Мени то ништа не прија, што је као брже а без контакта са људима.
Ево, нпр. ата карнети ће се сада исто радити електронски. Не мораш више да идеш по њих и да их враћаш и то ти штеди време. Али више нећеш бити у контакту са људима тамо, нећеш ни знати ко је иза. Овако одеш, прозбориш коју, јавиш се тим људима у граду, оствариш неки однос. Тако за све... Мени се свиђа та комунакиција са људима. Овако ћемо бити као глуве кучке.
Контакт изгледа овако.
Дођеш, нема никога, чујеш причу и смех у просторији у којој пију кафу...ок, виделе су, доћи ће нека.
Оставиш књигу, рудариш по полицама тражећи одређену књигу јер није мој посао да знам где шта стоји, коначно нађеш или одлучиш, вратиш се, пулт и даље празан.
Онда се, после пар минута, довуче мрзовољна особа мојих година или млађа, љута што си је омела у трачарењу, а тако се дивно смејала и опуштено пила кафу, узме љутито стару књигу, раздужи је у картону, упише нову у картон и без ћаоздраво врати се испијању кафе.
Или...за пултом је, неким чудом, питаш да ти препоручи нешто, па не знам ја шта Ви волите, прошетајте мало сами...
Да, дивна конекција.
Притом, раније су библиотекари читали све нове књиге, умели да препоруче макар, иако су и онда вечито били мрзовољни и надрндани.
Како можеш бити такав кад си окружен књигама по цели дан, како???
Да. Кобис је закон, конекције ионако нема, а агонија краће траје.
bas je divan
