледати благонаклоно.
И то привремено рјешење. Јер када се повинујеш оном ко према тиме чини акте непријатељаства, иде логично питање. Који је слиједећи захтјев? Који је слиједећи ултиматум? Који ће опет садржавати санкције, блокаду доставе енергената или банковних рачуна.
Немају Руси везе са овом причом, ни русофилија. Имају Руси својих брига, пречих проблема. Ово је проблем Србије како изаћи из заје.бане ситуације. Они умова заробљених у русофобоији, а то су искључиво они забраздили у аутошовинизму (русофобија = аутошовинизам) ће завриштати "национализуј, отимај, тјерај руску багру...". Е моји јадници. Али шта даље?
Ситуација јесте заје.бана. Два су избора, опција један, награисаћемо, опција два, тек онда ћемо награисати. Шта је ту је, како написах, сами смо највише криви што смо дошли у ову ситуацију.