Ruma

ЗАШТО ЈЕ БИТНО

78034950_2657668447631111_5462811149080723456_n.jpg

Процена утицаја на животну средину је превентивна мера заштите животне средине заснована на изради студија и спровођењу консултација уз учешће јавности и анализи алтернативних мера, са циљем да се прикупе подаци и предвиде штетни утицаји одређених пројеката на живот и здравље људи, флору и фауну, земљиште, воду, ваздух, климу и пејзаж, материјална и културна добра и узајамно деловање ових чинилаца, као и утврде и предложе мере којима се штетни утицаји могу спречити, смањити или отклонити имајући у виду изводљивост тих пројеката. Предмет процене утицаја су пројекти који се планирају и изводе, промене технологије, реконструкције, проширење капацитета, престанак рада и уклањање пројеката који могу имати значајан утицај на животну средину. Студија се ради као саставна документација у оквиру пројектне документације за анализирани комплекс. Сви закључци и мере заштите који проистичу из ове студије представљају обавезу која се мора уградити у пројектну документацију и испоштовати у процесу експлоатације планираног објекта. Процена утицаја врши се за пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде, управљање отпадом и комуналних делатности, као и за све пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини непокретног културног добра.
ЗАТО ЈЕ БИТНО
да сваки инвеститор који планира БИЛО КАКВУ изградњу у НЕПОСРЕДНОЈ близини НАСЕЉЕНОГ места
ТРЕБА (мора) да изради СТУДИЈУ О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
ПС. ( у протекле 3 године само је једна компанија урадила студију на коју смо ми уложили писмене замерке по 24 тачке те студије.....без писменог одговора до сада а ради се о изградњи СКЛАДИШТА ЗА ОПАСНЕ ТЕЧНЕ ОТПАДЕ годишњег капацитета до 6 МИЛИОНА литара на свека 104,5 метара од првих градских кућа ...)

79247589_2657683594296263_5091278451998982144_n.jpg
 
Невена Ђоковић - лауреат 22. Међународног такмичења соло певача „Никола Цвејић"

solopevaci22ruma19dddddffvdjh_590_442_100.jpg


Рума је по 22. пут била домаћин најбољим младим соло певачима из земље и региона. Међународно такмичење соло певача „Никола Цвејић“, које се више о две деценије одржава у свечаној сали ОШ „Душан Јерковић“, и овог пута изазвало је велико интересовање међу талентованим соло певачима, што јасно показује какву репутацију има такмичење.
Иако у Србији постоји много такмичења соло певача, ипак, за ово у Руми увек влада посебно интересовање, јер је квалитет увек био у првом плану, сматра др Радмила Бакочевић, српска оперска дива.
„Од самог почетка ово такмичење је постало по мом мишљењу, не само по мом, него и по мишљењу критике, једно од најозбиљнијих такмичења некад у Југославији, сад и у Србији. Сваке године у Руму долазе озбиљне колеге, еминентни професори и певачи, који се радо прихватају да буду у жирију. Такође, морам истаћи и да смо овог пута имали чак 75 пријављених кандидата“, напоменула је професор емеритус Радмила Бакоћевић, осврнувши се и на свог професора Николу Цвејића, у чију част се такмичење и одржава.
„Наш професор није био само оперски певач, он је био и редитељ, диван човек, једини од педагога уопште, можда и у свету, који је на сцену извео 23 певача...То говори о њему као правом педагогу и уметнику“, закључила је професорка Бакочевић.
Лауреат овогодишњег такмичења је Невена Ђоковић, студенткиња мастер студија на Факултету музичких уметности у Београду, у класи професора Николе Китановског. Невена је по први пут лауреат такмичења у нашем граду, али јој ово није прва награда у Руми.
 
TAMBUROM KROZ VREME 1969-2019

78552793_1542015975936945_6762191175920123904_n.jpg


Ove godine naš orkestar navršava 50. godina svog postojanja i u tu čast ćemo prirediti naš godišnji koncert u ČETVRTAK, 5. DECEMBRA, sa početkom u 20h.
Koncert će se održati u velikoj dvorani Kulturnog centra “Brana Crnčević” u Rumi. Na repertoaru će se naći dela klasične muzike, ali i dela izvorne, narodne literature. Zajedno sa nama, kao solisti, nastupiće Agota Vitkai Kučera, Dejan Ljutovac, Hor Eparhije sremske “Sveti Nikolaj” iz Sremskih Karlovaca, Verica Pejić, Jadranka Gojić, Neda Nikolić, Filip Jović Vujaković i Nataša Zukanović, kao i Društvo za negovanje narodne tradicije “Pećinci” i ženska grupa Srpskog Pevačkog Društva iz Rume.
Dirigent i umetnički rukovodilac orkestra je Smiljana Jančić.
Dođite da nas čujete i zajedno sa nama podelite ovo veče!
 
