Ruma

Хуманитарно вече комедије - уторак, 24 септембар


humanitarnovkomedije19.jpg



У Великој дворани Културног центра "Брана Црнчевић" наредног уторка, од 20 часова, одржаће се хуманитарно вече комедије, а сад приход иде за лечење младог Румљанина Стефана Гончина.
У хуманитарној акцији "За Стефу" учествују stand up комичари Неша Бриџис, Срђан Јовановић, Срђан Олман и Душан Варничић.
Цена карте је 600+ динара, а улазнице се могу купити у Културном центру сваког дана, у времену од 18 до 21 час, сем недеље, када билетарница не ради.
Вече комедије - сјајна прилика да се забавиш, а уједно и помогнеш лечење малог Стефе.
 
АНИП "Бранко Радичевић" - Монографија и изложба поводом 50 година постојања

ANIPBR-izlozba1.jpg


У петак, 20. септембра, са почетком у 19 часова, у Великом холу Културног центра „Брана Црнчевић“ биће отворена изложба поводом 50 година постојања Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ Рума. Ово ће уједно бити и промоција монографије АНИП-а која је издата поводом великог јубилеја.
Изложбу ретроспективних фотографија пратиће и изложба дела фундуса народних ношњи и традиционалних инструмената.
 
Концерт хорског пријатељства

koncertHorskogPrijateljstva-200x282.jpg


"Српско певачко друштво у Руми" угостиће предстојећег викенда у нашем граду Ријечки коморни збор "Вал" из Ријеке. Пријатељски хорови одржаће два заједничка концерта у Руми.
У петак, 20.9.2019. године планиран је концерт Духовне музике у Римокатоличкој цркви Узвишења Светог Kрижа у Руми, са почетком у 19 часова.
Дан касније, у суботу, 21.9.2019. године биће одржан концерт традиционалне и популарне музике у холу Kултурног центра у Руми са почетком у 19 часова.
Улаз на оба концерта је бесплатан.
 
a3-23.jpg



Fruška gora sa 16 jezera, 40 vodopada i nekim od najlepših predela Srbije, biser je prirode. Ona je i srpska Sveta gora, sa 17 manastira. Sve to je ugroženo zbog nebrige, uništavanja i zagađenja.


Pećina Beli majdan, Ledinačko jezero, livada Kišelez, jezero Moharač, Iriški venac, nebrojeni vinogradi, izletišta, guste šume, samo su deo prirodnih lepota Fruške gore. Ona je i dom velikog broja kulturnih spomenika, na njoj je nastalo 35 pravoslavnih manastira, većinom od 15. do 18. veka, od kojih je sačuvano 17.

Međutim, umesto da brižljivo čuvamo i pazimo na takvo blago, mi smo ga zatrpali smećem, uništavamo šumu sečom i paljevinama bez mere, na njoj smo ostavili napuštene objekte kao kuće duhova…

Ljubitelji prirode, ekolozi i planinari upozoravaju da Frušku goru zbog svega toga nećemo uspeti da sačuvamo od uništenja. Situacija je, kažu, takva da ako se uskoro ne donese jasna strategija kako zaustaviti loše pojave u najstarijem nacionalnom parku, bogata prirodna i istorijska riznica postojaće samo na papiru.


Planinar Dušan Tomić kaže da je obišao mnoge nacionalne parkove u Evropi, ali da Fruška gora to jednostavno više nije.

Priča da je masovna seča drveća planska jednostavno ne stoji. Seče se sve živo, motorke, kamioni i traktori rade bez prestanka, još malo ćemo moći da vidimo Vrdnik iz Novog Sada. Tamo gde su bila stabla, sada je šipražje. Stavljaju tucanik na planinarske staze. Nemarni su i sami posetioci, ima onih koji ostavljaju sve iza sebe. U okolinama vikend naselja i sela stalno se pali strnjika, ljudi su opsednuti time, gore i rubni delovi šuma. Kao da smo se svi dogovorili da uništimo Frušku goru – rekao je Tomić.

a7-12.jpg

Kako se sve uništava Fruška gora:

Seča drveća

Gotovo da nema staze koja nije zakrčena deblima. „Gole seče“ ima na lokalitetima Zmajevac – Vrdnik, kod hangara na Paragovu, restorana „Arena“, prema TV tornju, Ledinačkom jezeru… Iz Nacionalnog parka kažu da oni seku planski, ali je problem u nezakonitoj seči drveća.

