Quantcast

Ruma

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Прослава Бадње вечери




Православни верници славе Бадње вече, припремајући се за најрадоснији хришћански празник - Божић, дан рођења Исуса Христа.
Бадње вече обележила су богослужења у свим православним храмовима у румској општини, а након литургија уприличено је и традиционално паљење бадњака. Свечарску атмосферу широм наше општине увеличавају коњаници и фијакеристи који подсетили на не тако давна времена када су упрегнути коњи били саставни део прославе Божића, a ту су и неизоставни вертепи.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Концерт Горана Бреговића у Руми за дочек православне Нове године




Светски признати музичар и једна од највећих музичких величина са ових простора ГОРАН БРЕГОВИЋ, наступиће за дочек православне Нове године са својим "ОРКЕСТРОМ ЗА СВАДБЕ И САХРАНЕ" на Градском тргу у Руми, у понедељак, 13. јануара, од 22 часа.
Као и претходних година Општина Рума и Културни центар "Брана Црнчевић" Рума, као организатор овог догађаја, предузеће све неопходне мере како би грађанима омогућили несметано и безбедно праћење овог музичког спектакла.
Из тог разлога трг ће бити ограђен, а у зони одржавања концерта биће забрањен унос стаклене амбалаже и пиротехничких средстава.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Почеле пријаве за Богојављенско пливање





Традиционално Богојављенско пливање за Часни крст, одржаће се у недељу 19. јануара 2020. године, у 12:00 часова, на језеру Борковац.
Сви заинтересовани могу се пријавити у Спортском савезу Општине Рума, Вељка Дугошевића 100, или на телефон 022/474-972.
Рок за пријаве је 17.01.2020. године, након чега ће уследити лекарски прегледи свих пријављених пливача.
За све заинтересоване грађане биће организован бесплатан аутобуски превоз до Борковца. Аутобус креће ка Борковцу у 11:00 часова, из Орловићеве улице са стајалишта преко пута зграде Општинске управе (стари ДДОР). Повратак је у 12 часова и 45 минута, а аутобус ће грађане чекати код базена "Борковац".
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Огњен Бабић први допливао до Часног крста - Румљани показали снагу вере и чврстину карактера





Педесеторо одважних пливача пливало је на језеру Борковац за Часни крст. Богојављенско пливање је ове године у Руми окупило рекордан број учесника и посетилаца, а најбржи је био деветнаестогодишњи Румљанин Огњен Бабић.
„Пресрећан сам што сам први допливао до Часног крста.Морам признати да је било веома хладно, али нисам осећао хладноћу кад сам изашао из воде, већ само понос и зато ћу пливати сигурно и следеће године“, поручио је овогодишњи победник.
Поред Огњена велике симпатије румске публике и аплаузе добио је најмлађи пливач – Лав Кнежевић, дечак рођен 2011. године. Баш у складу са својим именом, млади Румљанин је храбро одолео зими и хладној води и обећао да ће пливати и наредне године.
Најбржа жена на данашњој манифестацији Милица Пауковић, по трећи пут плива за Часни крст у Руми и каже да је осећај сваки пут феноменалан.
„То је нешто неописиво. Наравно да је хладно, али ту је и осећај среће и адреналина који имаш после, који те држи и даје снагу... Заправо то ме и вуче да наставим“, тврди Милица, бивша румска атлетичарка.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Документарни филм "Свети Сава и аутокефалност"



Организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
Велики хол Културног центра "Брана Црнчевић"
Четвртак, 23. јануар у 19.00 часова
Улаз слободан

Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) је био српски принц, монах, заједно са оцем Светим Симеоном оснивач манастира Хиландар, игуман манастира Студеницa, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Прошле године се навршило 800 година од аутокефалности.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Светосавске повеље и новчане награде за најбоље ђаке румске општине




Најбољи ђаци румске општине награђени су вечерас, на традиционалној свечаној академији, Светосавским повељама и новчаним наградама које је обезбедила Општина Рума.
15 најбољих ученика из четири средње и 11 основних школа добитници су Светосавске повеље и новчане награде од по 10.000 динара. Међу њима су Катарина Дупор, из ОШ „Душан Јерковић“, Урош Курјега, из ОШ„Змај Јова Јовановић", Елена Џамбас, из ОШ „Иво Лола Рибар“, Јована Врањешевић из ОШ „Вељко Дугошевић“ Рума, Сања Божић из ОШ „Небојша Јерковић“ Буђановци, Бранка Тркуља из ОШ „23.октобар“ Кленак, Милица Ороз из ОШ „Бранко Радичевић“ Никинци, Павле Стојанац из ОШ „Миливој Петковић Фећко“ Платичево, Данијела Такач из ОШ „Доситеј Обрадовић“ Путинци, Теодора Шкаро из ОШ „Милош Црњански“ Хртковци, Андреј Петровић из ОШ „Шеста ударна војвођанска бригада“ Грабовци, Милица Вујић из Гимназије „Стеван Пузић“ Рума, Огњен Ћирић из СТШ „Миленко Брзак Уча“, Алекса Ненадић из СППШ „Стеван Петровић Бриле“ и Јелена Ђикић из ССШ „Бранко Радичевић“ Рума.
Средња техничка школа „Миленко Брзак Уча“ Рума била је домаћин овогодишње Светосавске академије.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
da li je bio radikal?