Мишкони:
Невена Ђоковић - лауреат 22. Међународног такмичења соло певача „Никола Цвејић"

solopevaci22ruma19dddddffvdjh_590_442_100.jpg


Рума је по 22. пут била домаћин најбољим младим соло певачима из земље и региона. Међународно такмичење соло певача „Никола Цвејић“, које се више о две деценије одржава у свечаној сали ОШ „Душан Јерковић“, и овог пута изазвало је велико интересовање међу талентованим соло певачима, што јасно показује какву репутацију има такмичење.
Иако у Србији постоји много такмичења соло певача, ипак, за ово у Руми увек влада посебно интересовање, јер је квалитет увек био у првом плану, сматра др Радмила Бакочевић, српска оперска дива.
„Од самог почетка ово такмичење је постало по мом мишљењу, не само по мом, него и по мишљењу критике, једно од најозбиљнијих такмичења некад у Југославији, сад и у Србији. Сваке године у Руму долазе озбиљне колеге, еминентни професори и певачи, који се радо прихватају да буду у жирију. Такође, морам истаћи и да смо овог пута имали чак 75 пријављених кандидата“, напоменула је професор емеритус Радмила Бакоћевић, осврнувши се и на свог професора Николу Цвејића, у чију част се такмичење и одржава.
„Наш професор није био само оперски певач, он је био и редитељ, диван човек, једини од педагога уопште, можда и у свету, који је на сцену извео 23 певача...То говори о њему као правом педагогу и уметнику“, закључила је професорка Бакочевић.
Лауреат овогодишњег такмичења је Невена Ђоковић, студенткиња мастер студија на Факултету музичких уметности у Београду, у класи професора Николе Китановског. Невена је по први пут лауреат такмичења у нашем граду, али јој ово није прва награда у Руми.
Kliknite za proširenje...
Ko je ovaj baja na slici?
 
Годишњи концерт Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић"

brankoradicevicruma2019gkoncert.jpg


Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић” из Руме одржао је годишњи концерт под називом “1969…2019 Тамбуром кроз време” у четвртак, 5. децембрa, којим је прослављено и 50. година њиховог постојања.
У до последњег места испуњеној Великој дворани Културног центра „Брана Црнчевић" у публици су се нашли и признати музички ствараоци који су дошли из других градова да подрже румске колеге.

cm8818d - Imgur.jpg

Концерт је почео Баховом „Фугом у г-молу” коју је извео квартет Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић” а две композиције је одсвирао њихов дечији ансамбл. Извођачки ансамбл одсвирао је „Увертиру за Фигарову женидбу”, део из балета „Ромео и Јулија” и арију из оперете „Слепи миш” где је као солиста наступила оперска уметница др Агота Виткаи Кучера. Вокални солиста Дејан Љутовац оставио је снажан утисак аријом из опере „Турандот”.
Свиране су и композиције аутора који су уједно и чланови оркестра, “Зимска импресија” Предрага Павловића и “Бранково оро” Дејана Ћирковића, специјално писане за овај оркестар. „Подмосковске вечери” и „Уралску рјабинушку” певала је Верица Пејић уз пратњу Хора Епархије сремске „Свети Николај”из Сремских Карловаца.

Вокална солисткиња Јадранка Гојић извела је изворну песму са Косова „Маријо дели бела кумријо”, а наступио је и Милош Аврамовић,члан песмом Станише Стошића „Због тебе моме убава”. Било је очекивано да се чује и „Бранково оро”.
Уследио је део концерта замишљен као Балкански спој, односно сплет игара и песама. Стога је публика уживала у изворним песмама, гајдашком и славонском колу, заорило се и заиграло уз „Играле се делије”. Солиста на гајдама био је Филип Јовић Вујаковић, а на самици Никола Бирач. Наступили су и фолклораши Друштво за неговање народне традиције „Пећинци” и женска група Српског певачког друштва у Руми. Талентована фрулашица Неда Николић свирала је композицију Боре Дугића „Игра скакаваца” а за бис је изведен „Марш на Дрину”.

Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић” из Руме само је на први поглед аматерски јер се његови чланови баве другим пословима. Међутим, по ономе што раде, они су одавно златни! Освајали су највиша одличја на фестивалима, а по иностранству награђивани десетоминутним стајаћим овација. Ове године наступили су и у Кини. Чланови су им ученици и студенти који равноправно свирају са одраслим музичарима. Иако њихово друштво обележава 50 година трајања, они се и те како подмлађују. Зато смо и навели шта је све било на програму, јер је њихов избор музике за извођење на тамбурама – више него фасцинантан. Препознатљиву енергију и шарм оркестру даје уметнички руководилац и диригент, проф. Смиљана Јанчић.
 
Ликовна колонија "Борковац 2019"

47.LKBorkovac-izlozba.jpg


Завичајни музеј Рума, у четвртак 12. децембра 2019. године, у 19 часова, у сали Легата Романа Соретића приређује отварање изложбе радова насталих на 47. ликовној колонији "Борковац 2019".
Ликовна колонија "Борковац 2019", 47. по реду, учинила је искорак у односу на претходне, окупивши уместо већ афирмисаних уметника, талентоване средњошколце, из три општине (Нови Сад, Шабац и Рума). Вођени идејом да треба допустити младим креативним људима да искажу кроз ликовно стваралаштво, позвали смо 14 ученика и њихове професоре. Тема Колоније "Идејна решења и израда самосталног накита, или накита као апликације на одећи" и сама излази из оквира борковачке колоније, јер акценат ставља на подручје примењене уметности.
 
АНИП "Бранко Радичевић" - "50 година са Вама"

50godina-ANIPBR.JPG


Ансамбл народних игара и песама „Бранко Радичевић“ од оснивања у Руми 1969. године свој уметнички рад темељи на основним начелима сценског аматеризма и неговању аутентичности српског фолклора. У АНИП-у су тада били и сада су удружени деца, ученици, студенти и одрасли, а акценат је на васпитању у духу хуманих односа и љубави међу људима, равноправности и заједништва међу народима те упознавању и међусобном прожимању култура.
"Сада славимо педесет година те љубави, народне игре, песме и музике, и желимо Вас уз нас, јер ово је наших „50 година са Вама“", поручују из АНИП-а.
„Радичевићи“ стога спремају три концертне вечери, културно-уметнички програм који ће показати сву лепоту нашег фолклорног стваралаштва, пружити осврт на историју, успешне године рада Ансамбла и богату културну баштину. Око двеста чланова те разигране породице биће од 13. до 15. децембра на великој сцени Културног центра „Брана Црнчевић“.
 
Представаље књиге Катице Кузмановић


katicakuzmanovicknjiga-200x335.jpg


У петак, 13. децембра 2019. године, у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" ће бити представљено најновије издање румске библиотеке.
Реч је о књизи новинарских записа Катице Кузмановић - "Све моје речи, сви моји снови".
Позната новинарка Катица Кузмановић је током своје дуге каријере била сведок многих догађаја и евидентичар многих људских прича и судбина које је објављивала на страницама Сремских новина.
Један део тих прича, из богатог опуса, одабрала је и објавила у овој књизи чије је представљање заказано за 19 часова.
 
САОПШТЕЊЕ

Петиција да Грчки официр Маринос Ритсоудис добије име улице, парка или трга у Руми, није одјављена зато што и након 7 месеци од предаје исте Општинској управу у Руми (10.05.2019.г), као и два (2) обраћања лично председнику Општине Рума ( 04.11. И 04.12.2019.г) нисмо добили одговор ...

Из овог разлога Петиција се путем интернета води до даљњег или док не добијамо било какав одговор...

Замолио бих све који ово читају, да наставимо са кампањом за потписивање исте јер нећемо одустати и припремићемо нове активности који нас воде ка позитивном или негативном одговору на Петицију ...
Хвала свима на подршци
Саша Ристовић
79084221_2695704663827489_3703840420086677504_n.jpg
 