Smeće

Smeće jednostavno ne može da se ne primeti gotovo na svakom mestu, a baca ga ko gde stigne.

Građani misle da komunalne službe iz parka redovno odnose đubre, a to nije istina, nego tek u nuždi. Na izletištima će vas dočekati gomila smeća – pričaju planinari, koji ga i sami često čiste, ali uzalud.

Kuće duhova

Fruška gora postala je groblje za hotele, odmarališta i bolnice, nekada poznate, a danas prave kuće duhova.

Hoteli „Osovlje“, „Ležimir“ i bivše odmaralište „Pošta“ samo su neki od dvadesetak napuštenih i ruiniranih objekata u koje danas svako može da uđe. Radi se o vlasništvu odavno propalih firmi, a uglavnom se nalaze na najlepšim mestima i vidikovcima.

Požari

Na obodima NP, iznad naselja, meštani i vikendaši često pale strnjiku, a požari se šire i na obode šuma. U NP smatraju da to jedino adekvatne kazne mogu da reše. Vatrogasci su tako u ponedeljak gasili šumu kod Ležimira, a požar je izazvao čovek koji je palio baštenski otpad.

Deponije

Legalna deponija Tancoš – Beočin nalazi se na tek 900 metara od NP i prostire se na 35.000 kvadrata.

S druge strane, svako fruškogorsko selo ima najmanje jednu divlju deponiju u svojoj blizini. Iako ih komunalci povremeno uklanjaju, ne mogu da uklone posledice koje je otpad ostavio u zemljištu, vodi i vazduhu. Na divlje deponije bacaju se čak i leševi životinja.

Uništeni putevi

Mnogi putevi na Fruškoj gori nisu popravljani decenijama. Takav je i jedan od najprometnijih, Partizanski put, dug 70 kilometara. U nadležnosti je šest opština, koje ne mogu da se dogovore o obnovi.
 
Документарни филм "Жути аутобус"


zutiautobus.jpg


Документарни филм "Жути аутобус", ауторке Радмиле Тодић Вулићевић, биће приказан у уторак, 24. септембра у 19.00 часова, у Завичајном музеју Рума. Улаз је слободан.
Жутим аутобусима путује око 1.500 ученика из 22 села, свакога дана, у Грачаницу и Лапље Село, где су, у оквиру основних школа, премештене средње школе из Приштине. Дневно жути аутобуси пређу око хиљаду километара довозећи и одвозећи ђаке и грађане, те је ово и прича о животу Срба на Косову и Метохији.
 
GLAVNA AUTOBUSKA STANICA U RUMI - PRIORITET: DA ILI NE??

70393195_2454996541448702_1423523964881207296_n.jpg

https://www.facebook.com/zelenastra...GQ64FyxD0XDu4CQnyvkD892RGRQNUGJlqCFW7Wl&ifg=1

Od 2003. godine i privatizacije Glavne autobuske stanice u Rumi, Rumljani stoje na gradskim stajalištima čekajući međugradske autobuse i silazeći tu gde ih bus ostavi, “negde u centru”. Veliki broj dece i omladine se školuje van Rume i koristi autobuski prevoz. Poneki autoprevoznik ipak navrati i na opustošenu “stanicu” gde su peroni uglavnom prljavi i puni smeća, ni zgrada ni peroni nisu osvetljeni, prozori i vrata su izlomljeni, a zidovi i plafoni se raspadaju. Povremeno grupe građana samoinicijativno očiste perone, ali do trajnog rešenja koje podrazumeva ili definisanje vlasništva i renoviranje ili podizanje nove stanice na novoj lokaciji, građani još uvek nemaju Glavnu autobusku stanicu.
 
Kada dođete autobusom ili vozom u Rumu, pre ćete pomisliti da ste promašili put i svratili u neko davno zaboravljeno mesto, a ne u centralnu opštinu Srema, inače živu i šarmantnu Rumu.


v5Ik9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT0dNN01EQV8vNjEwNGM1NjM3OWZmNjllYTVlYmM2NDZhZWI5YjIwMDAuanBlZ5GTAs0CQgCBAAE

Peroni autobuske stanice ostali su netaknuti, autobusi se tu okreću, a stanična zgrada prava je opasnost. Plafon je doslovno srušen, a staklići su na svakom koraku. I sam prilazak stanici deluje opasno. A o kupovini karata, toaletu, razglasu, možete samo da maštate.