Žarko Miladinović (Erdevik, kod Šida, 16. jun 1862Ruma, 25. jun 1926) bio je srpski političar i doktor pravnih nauka.
Školovao se u Novom Sadu (do 1882), Osjeku, a pravne nauke je studirao i završio u Beogradu (Beču!) gde je i doktorirao.

Potom je započeo svoju advokatsku, a kasnije i političku karijeru u Rumi od 1893. godine. Bio je član Srpske narodne radikalne stranke, a kasnije i u samom njenom vrhu.

Bio je oženjen Milenom (1874—1928).

  • 1895. bio je inicijator osnivanja filijalle DD "Brastvo" u Rumi. Na političkom zboru u Rumi organizovanim tim povodom predsedavao je. Bio je to njegov prvi značajan istup u javnosti.
  • 1897. godine je pokrenuo prvi srpski pravni list „Srpska samozakonija“.
  • 1902. godine izabran je za poslanika SNRS. Postao je političko-pravni savetnik za pitanja srpske autonomije.
  • 1909. godine uhapšen je od strane austrougarskih vlasti pod optužbom za veleizdaju zbog vrbovanja dobrovoljaca i slanja oružja za Kraljevinu Srbiju. Suđenje je sprovedeno u Zagrebu, a nakon nekoliko meseci je pušten usled nedostatka dokaza. U Rumi mu je potom priređen veličanstveni doček. A iz fijakera koji ga je dočekao na stanici su ispregnuti konji i sami Rumljani su vukli fijaker do centra grada, gde je održan veliki miting.

Naslovna strana prvog broja Srpske samozakonije
Do smrti bio je član Glavnog odbora NRS, a u jednom mandatu i ministar pošta i telegrafa Kraljevine SHS. Njegova kuća u Glavnoj ulici nadomak starog vašarišta je poznato mesto. Umro je 1926. godine i sahranjen u Rumi. Testamentom je svu svoju imovinu ostavio gradu Rumi.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Служен молебан у Руми за светиње и верни народ у Црној Гори



Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија Архијерејско намесништво румско организовало је данас МОЛЕБАН ЗА СВЕТИЊЕ И ВЕРНИ НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми. Молебан је служио протопрезвитер Сретен М. Лазаревић, архијерејски намесник румски са свештенством архијерејског намесништва румског и народом који је дошао из Руме и околних места.
Молебан је служен ради молитвеног зеједништва са Православнима у Црној Гори и очувања светиња којима смо задужени од наших предака да чувамо и предамо у наслеђе будућим покољењима на очување свога бића, усавршавање сваке личности кроз богослужења, као и очување свега што нас чини Православним Србима“, релао је протопрезвитер Лазаревић.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Циклус холандског филма 2



Ворки тим и БалканКулт фондација
уторак 11. фебруар 2020, 19 часова
Велики хол Културног центра "Брана Црнчевић"
улаз слободан
"Ја и моји родитељи, моји родитељи и ја"
- документарни филм
дужина филма: 75 мин.
режија: Герит ван Елст
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Представа "Швабица"




Четвртак, 13. фебруар у 20.00 часова
Велика дворана Културног центра
Југословенско драмско позориште Београд, Лаза Лазаревић
Режија: Ана Ђорђевић
Играју: Радован Вујовић, Марија Вицковић, Бојана Маљевић, Небојша Миловановић, Милена Васић и Бојан Лазаров
Цена улазнице је 800 динара
Радно време билетарнице: сваки дан од 10.00 до 12.00 и од 18.00 до 21.00 час
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
Три медаље за Кик бокс клуб "Ру-09" на Европском купу



Румски кик боксери имали су одличан наступ на Европском купу одржаном прошле седмице у Kарловцу, Хрватска. Румљани су освојили једну златну и две бронзане медаље. До најсјајнијег одличја дошао је Милош Вуковић, млађи јуниор, у категорији до 67 кг. Милош је у полуфиналној и финалној борби савладао такмичаре из Босне и Херцеговине, а до златног одличја је стигао техничким нокаутом.
Бронзане медаље су освојили Младен Честић, сениор до 63.5кг - дисциплина K1, и Драган Делић, млађи јуниор, у категорији до 51 кг - дисциплина лоу кик.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.904
EREM: Selo zaboravljeno u sremskoj ravnici
https://www.facebook.com/sharer.php?u=https%3A%2F%2Fmitrovica.info%2Ferem-selo-zaboravljeno-u-sremskoj-ravnici%2F
https://twitter.com/intent/tweet?text=EREM%3A+Selo+zaboravljeno+u+sremskoj+ravnici&url=https%3A%2F%2Fmitrovica.info%2Ferem-selo-zaboravljeno-u-sremskoj-ravnici%2F&via=Sremskomitrova%C4%8Dki+portal

Malo ko u Sremu zna da je Erem selo, čak ne znaju ni gde se tačno nalazi. Ugnezdilo se u panonskom moru zelenila, na pola puta između Rume i Sremske Mitrovice, skrajnuto u atar za ceo kilometar, pa život kraj njega teče, a u Erem malo ko svraća. Kažu da je to selo koje živi u tišini.