Завичајни музеј Рума - Ruma County Museum
Завичајни музеј Рума организује свечано отварање изложбе "Гомолава - прошлост, садашњост и будућност" 23. децембра, са почетком у 19 часова у сали Легата Миливоја Николајевића. Изложба се бави археолошким налазиштем Гомолава код Хртковаца, кроз призму старих истраживања и значају локалитета за локалну заједницу и стручну јавност. Главни део изложбе је базиран на презентацији резултата добијених приликом извођена заштитних истраживања на локалитету Гомолава - некропола, који се налази североисточно од Гомолаве, а која су рађена током 2017. и 2018. године, приликом изградње обалоутврде на реци Сави. Последњи део изложбе је базиран на промоцији идејног решења презентације Гомолаве као археолошког парка са одговарајућим садржајем.
У истраживању током 2017. и 2018. године, учествовале су четири установе заштите културног наслеђа: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Музеј Војводине и Завичајни музеј Рума.
Средства за реализацију пројекта "Гомолава - прошлост, садашњост и будућност" обезбедило је Министарство културе и информисања Републике Србије.
Фотографија корисника Завичајни музеј Рума - Ruma County Museum
Фотографија корисника Завичајни музеј Рума - Ruma County Museum
Фотографија корисника Завичајни музеј Рума - Ruma County Museum
Фотографија корисника Завичајни музеј Рума - Ruma County Museum
 
Nažalost život je takav da se u njemu ne susrećemo samo sa lepim vestima. Sad nađoh ovo:

Ruma: Više od 100 miliona utrošeno na neregularne nabavke, neka preduzeća favorizovana
Kliknite za proširenje...
Opština Ruma je u 2018. godini preuzela obaveze ili obavila isplatu za nabavku dobara, usluga i radova u iznosu od 115,3 miliona dinara u kojima su utvrđene značajne nepravilnosti koje nisu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, utvrdila je Državna revizorska institucija (DRI).
Jedna od mnogih nabavki u kojima su utvrđene nepravilnosti je nabavka za održavanje puteva, ulica i signalizacije. Prilikom pisanja konkursne dokumentacije, naručilac, odnosno načelnik opštine Ruma, nije odredio količinu radova i puteve i ulice u kojima će se radovi izvoditi, već je unapred naveo procenjenu vrednost. Na osnovu revizije dokumentacije utvrđeno je da je nemoguće odrediti prosečnu cenu jer dokumentacija ne sadrži okvirne cene radova. Uprkos tome, naručilac je isplatio izabrana preduzeća u celosti, odnosno isplatio je 65 miliona dinara iako većina radova nije izvedena.

Sličan sporazum sklopljen je devet meseci kasnije sa istim ponuđačima. Ponovo nisu navedene okvirne količine radova i ponovo veći deo radova nije urađen. Tako su, na primer, betonski radovi izvedeni na dve od 23 pozicije, saobraćajna signalizacija izvedena je na sedam od 24 pozicije i slično. Takođe, iako je rok završetka radova po ugovoru bio 12 meseci, radovi su prema građevinskom dnevniku "izvršeni" za samo četiri dana. Ovoga puta, ponuđač je za navedene poslove dobio deset miliona dinara.

Bilo je nepravilnosti i u rekonstrukciji Glavne ulice koju je finansirala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine u iznosu većem od 130 miliona dinara.
Grupa ponuđača koja je dobila posao uređenja atarskih puteva za to je dobila skoro šest miliona dinara. Ponovo konkursna dokumentacija nije sadržala okvirne količine radova ni precizne lokacije na kojima radovi treba da budu izvršeni. Revizor je utvrdio da je to urađeno da bi se sprečila ili narušila konkurencija.

Ugovor o održavanju puteva u zimskom periodu više puta je značajno menjan, a neke stavke su uvećane i do 40 odsto.

Ono što sve gore pomenute nabavke iz 2018. godine imaju zajedničko, pored nekih sličnih nepravilnosti, jeste i to da su se u grupama ponuđača konstantno ponavljale dve iste firme, "Sokak agregati" i "Katago Construction" - prva u vlasništvu Gorana Đapića, a druga u vlasništvu Vojislava Đapića. Interesantno je i to da se izvesni Goran Đapić sa mestom prebivališta u Rumi pojavljuje i na spisku donatora za kampanju Aleksandra Vučića u 2017. godini.

U toku 2018. godine, Ustanova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje "Poletarac" Ruma sklopila je sedam ugovora sa prodavcem "Luki komerc" iz Pećinaca, od kojih su svi potpisani istog datuma. Uvidom u evidenciju namirnica, za koju se revizor nije mogao uveriti da je pouzdana i tačna, utvrđeno je da isporučene količine odstupaju od ugovorenih, a znatan deo namirnica nije isporučen ni 50 odsto od ugovorenih količina. Vlasnik "Luki komerca" je, inače, Živorad Pantić, odbornik Skupštine opštine Pećinci. Njegova firma već godinama unazad dobija milionske poslove na teritoriji Opštine Ruma, ali i u drugim sremskim opštinama.
Turistička organizacija opštine Ruma sprovela je dva postupka javne nabavke vezana za angažovanje izvođača, a u oba, kako je utvrđeno revizijom, bilo je nepravilnosti. Turistička organizacija je zaključila ugovor na osnovu primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda sa agencijom "Global music" koja zastupa izvođača Željka Vasića i to za iznos od 500 hiljada dinara, koji je veći od procenjene vrednosti. Dodatno, organizacija je predvidela avansno plaćanje ukupnog iznosa najkasnije do dana izvođenja koncerta, odnosno "Rumfesta".