- Glavna autobuska stanica u Rumi je privatizovana 2003. godine, i dve trećine je kupila "Rumatrans“, odnosno Slobodan Borovica. Njegovo preduzeće je 2015. godine prestalo da radi i od tada stanična zgrada propada nemarom vlasnika.
 
Kada dođete autobusom ili vozom u Rumu, pre ćete pomisliti da ste promašili put i svratili u neko davno zaboravljeno mesto, a ne u centralnu opštinu Srema, inače živu i šarmantnu Rumu.


v5Ik9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT0dNN01EQV8vNjEwNGM1NjM3OWZmNjllYTVlYmM2NDZhZWI5YjIwMDAuanBlZ5GTAs0CQgCBAAE

Peroni autobuske stanice ostali su netaknuti, autobusi se tu okreću, a stanična zgrada prava je opasnost. Plafon je doslovno srušen, a staklići su na svakom koraku. I sam prilazak stanici deluje opasno. A o kupovini karata, toaletu, razglasu, možete samo da maštate.


- Glavna autobuska stanica u Rumi je privatizovana 2003. godine, i dve trećine je kupila "Rumatrans“, odnosno Slobodan Borovica. Njegovo preduzeće je 2015. godine prestalo da radi i od tada stanična zgrada propada nemarom vlasnika.
Onda je država trebala da preuzme zbog nenaplaćenih potraživanja. Tebi i meni ako bismo ostali dužni odmah bi slali izvršitelje.
 
Дан Јапана у срцу Срема

danjapana19gggggg_590_393_100.jpg


Српско - јапанско удружење "Срце Срема" из Руме организовало је данас, у сарадњи са Амбасадом Јапана у Републици Србији и образовним установама нашег града, манифестацију "Дан Јапана у срцу Срема".

Манифестација је обухватила основне школе "Душан Јерковић", "Вељко Дугошевић" и вртић "Полетарац" и том приликом су уприличене радионице и изложбе "манга" цртежа, оригамија, рецитована је хаику поезија, а приказан је и филм Драгана Цакића "Савијачи", инспирисан оригами уметношћу.

Манифестацији су присуствовали саветник у Амбасади Јапана, Тецуја Цубота. На почетку манифестације Српско певачко друштво у Руми је отпевало националне химне Јапана и Србије, а изведбу химне "Кими Га Јо" Цубота је оценио као изврсну.

"Веома ми је драго што сам данас у посети Руми. Дивна је прилика да видим како на леп начин показујете своју љубав према богатој култури и културној баштини Јапана негујући вештине као што је оригами, али и да волите јапанске манге и хаику поезију. Сигуран сам да ћемо заједнички неговати српско-јапанско пријатељство, јер су односи наша два народа увек били искрени и заиста пријатељски", изјавио је Цубота.
 
Упознавање ученика "Бранкове" школе са карвинг вештина

karvingubrankovojskoli19.jpg


Јавни час презентације карвинга - уметности резбарења воћа и поврћа одржан је у Средњој стручној школи "Бранко Радичевић" у Руми. Карвинг - древна вештина настала у Азији, пре две миленијума, распрострањена је широм света, а све популарнија је и у нашој земљи.
Дарко Берковић, мастер шеф карвинга показао је јуче румским ученицима све лепоте ове гастрономске вештине и напоменуо да врхунски мајстор карвинга мора имати идеје, машту, квалитетан прибор због прецизности, док сама техника долази са вежбањем и искуством.
"Треба стрпљења и времена да би се научило, да би се дошло до звања мастер шефа карвинга. Ја радим већ десет година уметничко резбарење воћа и поврћа. Ученицима сам показао неке основне трикове како радити, а на њима је да се надограђују и усавршавају, а могу доста тога да погледају и на YouTube-у. Ја ово радим волонтерски, јер ме испуњава да идем по школама и показујем ученицима како се ради ова предивна тајландска уметност карвинга. Карвинг је све популарнији и надам се да ће ускоро ући у склоп гастрономије чији је и део у свету, те да ће ускоро и код нас и демонстрирати ученицима у свим школама", рекао је Берковић.
 