Zbog toga, decenijama privlači došljake iako nema institucije, nije čak ni mesna zajednica. Ima oko 30 kuća i nijedna nije prazna.
Bila je to bivša pustara grofova Pejačevića, biroško naselje. Danas nema biroša, nema ni jednog grofovskog obeležja, dvorac je davno nestao, a u selu živi pedesetak stanovnika u 29 kuća, od koje su tri, kao i u svakom selu ovde, prazne.
“Ovde se dolazilo posle ratova” – pričaju stanovnici Erema -“Mnogi su 1943. došli iz Like, kao izbeglice. Onda su, kad se taj rat završio, došli još neki. Pre toga, dakle u Kraljevini, kralj Petar je Ličanima, soluncima, dodelio ovde zemlju kao kolonistima. Tako je počelo. I posle ovog rata, došle su dve-tri porodice, neki su već otišli. Šta da rade u ovoj tišini.”

Druga linija naseljavanja je počela sredinom šezdesetih, kad je vojska gradila poligon na Manjači kod Banjaluke i iz Bratunca i Bajine Bašte, kad je građena hidrocentrala, pa imanja i kuće uzete i potopljene.
To je zapravo Erem, i tu obavezno dodaju eremskog zeta, Austrijanca Alojza Bruhmana, iz Lajbnica. Alojz ovde nije zalutao.
Dovela ga ljubav. Davno se oženio gastarbajterkom, lepom Stojankom sa Erema. Svideli su mu se mir i tišina, zeleni tepih eremski, pa je kupio kuću, leti borave ovde, dovedu i unuke, a u jesen se pakuju idu u Lajbnic.
I njih dvoje se računaju u stanovnike. Kad oni odu, ostaju samo oni koji nemaju gde. Ipak, meštane ljuti to kad kažu da su sa grofovske pustare Erem.
“Ne, mi smo selo, vidite, imamo i glavnu, istina jedinu ulicu, a odmah tamo, kad pređeš ovih 250 metara asfalta je atar, sve zeleno, vidi se do Fruške” – nastavljaju priču naši sagovornici, gotovo u glas, svi odreda zemljoradnici iz Erema.
Nemamo neku buku, mir jednostavno“- dodaju.
U Eremu, selu, a ne grofovskoj pustari, nema prodavnice, nema kafane, nema vodovoda, ali kažu, otkako su dobili asfalt i gradsku vodu, ništa im ne fali. Nema ni škole, jer nema ni dece, tek poneko, pa u školu ide u četiri kilometra udaljeno selo Voganj. Erem nije ni mesna zajednica, i ona je u Vognju.
Imamo do Mitrovice osam kilometara, do Rume isto, većina kuća ima auto, neko ima i dva. Znači, nije nam nikakav problem“, ističu meštani.
U selu više nema starosedelaca, pa samo retki zapisi i građevine svedoče o njegovom postanku.
Danas napuštena zgrada koja je nekada bila u vlasništvu grofovske porodice Pejačević, koja je i zaslužna za nastanak ovog mesta, dobronamernike podseća na istoriju Erema. Hrvatska vlastelinska porodica Pejačević selo gradi u drugoj polovini 19. veka i naseljava radnike da im obrađuju zemlju.

Iako su svi meštani došljaci, u Eremu se ne odriču istorije. Prve izgrađene kuće su pod zaštitom države. Onaj ko ih kupi, sme da promeni samo boju fasade.

Malo ko svraća u Erem. Političari tek kad muka stisne, kad im trebaju glasovi.
Dođu, naobećavaju i – nestanu. Pa opet za izbore.
A Erem u međuvremenu živi u svojoj tišini. Samuje. U Rumu ili Mitrovicu, idu kad je preka potreba.
Imali su šansu, posle poslednjeg izbegličkog talasa, da im biznismen iz Daruvara investira u selo, ali je tražio da kupi zemlju i napravi garažu za svoje kamione. Kad se nije pogodio sa meštanima, pokupio se i otišao.
“Svaka nas šansa zaobiđe. Da je taj ovde ostao sa desetak kamiona i bagerima, našlo bi se i posla za neke. Ovako, ostalo je sve po starom. Nekad smo sejali dosta bostana, pa putovali Bosnom i prodavali. Sad ni to ne može. Takva vremena” – okončavaju svoju priču meštani.
U odlasku iz Erema, dok je padalo veče, u moru zelenila videlo se samo nekoliko sijalica, kao da ih je neko zakačio na visoka stabla kukuruza.
Selo je utonulo u zelenilo ostajući da samuje svoju samoću. U njemu kao da se vreme zaustavilo.
(PRIREDIO: Milan Milivojević/ foto: Milan Mirković)
 

Top