Drugi izvođač koji je nastupio na "Rumfestu" po sličnom principu je Dragica Radosavljević Cakana, za čiji je nastup plaćeno 380.000 dinara, iako je procenjena vrednost bila 46.667 dinara. Ugovor je sklopljen bez objavljivanja poziva za podnošenje ponude, po odobrenju Uprave za javne nabavke.

Za oba ponuđača uračunat je PDV u ukupnu cenu iako nijedna od firmi nije u sistemu PDV-a.

Slične greške pravila je i ustanova Kulturni centar "Brana Crnčević", koja je zaključila ugovor za uslugu organizacije dočeka pravoslavne nove godine. Ova ustanova nije čak ni zatražila mišljenje Uprave za javne nabavke o osnovanosti primene pregovaračkog postupka. Sličnost je i u agenciji i izvođačima sa kojima je potpisan ugovor. Naime za doček pravoslavne nove godine ugovor je potpisan sa Udruženjem "Šara", a za tu priliku angažovani su Dragana Radosavljević Cakana i Neverne bebe.
Još neki od zaključaka u postupku revizije su da su indirektni korisnici budžetskih sredstava opštine preuzeli veće obaveze u odnosu na odobrene u iznosu od 1,3 miliona dinara i izvršili rashode i izdatke iz ostalih izvora finansiranja u iznosu višem od 157 hiljada dinara. Takođe, direktni i indirektni korisnici budžeta isplatili su najmanje 12,1 milion dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke i bez dokaza da ugovorena cena nije veća od tržišne. Uglavnom su u pitanju usluge održavanja javnog reda i mira, gorivo, električna energija, namirnice i slično.

DRI je utvrdila i da su, nepravilnom primenom utvrđenih koeficijenata, dodataka za vreme provedeno na radu, dodatka na terenu i isplatom drugih primanja zaposlenima, odnosno solidarne pomoći, jednokratne novčane pomoći, koja nije u skladu sa zakonom, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava izvršili rashode za zaposlene u iznosu višem za 6,6 miliona dinara od propisanog.

Lokalne vlasti imaju tri meseca da pošalju odazivni izveštaj kojim će ispraviti nepravilnosti koje je utvrdio revizor, odnosno dokazati da su uspostavili sistem koji će onemogućavati da se greške ubuduće dešavaju.
Autor: Dragana Prica Kovačević - dragana@021.rs
Kliknite za proširenje...
https://www.021.rs/story/Info/Vojvo...5TlwetNWQQc8S83357ybpDPWWO0VHx9vQT90IfPY5hFPE
 
dlugomir:
Nažalost život je takav da se u njemu ne susrećemo samo sa lepim vestima. Sad nađoh ovo:

https://www.021.rs/story/Info/Vojvo...5TlwetNWQQc8S83357ybpDPWWO0VHx9vQT90IfPY5hFPE
Kliknite za proširenje...
Свако у Руми зна за то, али овде нисам намерно хтео да стављам такве вести. Ништа ново, само што нико неће одговарати нити завршити где треба а сву имовину на нелегалан начин одузети и јавно изнети и осудити. Онда се може говорити о правди која је задовољена. Овако ће остати само мртво слово на папиру.
 
Новогодишње дечије представе на Градском тргу


bozicnaulica2019plakat1.jpg


У оквиру манифестације "Божићна улица" за све румске малишане данас и сутра, у подне, на Градском тргу биће одигране две дечије представе.
Глумци београдског "Театрића бајка" одиграће данас новогодишњу представу "Маша и меда у борби против каријеса", док је сутра, такође од 12 часова, на програму представа "Бака Зима и Дека Мраз".
Манифестација "Божићна улица" се завршава представом "Новогодишњи шоу", у суботу 4. јануара.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

dlugomir
Gradiće se pravoslavna kapela na Petrovaradinskoj tvrđavi?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
966
dlugomir
dlugomir

Back
Top