Бесплатно учлањење предшколаца и ђака првака у Градску библиотеку

bibliotekasvecanost19.jpg


Градска библиотека "Атанасије Стојковић" ће и ове године, уз подршку локалне самоуправе, учланити у библиотеку све предшколце и ђаке прваке из наше општине.
Традиционална свечаност уручења чланских карти биће организована у петак, 4. октобра у Великој дворани Културног центра "Брана Црнчевић" и том приликом за малишане ће бити одиграна и представа "Лепотица и звер" београдског Пан театра(у два термина oд 10 и 11 часова-сва деца су добродошла).
Подсетимо, сви ученици у румској општини су до завршетка основне школе бесплатно учлањени у Градску библиотеку "Атанасије Стојковић", што је јединствена погодност коју, годинама уназад, у Србији пружа само румска библиотека.
 
Трка за срећније детињство

trka2019-200x279.jpg


Традиционално-хуманитарно рекреативна "Трка за срећније детињство" биће одржана у петак 11. октобра у Главној румској улици од 16.00 до 20.00 часова, а саобраћај ће бити затворен у делу Главне улице од раскрснице улица Орловићева и Железничка до раскрснице улица Врдничка и Душан Јерковић. Старт најдуже трке од 800м биће испред пешачког прелаза раскрснице улица Врдничка и Душан Јерковић, а циљ трке код аутобуске станице испред Градског трга у Руми.
Циљ организовања трке је обезбеђење средстава за побољшање стандарда социјално-угрожене деце у нашој општини. На старту Трке, а са моотом "Заједнички нам је циљ-дођи на старт", се очекује око 1200 учесника, а реализоваће се на већ устаљен начин уличних трка, за 22 старосне категорије, почев од предшколаца, преко основаца и средњошколаца.
Општине Рума је и ове године генерални покровитељ трке, а суорганизатори су Савез спортова Општине Рума и Атлетски клуб "Рума". Стартне бројеве ће спонзорисати локални донатори, као и претходних година.
 
Караван игре стиже у Руму 20. октобра

karavanigre2019-plakat-200x280.jpg


Национална фондација за уметничку игру и Београдски фестивал игре, уз подршку Фондације Арт Ментор из Луцерна и Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, отпочели су у септембру 2017. године реализацију пројектат "Караван игре". Програмом је било обухваћено 15 градова у Србији, а реакције публике су превазишле очекивања организатора. Зато је Фондација Арт Ментор подржала другу едицију овог мултидисциплинарног пројекта, који има за циљ да кроз различите активности приближи класичан балет и савремену игру свим заинтересованим учесницима и посетиоцима. Укупно 10 градова током 2019. и 2020. године, домаћини су 2. Каравана игре. Караван игре је намењен едукацији и стипендирању талената. То је пројекат који укључује сасвим нову публику у праћење балета и савремене игре, и истовремено подстиче локалне организације да развијају продукциону мрежу и поставе темеље креативних индустрија, посматрајући културну понуду као вредан туристички потенцијал. Програм Каравана игре обухвата изложбе, филмски програм, презентације, представе и гала концерте у извођењу првака и солиста балета, али и ученика балетских школа из Београда и Рима. Караван игре доноси курсеве балета и савремене игре за све генерације, који се завршавају отвореним презентацијама. Сви програми су за публику бесплатни, а циљ је да планиране активности у сваком граду окупе посетиоце и учеснике свих генерација. Караван у Руму стиже 20. октобра.
Програм у Културном центру "Брана Црнчевић" Рума:
Недеља, 20. октобар у 17.00 часова
Велика дворана - Улаз је слободан
 
18. Концерт румских бендова


krb2019-1.jpg


Омладински савет Рума од 19. до 26. октобра организује јесењи део 18. Концерта румских бендова 2019.
Јесењи део програма се састоји од концерата који ће бити организовани у три дана и то суботу, 19. октобра, петак 25. октобра и суботу 26. октобра.
На овим концертима ће наступити укупно четири бенда из Руме (Румастердам, Da Funk, Матичари и Chronogoria) и три гостујућа ауторска бенда. Два из Новог Сада (CPR и Гиљотина) и један из Крагујевца (Ником ништа).
Сви концерти овог програма ће се одржати у Дому омладине Рума, Главна 196 у наведеним данима, са почетком од 22 сата.

Овај програм је суфинансирала Општина Рума од средстава намењених удружењима грађана за културне догађаје и манифестације у 2019. години.
 

Back
Top